I to je Amerika

[Darker]

Ванредна лична стања
И то је Америка: „чудо од радника”, разлике у обештећењу невино заточених, награде несавесним лекарима, јагма за изборним талентима
(Илустрација Н. Коцић)

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јуна – „Који је најлакши начин да у вашој земљи брзо дођем до мало новца”, пита један од дођоша. „Потребно је само да донесеш – много новца”, одговара му домаћин, сугеришући да је стање такво да се зачас велики капитал претвори у сићу.

Ова анегдота се шири као правило у разним несређеним подручјима планете, али се калифорнијски грађевински предузимач, звани Си Си Мајерс, прославио применом обрнутог рецепта у отклањању неприлика у његовом крају. Укратко: он тражи мало, а добије много новца.

За поправку моста, који од Оукланда води до Сан Франциска, локалне власти су расписале конкурс по коме ће градитељу платити 5,2 милиона долара ако посао заврши за 50 дана. Мајерсова компанија, специјализована за поправку саобраћајница, победила је у надметању с наизглед несхватљиво јевтином понудом, да ће све што треба да уради по цени шест пута нижој од предвиђене, за 867.075 долара.

Време је новац

Неко се ту прерачунао, рекло би се. Мајерс – није. У поменутом послу зарадио је још целих пет милиона долара.

Ванредан профит стекао је на основу друге одредбе конкурса: да ће се исплатити по 200.000 долара за сваки дан окончања посла пре прописаног рока. Уместо за 50, радови су завршени за 17 дана и тако је он испразнио цео наручиочев фонд за стимулацију партнера. Могао је да градњу продужи још мало и да опет добије петомилионску премију, али – и „време је новац”...

Називају га – „чудо од радника”. Чудо се састоји у томе што он успева да гради брзо и солидно, за разлику од других који примењују систем „полако, али сигурно, јер што је брзо то је и кусо”. Мајерсов узлет је такође „чудо”: без завршене средње школе, с курсом столара, почео је скромно да би данас био власник предузећа које запошљава више од 300 људи с просечном годишњом зарадом која премашује 150 милиона долара.

Његова изузетност потврђује овдашње правило да је Америка „земља шанси”. Била је то и за садашњег калифорнијског гувернера Арнолда Шварценегера, који је је Мајерсу честитао на подухвату, а који је овамо дошао као аустријски „боди-билдер”, да би се убрзо, пре упуштања у политику, прочуо као холивудска „звезда”…

Ових дана су се, међутим, умножили случајеви згртања новца мимо правила игре, као што се исписало и у оптужници против конгресмена Вилијама Џеферсона, коме је хрпа новца од примљеног мита пронађена у кућном замрзивачу. Могао би, стога, да допадне затвора, а ако би се после показало да је недужан, можда би добио – и позамашну своту на име обештећења. Можда.

Статус невино кажњених се драстично разликује у 50 овдашњих савезних држава. Овог месеца су, тако, из затвора пуштена двојица вишегодишњих затвореника, пошто су ДНК тестови показали да нису криви за деликте због којих су осуђени, али је слобода за једног била „мајка”, а за другог „маћеха”. 

За 18 година незаслуженог робијања у Конектикату, Џејмс Тилман је обештећен са пет милиона долара. А Ален Кроцер је за 24 лета неоснованог испаштања у ћелији Флориде добио само обавештење да ће се његов захтев за обештећење у износу од 1,25 милиона долара – размотрити тек кад посланици „стандардизују услове” за такве случајеве.

Од 200 заточеника ослобођених у САД на основу ДНК тестова, већина је добила само – извињење, а неки ни то, известио је „Кришчен сајенс монитор”. Материјалну компензацију доживело је свега 45 одсто невино утамничених, у износима који се крећу од 25.000 до 12,2 милиона долара.

Правда заостаје за науком, упозоравају експерти. Јер, док научна достигнућа ослобађају невине, правда не надокнађује, бар онолико колико би могла, своју почињену неправду.

Неправда као да има свој паралелни систем, који је наопако изокренуо правило „без муке, нема науке”. Јер, муке се појачавају – злоупотребом науке.

Психијатра из Минесоте др Фарука Абузахаба је својевремено лекарско удружење суспендовало због „немара” показаног према 45 пацијената од којих је петоро умрло за време његовог третмана или убрзо после њега. Али и данас га фармацеутске компаније плаћају да на пацијентима – испробава нове лекове.

Сезона обећања

За осам година је на тај начин добио 55.000 долара, преноси „Њујорк тајмс”, уз напомену да су, у сличним ситуацијама, од 1997. до 2003. године – 103 тамошња санкционисана лекара, од произвођача лекова добила „потпору” у укупном износу од 1,7 милиона долара. „Да им се нађе”, да не губе због изречених им казни за третмане који су нашкодили болесницима, од којих су неки овај свет напустили „пре времена”.

Цео низ таквих ванредних личних стања – у различитом темпу градње, раштимованим поступцима према невино затвореним, као и у страдању у несолидним медицинским експериментима уз компензовање лекарских олакости – треба да се реши системски, да се повећа одговорност надлежних, у држави и бизнису. Управо је у току – сезона великих обећања у том смислу, јер је кампања за будућег председника САД стартовала много пре избора заказаних за новембар 2008.

То је, уједно, време „лова на таленте” за привлачење бирача. Претенденти за добијање номинације у обе главне партије, Републиканској и Демократској, добар део прикупљених финансијских прилога троше на ангажовање специјалиста за „окупљање маса”, приметио је „Вашингтон пост”.
У „земљи шанси” то је устаљена прилика да талентовани мобилизатори добро зараде у настојању да се поправе прилично занемарени „мостови” између „врхова” и „базе”. Али, за разлику од Си Си Мајерсове фирме, изборне компаније махом не успевају да остваре „зацртане задатке”, поготову – не у обећаном року…
Момчило Пантелић
[објављено: 10.06.2007.] Politika

Ova kolumna izlazi svake nedelje u Politici. Meðutim ove nedelje me se dojmio ovaj boldovani deo, a razmi¹ljam o tome veæ du¾e...
Za sada neka je tema ovde, ako krene rasprava drugaèijim tokom, premestiæu je

[darusaz]

Ма ОК је.  Америка је чудо.  :PI

[Darker]

Mali problem, je ¹to ja mislim da tako funkcioni¹e ceo svet... prièam o spoju lekar - farmaceut...
Praktièno, to se mo¾e podvesti pod naruèeno ubistvo, ali u nauène svrhe...