Liènost Nikole Tesle: usamljeni vizionar

[Bred]

Sve fobije velikog nauènika

Ako bismo zamislili moderni svet li¹en Teslinih izuma, bili bismo iznenaðeni koliko bi on bio osiroma¹en. D¾inovska industrija bila bi mrtva, fabrike bi bile puste, gradovi bi ostali u tami, ljudi bi bili li¹eni radija i televizije, stali bi tramvaji, trolejbusi, vozovi... ©irom planete bi zavladao sablasan mir, muk i mrak. Buèan i osvetljen svet najednom bi postao nalik na zaèarano i uspavano kraljevstvo iz „Trnove ru¾ice“.

Teslino monumentalno nauèno delo je bri¾ljivo prouèeno i valjano ocenjeno. O epohalnoj vrednosti njegovih pronalazaka na podruèju elektrotehnike zna se veoma mnogo i pouzdano, ali o strukturi i dinamici njegove zanimljive liènosti, meðutim, zna se malo i nedovoljno pouzdano. Teslina liènost je i danas jo¹ enigmatièna, obavijena mnogim velovima tajne.

Na povr¹ini dobro su vidljive Tesline sposobnosti i crte liènosti kao ¹to su razvijena ma¹ta, introvertnost, radoznalost, racionalizam, asketizam itd.

Kod Tesle se jo¹ u ranom detinjstvu ispoljila izuzetna moæ imaginacije, odnosno sposobnost stvaranja vrlo detaljnih, bogatih, ¾ivih i realistièkih predstava u ma¹ti. Zahvaljujuæi ¾ivoj imaginaciji, Tesla je sa lakoæom u svom umu realizovao mnoge slo¾ene eksperimente bez ikakvih crte¾a, uzora i laboratorijskih instrumenata. Zatim, nesumnjivo je bio izrazito introvertna osoba, okrenuta svom bri¾ljivo skrivenom, subjektivnom svetu, sklona introspekciji. Teslina najveæa i bri¾ljivo negovana strast bila je strast za pronala¾enjem nepoznatih principa, zakona i neistra¾enih svetova. Svoje najveæe zadovoljstvo ovaj uzdr¾ani i disciplinovani èovek nalazio je pronalaza¹tvu, u „radosti otkrivanja“.

Radost nauènog otkrivanja

„Mislim da ne postoji ushiæenje koje mo¾e da proðe kroz ljudsku du¹u slièno onom ¹to ga pronalazaè oseæa kada vidi da se tvorevina njegovog mozga pretvara u uspeh... Takva oseæanja nagone èoveka da zaboravi na hranu, san, prijatelje, ljubav, sve“, govorio je Tesla.

Veliki nauènik je uspeo da snagom gvozdene volje naèini od sebe robota i da svu svoju energiju podredi jednom jedinom cilju - stvaralaèkom radu. Teslin asketizam vidljiv je u njegovom odnosu prema ¾enama. Tesla je, tvrdi O’Nil, „izbrisao ljubav iz svog ¾ivota; èak je i ¾enu izbrisao iz svojih misli“.

Odricanje od braka

U jednom intervjuu, na pitanje da li umetnici i nauènici treba da se ¾ene, Tesla ka¾e: „Umetnik, da; muzièar, da; pronalazaè, ne. Prva dva moraju da dobijaju nadahnuæe iz ¾enskog uticaja i da do finih postignuæa budu voðeni ljubavlju, no pronalazaèeva priroda je toliko silovita, sa toliko divljeg, strasnog u sebi, da bi predajuæi se ¾eni koju voli, predao sve, i tako mu ni¹ta ne bi ostalo za izabrano polje. Ne verujem da mo¾ete da navedete mnogo velikih pronalazaèa koji su bili o¾enjeni“, rekao je Tesla novinaru. A onda je, posle kraæe pauze, ne bez tuge, tiho dodao: „I to je ¹teta, jer smo ponekad tako usamljeni.“

Otac savremene elektrotehnike i robotike gajio je ogromnu veru u moæ logosa i tehnike. On je nosio u sebi prosvetiteljsko uverenje da napretkom znanja èovek nezadr¾ivo ide ka blagostanju, materijalnom i duhovnom.
Skrivene crte: sklonost ka mistici i narcizam

Naizgled paradoksalno, ovaj veliki racionalista bio je istovremeno podlo¾an parapsiholo¹kim do¾ivljajima, vizijama i mistiènim stanjima. Pa ipak, nije ni retko niti neobièno da upravo oni koji prenagla¹avaju znaèaj razuma, zapravo, duboko u nesvesnom skrivaju potisnute sklonosti ka mistiènim i okultnim pojavama.

A ispod Tesline upadljive skromnosti i asketizma skriva se narcisoidnost, koja je uoèljiva u njegovom neprestanom naporu da svoja velika otkriæa uèini pristupaènim javnosti na veoma efektan, a èesto i senzacionalan, ¹okantan naèin kojim je fascinirao publiku. Setimo se èuvenih Teslinih poza na fotografijama, na kojima veliki nauènik, poput velikog maga, sedi i èita u laboratoriji osvetljenoj mistiènim bleskom snopa ve¹taèkih munja!

Problem Tesline „neuroze“

Nesporno je da je Tesla imao raznovrsne fobije (preteran strah od prljav¹tine i zaraze), averzije (prema debelim ¾enama, minðu¹ama, biseru, kosi), kao i prisilne misli i radnje (pranje ruku, brojanje).

Uprkos brojnim neurotiènim simptomima, za Teslu se ne mo¾e tvrditi da je bio neurotièan. Neuroza podrazumeva, po definiciji, slabost funkcija ega, nesposobnost misaone koncentracije, ote¾ano rasuðivanje, probleme u voljnom odluèivanju, kao i nesposobnost valjanog obavljanja profesionalne delatnosti. Veliki nauènik je, nesporno, imao izvesne neurotiène crte (preterana urednost i èistoæa, tvrdoglavost, samodisciplina), ali nije bio neurotièan. Dokaz za to je i njegova neobièna radna energija i izuzetno plodna nauèna delatnost. Najzad,

Tesla se nikada nije ni po¾alio da mu je potrebna pomoæ psihijatra.

Prema tome, Tesla nije bio neurotièar veæ je imao opsesivnu strukturu karaktera. On je svoje opsesivne reakcije uspeo da savlada i uklopi u strukturu liènosti, tako da su mu èak pomagale u stvarala¹tvu.

(Prof. dr ®arko Trebje¹anin je autor knjige „Nikola Tesla: liènost, neuroza i poslanje“, koja je upravo objavljena)

http://www.blic.co.yu/