Beograd 2009. (pisano za vreme bombardovanja)

[nasty girl]

Draga moja,

Nadam se da si videla Subject pa zna¹ koja je godina. Mi smo dobro, preko dana je skoro normalno ali noæu udaraju. Juèe smo proslavili mali jubilej: komandu su pogodili pedeseti put. Opet je ispalo ono staklo iznad ulaznih vrata. Tata je rekao da æe ga jo¹ sad staviti, a sledeæi put æemo zazidati. Sve je sada mnogo lak¹e, kada se samo setim 1999. dok su oni jo¹ imali rakete i avione, onda je stvarno gruvalo. Onda su pre¹li na gaðanje dinamitom iz aviona (kako smo ih samo gaðali praækama) i konaèno nas gaðaju kopljima i sekirama (vrhunske izrade).

Inaèe vode imamo dovoljno, svaki put kad pada ki¹a skupljamo je u burence. ©to se hrane tièe, sada je proleæe pa ima narcisa. Juèe smo ruèali divnu supu od domaæeg vrapca, bareni ba¹tenski korov sa maèjim filetima. Pili smo divno vino (neidentifikovanog porekla), a na kraju smo se poèastili sa kolaèem od narcisa sa malo blata (umesto èokolade). Milica i Svetlana su sa zadovoljstvom polizali ostatke (mada znas da posle Lakija malo ¹ta ostane).

Jutros sam se ¹etao gradom. Rov Kneza Mihajla je pun ljudi, bila su i neka dogaðanja u Terazijskoj rupi. Najgore je ¹to sam svaki put mokar jer moram da preplivam Savu. Inaèe u krater na Slaviji su postavili neke kioske pa sada mnogo lep¹e izgleda. Dobro je da noæu ne trebaju svetiljke jer sve svetli od one treæe atomske bombe. ©teta ¹to su onu èetvrtu ispustili u Francuskoj, pa em ¹to nema vi¹e Francuske, em bi nama bilo noæu jo¹ svetlije.

Inaèe sutra je isplata drugog dela penzije za novembar 2004. Mama reèe da æe obe marke da da za hranu. Videla je divne maèje polutke. Inaèe u ¹koli ni¹ta novo, mnogo je lak¹e raditi sa odeljenjima od po 7-9 uèenika. Izgleda da je radijacija uèinila svoje, pa su i ðaci bolji. Prosto sijaju od znanja. Olgica treba da ide sa svojim maturantima na ekskurziju, verovatno æe iæi na Karaburmu da gledaju najveæi krater na Balkanu. ®ao mi je ¹to se pobi¹e Rusi i Ameri pa smo mi nekako pali u drugi plan, a i nivo mora je ne¹to vi¹i otkako je Amerika potonula.

Na¹i kumovi su na vreme oti¹li, sada su na ostrvu Braæe Jerkoviæ (jedino ¹to ratuju sa Vo¾dovcem, hoæe samostalnost za svoje ostrvo sa 213 stanovnika). Ali ni ratovi nisu k'o ¹to su bili, nema vi¹e krupnog kamenja. Svakodnevno gledamo TV (imamo neki stari ram, pa svaki dan neko drugi stane iza njega pa kao pravi program).

Kao ¹to vidi¹ nije tako stra¹no, pi¹i kako je na va¹em malom ostrvu. Ja sam OK, ¹to se ne bi moglo reæi i za stakla na mojoj kuæi.

Puno te pozdravljam i nadam se da ste ti i tvoji takode dobro!