Pomoæ oko maturskog - kiselo-bazni indikatori

Started by crunch, 07-05-2007, 20:02:08

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crunch

Znam da to nije tema,ali pisem maturski rad iz hemije i neophodno mi je da sznam nesto vise o kiselo-baznim indikatorima!!! Ako neko zna nesto pise please help me,hitno mi je!  :help:

vlada89

Auuuuu,gde izabra tu temu? Znaci uzas..sto se tice moje pomoci ja znam za lakmus-papir i etil oranz :) Toliko od mene..

katarina

Crunch, evo ovo sam nasla. Nadam se da ne smeta sto je na hrvatskom...
skinuto sa nekog njihovog foruma...


Indikatori su tvari koje promjenom nekog uoèljivog svojstva, najèe¹æe boje, ukazuju na procese koji nas zanimaju u promatranom sustavu.
Kako funkcionira indikator? Jednostavno reagira s tvari koju dokazuje, a nastali spoj razlikuje se u boji od slobodnog indikatora. Bezvodni bakrov(II) sulfat je bijel. S vodom daje modru galicu, promjena se lijepo vidi pa ovaj spoj mo¾e biti indikator za tekuæu vodu. Sredstva za su¹enje obièno su obojena plavo ako su suha, i ru¾ièasto kad se navla¾e. To je zbog dodanog kobaltova(II) klorida, takoðer indikatora za vodu.
U analitièkoj, a zapravo i drugim granama kemije, jedna od èesto kori¹tenih tehnika je titracija. Neæu sada opisivati detaljno ¹to je titracija, samo: dodajemo jedan reagens poznate koncentracije (standardnu otopinu) u uzorak (ili obratno) u kojemu je otopljena tvar èiju koncentraciju/kolièinu ¾elimo odrediti; dvije tvari reagiraju brzo i potpuno, a mi ¾elimo dodati upravo toliko reagensa da na kraju u otopini nema nièega u suvi¹ku, kada je kolièina dodane tvari jednaka kolièini tvari u uzorku ili je u nekom drugom mno¾inskom odnosu - 1:2, 2:1, 2:3, 1:3... kako veæ reagiraju. Glavni problem u titracijama je indikacija zavr¹ne toèke titracije, tj. kako znati kad smo gotovi s titracijom? Tu nam poma¾u indikatori, samo trebamo izabrati indikator koji æe reagirati na jednu od dviju tvari s kojima radimo, a mo¾e na obje. Uglavnom, boja æe se promjeniti kad nestane prve tvari i dodamo prvi suvi¹ak standardne otopine.

Indikatore obièno dijelimo prema vrstama titracija u kojima ih koristimo i vrstama reakcija:

1. Kiselo-bazni indikatori – pokazuju zavr¹nu toèku u kiselo-baznim titracijama (dodajemo kiselinu u otopinu baze ili obratno). Ovi indikatori i sami djeluju kao vrlo slabe kiseline ili baze. Blizu zavr¹ne toèke titracije pH otopine naglo raste ili pada, a s promjenom pH mijenja se i ionski oblik u kojem je indikator otopljen, npr:
- titriramo otopinu baze kiselinom, pH blizu zavr¹ne toèke titracije naglo pada
- indikator (In) postoji u dva oblika, kao HIn i In- (molekula bez vodikova iona):

HIn(aq) <=> H+(aq) + In-(aq)

- kad naglo padne pH ravnote¾a se jako pomakne lijevo
- i ne¹to vrlo, vrlo va¾no – otopine s Hin i In- su razlièito obojene, zato mi registriramo pad pH kao promjenu boje uzorka.
Primjeri kiselo-baznih indikatora: metiloran¾, lakmus, fenolftalein, alizarin... Svaki indikator ima svoje podruèje pH u kojem mijenja boju, ponekad i vi¹e njih, pa na to treba paziti i odabrati prikladan indikator za titraciju.

2. Adsorpcijski indikatori nisu ba¹ èesti pa æu ih samo kratko opisati. Tijekom titracije (talo¾na titracija) nastaju krute èestice koloidnih dimenzija. U zavr¹noj toèki titracije mijenja se povr¹inski naboj koloidnih micela koje onda adsorbiraju indikator (molekule indikatora su nabijene suprotno od naboja micela). Indikator mora imati razlièitu boju u otopljenom i adsorbiranom stanju (npr. fluorescein).

3. Kompleksometrijski indikatori. Odreðivanu tvar, obièno neki otopljeni metalni kation, odreðujemo titrimetrijskom otopinom kompleksirajuæeg reagensa. Uzmemo indikator koji takoðer kompleksira, ali slabije (da ne bude konkurencija) i onda, kad potro¹imo ono ¹to veæ indikator kompleksira, on æe iz vezanog stanja prijeæi u slobodno ¹to opa¾amo kao promjenu boje.
Primjer: titracija magnezija etilendiamintetraoctenom kiselinom (EDTA) u lu¾natom, pH oko 10. Dodajemo standardnu otopinu EDTA, obièno kao natrijevu sol te kiseline u uzorak s otopljenim ionskim magnezijem. EDTA kompleksira magnezij u omjeru 1:1 (jedna molekula EDTA na jedan atom magnezija). Dodamo unutra i indikator èudnog imena eriokrom crno T. Eriokrom slabije kompleksira magnezij. Kompleks EDTA i magnezija nije obojen, ali kompleks eriokroma i magnezija je crven. EDTA istiskuje eriokrom iz kompleksa i, kad vi¹e nema slobodnog magnezija, otopina promjeni boju iz crvene u plavu.

4. Oksido-redukcijski indikatori koriste se pri redoks titracijama. Npr. titriramo ne¹to (arsen(III), antimon(III)...) standardnom otopinom kalijeva bromata u kiselom. Bromat oksidira analit i prelazi u bromid:

BrO3- + 6 H+ + 6 e- -> Br- + 3 H2O

Nakon toèke ekvivalencije, kad sve u analitu potro¹imo, jo¹ dodanog bromata mo¾e oksidirati neki indikator u otopini. Mogu se koristiti neki ‘klasièniji’ indikator, poput metiloran¾a koji æe izblijediti uz suvi¹ak bromata. Mnoge se redoks titracije izvode otopinom kalijeva permanganata. U zavr¹noj toèki vi¹ak permanganata oboji titriranu otopinu ljubièasto (permanganat je ujedno indikator).

Malo sam vi¹e napisao o indikatorima jer si morala dugo èekati na odgovor. Ako se dobro sjeæam, u knji¾nici je bila knjiga, neki prijevod iz Beograda, o kemijskoj analizi. Mo¾da je gimnazija nabavila i koju noviju knjigu. Sigurno æe¹ veæ ne¹to naæi bude li te zanimalo (ili ponovo pitaj nas i èekaj odgovor).
Pozdravi mi ‘dobre stare’ profesorice i profesore, posebno prof. Pi¹kur i Pola¹ek i reci im da su mi prsti zarasli. Mo¾e¹ i Ternjeja, ako ti on predaje kemiju. :)



Odgovorio: Kristijan A. Kovaè


crunch