Otvorena dokumenta CIA i o SFRJ

Started by Bred, 27-06-2007, 15:46:45

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

CIA jo¹ 1970. godine predvidela raspad Jugoslavije?
Otvorena dokumenta CIA i o SFRJ
27. jun 2007.
Amerièka Centralna obave¹tajna agencija (CIA) jo¹ krajem 1970. godine je nagovestila raspad biv¹e Jugoslavije, navodeæi da su republike i pokrajine te dr¾ave, opisane kao "svojevrsna izmo¹ljotina 20. veka", ustvari odvojene nacije, razlièitih istorija, etnièkog i kulturnog sastava.

Tanjug

Zakljuèci CIA navedeni su u izve¹taju naèinjenom 20. novembra 1970. godine, koji je, prema amerièkom zakonu o dostupnosti informacija, od juèe dostupan ¹irokoj javnosti, u sklopu èitavog niza dokumenta koji se odnose na razne sumnjive aktivnosti te agencije, ali i ozbiljne analize odnosa snaga u tada¹njem Sovjetskom Savezu, Kini ili biv¹oj Jugoslaviji.

"Glavno pitanje je opstanak federacije. (...) Postoji ozbiljan potencijal za katastrofu", navodi se u izve¹taju CIA koji je potpisao ¹ef slu¾be za specijalna istra¾ivanja Hal Ford.

U izve¹taju se, takoðe, razmatraju moguæe posledice eventualnog otcepljenja Hrvatske, vojne uprave pod kontrolom Srba i sovjetske intervencije, koja bi, mo¾da, sledila takav razvoj dogaðaja.

CIA je ukazala na ozbiljne razlike izmeðu Slovenije i Hrvatske, "katolièkih i  najrazvijenijih" republika tada¹nje federacije, oznaèujuæi Zagreb kao "izvor konstantnih tenzija" u SFRJ.

Odreðujuæi odnos snaga meðu republikama, CIA je Bosnu i Hercegovinu i Grnu Goru stavila na stranu Srbije, dok se Hrvatima i Slovencima "pribli¾ila" Makedonija.

Hrvati su, tako, opisani kao "militantni nacionalisti", od kojih se izdvajaju "kosmopolitski" Dalmatinci. Navedeno je da kadar iz te republike nije srazmerno zastupljen u organima vlasti federacije, odnosno da su Hrvati èinili 22 odsto ukupnog broja stanovnika, ali i  zauzimali svega 17 odsto mesta u dr¾avnoj upravi.

Prema nalazima CIA, ¹ampioni nesrazmerne zastupljenosti te davne 1970. godine bili su Crnogorci, koji su sa svega tri odsto ukupnog broja stanovnika SFRJ zauzimali ¹est odsto èelnih mesta u partiji, 12 u ministarstvu inostranih poslova, 15 u federalnoj administraciji, a dali su èak 10 odsto ukupnog broja generala.

Pored Crnogoraca, nesrazmerno zastupljeni su bili i Srbi i Slovenci. Srbima je, tako, sa 42 odsto ukupnog broja stanovnika, pripalo od 50 do 60 odsto èelnih mesta u administraciji, vojsci i raznim drugim slu¾bama.

Na Kosovu je te godine ¾ivelo 67 odsto Albanaca, navodi se u izve¹taju CIA i nagla¹ava da Srbija nije bila u stanju da sama podnese teret koji je predstavljalo nerazvijeno Kosovo, ¹to je 22. aprila dovelo do obeæanja Slovenije i Hrvatske da æe pru¾iti pomoæ, "ali ne na teret standarda razvijenih".

"Taj dogaðaj predstavljao je pobedu pobornika veæe autonomije republika", ocenila je CIA.

U pregledu unutra¹njepolitièkih odnosa, CIA navodi da tada¹nja popularna krilatica "dikatatura proleterijata" u stvari predstavljala samo ve¹to upakovan naziv za nedemokratsku vlast komunista nad nekomunistima i da je komplikovan koncept "samoupravljanja" od samog poèetka bio suoèen sa mnogobrojnim problemima.

Glavne zvezde izve¹taja CIA, u kojem su precrtani samo izvori informacija iz samog tada¹njeg dr¾avnog vrha, su, naravno, Josip Broz Tito, nekada¹nji komunistièki lider, a kasnije i disident Milovan Ðilas, Titova desna ruka Edvard Kardelj, makedonski kadar Krste Crvenkovski, bosanski komunisti Cvijetin Mijatoviæ i Branko Mikuliæ, Mika Tripalo iz Hrvatske, ali i dvojica pisaca.

CIA je, govoreæi o obru¹avanju tada¹njih komunistièkih vlasti na slobodnomisleæe snage, posebno obradila obraèun vlasti sa knji¾evnicima Dragoslavom Mihajloviæem i Izetom Sarajliæem, pri èemu je posebno nagla¹en Titov komentar romana "Kad su cvetale tikve", koju je predsednik SFRJ opisao reèima: "Autor po svaku cenu poku¹ava da doka¾e da na¹ sistem ne valja. I ko to govori na taj naèin - onaj ko je bio na Golom otoku".

Kod predstavljanja Mihajloviæa, kako se èini, CIA je naèinila jedinu odmah uoèljivu gre¹ku u izve¹taju, navodeæi da autor knjige, u stvari i nije bio zatoèenik Golog otoka, veæ jedan od junaka romana, ¹to ne odgovara istini.


b92