Genetski skrining u prvom trimestru trudnoæe

[AquArius]

GENETSKI SKRINING U PRVOM TRIMESTRU TRUDNOÆE

Odavno je uoèeno da je kod starijih trudnica poveæan rizik od raðanja dece sa hromozomskim gre¹kama. Starost majke je dokazan uzrok neodvajanja hromozoma sa poslediènim gre¹kama u deobi æelije.
Za razliku od mu¹kog pola gde spermatogeneza stalno obnavlja spermatozoide, kod ¾enskog pola pri roðenju postoji odreðen broj jajnih æelija koje posle sazrevanja ”èekaju” na oplodnju i nemaju sposobnost obnavljanja.

Jajna æelija je stara koliko i ¾ena u vreme oplodnje. Smatra se da jajna æelija koja je dugo èekala na oplodnju mo¾e da pretrpi ¹tetna dejstva spolja¹njih faktora (mutacije) i èe¹æi su poremeæaji segregacije hromozoma u deobnom vretenu. Najèe¹æi je Down sindrom (trizomija 21) i Edwards sindrom (trizomija 18).
Rizik se do 30. godine poveæava linearno, a posle toga eksponencijalno. Tako je rizik sa 25 godina 1:1300, sa 35 godina 1:270, a sa 40 godina 1:50. Trudnicama visokog dobnog rizika se savetuje prenatalna analiza hromozoma iz fetalnih æelija uzimanjem uzoraka resica posteljice (horiocenteza) u prvom trimestru ili uzorak plodove vode (amiocenteza) u drugom trimestru trudnoæe.
Metod je invazivan, rizik od spontanog pobaèaja je 1:100. U na¹oj zemlji je obaveza ginekologa da trudnicu preko 35 godina uputi u genetsko savetovali¹te radi indikovanja prenatalne citogenetske analize, pri èemu se informi¹e i o moguæim rizicima. Odluku na kraju donosi trudnica.

Rizici povezani sa godinama majke su se u praksi pokazali drugaèije. Istra¾ivanja i statistike su pokazali da je samo 20% beba sa Down sindromom roðeno od majki starijeg dobi. Znaèi, mnogo èe¹æe mlade trudnice raðaju bebe sa hromozomopatijom.
Razlog je sa jedne strane to ¹to se starijim trudnicama indikuje prenatalna kasiotipizacija, a s druge strane uzrok ove pojave nije dovoljno poznat. Sluèajne genetske gre¹ke se mogu desiti svakoj trudnici bez obzira na dob.

Danas su se stavovi o riziènom dobu trudnice izmenili, dob nije dovoljan skrining marker, njegova senzitivnost je samo 30%. Neophodno je formirati realne i jedinstvene kriterijume na kojima bi se izdvajale riziène trudnice iz celokupne populacije, bez obzira na dob, kojima bi se ponudila prenatalna kariotipizacija.
Epohalno otkriæe su bili biohemijski testovi zasnovani na fetoplacentarnim materijama u serumu trudnice, alfa fetoprotein (AFP), humanihorionski gonadotropin (HCG) i nekonjugovani estriol, kao triple screening.

Ovaj skining ima odreðen nedostatak jer se koristi u drugom trimestru i izdvaja riziène trudnice sa odreðenim ka¹njenjem. Dalja istra¾ivanja su i¹la u pravcu pronalaska senzitivnog skrininga u prvom trimestru trudnoæe.

Veliki broj studija je pokazao senzitivnost ultrasonografskog merenja vratnog nabora fetusa (nuhalne translucencije - N.T.) i odreðivanja fetoplacentarnih materija u serumu majke, slobodne beta jedinice horionskog gonadotropina (free-beta-HCG) i Pregnancy associated plasma protein-A (PAPP-A).

U prvom trimestru trudnoæe od 11. do 13. nedelje odreðuje se ultrazvuèni marker nuhalne translucencije (N.T.) za koji je procenjeno do 80% fetalnih hromozomopatija ima vrednost preko 2,5 mm. Potom se odreðuju serumski biohemijski markeri iz krvi trudnice Immunoasay metodom automatizovane hemiluminescencije.

Kod trizomije 21. i trizomije 18. utvrðeno je sni¾enje koncentracije slobodnog PAPP-A u maternalnom serumu za 40% u odnosu na normalne trudnoæe, dok je free-beta HCG kod trizomije 21 poveæan dva i vi¹e puta, a kod trizomije 18 znaèajno nizak. Vrednosti se iskazuju preraèunate u vrednosti medijane (multiple of median - MOM ).
Preko softvera se izraèunava individualni (korigovani) MOM prema karakteristikama trudoæe (starosna dob, te¾ina, dijabetes) i ultrazvuènim parametrima fetusa (gestacijska starost CRL - raspon teme-trtica, i N.T marker).

Sumira se konaèan rizik koji se smatra pozitivnim ako vrednost prelazi 1:250 kada je indikovana prenatalna kariotipizacija. Meðutim, analiza mora biti sveobuhvatna u genetskom savetovali¹tu gde se nalaz genetskog skrininga posmatra u korelaciji sa detaljnom genetskom anamnezom braènog para, hereditarnim i teratogenim optereæenjem, kada se daje konaèna genetièka informacija za dalji tok trudnoæe. Smatra se da je senzitivnost ovog skrininga èak do 95%.

Tendencija prenatalnog genetskog skrininga je da se obavi u prvom trimestru trudnoæe, a za one koje su zakasnili je alternativa serumski biohemijski skrining u drugom trimestru. Za to je potrebna zdravstvena edukacija i informisanost populacije, kao i organizovanost ginekolo¹ke slu¾be i genetièara koja usmerava iskljuèivo na genetski skrining u prvom trimestru, jer se pokazao senzitivnijim.

Cilj ovog skrininga je da iz neselektovane populacije izdvoji visokoriziène trudnice na hromozomopatije koje bi se uputile na prenatalnu citogenetsku dijagnostiku. Takoðe, ovaj skrining je racionalno re¹enje za smanjenje invanzivnih intervencija (horiocenteze i amniocenteze) koje se preporuèuju trudnicama preko 35 godina.

U Zdravstvenom centru u Subotici je od 2000. do 2004. godine populacioni genetski skrining uradilo 68% svih trudnica. U uzorku ispitanih trudnica nije roðena nijedna beba sa hromozomopatijom èiji je genetski skrining bio uredan. Prenatalni genetski skrining treba da se sprovodi kao nacionalni program kod svake trudnice u prvom trimestru trudnoæe. Skrining je neinvazivan, bez rizika za majku i plod, a nije veliki finansijski izdatak. Roðeno hendikepirano dete je ogroman problem za porodicu i celokupnu dru¹tvenu zajednicu.


Mr sc. med. J. Durkoviæ
Subotica


Izvor : Glas Lekara (http://www.medicinainfo.net/glaslekara/br9-12.php)

[Masha]

Znaci, do 30. ili u 30. pod obavezno!

[Dukica]

Nisam ba¹ shvatila princip metode,
al kapiram da je dobro... :luda
©alim se...da,da,da trebalo bi to
da se radi kod svake ¾ene...
trudnice...