Boris Jeljcin umro u 76. godini

[Roben]

Boris Jeljcin umro u 76. godini

Biv¹i ruski i sovjetski predsednik Boris Jeljcin umro je u 76. godini, saop¹teno je u Kremlju.

Za njegovog mandata, okonèan je raspad Sovjetskog Saveza.

Portparol Kremlja Aleksander Smirnov potvrdio je da je Jeljcin umro, ali nije saop¹tio uzrok smrti niti je davao ikakve dodatne informacije. Agencija Intefaks citirala je neimenovani bolnièki izvor koji je rekao da je Jeljcin preminuo po¹to mu je otkazalo srce.

Iako ga Zapad smatra prvim demokratom na èelu Rusije i èovekom koji je uveo tr¾i¹nu ekonomiju, mnogi gradjani Rusije pamtiæe ga kao lidera u èije je vreme do¹lo do pada ruske moæi na svetskoj sceni.

Kontradiktorna liènost, Jeljcin je dostigao vrhunac popularnosti u doba komunizma, zala¾uæi se za borbu protiv korupcije, ali se brzo pokazalo da nije mogao ili nije ¾eleo da okonèa tu borbu, u vreme prelaska dr¾avne ekonomije u privatne ruke.

Iako se deklarativno zalagao za slobodu ¹tampe, bio je gospodar medijske manipulacije, primeæuju agencije.

Kad je skoro sva moæ bila u njegovim rukama, odrekao se vlasti u dramatiènom obraæanju naciji, u novogodi¹njoj noæi na kraju 1999. godine.

Mada ga Zapad smatra prvim demokratskim predsednikom, Jeljcin se nije libio da koristi silu u re¹avanju politièkih problema, iako je tvrdio da je to neophodno da bi oèuvao dr¾avu: poslao je tenkove i vojnike da izbace tvrdolinija¹e iz ruskog parlamenta oktobra 1993, a decembra 1994, poèeo je rat protiv separatista u ju¾noj republici Èeèeniji - u kojem su do sada stradale desetine hiljada ljudi. Ruske trupe povukle su se iz Èeèenije krajem 1996, a ponovne borbe zapoèele su 1999. godine.

Poslednjih godina mandata, Jeljcin je patio zbog zdravstvenih problema i èesto se danima, nekad i nedeljama, povlaèio u rezidenciju daleko od Kremlja.

(MONDO)

[Bred]

Prosto ne mogu da ocenim dal nas je doticni zajeb'o ili nam je pomagao. Na neki svoj nacin

[Roben]

Svetski lideri ispraæaju Jeljcina

Od prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina u hramu Hrista spasitelja u Moskvi oprostili su se aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin sa suprugom Ljudmilom, èlanovi ruskog rukovodstva i mnogi sada¹nji i biv¹i lideri.

U crkvu su do¹li i predsednik nemaèke Horst Keler, biv¹i amerièki predsednici D¾ord¾ Bu¹ stariji i Bil Klinton, predsednici Kazahstana, Belorusije, biv¹i predsednici Ukrajine, Kirgizije, Jermenije, Estonije, Litvanije, premijeri Ukrajine, Kirgizije, predsednik parlamenta Gruzije i drugi.

Oèekuje se i prisusustvo evropskog komesara Benite Ferero-Valdner, èlanova britanske kraljevske porodice, biv¹eg britanskog premijera D¾ona Mejd¾ora, biv¹eg predsednika Finske, Bugarske, Poljske, nekada¹njih premijera Kanade i Italije.

Brojni ¹efovi stranih delegacija prisustvovaæe sveèanoj komemoraciji prijemu u Kremlju, koji æe biti odr¾an posle sahrane Borisa Jeljcina.

Opelo u hramu Hrista spasitelja slu¾i najstariji èlan Svetog sinoda mitropolit Juvenalij, zajedno sa mitropolitima Kirilom i Klimentom. Opelu prisustvuju supruga Borisa Jeljcina Naina Josifovna, sa kæerkama i unucima.

Od kada je kovèeg sa Jeljcinovim telom u utorak izlo¾en u hramu Hrista spasitelja, od biv¹eg predsednika Rusije oprostilo se vi¹e od 20.000 gradjana.

Novodevièje groblje, gde æe biti sahranjen Jeljcin, veæ je zatvoreno, tako da gradjani neæe moæi da prisustvuju samoj sahrani. Sahranu, kao i opra¹tanje i opelo prenosiæe direktno sve ruske dr¾avne televizije.

Glavni heraldièar Rusije Georgij Vilinbahov kazao je da je protokol opra¹tanja sa Jeljcinom "u odredjenoj meri bez presedana", ne samo zato ¹to je reè o sahrani prvog predsednika Rusije, veæ i zbog toga ¹to æe prvi put posle Oktobarske revolucije u ceremoniju dr¾avne sahrane biti ukljuèeni svi elementi pravoslavnog obreda.

Duma odala po¹tu, komunisti sedeli

Deputati ruske Dr¾avne dume odali su minutom æutanja po¹tu prvom izabranom predsedniku Rusije, dok su za to vreme poslanici frakcije Komunistièke partije Rusije (KPRF) sedeli u klupama, odbijajuæi da ustanu i odaju po¹tu Jeljcinu.

Tokom rasprave o dnevnom redu, poslanici KPRF su poku¹ali da objasne svoje pona¹anje i pritom o¹tro kritikovali Jeljcinovu politiku, a u jednom trenutku je deputat Mihail Zapoljev rekao da bi trebalo "zabiti glogov kolac" na grob prvog predsednika.

"Dajte da ne budemo samo politièari, nego i ljudi, hajde da danas u ovoj sali ne bogohulimo", apelovao je na komuniste prvi zamenik predsednika Dume Oleg Morozov, preporuèiv¹i im da "takve izjave ostave za mitinge a ne za zdanje Dume i to na dan sahrane", prenela je agencija Itar-Tass.

Jeljcin, koji je bio inicijator zabrane Komunistièke partije Sovjetskog Saveza i bilo kakvih komunistièkih organizacija, 1996. godine izabran drugi put za ¹efa dr¾ave, pobediv¹i u drugom krugu upravo lidera ruskih komunista Genadija Zjuganova.

Kampanja je bila toliko zao¹trena i podeljenost javnosti na pristalice "povratka na staro" i "nove Rusije" toliko velika, da je biv¹i predsednik tokom nje hospitalizovan zbog problema sa srcem.

Na sednici Dume zamenik predsednika donjeg doma parlamenta i lider Liberalno-demokratske partije Vladimir ®irinovski predlo¾io je komunistima da posle skandala vrate mandate, jer se u Dumi nalaze "upravo zahvaljujuæi Ustavu koji je stvorio Jeljcin".

"Umro je ¹ef dr¾ave, odlazi cela epoha. Ovo je nedolièno", negodovao je ®irinovski, ali Duma nije ¾elela da na dan ¾alosti glasa o njegovom predlogu o povlaèenju mandata poslanika komunistièke frakcije.

Zjuganov, koji se nalazi na latinoamerièkoj turneji, odbio je za medije da komentari¹e Jeljcinovu smrt, rekav¹i da "kao istinski patriota, koji poznaje pravila ruskog ¾ivota i pravoslavlja" ne ¾eli da da komentar. "Lepih reèi za njegovu politiku nemam, a lo¹e ne ¾elim da govorim", rekao je on.

Biv¹i sovjetski i ruski predsednik Jeljcin danas æe biti sahranjen na Novodevièjem groblju u Moskvi.

Jeljcin je umro od u Centralnoj moskovskoj bolnici, u ponedeljak 23. aprila, u 76. godini, od progresivne srèane slabosti.

Kovèeg sa njegovim telom izlo¾en je u moskovskom hramu Hrista spasitelja, gde gradjani sti¾u u kolonama. Prema navodima NTV, pored Jeljcinovog kovèega veæ je pro¹lo oko 20.000 gradjana.

U toku dana planirano je da se od Jeljcina oproste i aktuelni dr¾avni funkcioneri i sada¹nji i biv¹i strani dr¾avnici i politièari.

U Rusiji je danas, zbog smrti prvog ruskog predsednika, dan ¾alosti.

(agencije/MONDO)