Proslava 400. godi¹njice roðenja velikog Rembranta van Rijna

[Bred]

Slikar tuge
Veruje se da je Rembrant rekao: „Slikarstvo je u srodstvu s Bogom.“ U trenutku kada se ponovo okreæemo ovom velikom holandskom slikaru povodom 400. godi¹njice njegovog roðenja, njegova oseæajna umetnost pridobija nove obo¾avaoce i vraæa mu stare poklonike.


Iako je reè o umetniku izuzetnog znaèaja i ugleda, Rembrantu Harmenszunu (Harmenszoon) van Rijnu nikada nije poklanjana ovolika pa¾nja. ©irom njegove rodne Holandije, ali i u drugim zemljama organizuju se proslave i izlo¾be povodom 400. godi¹njice roðenja najveæeg holandskog slikara èije umeæe u kori¹æenju svetlosti i senke nikada niko nije dostigao. Za Rembranta su svetlost i senka bili sredstvo da prika¾e svetle i tamne strane samog ¾ivota. Njegove najbolje slike izra¾avaju najtananija ljudska oseæanja - od ponosa i gneva do ranjivosti - prema kojima se umetnik uvek odnosi sa razumevanjem. Isto tako, èoveènost likova na njegovim slikama uvek dolazi do izra¾aja, bez obzira na njihovu pozu ili odeæu.

Rembrant se vrlo rano ispisao sa Univerziteta u Lajdenu, preselio u Amsterdam i postao uèenik slikara istorijskih scena Pitera Lastmana. U poèetku je njegov otac, vodenièar, bio protiv toga, po¹to je ¾eleo da mu sin studira.

Rembrant, koji je obo¾avao Karavaða i druge italijanske umetnike, vrlo brzo je postao poznat po upotrebi rasko¹nih boja i sposobnosti da prodre u ljudski karakter. Na njegovim ranim radovima èeste su orijentalne teme i scene iz Starog zaveta. Na nekima su prikazane i scene nasilja („Oslepljivanje Samsona“), dok su druge ljupki portreti ljudi iz njegovog ¾ivota.

Kao i drugi holandski slikari 17. veka, poznatog kao „zlatno doba Holandije“, po¹to je ova zemlja tada bele¾ila izuzetne uspehe u trgovini, nauci i umetnosti, Rembrant u svojim delima analizira prirodu i ljudske sudbine. Danas slike Rembranta van Rijna i njegovih kolega Johanesa Vermera (Johannes Wermeer), Alberta Kujpa (Cuyp), Fransa Halsa i Jana Stena(Steen) spadaju meðu najveæa remek-dela svetske umetnosti.

Kad je bio na vrhuncu slave, od Rembranta su naruèivane slike koje prikazuju ono najbolje u holandskom dru¹tvu. Istorièari umetnosti primeæuju, meðutim, da u drugoj polovini XVII veka njegove slike postaje u veæoj meri misaone i da na njima sve vi¹e dominiraju tamniji tonovi, èemu je doprinela njegova lièna tragedija - troje dece mu umire u ranom detinjstvu, a 1642. od kuge u 29. godini umire i njegova ¾ena Saskija van Ujlenburg (Uylenburgh).

Tipièna slika iz tog perioda je portret Rembrantove kom¹inice Agate Bas. On prikazuje ¾enu èije bogatstvo bukvalno izbija iz platna - na sebi ima haljinu protkanu zlatom - ali njene oèi odaju tugu a ¾uækasta ko¾a, retka kosa i pogureno dr¾anje pokazuju da se iza sjaja skriva ranjivost.

Mnogi smatraju da je njegova najbolja slika „Noæna stra¾a“, na kojoj je prikazana gradska milicija i na kojoj je Rembrant neke likove naslikao do najsitnijeg detalja, dok su drugi praktièno u mraku.

Uprkos uspehu i popularnosti, Rembrant je imao novèane probleme i na kraju je bio primoran da proda kuæu i stvari da bi otplatio dugove. Nova tragedija ga je zadesila kad je njegova ljubavnica Hendrijke Stofels (Stoffels), majka njegove æerke Kornelije umrla od kuge 1663. Pet godina kasnije ista bolest je pokosila i njegovog sina Titusa. Veruje se da je Rembrant ostavio oko 600 slika, 300 bakroreza i 2.000 crte¾a. Moguæe je da su mnoge slike koje su pripisivane njemu uradili njegovi uèenici, meðu kojima su se isticali Gerard Dou, Vilem Drost (Willem), Karel Fabricijus (Carel Fabritius) i Nikolas Maes (Nicolaes).

CDC/GB