O Edvardu Marfiju i njegovom zakonu

[Masha]

Марфи упркос Марфију

Често се наводи реченица да уколико нешто може да пође по злу, сигурно хоће, а да ће парче хлеба пасти на под баш оном намазаном страном. Ко је први смислио ове животне „законитости” и зашто су оне прихваћене у целом свету?

Дакле, ко је био тај Марфи који нам се тако често меша у живот? Едвард Марфи (1918-1990), рођен у Панами, најстарије од петоро деце, по завршетку средње школе у Њу Џерсију, САД, похађао је и 1940. године дипломирао на војној академији Вест Поинт. Касније обучен за пилота, у Другом светском рату, у чину мајора, служио је у борбама на Тихом океану, у Кини, Индији и Бурми.
После рата радио је као развојни инжењер у ваздухопловној бази Едвардс у Калифорнији на војном пројекту означеном Мћ981. Заједно с неколицином других истраживача он је током 1949. године покушавао да испита способност људског организма да издржи значајна убрзања и силу гравитације. Тест је користио дресину на ракетни погон постављену на железничким шинама и хидрауличне кочнице за заустављање.
Тестови су у почетку извођени с лутком везаном за седиште дресине, потом са шимпанзама, и напокон је дошао ред и на пуковника Џона Пола Стапа. Марфи је предложио да се Стапу на шеснаест места на телу причврсте каишеви везани за електронске уређаје који је требало да мере промене на телу. Стапу је Марфијев помоћник везао каишеве и проба је могла да почне.
Било је чудно што су на уређајима забележене нулте вредности. Свима је постало јасно да то може да значи само једно - техничар је погрешно закачио каишеве. У том тренутку, бар тако каже легенда, Едвард Марфи изговорио је чувену реченицу: „Уколико постоји више од једног начина да се нешто обави, а један води у пропаст, неко ће већ изабрати баш тај погрешан начин.”
Неколико недеља касније, на конференцији одржаној за новинаре, пуковник Џон Пол Стап изјавио је да су после вишегодишњег испитивања остварени добри резултати, између осталог и захваљујући чврстом веровању у Марфијев закон и напора да се не призна неизбежно. Иако је Марфи, по сведочењу његовог сина, до краја живота упорно понављао да је његова реченица сувише поједностављена и да, тако цитирана, звучи смешно и неозбиљно, ништа није вредело.
За свега неколико месеци позивање на тај закон - прво у рекламама, а потом и у разним другим областима - толико се проширило да се Марфијев закон осамосталио и кренуо својим путем. Сада се првобитна Марфијева реченица цитира у различитим облицима, али увек има исти смисао: „Ако нешто може да пође по злу, сигурно хоће.” „Ако овај момак може ишта да поквари, поквариће.”
Марфијев закон превазишао је и самог „творца” и, слободно се може рећи, опстао упркос Марфију. У различитим културама почеле да се кују реченице које понекад на црнохуморни, подругљив или, једноставно, шаљив начин сагледавају догађаје из свакодневног живота. Скупљале су се те законитости и потом, отприлике двадесет година после догађаја у ваздухопловној бази Едвардс у Калифорнији, прво у Америци, затим у Британији и другим земљама Европе, почела су да се објављују издања која су у наслову носила назив „Марфијев закон”. И код нас се у књижарама, с времена на време, појављују збирке ових мудрости и „мудрости”. Тренутно може да се нађе љубавни Марфијев закон.
Примера има много. Ево само неких:
• Уколико је све у реду, нешто није у реду.
• Ако нешто тражиш, открићеш то на последњем месту на коме тражиш.
• Ред поред тебе увек се креће већом брзином.
• Видиш ли светлост на крају тунела, тунел ће ти се сигурно обрушити на главу (или - видиш ли светлост на крају тунела, припази, сигурно је то воз који ти јури у сусрет).
• Ако Марфијев закон може да пође по злу, сигурно хоће.

izvor Politikin zabavnik

Smrdice, draga, a i svi ostali koji cesto u usta uzimate Marfija - upoznajte svog (ne)prijatelja 

[Wolf]

• Уколико је све у реду, нешто није у реду.

Cesto imam ovakav osecaj i to mi se ne svidja...

[dirigent]

Stiven Hoking u jednoj svojoj knjizi razmatra

    drugi zakon termodinamike

     Kolicina entropije sa protokom vremena se povecava.

     Entropija je transformacija uredjenih stanja u neuredjena.
      ako uzmemo spojene pazle i stavimo u kutiju  i kutiju protresemo , slika ce poceti da se raspada , prvo po vecim segmentima , a kako to sve vise ponavljali , i najmanji delici ce se pomesati i na kraju ce sve izgledati podjednako neuredjeno kao kad su pazle bile neslozene.

    Prema tome nas zivot je uredjeni sistem . Pustite ga da ide svojim tokom i sve ce se pretvoriti u haos.

        dakle stvari idu nagore