Mozdani udar i kako ga spreciti

[Masha]

©est simptoma koji mogu da uka¾u i najave izlivanje krvi u mozak

Mo¾dani udar i kako ga spreèiti


Mo¾dani udar je u Srbiji prvi uzrok umiranja kod ¾ena, a drugi kod mu¹karaca. Struènjaci procenjuju da od mo¾danog udara kod nas umre preko 3.000 ljudi na milion stanovnika. Posebno zabrinjava èinjenica da ¹log pogaða sve mlaðe ljude, ponekad èak ispod 45 godina starosti, iako na¹i lekari ka¾u da su meðu pacijentima imali i 18-godi¹njake.

Mo¾dani udar - u narodu poznatiji kao ¹log ili kap - zvuèi kao smrtna presuda jer osoba koja ga do¾ivi u veæini sluèajeva ostaje te¾ak invalid. Ali, ukoliko se pacijentu pru¾i adekvatna lekarska pomoæ prvih ¹est sati posle izlivanja krvi, veliki deo tegoba i posledica moguæe je izbeæi. U tom periodu tim struènjaka mo¾e da primeni najsavremeniju trombolitièku terapiju, koja omoguæava bolesnicima da se uz minimalna o¹teæenja vrate svojim porodicama i normalnom ¾ivotu.
Èesto su za svoju nesreæu krive i same ¾rtve ¹loga jer ni¹ta ne preduzimaju da, recimo, snize pritisak ili otkriju za¹to odjednom poèinju da vuku nogu, zapliæu pri govoru ili im trnu prsti.
Mo¾dani udar je neurolo¹ka bolest koja nastaje naglo i prouzrokovana je poremeæajem cirkulacije u mozgu, ¹to dovodi do nedovoljne snabdevenosti odreðenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Postoje dve vrste mo¾danog udara: hemoragièni mo¾dani udar, pucanje velikog krvnog suda u mozgu i izlivanje krvi u okolna tkiva (¹to se po pravilu de¹ava u 15 odsto sluèajeva), ili takozvani ishemijski mo¾dani udar, kad ugru¹ak (tromb) zaèepi jednu od èetiri osnovne arterije mozga ili neke od njihovih manjih ogranaka i izaziva prekid protoka krvi kroz njih (¹to se de¹ava u 85 odsto sluèajeva). Po¹to su æelije li¹ene kiseonika, one odumiru. Posledice variraju od kratkotrajne slabosti, gubitka svesti, preko nemoguænosti pacijenta da se kreæe, govori pa do do¾ivotne paralize, pa èak i smrti.
U gotovo 50 odsto sluèajeva organizam nas upozorava na predstojeæu opasnost - kao ¹to erupciji vulkana obièno prethodi lak zemljotres, tako i te¹kom ¹logu predstoje takozvani mini ¹logovi. Tromb nakratko prekida dotok krvi, a zatim se raspada bez traga. Taj prolazni mo¾dani atak mo¾e da se manifestuje kao slabost u jednoj polovini tela ili nagli gubitak vida na jednom oku, koji se ubrzo vraæa. Mo¾e se javiti i privremeni poremeæaj govora kad èovek ne mo¾e da izgovori neku reè. Najèe¹æe se sve de¹ava brzo i ne traje dugo pa èovek ne stigne da shvati ¹ta se desilo i ne obraæa na to pa¾nju, misleæi da æe sve proæi samo od sebe. A to je velika ¹teta jer takve stvari ne prolaze tek tako i treba odmah preduzeti odgovarajuæe mere.
Posebnoj opasnosti izlo¾ene su osobe s visokim krvnim pritiskom, pu¹aèi, dijabetièari, ¾ene koje uzimaju oralnu kontracepciju s visokim sadr¾ajem estrogena, kao i srèani bolesnici s naru¹enim srèanim ritmom. Ugro¾eni su i gojazni ljudi s visokim holesterolom, naroèito ako se malo kreæu. Ali treba imati na umu da se starosna granica pomera nani¾e i da mlaði ljudi moraju takoðe da oslu¹kuju svoj organizam i obrate pa¾nju na signale upozorenja.

Simptomi
Utrnulost, slabost ili oduzetost. U poèetku èovek ne oseæa samo recimo stopalo ili ¹aku, zatim se utrnulost ¹iri na ruku ili nogu, pa èak i lice i celu jednu polovinu tela. De¹ava se da pacijent oseti samo slabe ¾marce ili trnce u vrhovima prstiju.
Poremeæaj govora. Pacijent odjednom ne mo¾e da se seti neke reèi ili ne mo¾e razgovetno da je izgovori ili ne razume ¹ta njemu neko govori.
Neposlu¹ni prsti. Prvi znak mini ¹loga mo¾e biti nemoguænost da zadr¾ite predmet u rukama. Ako odjednom niste u stanju da uzmete olovku, podignete kljuèeve koji su vam ispali ili se obamrlost ¹iri - odmah potra¾ite pomoæ.
Naglo zamagljenje vida. Èesto se poèetak ¹loga manifestuje naglim zatamnjenjem vida, a pacijent okolinu vidi u sivim bezbojnim tonovima. Obièno je zahvaæeno samo jedno oko, dok na drugo i dalje vidi normalno. Ponekad èovek sve vidi duplo: umesto jednog predmeta vidi dva, bilo jedan pored drugog, bilo jedan preko drugog. Delimièan gubitak vida mo¾e biti praæen utrnuæem odgovarajuæe polovine lica. Èak i ako sve brzo proðe, taj signal se ne sme zanemariti. Jo¹ koliko sutradan treba otiæi kod lekara.
Nesiguran hod i lo¹a koordinacija pokreta. Po pravilu taj simptom ukazuje na tromb koji naru¹ava rad centra za ravnote¾u u mozgu. Zano¹enje u hodu je najèe¹æe praæeno vrtoglavicom.
Iznenadna nesnosna glavobolja. To je najkarakteristièniji simptom ¹loga. Ona je konstantno jaka, nije pulsirajuæa, ne zahvata jedan deo glave, veæ celu lobanju i nema oèigledan uzrok.

Reagujte na vreme
©ta da radite ako kod sebe ili va¹ih bli¾njih primetite nabrojane simptome? Pre svega morate da ih shvatite ozbiljno. Èak i ako brzo proðu, zaka¾ite pregled kod neurologa. Podrobno opi¹ite lekaru Hitne pomoæi svoje simptome da bi vas bolje shvatio i dao adekvatan savet. I ne obraæajte pa¾nju na proteste pacijenta u stilu: „Ma nije to ni¹ta, sad mi je sasvim dobro!“ Prvi trenuci posle mo¾danog udara su najdragoceniji i od toga kako ste ih iskoristili mo¾e da vam zavisi ¾ivot!

Jedinica za mo¾dani udar
U beogradskom Urgentom centru postoji dobro opremljena savremena Jedinica za mo¾dani udar. Njeni lekari tu primenjuju najsavremeniju trobmolitièku terapiju koja je veoma delotvorna ukoliko pacijent stigne na vreme. Ta terapija podrazumeva da se u prvih nekoliko sati posle ¹loga obolelom da lek koji razbija tromb, èime se o¹teæenja mozga svode na minimum, a èovek ustaje veæ sutradan.
Prvi put kod nas Udru¾enje neurologa Srbije organizuje 9. juna obele¾avanje Dana borbe protiv mo¾danog udara ¹irom na¹e zemlje.

Kako nastaje ¹log
U veæini sluèajeva (85%) mo¾dani udar nastaje kada krvni ugru¹ak (tromb) zaèepi arteriju u mozgu. U ostalih 15% sluèajeva ¹log se javlja kad arterija u mozgu pukne. Oba mogu imati pogubne posledice.

HEMORAGIÈNI ©LOG
1. U mozgu dolazi do pucanja arterije i krv se izliva u okolno tkivo ili brazde i vijuge mozga.
2. Krv preplavljuje æelije mozga, remeti njihove funkcije i dovodi do oticanja mozga zbog suvi¹ne teènosti.
3. Ukoliko se oticanje nastavi, mozak se ¹iri, ali to ¹irenje zaustavljaju kosti glave pa sadr¾aj poèinje da izlazi kroz otvor u dnu lobanje, uni¹tavajuæi tako centre za svest i disanje.

ISHEMIJSKI ©LOG
1. Formira se krvni ugru¹ak (tromb) koji dospeva u mozak i tu zaèepljuje arteriju. Ugru¹ci se najèe¹æe formiraju u srcu ili vratnim arterijama koje su o¹teæene aterosklerotiènim plakom.
2. Mozak poku¹ava da se za¹titi tako ¹to poveæava pritisak krvi u nastojanju da proèisti arteriju. Za to vreme, æelije mozga, li¹ene kiseonika, poèinju da otkazuju.
3. Ukoliko problem potraje, mo¾dane æelije otièu i umiru.

izvor www.blic.co.yu

[Masha]

©log sve vi¹e pogaða mlade

U Srbiji na svakih sat i 45 minuta jedna osoba umre od posledica mo¾danog udara. Ova bolest prvi je uzrok umiranja kod ¾ena, a drugi kod mu¹karaca u na¹oj zemlji. Posebno zabrinjava èinjenica da ¹log pogaða sve vi¹e mlaðe ljude, ponekad èak ispod 45 godina starosti, iako na¹i lekari ka¾u da su meðu pacijentima imali i osamnaestogodi¹njake.

- Dve treæine ove bolesti mogu biti spreèene pravilnom terapijom koja razbija krvni ugru¹ak u prva tri sata od udara. Smrtnost od infarkta u Srbiji je prepolovljena, a smrtnost od mo¾danog udara se razlikuje u medicinskim centrima u Srbiji u zavisnosti od uslova i kvaliteta rada - rekao je ministar zdravlja dr Tomica Milosavljeviæ, povodom Dana borbe protiv akutnog mo¾danog udara.
U okviru obele¾avanje ovog dana borbe, danas na poèetku Knez Mihailove ulice u Beogradu predstavnici klinièko-bolnickih centara i domova zdravlja deliæe materijal s podacima o faktorima rizika, simptomima bolesti, tretiranju visokog pritiska, pu¹enja, a biæe organizovano i merenje pritiska.

Mo¾dani udar - simptomi
-Jaka glavobolja
-Vrtoglavica
-Gubitak ravnote¾e ili koordinacije
-Vidite sve duplo ili vam titraju zvezdice pred oèima
-Slabost i gubitak osetljivosti lica, ruku ili nogu
-Odjednom lo¹e vidite na jedno ili oba oka

Faktori rizika
-Povi¹en krvni pritisak
-Pu¹enje
-Srèane bolesti
-Poremeæaj ritma srèanog rada
-©eæerna bolest
-Poveæane masnoæe u krvi
-Nezdrava ishrana
-Stres
-Fizièka neaktivnost
-Gojaznost

izvor www.blic.co yu