Pacijenti pothranjeni

[Bred]

 Izvor: B92
Beograd -- Svaki èetvrti pacijent u Srbiji je pothranjen, rezultat je istra¾ivanja u kome su uèestvovali VMA i Nacionalno udru¾enje za parenteralnu i enteralnu ishranu Srbije (NUPENS).

Pothranjenost pacijenata utièe na vi¹u stopu smrtnosti, du¾inu bolnièkog le¾anja, a time i na tro¹kove leèenja. Komplikacije kod pothranjenih pacijenata su i do 20 puta èe¹æe i jedan su od glavnih razloga zbog èega se bolnièko le¾anje produ¾ava.

"Ono ¹to bi za nas trebalo da bude alarmantno je da je svaki èetvrti bolesnik u na¹im bolnicama pothranjen, a da recimo, 70 odsto bolesnika ne pojede ni èetvrtinu ili ni¹ta od obroka koji dobije u bolnièkim uslovima", upozorava predsednica NUPENS-a Marina Pani¹iæ.

U bolnicama ka¾u da se ishrana pacijenata odvija bez nekih veæih problema uz postojeæe procedure. Pacijentima koji mogu redovno da se hrane obroci se spremaju prema tzv. nutritivnim tablicama, ka¾e pomoænik direktora KBC Zemun Momèilo Orliæ.

"To su tablice koje se odnose na pacijente koji mogu da jedu ili normalnu hranu ili je zbog prirode njihovog oboljenja nephodno da dr¾e, odnosno da se pridr¾avaju odreðenih dijetetskih re¾ima. Tu, pre svega mislim na dijabetièare, ljude koji boluju od pankreasa, ¾uènih puteva", obja¹njava Oriæ.

Za pacijente koji ne mogu da unose hranu redovnim putem, poslednjih godina je i u Srbiji u primeni enteralna ishrana, odnosnoishrana putem sonde, za koju se pokazalo da ima dosta prednosti.

"U toku operacije provlaèi se sonda koja dolazi do zdravog dela digestivnog tubusa, odnosno crevnog dela organizma i tu se putem te sonde daje odreðena hrana koja mo¾e takvom pacijentu da se da", ka¾e Oriæ.

U Srbiji se istra¾ivanja i studije na temu pothranjenosti pacijenata nisu uop¹te radila, iako je prosek bolnièkog le¾anja kod nas i do dva puta du¾i nego u Evropskoj uniji. Do nekih pomaka je ipak do¹lo.

"Trenutno je pothranejnost jedna, mogu tako da ka¾em, vruæa tema u Evropi i kako mi nismo imali relevantnih statistièkih podataka o procentu enuhranjenosti na¹ih bolesnika, prikljuèili smo se, odnosno VMA se prikjuèila jednoj studiji koju je Evropsko udr¾enje za parenteralnu i enteralnu ishranu radilo", kazala je Pani¹iæeva.

O ozbiljnosti ovog problema na globalnom nivou govori i èinjenica da je Savet Evrope jo¹ 2003. godine doneo rezoluciju koju je potpisalo 18 zemalja i kojom se preduzimaju inicijative za bolji nutritivni tretman, koji, kako se navodi, mo¾e bitno da doprinese leèenju i ozdravljenju, kao i smanjenju bolnièkih tro¹kova.