Uskoro ve¹taèko meso iz laboratorije

[Bred]

Istra¾ivaèi sa Univerziteta u Utrehtu, u Holandiji, poku¹avaju da "proizvedu" svinjsko meso u laboratoriji, a ideja vodilja im je da se jednog dana milioni ljudi hrane mesom, a da zbog toga ne moraju da se gaje i kolju ¾ivotinje.

Osim ¹to bi se izbeglo klanje, ¹to se navodi kao humani motiv, ovakva proizvodnja imala bi, kako tvrde autori ideje, i mnoge ekolo¹ki povoljne efekte - uèinila bi izli¹nim proizvodnju stoène hrane, transport stoke, kori¹æenje zemlji¹ta za stoèarsku proizvodnju, a izbeglo bi se i "emitovanje metana" u atmosferu, izve¹tava Rojters.

Po reèima Bernarda Relena, profesora veterine i uèesnika u ovom istra¾ivanju, "dr¾anje ¾ivotinja samo zato da bi se one pojele ne predstavlja dobro re¹enje za prirodnu sredinu".

"®ivotinje moraju da rastu i one pritom proizvode mnoge stvari koje èovek ne jede", rekao je on.

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), ove godine æe stanovnici razvijenih zemalja u proseku potro¹iti 43 kilograma mesa, a ta kolièina se poveæava za dva odsto godi¹nje.

Relen smatra da bi tra¾nja laboratorijskog mesa bila sasvim zadovoljavajuæa, uprkos tome ¹to bi nekima ideja o takvoj hrani bila odvratna. On podseæa da i meso kakvo se danas jede u velikoj meri predstavlja maltene ve¹taèku tvar - poèev od stoène hrane koja se koristi, preko naèina na koji se stoka uzgaja, pa do tehnika obrade mesa posle klanja.

Procenjuje se da æe biti potrebne godine pre nego ¹to meso iz laboratorija (ili mo¾da fabrika) stigne do tr¾i¹ta. Holandski tim zasad je uspeo da proizvede samo tanak sloj æelija koji uop¹te ne lièi na krmenadlu.

Proizvodnja laboratorijskog mesa poèinje izolovanjem iz mesa ¾ivotinja  matiènih æelija koje mogu da se umno¾e u mi¹iæne æelije. Te æelije se hrane nutritivnim materijama i na razne naèine (ukljuèujuæi i stimulaciju strujom) podstièu da dobiju masu.

Pri tom, postoji i jedno ogranièenje, koje æe morati da se prevaziðe. Naime, da bi se dobila ¾eljena masa mesa nu¾no je na neki naèin nadomestiti krvne sudove kojima se nutritivni elementi prenose do mi¹iænih vlakana. Osim toga, postavlja se i pitanje masti, koja u stvari daje ukus mesu.

Slièna istra¾ivanja veæ se obavljaju u SAD. Jedno od njih finansira NASA, zainteresovana za eventualnu proizvodnju mesa za astronaute na dugotrajnim kosmièkim letovima.


b92