®ivo biæe iz ve¹taèkog DNK

[josefina87]

Uskoro prvi sintetièki oblik ¾ivota na Zemlji
®ivo biæe iz ve¹taèkog DNK



Amerièki nauènici su na korak od stvaranja prvog ¾ivog organizma iz materije ne¾ivog porekla! Oni veruju da bi u roku od nekoliko meseci mogli da stvore revolucionarni oblik ¾ivota posle uspe¹nog eksperimenta tokom kojeg su pretvorili jednu vrstu bakterije u drugu.

Tim predvoðen profesorom Krejgom Venterom, pionirom genetike u svetu i prvim èovekom èiji je genom u potpunosti de¹ifrovan, uzeo je genom iz jedne bakterijske æelije i prebacio ga u æeliju druge, srodne vrste bakterija. Novostvorena bakterija poèela je da raste i razmno¾ava se u laboratoriji, pretvoriv¹i se u bakteriju sa poèetka procesa. Ovaj eksperiment, koji je jedan od urednika èasopisa „Sajens“ nazvao „prekretnicom u biolo¹kom in¾enjeringu“, izveden je na Institutu „D¾. Krejg Venter“ u Rokvilu u Merilendu.

Od goriva do oru®ja
Tim, koji je praktièno izveo prvu „transplantaciju vrsta“, ka¾e da u narednih nekoliko meseci namerava da izvede isti postupak, ali ovoga puta sa sintetièkim genomom. Ukoliko njihov eksperiment uspe, oni æe stvoriti prvi sintentièki oblik ¾ivota na Zemlji.
Nauènici ¾ele da stvore nove vrste bakterija kako bi dobili nove mikroorganizme koji mogu da se koriste kao ekolo¹ko gorivo umesto nafte i uglja, za razgradnju toksiènog otpada i apsorbovanje ugljen-dioksida i drugih gasova odgovornih za „efekat staklene ba¹te“.
„Oèekujemo da æemo u roku do jedne decenije imati prvo gorivo dobijeno od sintetièkih organizama“, ka¾e dr Venter.
Ovo pionirsko istra¾ivanje izaziva, meðutim, i velike zebnje. Mnogi se pitaju gde su granice nauke i da li nauènici smeju da se „igraju Boga“. Osim toga, ne mo¾e se iskljuèiti moguænost da ova tehnologija jednoga dana bude zloupotrebljena i iskori¹æena za stvaranje nove generacije biolo¹kog oru¾ja.
Proizvodnja ¾ivih æelija od sintetièkih genoma zahteva komplikovan postupak manipulisanja èitavim genomima i njihovog preme¹tanja. Nauènici jo¹ od 70-ih godina prebacuju gene (koji nose uputstva) iz jednih organizama u druge. Sada su, meðutim, uspeli da presade èitav komplet uputstava, koji se sastoji od preko milion „slova“ DNK i da pretvore jednu vrstu bakterije u drugu. Nauènici æe sada poku¹ati da stvore mikrob sa minimalnim setom gena neophodnim za ¾ivot kako bi mu onda dodali druge korisne gene, recimo one potrebne za pravljenje biolo¹kog goriva.

jedan uspeh
u 150.000 Poku¹aja
Tim iz Merilenda je za eksperiment izabrao bakteriju zato ¹to je to najjednostavniji oblik ¾ivota. U eksperimentu su kori¹æeni milioni bakterija, a presaðivanje genoma je bilo uspe¹no jednom u 150.000 sluèajeva.
Dr Venter je rekao: „To bi bilo kao kada biste kompjuter ‘mekinto¹’ pretvorili u kuæni raèunar tako ¹to biste ubacili novi deo softvera.“
On je napomenuo da je ovaj uspeh vrhunac desetogodi¹njeg rada i da bi bilo znatno te¾e izvesti transplantaciju genoma sa drugim vrstama æelija, koje imaju enzime zadu¾ene da „èiste“ DNK od uljeza.

Nemci „isekli“ virus HIV iz æelija
Nemaèki biolozi izazvali su pravu senzaciju u oblasti borbe protiv side nakon ¹to su uspeli da „iseku“ HIV virus i odstrane ga iz zara¾enih æelija. Njima je po¹lo za rukom da genetski materijal HIV virusa, koji su prethodno ugradili u genetski materijal æelije domaæina, naknadno ponovo iseku. „Ponovo smo se re¹ili virusa u æelijama“, ka¾e profesor Joahim Huber. „To do sada jo¹ nikome nije uspelo.“ Uzgajajuæi molekularne makaze biolozi su krenuli od takozvanog cre-enzima, koji samo delimièno prepoznaje genetski materijal HIV-a. Oni su ga modifikovali napraviv¹i vi¹e od 120 generacija enzima, i dobiv¹i na kraju tre-enzim („molekularne makaze“), koji prepoznaje i iseca taèno odreðene segmente genetskog materijala virusa side. „Reè je o segmentima koji su obièno odgovorni za ukljuèivanje i iskljuèivanje drugih gena i koji se sami neznatno menjaju“, ka¾e Frank Buholc. Na taj naèin nauènici elimini¹u osobenost virusa koja ga èini toliko opasnim: veoma èesto i nepredvidivo menjanje svog genetskog materijala, zbog èega do sada nije mogla da se proizvede vakcina protiv ove bolesti. CDC/MA

izvor http://www.blic.co.yu/index.php (http://www.blic.co.yu/index.php)

[plivadon]

eEE, JBG. sAD MI ®AO ©TO ZA KORISNIÈKO IME NIJESAM UZEO BENSEDIN ali poslije ovog teksta æu da ga popijem