Prigu¹eni hladni rat?

[stef]

 Bilo je vise Tita...

[Ayrton Senna]

2010. je bila kljuèna godina za poèetak Amerièje ofanzive na Kavkaz. Krenuli su ranije. Namestiæe se na PENAL, sa svojim ¹titom.

[darusaz]

Муке с Пентагоном
Амерички војни кругови нису у стању да толеришу модернизацију оружаних снага у земљама које нису у савезу са САД – истиче се у Пекингу



Сваког пролећа од 2000., откако Пентагон објављује редовне годишње извештаје о војној моћи Кине, у Вашингтону оживе старе стрепње од „кинеске опасности” – иако у међувремену, особито приликом сусрета на високом нивоу, „опасности” нема међу жељама за јачањем стратешког партнерства.
Ако су Рамсфелд или његов наследник Гејтс још могли, за последњу годину дана, да алудирају на „опасност”, кад су Кинезима замерали на „недовољној транспарентности” војног буџета, Кондолиза Рајс је остављала утисак да верује да развој Кине не угрожава и не плаши Америку.

Отуда су се кинески коментатори, пре него дипломатски уздржанији званичници, осетили обавезним да кажу шта мисле да се у Вашингтону о „опасности” заправо мисли.



Најновији извештај Пентагона, по оцени коментатора „Женмин жибаоа”, „не разликује се много од претходних” по „нетачним тврдњама о оружаној моћи Кине и њеној војној и безбедносној стратегији”. Подсећајући на мишљење генерала Питера Пејса, начелника Генералштаба удружених снага, да постоје две опасности – једна од војног потенцијала, а друга од намера – коментатор указује на противречности у извештају Пентагона. С једне стране, „САД поздрављају успон мирољубиве и просперитетне Кине”, а, са друге, тврде да је „визија будуће Кине и даље неизвесна због ширења војне моћи и намера о њеном коришћењу”.

У извештају се изражава забринутост и због кинеских војнотехнолошких домета без којих се, по оцени пекиншког коментатора, ниједна војска не би могла сматрати савременом. Чак се тврди да се Кина не само спрема да силом спречи евентуалну независност Тајвана, него и да „јача оружану моћ у намери да освоји природне ресурсе и (туђу) земљу у регионалним сукобима”. Кини се, даље, замера што јача војну сарадњу са Русијом и афричким земљама. Укратко, извештај Пентагона „настоји да обмане међународну јавност”, што ће нанети штету и америчко-кинеској војној сарадњи, каже коментатор.

Против превентивних напада

„Чајна дејли”, пекиншки дневник на енглеском језику, не разуме зашто се Пентагон чуди што Кина жели да има боље ракете, подморнице или авионе, кад то жели да има свака земља која држи до свог суверенитета и територијалног интегритета. „Пентагон није у стању да толерише модернизацију оружаних снага у земљама које нису у савезу са Сједињеним Државама”, истиче се у коментару. Од Кине се тражи да буде транспарентна у извештајима о војним издацима, а онда се ти извештаји напросто игноришу. У тексту се одлучно одбацују тврдње Пентагона да Кина „може бити ангажована и у превентивним нападима, можда на циљеве далеко ван својих граница (алузија на радијус пројектила до територије САД?), ако се оружаном силом штите или протежирају главни национални интереси, што укључује и полагање права на територију”. (Ово је највероватније алузија на Индију, с којом Кина још није окончала све старе територијалне спорове.) „Кина никад није користила превентивне нападе”,  каже озлојеђени аутор текста. „То није елемент њене одбрамбене стратегије. Кинески кодекс понашања налаже: никад нећемо напасти, осим ако смо нападнути, а ако смо нападнути, свакако ћемо узвратити. Превентивни удари су образац америчке војне стратегије. Пентагон свој ментални склоп приписује другима.”

На крају ових коментара се подсећа да свака суверена земља има право да модернизује своју армију ради одбране суверенитета и територијалног интегритета. Кина, тврди се, не прети никоме и њена оружана сила намењена је само одбрани.

Менталитет иза штита

Иако су тачне кинеске оцене да се овогодишњи извештај Пентагона не разликује много од претходних, једна важна новина ипак пада у очи, макар колико била узгредна: Вашингтон не скрива незадовољство због успешне војне сарадње између Кине и Русије. То незадовољство је досад било пригушивано, иако је Кина главни купац руских модерних авиона и подморница. Није било ни већих стрепњи од јачања Шангајске организације за сарадњу, безбедносне констелације у којој су, поред Кине и Русије, још четири централноазијске земље, јер је она укључена у борбу против међународног тероризма и по организацији и деловању није антагонистички пандан НАТО-у.

Изгледа да је незадовољство Пентагона кинеско-руском војном сарадњом сада проистекло из чињенице да Кинези у својим спољнополитичким анализама отворено говоре о настојањима САД да, ширењем НАТО-а на исток, „заокруже” Русију. Уз то, кинеско гледање на изградњу америчког антиракетног штита у источној Европи блиско је руском. Ни Кинези не верују да ће амерички пројектили пресретачи бранити Американце од иранских или севернокорејских ракета, а верују да би они могли да имају на нишану руски нуклеарни арсенал.

Амерички „менталитет иза штита” темељи се, по оценама кинеских стратега, на три кључна елемента. Прво, Американци су увек заступали концепт „апсолутне безбедности”, због историјских поука из Перл Харбора 1942, а сада и због терористичког напада на Њујорк 2001. Друго, пошто су уверени да је у модерном рату најпресуднија висока технологија, они су опседнути балистичким савршенством: да „метак пресретне метак”. Треће, САД су увек тежиле глобалној доминацији, а од краја хладног рата више него икад раније. Заступници глобалне доминације виде противнике најпре у онима чија је оружана моћ изазовна – а то су Руси.

Отуда закључак кинеских стручњака за геополитику гласи: модерно оружје ће пре условити него зауставити рат. Боље је спречити сукоб, него се спремати за њега. Боље је смањити број копаља, него увећавати штит. И, најзад, боље је тежити колективној, него индивидуалној безбедности.

Драгослав Ранчић(ПОЛИТИКА недеља 3. јун 2007)

[darusaz]

Диригент и Ал-Јасмина браво за вас.

Сви објективни стручњаци чак и у САД оцењују да је 21. век, век азијских народа, а не "Европе", "нове Европе" или САД. Они су своје ресурсе већ истрошили.

Неутралност је најскупља опција, не верујем да ми можемо да је приуштимо, а кад већ не можемо, онда боље да се определимо за нови источни блок. Уосталом земље које га чине нити су нас икада нападале, нити нас бомбардовале, уводиле санкције, визе и остало... А и људи тамо имају барем неутрално мишљење о нама.

[wolfeitzckie]

 Америка и Енглеска, биће земља пролетерска.