Pronaðeni najstariji Bahovi rukopisi

[Bred]

Miljenik Betovena i Getea
Nemaèki muzièki eksperti prona¹li su najstarije poznate rukopise Johana Sebastijana Baha, èuvenog kompozitora (1685-1750), javlja AP a prenosi Beta.

To su Bahovi prepisi partitura za orgulje Ditriha Buksteudea i Johana Adama Rajnkena koje je kompozitor napisao oko 1700-te. Istra¾ivaèi su dokumenta prona¹li u arhivu biblioteke vojvotkinje Ane Amalije u Vajmaru u kojoj je pro¹le godine otkrivena nepoznata Bahova kompozicija. Rukopisi pru¾aju informacije o Bahovom ranom razvoju. Prepisi su od danas izlo¾eni u biblioteci u Vajmaru, a od 21. septembra biæe eksponati u Bahovom arhivu u Lajpcigu.

Roðen je 1685. u Esenu u porodici u kojoj je bilo mnogo muzièara, sa devet godina je ostao siroèe, a kao darovito dete muziku je uèio kod velikih majstora. Kod Baha se rano javlja naklonost ka prepisivanju dela kompozitora. Tako je stekao izvanrednu tehniku pisanja. Pored violine uèio je i orgulje. Postao je 1703. godine najpre violinist u Vajmaru, a zatim 1723. godine kantor u crkvi Sv. Tome u Lajpcigu. Iz dva braka imao je dvadesetoro dece od kojih je devetoro pre¾ivelo. Potkraj ¾ivota je oslepeo.

Slovi za jednog od najveæih muzièkih stvaralaca svih vremena, najizrazitijeg predstavnika baroka i majstora instrumentalne polifonije. Bio je veoma plodan stvaralac. Ukupan Bahov opus nije saèuvan, a neka od njegovih dela su ¹est brandenbur¹kih koncerata, dva koncerta za violinu i orkestar, sedam klavirskih koncerata... Za orgulje je napisao ¹est sonata, 140 koralnih preludijuma, 17 velikih preludijuma i fuga, pet tokata i fuga... Njegova poznata vokalno instrumentalna dela su „Misa u h-molu“, „Pasija po Mateju“ i „Pasija po Jovanu“, „Bo¾iæni oratorijum“...

Poznato je da se Betoven odu¹evljavao njegovim delima a èuvena je Geteova izjava: „Kad slu¹am izvoðenje Bahove muzike, tada je èitavo moje biæe potreseno i èini mi se kao da mi ne trebaju u¹i, oèi, ni ostala èula.“

T. Nje¾iæ



--------------------------------------------------------------------------------
BLIC

[Adonis_Vernalis]

Mislim da bi SandraD mogla da nam rasvetli tajnu Bahovog zivota... Ako se ne varam, njegova dela je otkrio Mendelson... lokalni ribar je svoju robu zavijao u Bahove rukopise... Mendelson je primetio notni papir... note... odsvirao zamrljanu muziku... i pao na teme... i tako nam ga podario, posle tame zaborava... Voleo bih da cujem ta nova/stara Bahova dela. Ostatak sam odslusao...

[zoe]

Кажу људи да када би неко кренуо да преписује све оно што је Бах написао, требало би да на то потроши читав свој живот! Замислите онда само снагу генија који је то СТВАРАО!

Да ли је Бах заиста неко време био заборављен? Не. Његова дела су чували његови ученици у преписима, она су студирана и навођена у уџбеницима. Узак круг музичара је ценио Баха, али дела се ипак у целости нису изводила. У време у ком се тражио континуитет са прошлошћу, када су се будила интересовања за стваралачку индивидуалност, на крају 18. и почетком 19. века, све више људи бива привучено Баховим генијем.
Највећа прекретница је, свакако, извођење Пасије по Матеју коју је уприличио Менделсон у Лајпцигу, 11. марта 1829. Након тога почиње "Бахова ренесанса"... Романтичних рибара, по званичној повести музике, у овој причи нема, јер су рукописи ипак били чувани по разним приватним колекцијама...

Voleo bih da cujem ta nova/stara Bahova dela. Ostatak sam odslusao...

Јесте ли их заиста све одслушали? Скидам капу, али сам скептична... Само кантата има око 200, боље да не набрајам даље..