Heroin i kokain u srednjim ¹kolama

[Roben]

Heroin i kokain u srednjim ¹kolama
(http://nono9.us)
Istra¾ivanje sprovedeno u èetiri gimnazije i 21 struènoj srednjoj ¹koli u Beogradu pokazalo je da su uèenici iz 48 odsto ¹kola bili u kontaktu sa svim drogama koje se mogu naæi na tr¾i¹tu - marihuanom, heroinom, kokainom, amfetaminima, ekstazijem...

Kako pi¹e „Blic“ od srede, podaci, iako alarmantni, bili bi jo¹ gori da direktori pojedinih ¹kola nisu naredili da se sve prostorije temeljno oèiste pre dolaska struènjaka Zavoda za bolesti zavisnosti.

U istra¾ivanju su gimnazije pro¹le najbolje jer u njima nije otkriveno prisustvo psihoaktivnih supstanci, dok je situacija bila najgora u ¹kolama koje se nalaze u strogom centru grada.

U okviru projekta „Beograd - ¹kola bez droge“ struènjaci Zavoda za bolesti zavisnosti obi¹li su èetiri prigradske i 21 gradsku srednju ¹kolu i uzeli briseve sa ¹kolskih klupa, stolica, kvaka, slavina i iz svlaèionica. Na osnovu toga, u 12 ¹kola pronadjeni su narkotici.

Najugro¾eniji su uèenici struènih ¹kola jer je kod 57 odsto ispitanih uoèeno prisustvo neke od psihoaktivnih supstanci. Medjutim, pitanje je da li i ti podaci stvaraju pravu sliku o upotrebi droga jer su analize u ¹kolama radjene u samo dve ili tri uèionice.

„Zato ne mo¾emo da tvrdimo da droge nema u onim ¹kolama u kojima nismo prona¹li tragove. To samo znaèi da je u tim ¹kolama manje uèenika koristi. Ciljna grupa na¹eg istra¾ivanja bili su uèenici drugog razreda srednje ¹kole, pa smo njih i anketirali. Anketa koju smo napravili govori da i u ¹kolama u kojima nismo prona¹li drogu djaci imaju dodira sa narkoticima“, izjavila je Jasna Daragan-Saveljiæ, direktor Zavoda za bolesti zavisnosti prilikom predstavljanja rezultata istra¾ivanja.

Prema njenim reèima, pokazalo se da su uèenici najèe¹æe dolazili u kontakt sa marihuanom, koja je detektovana u 60 odsto sluèajeva, a zatim sa amfitaminima (spid) u 28 odsto sluèajeva. Na treæem mestu su opijati, medju kojima je najzastupljeniji heroin sa 13,3 odsto i ekstazi u 6,6 odsto sluèajeva.

Istra¾ivanje pokazuje i da samo 11 odsto mladih u slobodno vreme èita knjigu, njih 11-14 odsto se bavi sportom, a èak 77 odsto mladih slobodno vreme provodi izlazeæi sa drugovima, igrajuæi igrice, gledajuæi televiziju ili lenèareæi.

Takodje, na poèetku istra¾ivanja je iznet i alarmantni podatak o porastu broja narkomana medju mladima, prema kojima najmladji registrovani zavisnik u Srbiji ima devet godina i leèio se u Zavodu za bolesti zavisnosti od heroina.

Rezultati anketa pokazali su da mladi u dodir sa marihuanom dolaze veæ sa 14 godina.

Takodje, 45 odsto mladih je kao najveæi problem navelo narkomaniju i alkoholizam, 71 odsto njih se oseæa usamljeno, 60 odsto omladine je alkohol probalo od 8. do 18. godine ¾ivota, 20 odsto mladih je bar jednom bilo pijano a njih 78 odsto poznaje nekog ko konzumira drogu.

Istra¾ivanje je trajalo od 20. novembra do 20. decembra 2006. godine. Pored ankete i uzimanja uzoraka, psiholozi i defektolozi dr¾ali su predavanja. Medjutim, uèenici su za ovaj vid edukacije pokazali slabo interesovanje.

„Dosadno nam je vi¹e da slu¹amo koliko je droga ¹tetna. Ne vidim ¹ta bi na predavanju mogli novo da mi ka¾u, zato i ne idem ako nije obavezno. Mislim da su predavanja potrebnija profesorima, roditeljima i osnovcima nego nama. Ipak, zanimljivo mi je ovo ¹to rade. Podseæa me na onu seriju o forenzièarima“, rekla je za „Blic“ Nevena, uèenica jedne od ¹kola u kojoj su radjene analize.

Medjutim, nisu samo djaci bili zatvoreni za saradnju. Naime, pojedini direktori su èak naredili i detaljno èi¹æenje uèionica pre dolaska struènjaka sa Zavoda za bolesti zavisnosti.

„Rezultati su alarmantni, ali bojim se da bi bili jo¹ gori da su svi direktori bili otvoreni za saradnju. Pla¹ili su se da æe njihova ¹kola posle biti etiketirana. Zbog pora¾avajuæih rezultata istra¾ivanje æe do kraja ¹kolske godine biti sprovedeno u svim srednjim ¹kolama, a obuhvatiæemo i sedmi i osmi razred osnovnih ¹kola. Posle toga znaæemo ¹ta nam je èiniti“, kazao je Vladan ©ubareviæ, èlan Gradskog veæa Beograda.

„Ovo sam gledao samo u amerièkim serijama. Nisam ni znao da tako ne¹to mo¾e da se sprovede i kod nas. Uèenici se neæe iznenaditi rezultatima, ali svi ostali verovatno hoæe. Ne koristim drogu, ali ako bih hteo, znam gde bih mogao da je nadjem i koliko ko¹ta. Uglavnom se na ¾urkama duva, a nekad i pre èasova fizièkog“, ka¾e Petar, uèenik treæeg razreda srednje struène ¹kole.

Iako je istra¾ivanje sprovedeno samo u beogradskim ¹kolama, zvona za uzbunu bi trebalo da se oglase u èitavoj Srbiji jer situacija u ¹kolama u unutra¹njosti verovatno nije mnogo drugaèija. Prema nezvaniènim procenama, kroz na¹u zemlju godi¹nje prodje preko dve tone droge.

Nedavno su Crvenka i Sivac, dva kom¹ijska mesta u op¹tini Kula, iza¹la na glas kao narkodilerski centri i u odnosu na 10.000 stanovnika nezvanièno su rekorderi po broju narkomana u Srbiji. Tamo je cena d¾ointa 100 dinara, dok se crta heroina i kokaina mo¾e nabaviti za 200 do 300 dinara.

[Bred]

 Deca se odaju drogi zbog problema u porodici i ¹koli
Heroin sam uzeo sa devet godina

Sa osam godina prvi put je probao marihuanu, a sa devet heroin. U petnaestoj je svakodnevno uzimao ekstazi. Umesto hrane dnevno je gutao i po ¹est tableta. Upadao je u kuæe i krao televizore i kompjutere. U ¹esnaestoj je prvi put sme¹ten u Psihijatrijsku bolnicu "Laza Lazareviæ", a kada je postao punoletan zavr¹io je u zatvoru zbog oru¾anog napada. Pre nekoliko meseci poèeo je da se bode u venu. Ovo je, ukratko preprièan, ¾ivot dvadesetdvogodi¹njeg M.P. iz ©apca, koji je odluèio da izaðe iz pakla droge.

Kao dete razvedenih roditelja, M.P. poku¹ao je da pronaðe izlaz iz haosa u kojem se na¹ao. Tada nije bio svestan ¹ta se zapravo de¹ava sa njegovom porodicom i nikome nije prièao o svojim problemima. Ventil je u prvo vreme nalazio u marihuani.

- Svakodnevno sam duvao sa kom¹ijom, koji mi jednom ponudio da probam kokain. Napravio je dve crte za mene i njega. Nije mi bilo dobro i povraæao sam. Kasnije sam saznao da mi je dao heroin. Posle sam poèeo da prodajem ekstazi, ali sam ga vi¹e konzumirao, nego prodavao. Upadali smo u kuæe, krali tehniku i prodavali je - prièa M.P, koji je u to vreme imao 11 godina.

U kuæi je tek pravio haos. Lupao je i razbijao. Roditelji su na sve naèine poku¹avali da ga urazume, ali ni¹ta nije pomoglo.

- Nisu tra¾ili nièiju pomoæ. Valjda ih je bilo sramota. Ja sam postajao sve agresivniji. Kupio sam i pi¹tolj - ka¾e M.P, koji je zavr¹io samo osnovnu ¹kolu. Uspeo je da upi¹e srednju elektrotehnièku, ali je veæ u prvoj godini bio izbaèen jer je ciglom nekoliko puta udario u glavu jednog uèenika. Potom je upisao hemijsku ¹kolu, ali je ubrzo i nju napustio.

- Probudio sam se jednog jutra u prostoriji sa re¹etkama na prozoru i dvokrilnim vratima. Nisam znao gde se nalazim i ¹ta se desilo. Kasnije sam saznao da se nalazim na psihijatrijskom odeljenju. Otac mi je ne¹to sipao u mleko, ¹to me je uspavalo. Nisam se dugo zadr¾ao. I¹èupao sam dvokrilna vrata i pobegao. Ipak, otac je poveo drugara od 120 kilograma, koji me je silom uvukao u kola i odveli su me u "Lazu" u Beograd - prièa mladiæ iz ©apca. Tada je imao samo 16 godina.

Kada je do¹ao sebi M.P. je iza¹ao i poèeo da ¾ivi sa majkom. Neko vreme se nije drogirao.

- Iako sam mrzeo heroin, nagovorili su me prijatelji da ga ponovo uzmem. Jednom sam napao jednog deèka no¾em jer smo se pre toga ne¹to zakaèili. Napao sam i policajca. Uskoro sam zavr¹io u pritvoru. Odle¾ao sam dva i po meseca i moram jo¹ pet. Iza¹ao sam i redovno koristio heroin. Poèeo sam da se bodem - prièa sagovornik "Blica", koga je tada ostavila devojka, a njegovi roditelji, koji su bili u svaði skoro 11 godina, ponovo su se pomirili. Shvatio je da ovako vi¹e ne mo¾e i odluèio je da potra¾i pomoæ.

- Pre nedelju dana oti¹ao sam u jednu bolnicu. ®elim da prestanem da se drogiram. ®elim da zavr¹im srednju ¹kolu. Vratiæu se u ©abac i poèeti da radim. Nadam se da æu biti dovoljno jak da sve to izdr¾im - zavr¹ava svoju ispovest M.P.

Njegova prièa, meðutim, nije jedinstvena.

Kroz Zavod za bolesti zavisnosti u Paunovoj ulici, u kome se iskljuèivo leèe deca od 12 do 18 godina, dnevno proðu 23 pacijenta. Deca poèinju da koriste narkotike najèe¹æe zbog problema u porodici ili ¹koli. U poèetku koriste alkohol ili cigarete, ali veoma brzo, misleæi da tako re¹avaju problem koji imaju, prelaze na marihuanu, ekstazi ili spid.

Put do izleèenja je dug i traje najmanje godinu i po dana, a odvija se u vi¹e faza.

Iako roditelji primeæuju promenu kod deteta, najèe¹æe je prvo pripisuju njegovim godinama i vremenu u kome ¾ivi. Meðutim, vrlo brzo korisnik narkotika napravi neko krivièno delo, pa ga sudija ¹alje u Zavod za bolesti zavisnosti. Èesto decu dovedu i roditelji kada njihovo pona¹anje postane nepodno¹ljivo.

- U prvoj intenzivnoj fazi leèenja poku¹avamo da defini¹emo problem. Ovde roditelji vrlo èesto odbijaju da preuzmu odgovornost i tvrde da je samo njihovo dete pogre¹ilo. Meðutim, kroz terapiju se vremenom dolazi do su¹tine problema: ko je gde pogre¹io i kako to promeniti. Cela porodica mora da planira kako æe provesti dan i tog plana mora da se dr¾i i kod kuæe - obja¹njava doktor socijalne psihoterapije Vojislav Majkiæ.

U ovoj fazi pacijenti pola¾u ispit o psihoaktivnim supstancama, a zatim prave rezime onoga ¹to se de¹avalo pre dolaska na leèenje, kako se sada oseæaju i ¹ta æe u buduænosti da rade. U tom delu svaki èlan porodice mora na sebe da preuzme jedan deo odgovornosti. U drugoj fazi deca zavisnici se ukljuèuju u prirodnu sredinu, ali su du¾na da dolaze u Zavod jo¹ godinu ili godinu i po dana.

- Najbitnija je saradnja ¹kole i socijalnih ustanova jer se u ¹kolama detektuje problem. Tamo se uoèavaju prvi simptomi, a to su izostanci i slabe ocene. Meðutim, ¹kole danas nemaju vaspitnu funkciju i nastavnici samo odr¾e predavanja i ni¹ta ih vi¹e ne interesuje. Takoðe, kada dete veæ ode na leèenje, ¹kole znaju i da se protive jer je pacijent primoran da odsustvuje sa nastave - ka¾e dr Majkiæ.

Kada pacijenti zavr¹e terapiju, dobijaju saradnika koji mora biti testiran. Detetu nisu dozvoljeni izlasci u kafiæe i klubove, kao i odlasci na bilo koja mesta na kojima postoji moguænost da doðe u kontakt sa drogom.

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci zavisi i od dostupnosti, a u Srbiji, posebno u Beogradu, one su veoma rasprostranjene i jeftine. Dr Majkiæ ka¾e da najbolja prevencija zahteva ozbiljnu saradnju dr¾ave, sudstva, ¹kole i socijalnih ustanova.

- Nisu problem zakoni, veæ njihova primena. I danas se na kioscima prodaje alkohol i cigarete maloletnim licima, ali i izlasci omladine. U Americi oko 23 èasa deca mogu da budu na ulici samo u pratnji punoletne osobe - prièa Majkiæ.

Nata¹a Korlat
blic