Naèin ishrane va¾an za leèenje depresije

[Bred]

Naèin ishrane va¾an za leèenje depresije

Izbor hrane èesto je odreðen trenutnim emocionalnim stanjem, ali va¾i i obrnuto - hrana koju jedemo utièe na raspolo¾enje, zbog èega struènjaci smatraju da je povezanost ishrane i depresije potcenjena.

Brojni su elementi ishrane i prehrambenog pona¹anja koji se stavljaju u vezu s depresijom, jer depresija mo¾e biti posledica klinièkog manjka nekih vitamina, posebno vitamina "Be" grupe, ali je veoma va¾no kakva bi ishrana mogla da utièe na razvoj depresije kod osoba adekvatnog nutritivnog statusa.

Neuroni meðusobno komuniciraju putem neurotransmitera, koje veæina lekova za depresiju reguli¹e, navode struènjaci i dodaju da je serotonin neurotransmiter, èiji je nivo moguæe povisiti obilnim unosom ugljenih hidrata.

Takoðe, brojne studije ukazale su na korisno dejstvo uno¹enja omega-3 vi¹estruko nezasiæenih masnih kiselina.

Kineska medicina, izmeðu ostalog, navodi beli luk kao dobar lek za depresiju, a stari Egipæani su verovali da so stimuli¹e strast, da luk uspavljuje, a da kupus leèi mamurluk.

Poèetkom pro¹log veka, Amerikanac D¾on Harvi Kelog (John Harvey Kellogg), koji je uzimao ¾itarice za doruèak, pisao je da elementi koji nastaju tokom probave mesa uzrokuju depresiju.

Ono ¹to struènajci preporuèuju osobama s depresijom i niskom tolerancijom stresa je mediteranska prehrana, koja obuhavata obilje sve¾eg voæa i povræa, mahunarke, bademe i orahe, maslinovo ulje, ribu, morske plodove i male kolièine crvenog mesa.

Lekari navode da je pogre¹na pretpostavka da jedna specifièna namirnica mo¾e da re¹i depresiju, iako se èesto mo¾e èuti da èokolada leèi depresiju ¹to nije taèno.

Prema njihovim reèima, istina je da èokolada ili banana razlièitim mehanizmima mogu uticati na raspolo¾enje, ali je potrebno svaku namirnicu posmatrati u kontekstu sveukupne ishrane.

Struènjaci su takoðe utvrdili da manjak vitamina D mo¾e dovesti do veoma niskog nivoa kalcijuma u krvi, gde simptomi ukljuèuju i depresiju, dok su novija istra¾ivanja pokazala da lo¹ status vitamina E i cinka poveæavaju rizik od depresije.

Lekari, u borbi sa depresijom, svima preporuèuju redovnu fizièku aktivnost, jer ona smanjuje stres i poma¾e br¾em uklanjanju depresije, tako ¹to se luèi veæa kolièina endorfina, koji podstièe dobro raspolo¾enje.

Nauènici su utvrdili da uèestalost depresije nije veæa meðu gojaznim osobama nego meðu onima s po¾eljnom telesnom masom, ali meðu pojedincima koji su u procesu leèenja gojaznosti, uèestalost tog obolenja je èe¹æa nego kod drugih.

Takoðe je potvrðeno da se depresija kao komplikacija gojaznosti javlja ne samo kod odraslih, nego i meðu decom i adolescentima, a ustanovljeno je da se depresija javlja vezano za godi¹nja doba - krajem jeseni i poèetkom zime, a simptomi se povlaèe u proleæe kada dani postaju du¾i.

Kantarion se veoma èesto koristi u leèenju depresije, jer utièe na nivo serotonina (hormon zadu¾en za raspolo¾enje), ali njegovo uzimanje se ne sme kombinirati s lekovima niti ga treba koristiti kod te¾ih oblika depresije, jer umanjuje delovanje antidepresiva, oralnih kontraceptiva i nekih lekova za srce.

b92

[zerocool]

Pa lepo je rekla asist Marijana sa toxina da je depresija metabolicki poremecaj, jer ipak je tu bitan serotonin koji manjka.
Gledala sam neku emisiju, gde je hrana uticala na pamcenje, pa su obogacivali sa nekim aminikiselinama.
Mada nas narod voli lekove, a ko ce da brine o ishrani