Rat protiv debelih

[Bred]

Posle pu¹aèa koji uzmièu pred sve rigoroznijim zakonima ¹irom sveta, red je do¹ao na borbu protiv gojaznosti. Poslednji primer dolazi iz Velike Britanije, èija je ministarka zdravlja Patri¹a Hjuit najavila da bi vlada mogla da zabrani dr¾avnu, besplatnu zdravstvenu za¹titu debelim ljudima i pu¹aèima.

Neke dr¾avne bolnice u Britaniji veæ su samoinicijativno preduzele takve mere i odbijaju da prime pu¹aèe i debele ljude za odreðene lekarske intervencije.

Primer je bolnica u Safolku, u istoènoj Engleskoj, koja odbija da operi¹e kukove ili kolena debelim osobama i tra¾i od njih da prvo smr¹aju pa da onda doðu lekaru. Kao obrazlo¾enje navodi se da æe novac na operaciju biti uzalud potro¹en. Struènjaci upozoravaju da je to vrlo opasna praksa i podseæaju britansku vladu da su te ideje protiv niza ljudskih prava i antidiskriminatornih zakona.

Britanske zdravstvene slu¾e godi¹nje izdvajaju 13,5 milijardi dolara za leèenje bolesti èiji je uzrok gojaznost.

Finci su izraèunali da svake godine na leèenje bolesti koje su posledica gojaznosti (mo¾dani udari, srèani udari, dijabetes, artritis) gojaznih osoba tro¹e 260 miliona evra, iz koga je proistekla ideja da se gojaznim ljudima poveæa porez. Gojaznost se odr¾ava i na produktivnost, tako je utvrðeno da godi¹nje Finci izostaju sa posla ukupno 340.000 radnih dana upravo zbog problema sa preteranom te¾inom.

„Poremeæaj u spavanju takoðe je posledica gojaznosti. Ove osobe su tokom dana manje aktivne i manja im je produktivnost“, ka¾e profesor Aila Risanen.

Dok se proizvoðaèi brze hrane u razvijenom svetu trude da iz ponude izbace proizvode prepune masti, ¹eæera i soli, gojazni ljudi su i dalje suoèeni sa brojnim problemima u svakodnevnom ¾ivotu.

Zvanièni statistièki podaci pokazuju da ¾ene koje pate od gojaznosti imaju u proseku 5,9 odsto manja primanja iako obavljaju isti posao kao i osobe skladne te¾ine. Istovremeno, mu¹karci koji imaju problema sa te¾inom zaraðuju oko dva odsto vi¹e od svojih atletski graðenih kolega.

Jedan od onih koji su na svojoj ko¾i najbolje osetili ¹ta znaèi nerazumevanje na poslu jeste i Stiv Pasanski iz Mièigena, SAD, prodavac koji je otpu¹ten samo zbog preterane te¾ine:

„Bio sam najbolji prodavac u kompaniji, ali moja te¾ina je bila preveliki problem za poslodavce. Nije mi ostalo ni¹ta drugo nego da ih tu¾im i potra¾im drugi posao.“ Pasanski je na osnovu zakona o diskriminaciji dobio od¹tetu od 284.000 dolara.

Ankete meðu poslodavcima u Americi pokazuju da 16 odsto njih ne bi zaposlilo radnika koji ima problema sa te¾inom. Mane koje su poslodavci navodili gojaznim ljudima su: nedovoljna kvalifikacija, lo¹e radne navike, èesti izostanci sa posla, èesti emotivni problemi i sklonost ka sukobima sa kolegama.

Koliko je ra¹irena predrasuda meðu poslodavcima svedoèi i to sa su ¹anse gotovo nikakve da sretnete debelog vatrogasca, pilota, prodavca automobila, medicinsku sestru, psihijatra ili nastavnika. Za osobe koje imaju problema sa te¾inom gotovo da su rezervisani poslovi koje mogu da obavljaju bez kontakta sa drugim ljudima, kao ¹to je prodavac preko telefona.

Poznato je i da neke avio-kompanije u SAD gojaznim ljudima naplaæuju duplu kartu.

A. Petroviæ
EU æe proglasiti epidemiju gojaznosti

Evropski parlament bi uskoro mogao da proglasi epidemiju gojaznosti u Evropi, èiji svaki treæi stanovnik ima problema sa prekomernom te¾inom.

Tim tragom æe Evropska komisija uskoro uvesti pravila za borbu protiv gojaznosti, a koja podrazumevaju zabranu reklamiranja slane, masne, slatke hrane meðu decom.

Procenjuje se da u Evropskoj uniji trenutno ima 14 miliona gojazne dece i oko 200 miliona gojaznih osoba.“
Polovina graðana Srbije kuburi s kilogramima

Vi¹e od polovine odraslog stanovni¹tva u Srbiji, skoro 54 odsto, ima problem sa prekomernom te¾inom, pri èemu je 16 odsto gojazno. Oko 100.000 ljudi u Srbiji ima telesnu te¾inu od 120 do 170 kilograma. U na¹oj zemlji gojaznost poprima karakteristike epidemije.

blic

[philoserbiana]

zalosno