Pomoæ oko maturskog - kiselo-bazni indikatori

[crunch]

Znam da to nije tema,ali pisem maturski rad iz hemije i neophodno mi je da sznam nesto vise o kiselo-baznim indikatorima!!! Ako neko zna nesto pise please help me,hitno mi je! 

[vlada89]

Auuuuu,gde izabra tu temu? Znaci uzas..sto se tice moje pomoci ja znam za lakmus-papir i etil oranz Toliko od mene..

[katarina]

Crunch, evo ovo sam nasla. Nadam se da ne smeta sto je na hrvatskom...
skinuto sa nekog njihovog foruma...


Indikatori su tvari koje promjenom nekog uoèljivog svojstva, najèe¹æe boje, ukazuju na procese koji nas zanimaju u promatranom sustavu.
Kako funkcionira indikator? Jednostavno reagira s tvari koju dokazuje, a nastali spoj razlikuje se u boji od slobodnog indikatora. Bezvodni bakrov(II) sulfat je bijel. S vodom daje modru galicu, promjena se lijepo vidi pa ovaj spoj mo¾e biti indikator za tekuæu vodu. Sredstva za su¹enje obièno su obojena plavo ako su suha, i ru¾ièasto kad se navla¾e. To je zbog dodanog kobaltova(II) klorida, takoðer indikatora za vodu.
U analitièkoj, a zapravo i drugim granama kemije, jedna od èesto kori¹tenih tehnika je titracija. Neæu sada opisivati detaljno ¹to je titracija, samo: dodajemo jedan reagens poznate koncentracije (standardnu otopinu) u uzorak (ili obratno) u kojemu je otopljena tvar èiju koncentraciju/kolièinu ¾elimo odrediti; dvije tvari reagiraju brzo i potpuno, a mi ¾elimo dodati upravo toliko reagensa da na kraju u otopini nema nièega u suvi¹ku, kada je kolièina dodane tvari jednaka kolièini tvari u uzorku ili je u nekom drugom mno¾inskom odnosu - 1:2, 2:1, 2:3, 1:3... kako veæ reagiraju. Glavni problem u titracijama je indikacija zavr¹ne toèke titracije, tj. kako znati kad smo gotovi s titracijom? Tu nam poma¾u indikatori, samo trebamo izabrati indikator koji æe reagirati na jednu od dviju tvari s kojima radimo, a mo¾e na obje. Uglavnom, boja æe se promjeniti kad nestane prve tvari i dodamo prvi suvi¹ak standardne otopine.

Indikatore obièno dijelimo prema vrstama titracija u kojima ih koristimo i vrstama reakcija:

1. Kiselo-bazni indikatori – pokazuju zavr¹nu toèku u kiselo-baznim titracijama (dodajemo kiselinu u otopinu baze ili obratno). Ovi indikatori i sami djeluju kao vrlo slabe kiseline ili baze. Blizu zavr¹ne toèke titracije pH otopine naglo raste ili pada, a s promjenom pH mijenja se i ionski oblik u kojem je indikator otopljen, npr:
- titriramo otopinu baze kiselinom, pH blizu zavr¹ne toèke titracije naglo pada
- indikator (In) postoji u dva oblika, kao HIn i In- (molekula bez vodikova iona):

HIn(aq) <=> H+(aq) + In-(aq)

- kad naglo padne pH ravnote¾a se jako pomakne lijevo
- i ne¹to vrlo, vrlo va¾no – otopine s Hin i In- su razlièito obojene, zato mi registriramo pad pH kao promjenu boje uzorka.
Primjeri kiselo-baznih indikatora: metiloran¾, lakmus, fenolftalein, alizarin... Svaki indikator ima svoje podruèje pH u kojem mijenja boju, ponekad i vi¹e njih, pa na to treba paziti i odabrati prikladan indikator za titraciju.

2. Adsorpcijski indikatori nisu ba¹ èesti pa æu ih samo kratko opisati. Tijekom titracije (talo¾na titracija) nastaju krute èestice koloidnih dimenzija. U zavr¹noj toèki titracije mijenja se povr¹inski naboj koloidnih micela koje onda adsorbiraju indikator (molekule indikatora su nabijene suprotno od naboja micela). Indikator mora imati razlièitu boju u otopljenom i adsorbiranom stanju (npr. fluorescein).

3. Kompleksometrijski indikatori. Odreðivanu tvar, obièno neki otopljeni metalni kation, odreðujemo titrimetrijskom otopinom kompleksirajuæeg reagensa. Uzmemo indikator koji takoðer kompleksira, ali slabije (da ne bude konkurencija) i onda, kad potro¹imo ono ¹to veæ indikator kompleksira, on æe iz vezanog stanja prijeæi u slobodno ¹to opa¾amo kao promjenu boje.
Primjer: titracija magnezija etilendiamintetraoctenom kiselinom (EDTA) u lu¾natom, pH oko 10. Dodajemo standardnu otopinu EDTA, obièno kao natrijevu sol te kiseline u uzorak s otopljenim ionskim magnezijem. EDTA kompleksira magnezij u omjeru 1:1 (jedna molekula EDTA na jedan atom magnezija). Dodamo unutra i indikator èudnog imena eriokrom crno T. Eriokrom slabije kompleksira magnezij. Kompleks EDTA i magnezija nije obojen, ali kompleks eriokroma i magnezija je crven. EDTA istiskuje eriokrom iz kompleksa i, kad vi¹e nema slobodnog magnezija, otopina promjeni boju iz crvene u plavu.

4. Oksido-redukcijski indikatori koriste se pri redoks titracijama. Npr. titriramo ne¹to (arsen(III), antimon(III)...) standardnom otopinom kalijeva bromata u kiselom. Bromat oksidira analit i prelazi u bromid:

BrO3- + 6 H+ + 6 e- -> Br- + 3 H2O

Nakon toèke ekvivalencije, kad sve u analitu potro¹imo, jo¹ dodanog bromata mo¾e oksidirati neki indikator u otopini. Mogu se koristiti neki ‘klasièniji’ indikator, poput metiloran¾a koji æe izblijediti uz suvi¹ak bromata. Mnoge se redoks titracije izvode otopinom kalijeva permanganata. U zavr¹noj toèki vi¹ak permanganata oboji titriranu otopinu ljubièasto (permanganat je ujedno indikator).

Malo sam vi¹e napisao o indikatorima jer si morala dugo èekati na odgovor. Ako se dobro sjeæam, u knji¾nici je bila knjiga, neki prijevod iz Beograda, o kemijskoj analizi. Mo¾da je gimnazija nabavila i koju noviju knjigu. Sigurno æe¹ veæ ne¹to naæi bude li te zanimalo (ili ponovo pitaj nas i èekaj odgovor).
Pozdravi mi ‘dobre stare’ profesorice i profesore, posebno prof. Pi¹kur i Pola¹ek i reci im da su mi prsti zarasli. Mo¾e¹ i Ternjeja, ako ti on predaje kemiju.



Odgovorio: Kristijan A. Kovaè

[crunch]

hvala puno,valjda cu naci jos nesto...