Danas startuje Vista

[Bred]

Izvor: B92
Njujork -- Danas poèinje prodaja novog Majkrosoftovog operativnog sistema, Vista, na 39.000 prodajnih mesta u svetu.

Softverska kompanija iz SAD je vi¹e od pet godina radila na usavr¹avanju operativnog programa Vindouz, koji upotrebljava 90 odsto korisnika kompjutera u svetu i stvorila moderniji program koji æe se prodavati po ceni od 99 dolara za osnovnu, kuænu verziju, do oko 400 dolara za profesionalnu verziju.

U Majkrosoftu tvrde da æe kompjuteri s Vistom biti bezbedniji, sna¾niji i grafièki dinamièniji i da je sistem toliko pobolj¹an, a istovremeno jednostavan, da æe svaki korisnik biti vi¹e nego iznenaðen.

Prema oèekivanjima Majkrosofta, do kraja godine vi¹e od 200 miliona ljudi æe koristiti makar jedan od novih proizvoda.


b92

[Korisnicko Ime]

"Apparently, whenever they ring up peddling Vista, Latvians burst out laughing because the name means "chicken" or "frumpy woman" in the local lingo."

[Bred]

Windows Vista u Srbiji sledeæe nedelje
Verzija Viste na srpskom jeziku sti¾e za tri-èetiri meseca, ka¾u u predstavni¹tvu Majkrosofta
Windows Vista, novi operativni sistem za raèunare, u Srbiji bi trebalo da se pojavi naredne nedelje, a verzija Viste na srpskom jeziku za tri-èetiri meseca, saznajemo u predstavni¹tvu „Majkrosofta” u Srbiji.

SRPSKI - Br¾u, vizuelno lep¹u i od virusa i hakerskih napada sigurniju Vistu juèe je svetu zvanièno predstavio prvi èovek „Majkrosofta" Bil Gejts, nakon èega je taj operativni sistem pu¹ten u slobodnu prodaju u 70 zemalja.

- Vista æe veæ iduæe nedelje moæi da se kupi u svim prodavnicama u Srbiji s kojima na¹a kompanija saraðuje. Verzija na srpskom jeziku posebno je znaèajna jer je Vista prvi operativni sistem koji je od samog starta raðen na srpskom. Zbog toga æe sve opcije Viste, raèunajuæi tu i Help, biti na srpskom jeziku. Cene jo¹ nisu formirane, ali oèekujemo da Vista neæe biti mnogo skuplja od Windows XP koji, ako se kupuje uz raèunar ko¹ta 100 evra, a odvojeno ne¹to preko 200 evra - ka¾u u predstavni¹tvu „Majkrosofta" u Srbiji.

Minimalni hardverski zahtevi za instalaciju i kori¹æenje Viste su procesor na 800 MHz, 512 MB RAM memorije, 15 GB slobodnog prostora na disku i DVD/CD-ROM. Grafièka kartica mora biti u skladu s DirectX 9 specifikacijama. Meðutim, za optimalno kori¹æenje Viste neophodan je procesor od 1GHz i 1GB RAM memorije

U zemljama u kojima je pu¹tena u prodaju osnovna verzija programa, Windows Vista Home Basic kao samostalan program ko¹ta 199 dolara, a kao apgrejd za XP 99,95 dolara.

Pored izgleda èija je promena najuoèljivija, Vista ima menije za lak¹e pretra¾ivanje informacija i novu multimedijalnu platformu za digitalni video, muziku i slike.

Raèuna se da æe Vista u koju je ulo¾eno ¹est milijardi dolara, u prvoj godini biti instalirana u vi¹e od 100 miliona raèunara ¹irom sveta.

Testirajte novi Office
SOFTVER Uz Vistu juèe je predstavljen i kancelarijski korisnièki softver „Microsoft Office 2007". Besplatan test tog softvera nalazi se na: http://office.microsoft.com/en-us/products/HA101687261033.aspx

Za¹to Vista
- poveæana za¹tita od virusa i hakera
- moguænost brzog kopiranja celog sistema i èuvanja podataka u sluèaju bilo kakve havarije
- bitno ubrzana instalacija, 15 do 20 minuta
- novi Internet Explorer 7
- Aero ili 3D interfejs
- br¾a pretraga datoteka
- bolje i a¾urnije nadogradnje sigurnosnih sistema
- bolja organizacija multimedijalnih datoteka
- bolja roditeljska za¹tita
- bolje povezivanje s drugim korisnicima raèunara i uspe¹nije deljenje raznih datoteka.
B. Bednar ||||

24casa
-------------

Minimalni hardverski zahtevi za instalaciju i kori¹æenje Viste su procesor na 800 MHz, 512 MB RAM memorije, 15 GB slobodnog prostora na disku i DVD/CD-ROM. Grafièka kartica mora biti u skladu s DirectX 9 specifikacijama. Meðutim, za optimalno kori¹æenje Viste neophodan je procesor od 1GHz i 1GB RAM memorije

qq!
kazu da trenutno samo 15% racunara u svetu moze da zadovolji zahteve koje namece vista. jeza.

[Korisnicko Ime]

Prve mane Windows Viste

Majkrosoft (Microsoft) je izjavio da njihovi in¾enjeri istra¾uju izve¹taje o navodnoj ranjivosti sistema za prepoznavanje govora.

Sistem za prepoznavanje govora omoguæava lak¹i rad sa raèunarom ali isto tako mo¾e omoguæiti spoljnim napadaèima da pokreæu programe operativnog sistema “Vista” koristeæi unapred snimljene govorne komande.

Struènjaci za bezbednost kompanije Majkrosoft smatraju da je moguæa ¹teta nastala zloupotrebom ove funkcije isuvi¹e mala tako da korisnici nemaju veæih razloga za brigu.

Da bi uspe¹no manipulisao sistemom za prepoznavanje govora, napadaè bi morao da fizièki bude pisutan pored kompjutera ili da smisli naèin na koji bi korisnik raèunara skinuo sa interneta i pustio audio snimak komandi kojima se zloupotrebljava operativni sistem kompjutera. Èak i ako bi bilo moguæe pustiti snimak, to bi moralo da se uradi na naèin koji ne bi privukao pa¾nju vlasnika.

Majkrosoft je takoðe skrenuo pa¾nju na to da su komande koje napadaè moze izdati ogranièene nalogom korisnika koji koristi raèunar, ¹to bi moglo spreèiti izdavanje administrativnih komandi, kao i da se glasovnim komandama ne mo¾e stvoriti novi korisnièki nalog niti formatirati hard disk.

Svi korisnici zabrinuti za bezbednost svog sistema mogu spreèiti moguæe napade iskljuèivanjem funkcije za prepoznavanje govora ili prostim iskljuèivanjem mikrofona i izvuènika.

Isto tako preporuèeno je ga¹enje Windows media plejera ako je sluèajno pokrenut fajl koji poku¹ava da izda glasovne komande raèunaru.

Sve mu¹terije koje veruju da je na njih izvr¹en napad, sada veæ prozvan shout-hack, mogu kontaktirati korisnièki servis kompanije Majkrosoft.

Izvor B92

[Korisnicko Ime]

Gejts intervju

Prvi èovek Microsofta Bil Gejts se jo¹ jednom osvrnuo na prednosti novog Windows Vista operativnog sistema i na novitete koje on donosi. U novom obraæanju on se osvrnuo na prve kritike koje su do¹le povodom novog operativnog sistema, kao i na "peckanja" koja dolaze od strane konkurencije na mnogim poljima. Kada su u pitanju prognoze da æe Vista biti poslednji operativni sistem Microsofta, ili makar poslednji monolitni operativni sistem, Gejts odmahuje rukom tvrdeæi kako se to govori prilikom svakog novog predstavljanja Windowsa, a da æe Windows postajati sve bogatiji i da æe Microsoft izdati novi operativni sistem 2010. ili 2011. godine.

Nove verzije Windowsa æe biti u jo¹ veæoj meri okrenute korisnicima, dozvoljavajuæi im da prenose sistem od jednog do drugog PC raèunara. Dodao je da je buduænost u paralelizaciji, ne samo zbog objektivno dostignutih limita veæ i zbog hardvera koji potencira ovakav pristup u sledeæim generacijama. Gejts je na¹ao shodnim da iskritikuje veliki broj korisnika PC raèunara, odnosno Windows operativnih sistema, navodeæi konkretne primere nekori¹æenja brojnih moguænosti i neosnovanih kritika. Naveo je da su neke od moguænosti koje donosi Vista veæ prisutne u Windows XP operativnom sistemu preko Windows Update mehanizma, koga ogromna veæina ne koristi. Na primeru Internet Explorer 7 pretra¾ivaèa Gejts dokazuje da, iako svi kritikuju Windows operativne sisteme zbog bagovitosti Internet Explorera, svega 30-ak procenata korisnika se odluèuje da preuzme novu, besplatnu verziju pretra¾ivaèa èija je prethodna verzija bila uzrok brojnih problema. Takoðe, kao primer je uzeo i novi mehanizam pretra¾ivanja koji se mogao skinuti, a za koji sme da se opkladi da maksimalno 10 procenata korisnika uop¹te zna za njega.

Poseban deo je posveæen kompaniji Apple, odnosno njenim reklamama u kojima se pojavljuju dve osobe koje simboli¹u Mac, odnosno PC. Mac je predstavljen tipiænim mladiæem, dok je PC predstavljen sredoveènim u¹togoljenim "cvikera¹em". Gejts je o¹tro kritikovao takav naèin reklamiranja rekav¹i da ga ne razume, te da odbija da prihvati da je 90 procenata populacije, koliko inaèe koristi Windows operativne sisteme - "priglupo". Rekao je da ne razume za¹to se Apple pona¹a superiorno i da ne razume ¹ta ¾ele da ka¾u. Gejts se zapitao na ¹ta lièi njihovo pona¹anje i da li je iskrenost uop¹te bitna u takvim reklamama. Dodao je da je mno¹tvo onoga ¹to se iznosi u tim reklamama èista la¾ i upitao da li Apple ima pravo da predstavi sebe kao kul pojavu, koja zbog toga ima pravo da la¾e kada mu se to uèini shodnim.

Izvor: Dailytech