Platon

[Bred]

Platon (grè. Πλάτων, 427. p.n.e. - 347. p.n.e.) je antièki grèki filozof iz Atene koji se smatra jednim od najuticajnih liènosti u historiji zapadne civilizacije. Bio je uèenik Sokrata (o kome predstavlja najva¾niji izvor podataka), te je osnovao Akademiju - prvu instituciju takve vrste - u kojoj se ¹kolovao Aristotel. Njegovo najpoznatije djelo je Dr¾ava, u kojoj iznosi utopijsku sliku idealnog dru¹tva kojim bi trebali upravljati filozofi. U 20. vijeku æe neki te ideje nazvati preteèom totalitarizma.


®ivotopis

Kao najverovatniji datum Platonovog roðenja navodi se 427. godina stare ere. Platon je rodom bio Atinjanin, po ocu Aristonu vodio je poreklo od Kodra, mitskoga atinskog kralja, a po majci Periktioni od Solona, znamenitoga atinskog zakonodavca. Po svome socijalnom poreklu pripadao je, dakle, atinskoj aristokratiji. Pravo Platonovo ime bilo je Artistoklo, a ime Platon, kojim on kasnije uvek sebe naziva, dobio je od uèitelja gimnastike zbog ¹irokih pleæa (πλατύς = ¹irok).

Kao sin ugledne aristokratske porodice dobio je svestrano obrazovanje u gimnastici, knji¾evnosti i muzici. Zna se da je svoj umetnièki talenat najpre oku¹ao u pesni¹tvu, koje je nakon upoznavanja sa Sokratom sasvim napustio. Prvu filozofsku poduku dobio je od heraklitovca Kratila. U svojoj dvadesetoj godini upoznao se sa Sokratom (407. st. e.), kome je ostao veran uèenik do njegove smrti 399. godine st. e. Platon je po porodiènoj tradiciji i liènom uverenju, mo¾da delimièno i zbog Sokratova uticaja, bio ogoreèni protivnik atinske demokratije i pristalica aristokratije. Ipak, politièkih du¾nosti nije nikada obavljao.

Veliki znaèaj u Platonovom ¾ivotu imala su njegova putovanja. On je najpre otputovao u Egipat da bi prouèavao astronomiju. Egipatska kultura i nauka ostavile su na Platona sna¾an utisak te je kasnije u svojoj Dr¾avi mnogo toga uredio prema egipatskom uzoru. Iz Egipta je po¹ao u Kirenu. Vratio se u Atinu u nakon toga preduzeo putovanje u ju¾nu Italiju i na Siciliju. U ju¾noj Italiji upoznao se s filozofskim i politièkim radom pitagorejaca. Odatle je krenuo u Sirakuzu, gde je vladao Dionisije Stariji: tu se Platon sprijateljio s mladim Dionom. Kako je Dionova sestra bila udata za Dionisija, poku¹ao je Platon uz njegovu pomoæ da utièe na politièku delatnost i vladavinu Dionisija Starijeg, ali mu se zbog toga zamerio. Dionisije je Platona predao kao zarobljenika spartanskom izaslaniku, a ovaj ga je kao roba prodao na ostrvu Egini. Platon se ipak spasao, jer ga je otkupio neki Kirenjanin, koji mu je bio prijatelj i koji mu je vratio slobodu.

Kada se Platon vratio u Atinu, osnovao je filozofsku ¹kolu u ve¾bali¹tu (γυμνάσιον) koje se nazivalo Akademovim jer se nalazilo u gaju èiji je za¹titnik bio heroj Akadem (Ἀκάδημος). Tako se Platonova ¹kola prozvala Akademija (Ἀκαδήμεια), i tako su reèi "Akademija" i "gimnazija" dobile znaèenje koje imaju danas. U svojoj ¹koli Platon je poduèavao mnogobrojne uèenike iz svih krajeva Grèke i odgajao pokoljenje koje je trebalo da ra¹iri ili po moguænosti i ostvari njegove etièke i politièke ideje. Dva puta je prekidao svoj rad u Akademiji. Prvi put oko 365. godine, kada ga je nakon smrti Dionisija Starijeg pozvao Dion da doðe u posetu Dionisiju Mlaðem. Platon se pozivu rado odazvao, nadajuæi se da æe novoga vladara pridobiti za ostvarenje svojih politièkih naèela, odnosno da æe uspeti u praksi ostvariti savr¹enu dr¾avu u duhu svojih filozofskih misli, kako ju je on zamislio u svojoj Dr¾avi. U tom smislu poèeo je poduèavati Dionisija, ali pristalicama tiranije nije se sviðao taj Platonov reformatorski rad, te su oni svojim intrigama uspeli da zavade Diona s Dionisijem, koji je na kraju prognao Diona. Nakon toga Platon se vratio u Atinu. Drugi put je Platon prekinuo svoj rad u Akademiji kada je oko 360. godine po treæi put oti¹ao u Sirakuzu da bi izmirio Diona sa Dionisijem, ali ne samo da nije ni¹ta postigao, nego je i sam dospeo u opasnost, iz koje su ga izbavili prijatelji. Vrativ¹i se u Atinu nastavio je sa svojim politièko-pedago¹kim i filozofskim radom. Umro je kao osamdesetogodi¹nji starac 347. godine i bio sahranjen u Akademiji.

Platonovi spisi

Uop¹teno uzve¹i, mo¾e se reæi da mi danas posedujemo celokupan korpus Platonovih spisa. Naime, antièki izvori ne pominju nijedan Platonov spis koji mi danas ne posedujemo. Meðutim, mi ne posedujemo bele¹ke predavanja koje je Platon dr¾ao u Akademiji, o kojima Aristotel u svojim delima daje neke nagove¹taje. To je posebno te¾ak gubitak ako su u pravu oni ispitivaèi koji u saèuvanim dijalozima vide samo popularna dela namenjena obrazovanim laicima, za razliku od predavanja dr¾anih onima koji su filozofiju izuèavali kao struku. Drugi ispitivaèi smatraju da takve bele¹ke nisu nikada ni postojale, nego da je Platon svoja predavanja dr¾ao ne oslanjajuæi se ni na kakav pisani tekst. U svakom sluèaju, ostaje èinjenica da niko nije do¹ao do rukopisa nekog predavanja koje je dr¾ao Platon.

Meðutim, ostaje jo¹ pitanje autentiènosti spisa koji su saèuvani pod Platonovim imenom (tzv. corpus Platonicum). Najstariji Platonovi rukopisi potièu iz jedne ureðene zbirke koja se pripisuje nekom Trasilu (Θράσυλλος) koji je delovao u doba vladavine rimskog cara Tiberija (41–54. n. e.). On je tu zbirku podelio u devet tetralogija, verovatno po uzoru na Aristofana Bizantinca iz 3. veka st. e., koji je Platonove spise bio razvrstao u pet trilogija. Filolozi toga vremena su za autentièno Platonova dela priznavali 36 dijaloga (raèunajuæi pisma kao jedan dijalog). Od njih, dijalozi koji se danas uglavnom ne prihvataju kao autentièno Platonovi jesu: Alkibijad II, Hiparh, Ljubavnici ili Suparnici, Teag, Klitofont i Minos. Sporna je autentiènost sledeæih ¹est dijaloga: Alkibijad I, Ijon, Meneksen, Hipija Veæi, Dodatak Zakonima ili Epinom i Pisma, premda danas mnogi prihvataju autentiènost Ijona, Meneksena, Hipije Veæeg, Epinoma te Sedmog i Osmog pisma. Preostala 24 dijaloga prihvataju se danas kao sigurno autentièno Platonovo delo.

Platon nikada nije objavio potpun, zaokru¾en i zavr¹en filozofski sistem: njegova se filozofska misao razvijala onako kako su se pred njom postavljali novi problemi i kako joj se nametala potreba da razmotri i razjasni razlièite te¹koæe. Zbog toga je od posebne va¾nosti taèno utvrðivanje hronologije Platonovih spisa, kako bi se ustanovilo da li se i kako njegova filozofska misao vremenom menjala. Jedan poku¹aj utvrðivanja takve hronologije izgleda ovako (F. Copleston, A History of Philosophy. Volume I: Greece and Rome, Maryland, 1946):

I. Sokratovski period, tokom kojega je Platon jo¹ uvek pod sna¾nim Sokratovim uticajem i veæina njegovih dijaloga zavr¹ava se bez konaènog re¹avanja postavljenog problema, ¹to je u skladu sa Sokratovim "neznanjem".

   1. Odbrana Sokratova (Ἀπολογία Σωκράτους). Sokratova odbrana na suðenju od optu¾be za kvarenje omladine i nepo¹tovanje bogova.
   2. Kriton (Κρίτων). Sokrat je predstavljen kao dobar graðanin koji odluèuje da ispije otrov zbog pokoravanja zakonima dr¾ave, i pored toga ¹to je osuðen nepravedno i ¹to mu Kriton i ostali savetuju da pobegne iz zatvora.
   3. Eutifron (Εὐθύφρων). Sokrat, spremajuæi se za suðenje, poèinje razgovor o prirodi pobo¾nosti.
   4. Lahet (Λάχης). O hrabrosti.
   5. Ijon (Ἴων). Protiv pesnika i rapsoda.
   6. Protagora (Πρωταγόρας). O vrlini: zakljuèak je da je vrlina znanje i da se stoga mo¾e nauèiti.
   7. Harmid (Χαρμίδης). O umerenosti.
   8. Lisid (Λύσις). O prijateljstvu.
   9. Dr¾ava (Πολιτεία), knjiga I. O pravdi.

II. Prelazno razdoblje, tokom kojega Platon tra¾i vlastiti put filozofskog promi¹ljanja.

   1. Gorgija (Γοργίας). Politièar, ili pravo jaèega nasuprot filozofu, ili pravednost bez obzira na sve.
   2. Menon (Μένων). Ispravlja se teza da se vrlina mo¾e nauèiti, i to s obzirom na teoriju ideja.
   3. Eutidem (Εὐθύδημος). Protiv logièkih pogre¹ki poznijih sofista.
   4. Hipija I ili Hipija Veæi (Ἱππίας I). O lepom.
   5. Hipija II ili Hipija Manji (Ἱππίας II). O tome da li je bolje èiniti zlo namerno ili nehotice.
   6. Kratil (Κρατύλος). O teoriji jezika. Prvi poku¹aj utemeljenja filozofije jezika.
   7. Meneksen (Μενέξενος). Parodija retorike.

III. Zrelo razdoblje, u kojem je Platon do¹ao do svojih vlastitih postavki.

   1. Gozba (Συμπόσιον). Sva zemaljska lepota samo je senka istinske Lepote, kojoj du¹a te¾i preko Erosa.
   2. Fedon (Φαίδων). Ideje i besmrtnost.
   3. Dr¾ava (Πολιτεία), knjige II–X. Veoma nagla¹en metafizièki dualizam.
   4. Fedar (Φαῖδρος). O prirodi ljubavi i trodelnosti du¹e, kao u Dr¾avi.

IV. Pozno razdoblje.

   1. Teetet (Θεαίτητος). O spoznaji. Pobija se Protagorin skepticizam.
   2. Parmenid (Παρμενίδης). Odbrana teorije ideja od kritike.
   3. Sofist (Σοφιστής). Ponovno razmatranje teorije ideja.
   4. Dr¾avnik (Πολιτικός). Pravi vladar je onaj koji ima znanje. Dr¾ava zakona je tvorevina iz nu¾de.
   5. Fileb (Φίληβος). Odnos u¾ivanja prema dobru.
   6. Timaj (Τίμαιος). Nauka o prirodi. Demijurgova delatnost.
   7. Kritija (Κριτίας). Idealna zemljoradnièka dr¾ava postavljena nasuprot osvajaèkoj pomorskoj sili "Atlantidi". Nedovr¹en.
   8. Zakoni (Νόμοι) i Dodatak Zakonima (Epinom, Ἐπὶ νόμοις). Platon pravi ustupke realnom ¾ivotu, umanjujuæi utopizam Dr¾ave.
   9. Sedmo i Osmo pismo.

Platon kao knji¾evnik

Platon nije samo veliki mislilac, nego i originalni umetnik, pisac dramatskoga dijaloga pro¾etog pesnièkim motivima, majstor vajanja knji¾evnog lika i bru¹enja istanèane scenske atmosfere te veliki stilista. Svi Platonovi spisi osim Odbrane Sokratove imaju dijalo¹ki oblik. Premda se dijalog kao knji¾evni postupak javlja i ranije, napose u arhajskoj grèkoj poeziji, ipak je filozofski dijalog svoj oblik dobio tek u Sokratovoj ¹koli, a pravu umetnièku obradu u Platonovim spisima. U njegovim dijalozima raspravljaju filozofi, pesnici i mladi ljudi iz Sokratovog dru¹tva. Sva ta lica su istorijske liènosti, i dijalog obièno nosi naziv po nekome od njih. Glavni lik u veæini dijaloga je upravo Sokrat i ti su dijalozi meðu najuspelijima s knji¾evne taèke gledi¹ta (Gozba, Fedon, Fedar). Kasnije, poèev od ¹ezdesetih godina 4. veka stare ere, Sokratu se dodeljuje manje mesto u raspravama: on se prvo pojavljuje samo kao jedan od uèesnika, da bi u Zakonima – poslednjem Platonovom delu – Sokratov lik sasvim i¹èezao.

Platonovi dijalozi pokazuju autorovu sposobnost za ¾ivo postavljanje scene, kojoj ne nedostaje ni dramatike, kao ¹to je okupljanje graðana povodom dolaska jednog èuvenog sofiste u Protagori, gozba posle pobede na tragièkim takmièenjima u Gozbi, izlet za vreme vruæeg letnjeg dana u Fedru, Sokratov sastanak s prijateljima pred smrt u Fedonu. Platon je veliki majstor potretisanja likova: sva su lica potpuno individualizovana, èime se istièu njihovi meðusobni kontrasti. Mnoga su, posebno Platonu mrski sofisti, dati satirièki, gde se posebno izdvaja lik Protagore. Od svih likova najuspeliji je Sokratov: ispod satirske, silenske spolja¹nosti toga starca, koji s lakoæom obara la¾ne autoritete, otkriva se u raspravama intelektualna i moralna dra¾, koja podstièe razmi¹ljanje i pona¹anje njegovih sagovornika.

Dijalozi su pro¾eti sjajnim pesnièkim slikama i poreðenjima, koje èesto predstavljaju sredstvo Platonovog knji¾evnog stila, posebno u motivima koje ispunjavaju praznine u njegovom filozofskom sistemu te na mestima gde se istina ne mo¾e razumski dokazati (prikaz lebdenja jo¹ neovaploæene du¹e na granicama nebeskih prostranstava i posmatranje istine u Fedru, slika zagrobnog ¾ivota u Gorgiji, Fedonu i Dr¾avniku, prièa o stvaranju sveta u Timaju, prièa o borbi iz pradavnih vremena izmeðu idealnog grèkog polisa i moæne "Atlantide" u Timaju i Kritiji, mit o Prometeju i Epimeteju u Protagori, te mit o cepanju praèoveka na mu¹karca i ¾enu u Gozbi).

Na Platona kao knji¾evnika, pored dela dramske poezije, posebno je uticao sicilijanski pisac Sofron iz druge polovine 5. veka st. e., koji se sastavljao prozne mime, tj. scene iz svakodnevnog ¾ivota u obliku dijaloga. Meðu knji¾evno najuspelijim dijalozima jesu: Odbrana Sokratova, koji je ceo duboko poetièan i pro¾et herojskim ¾arom Sokrata koji ide u smrt ostajuæi veran svojoj misiji; Fedon, u kome prevladava tuga koju Sokrat svojom vedrinom uspeva ubla¾iti; Fedar, koji sadr¾i mnogo pesnièkih slika, od pejza¾a do drugog Sokratovog govora; te Gozba, verovatno najbolje Platonovo delo s knji¾evnog stanovi¹ta, u kome filozofija zauzima samo malo mesta i u kome se uz ¾ive iskre ¾ivotne radosti prièa o ljubavi.

Teorija saznanja

Svoju teoriju saznanja Platon nije sistematski izlo¾io i potpuno objasnio ni u jednom od svojih dijaloga. Premda je dijalog Teetet u potpunosti posveæen moguænosti spoznaje, njegov je zakljuèak u stvari negativan, jer se u njemu samo pobijaju po Platonu pogre¹ne teorije saznanja, posebno teorija da èulno opa¾anje predstavlja znanje. Pored toga, Platon u Dr¾avi daje svoju poznatu teoriju o stupnjevima znanja koja odgovara njegovoj hijerarhiji bivstvujuæih stvari. Teoriju saznanja je i inaèe te¹ko odvojiti od ontologije, a kod Platona je to govoto i nemoguæe, zbog samog karaktera njegove gnoseologije. On, naime, nije toliko zainteresovan za pitanje o moguænosti saznanja koliko za pitanje o istinskom predmetu saznanja, drugim reèima, pitanje kako se stièe istinsko znanje nerazluèivo je povezano s pitanjem ¹ta je ono ¹to se istinski saznaje.


Platonova linija spoznaje

Prema Platonu, dva su zahteva istinitog znanja: da bi bilo istinito, znanje mora biti pouzdano i mora biti znanje onoga ¹to jeste. Svako znanje koje ne mo¾e da zadovolji ta dva kriterija ne mo¾e biti ni stvarno znanje. Pre svega, znanje ne mo¾e biti èulno opa¾anje, jer opa¾anje znaèi pojavljivanje, a pojave se naravno razlikuju od pojedinca do pojedinca. Osim toga, predmeti èulnog opa¾anja uvek su u stanju promene: za njih se ne mo¾e reæi da jesu, oni uvek nastaju. Naime, jedan predmet nekome mo¾e izgledati beo, drugome siv, jednome vruæ, drugome samo topao, a to "izgledanje nekome" mora zapravo znaèiti "nastajanje za nekoga", tako da je èulno opa¾anje uvek opa¾anje onoga ¹to se nalazi u nastajanju. Premda iz ovoga proizlazi da moje opa¾anje jeste istinito za mene te da samim tim moje saznanje za mene jeste pouzdano, to bi znaèilo da niko ne bi mogao biti mudriji od nekog drugog, jer svako je najbolji sudija svoga vlastitog èulnog opa¾anja. Ako nema nikakve razlike izmeðu opa¾anja i znanja, da li to znaèi da pojedinac mo¾e imati znanje samo o onome ¹to trenutno opa¾a? Ako je èovek neku stvar saznao (tj. video) u pro¹losti, ali je u ovom trenutku ne opa¾a svojim èulima nego je se samo seæa – da li èovek tu stvar sada vi¹e ne zna, mada je se seæa? Jasno je, stoga, da se znanje i èulno opa¾anje ne mogu izjednaèiti, pa makar opa¾anje zaista predstavljalo neku vrstu spoznaje. Èulno opa¾anje, dalje, nije celokupno znanje, jer znatan deo onoga ¹to se smatra znanjem uop¹te nikada nije ni bilo predmet opa¾anja, veæ se to spoznaje umnim uviðanjem. Celo Platonovo pobijanje èulnog opa¾anja kao saznanja u njegovom Teetetu upereno je pre svega protiv sofiste Protagore i njegove tvrdnje da je "èovek merilo svih stvari". Istinsko znanje, ka¾e dalje Platon, nije ni "istinsko shvatanje" (ἀληθὴς δόξα) , koje oznaèava malo vi¹e od pukog privida, ali ipak manje od istinskog znanja.

Platon od Protagore prihvata stav o relativnosti èula i èulnog opa¾anja, ali – za razliku od Protagore, koji iz toga izvlaèi zakljuèak o op¹tem relativizmu i "èoveku kao merilu svih stvari" – Platon ustvrðuje da se pouzdano znanje mo¾e postiæi, ali ono nije isto ¹to i èulno opa¾anje, koje je relativno, promenljivo i podlo¾no delovanju raznih spoljnih uticaja kako na subjekt tako i na objekt opa¾anja. Od Heraklita prihvata stav da su predmeti èulnog opa¾anja nestalni i da se nalaze u procesu stalne promene, stalnog nastajanja. Zato oni i ne mogu biti predmet istinskog saznanja.

Naznake svoje pozitivne teorije saznanja daje Platon u Dr¾avi, gde je izlo¾eno njegovo poznato poreðenje sa linijom. Zamislimo jednu uspravnu liniju, sa èije se leve strane nalaze stupnjevi znanja, od najni¾eg na dnu, a sa desne strane predmeti saznanja, opet poèev od najni¾eg na dnu linije. Svakom elementu sa leve strane (stepenu znanja) odgovara jedan element na desnoj strani (predmet znanja). Ta uspravna linija deli se jednom horizontalnom crtom na dva osnovna dela: podruèje mnenja i podruèje znanja. Najni¾i stupanj saznanja jeste nagaðanje (εἰκασία), a predmet takvog saznanja jesu "slike" (εἰκόνες) ili "senke", a zatim "i odrazi u vodi i na stvarima koje imaju gustu, glatku i sjajnu povr¹inu i svemu ¹to je takvo" (Rep. 509e–510a 3), dakle oèigledno sve ¹to predstavlja podra¾avanje iz druge ruke. Iznad ovog stepena znanja nalazi se verovanje (πίστις), èiji saznajni predmeti jesu stvarni predmeti, meðu kojima Platon navodi "¾iva biæa (ζῷα) oko nas, sve biljke i sve stvari koje je naèinilo umeæe". Ako, na primer, neki èovek pojam "pravde" razume samo kao konkretizovanu nesavr¹enu pravdu atinskog ustava ili ustava neke druge, bilo koje, dr¾ave – taj se èovek tada nalazi u stanju "verovanja" (πίστις), èiji je predmet saznanja neki otelotvoreni ustav, a ne sam pojam pravde ili pravda po sebi. Ako sad tog èoveka neki la¾ljivi retor jo¹ uveri u to da su pravedne stvari one koje èak nisu u skladu ni s tom aktuelnom pravdom atinskog ustava - taj æe èovek biti u stanju "nagaðanja" (εἰκασία). "Nagaðanje" i "verovanje" zajedno èine donje podruèje "linije znanja" koje se skupno naziva mnenje (δόξα) i èiji saznajni predmeti jesu δοξαστά (doslovno = predmeti mnenja).

Shematski prikaz Platonove alegorije o peæini

Treæi, vi¹i stupanj saznanja jeste razumsko saznanje (διάνοια), èiji su predmet saznanja matematièki i geometrijski pojmovi (τὰ μαθηματικά), naime ono ¹to se istra¾uje preko odraza prethodnih odseka. Ti se odrazi upotrebljavaju kao slike, polazeæi od hipoteze i prate se ne do prvih naèela, nego do zakljuèka. Matematièar prihvata trougao ili krug kao "hipoteze", a zatim te slike koristi za dono¹enje zakljuèka, pri èemu nije zainteresovan ni za jedan konkretan trougao ili krug u èulnom svetu (npr. za toèak od kola) niti za sam crte¾ ovog ili onog pojedinaènog trougla ili kvadrata). Njega zapravo zanima apstrakcija neke geometrijske figure, a na osnovu nje on stièe razumsko saznanje. Ipak, matematièar nema najvi¹i stupanj saznanja: za Platona celi brojevi grade takav niz da broj 2 nije saèinjen od dve jedinice, veæ predstavlja jedinstven numerièki oblik. Isto tako, postoji samo jedna ideja kruga. S druge strane, matematièar, po¹to se ne izdi¾e do krajnjih formalnih naèela, bavi se zapravo mno¹tvom dvojki i mno¹tvom krugova. Ipak, on se ne bavi pojedinaènim stvarima ili njihovim senkama, nego inteligibilnim objektima. Najvi¹i stupanj znanja jeste umno saznanje (νόησις), a njihov predmet saznanja jesu pranaèela (ἀρχαί). To su Platonove forme ili ideje. "Razumsko saznanje" (διάνοια) i "umno saznanje" (νόησις) zajedno èine gornje podruèje "linije znanja" koje se naziva znanost (ἐπιστήμη) i èiji saznajni predmeti jesu νοητά (doslovno = ono umno).

Svoje gnoseolo¹ko uèenje i uzdizanje do najvi¹eg stupnja znanja i istinskih predmeta pravog saznanja Platon slikovito obja¹njava alegorijom peæine u sedmoj knjizi Dr¾ave. Zamislimo jednu peæinu koja ima otvor prema solja¹njoj svetlosti i u kojoj od detinjstva ¾ive ljudi u okovima, prinuðeni da uvek gledaju ka unutra¹njem zidu peæine, tako da nikad ne mogu videti Sunèevu svetlost koja dopire spolja. Izmeðu tih ljudi i otvora nalazi se vatra, a izmeðu njih i vatre nalazi se uzdignuta staza i neki zid, poput zastora. Ovom stazom prolaze ljudi koji nose kipove i likove ¾ivotinja i drugih predmeta, i to tako da predmeti koje oni nose izviruju preko ivice niskog zida ili zastora. Zatvorenici, stalno okrenuti unutra¹njem zidu peæinu, ne mogu da vide ni jedni druge ni predmete koji se nose iza njih: oni na unutra¹njem zidu peæine vide senke i senke tih predmeta. Oni, dakle, gledaju samo senke. Ovi ljudi u peæini simboli¹u veæinu èoveèanstva koja ostaje samo na nivou nagaðanja (εἰκασία), opa¾ajuæi samo senke stvarnosti, i pritom ne pokazuju nikakvu ¾elju da pobegnu iz svoje tamnice. Ako bi ipak neki odbegli zarobljenik poèeo da se privikava na Sunèevu svetlost i da gleda u konkretne stvari, èije je senke ranije jedino poznavao, on bi ljude u peæini video u pravom svetlu, naime kao zatvorenike u okovima obmane.

Ontologija: teorija ideja


Odu¹evljen Sokratovim nastojanjima oko pronala¾enja smisla etièkih pojmova, Platon vrlo brzo dolazi do zakljuèka da izmeðu jasno definisanog pojma neke etièke norme i njene praktiène realizacije nema mnogo sliènosti. Dok je pojmovno definisana vrlina savr¹ena, u praksi je daleko od savr¹enstva. Na istu protivreènost nailazi i u matematskim i geometrijskim pojmovima: samo unutar geometrije nalaze se pravilni likovi, npr. krug, trougao itd., ali njih nigde u stvarnosti nema. Zar onda nije podruèje pojmova i ideja ono pravo podruèje savr¹enstva i istine, a ne realnost prirode i materije? Platonov odgovor na to pitanje je pozitivan: idejno podruèje jedino je podruèje istine. U tom uverenju podr¾alo ga je i iskustvo ranijih filozofa, koji su davali prioritet umnoj, a ne èulnoj spoznaji. Dakle, kad god neka mno¾ina pojedinaènih stvari ima zajednièki naziv, ona takoðe ima i odgovarajuæu ideju ili formu. Ideja ili forma (ἰδέα ili εἶδος – termini koje on naizmenièno upotrebljava) jeste op¹ta ili zajednièka priroda ili kvalitet obuhvaæen odreðenim pojmom. Na primer, ako jedno umetnièko delo smatramo lepim, a drugo ne, mi takve zakljuèke mo¾emo donositi samo zato ¹to postoji jedan op¹ti kvalitet lepote – ne, dakle, puki subjektivan pojam, nego objektivna su¹tina lepote, lepota po sebi (αὐτὸ ὅ ἔστι καλόν), odnosno ideja lepote, u kojoj "ima udela" ("uèestvuje") svaka konkretna, èulno opa¾ajna stvar koju mo¾emo smatrati "lepom". Svet ideja je bitak, a materijalni svet samo je nesavr¹ena kopija pravog, istinitog sveta ideja.

U Gozbi (210e 1–212a 7) Platon, kroz usta proroèice Diotime, defini¹e da je lepota po sebi, tj. ideja lepote, ona "¹to je veèna i ¹to niti postaje niti propada, niti se mno¾i niti nestaje; ¹to nije s jedne strane lepa, a s druge ru¾na; niti ¹to je danas lepa, a sutra ne; niti ¹to je prema ovome lepa, a prema onome ru¾na; niti ovde lepa, a tamo ru¾na, kao da je samo za neke lepa, a za druge ru¾na". Dalje, ta se lepota "ne mo¾e iskazati ni kao neko lepo lice, niti kao lepe ruke, niti kao i¹ta drugo ¹to pripada telu; a niti kao neki govor, niti kao neko znanje; a niti kao bilo ¹ta ¹to je sadr¾ano u neèemu drugom, bilo u ¾ivom biæu, ili na zemlji ili na nebu, bilo u èemu drugom, nego kao ne¹to ¹to je samo po sebi i sa sobom jednovrsno. Sve ostalo ¹to je lepo uèestvuje u njoj tako da, premda podlo¾no nastajanju i nestajanju, ona sama niti se i¹ta poveæava niti smanjuje niti se na bilo koji drugi naèin menja".

Iz Platonovih dijaloga u kojima se obraðuje tematika sveta ideja, pre svega iz Dr¾ave, proizlazi da je Platon svet ideja sasvim izdvojio, transcedentirao od èulno opa¾ajnog sveta. Stvari koje obuhvatamo op¹tim pojmovima, stvari kojima se, dakle, bavi nauka, tj. stvari koje odgovaraju op¹tim izrazima pripisavanja ili, dana¹njim jezikom reèeno, terminima predikacije, predstavljaju objektivne ideje ili bivstvujuæe op¹tosti, koje postoje u vlastitom transcedentnom svetu, prostorno odvojene od èulnih stvari. S jedne strane, èulne stvari su u stanju stalne promene, a s druge, ideje su nepromenljive: one nisu postale, neæe propasti, one jednostavno jesu, i to odvojene jedna od druge i nezavisno od bilo kojeg misleæeg uma. Da je Platon pretpostavljao postojanje ideja u nekoj prostorno odvojenoj sferi nasluæuje se u njegovom Fedonu, gde ka¾e da ljudska du¹a, pre sjedinjavanja s telom, boravi u nekom preiskustvenom podruèju u kome opa¾a umstvene entitete ili ideje, koje, kako izgleda, èine mno¹tvo odeljenih su¹tina. Stoga se i saznajni proces u naèelu sastoji u seæanju, podseæanju ljudske du¹e na te veène su¹tine koje je opa¾ala u stanju preegzistencije.

Naime, to ¹to je èovek sposoban da razlikuje stvari kao manje ili vi¹e lepe, podrazumeva poznavanje nekih merila su¹tinske lepote, poznavanje lepote po sebi. Ali ljudi se ne raðaju sa znanjem bivstvujuæih op¹tosti: kako onda oni prosuðuju pojedinaène stvari sa stanovi¹ta op¹teg merila? Nije li to zato ¹to je du¹a postojala i pre svog sjedinjenja s telom i ¹to je znanje o op¹tostima stekla u tom stanju preegzistencije? Iz toga sledi da proces istinske spoznaje (u smislu uzdizanja do νόησις) predstavlja zapravo proces seæanja (reminiscencije), gde pojedinaèni, èulno opa¾ljivi predmeti na¹u du¹u podseæaju na op¹ta su¹tastva (ideje) koje je ranije opa¾ala u stanju preegzistencije. To sve obja¹njava Platon u Fedonu kao pomoæ u dokazivanju besmrtnosti: naime, ako je to sve tako, ne nastavlja li du¹a istinski umnih ljudi (filozofa) da ta su¹tastva opa¾a i nakon smrti, kada vi¹e nije ometana i sputana telom?

Kritika

Aristotel u Metafizici (A 987b 1–10; M 1087b 30–32) tvrdi da je Platon "odvajao" ideje, ¹to Sokrat nije èinio. U svojoj kritici teorije ideja Aristotel tvrdi da, prema platonovcima, ideje postoje odvojeno od èulnih stvari. Ali kako ne¹to, zbog èega neka stvar jeste ono ¹to jeste, mo¾e postojati odvojeno od te stvari koju bi svojim prisustvom trebalo da èini? U Timaju Platon jasno ka¾e da bog ili "demijurg" stvara èulni svet po uzoru na ideje. To bi znaèilo da ideje ne samo da postoje odvojeno od èulnih stvari, koje su modelovane prema njima, nego da istovremeno postoje odvojeno i od boga, koji ih uzima za svoj uzor. Na taj naèin, ka¾u kritièari, Platon:

    * podvostruèava stvarni svet,
    * uvodi mno¹tvo bivstvujuæih su¹tina bez ikakve èvrste metafizièke osnove, jer su one nezavisne èak i od demijurga,
    * ne uspeva da defini¹e odnos izmeðu ideja i èulnih stvari, osim preko metafora kao ¹to su "podra¾avanje" (μίμησις) ili "uèestvovanje" (μέθεξις),
    * ne uspeva da objasni meðusobni odnos ideja, na primer vrste prema rodu, pa tako ne pronalazi ni neko stvarno naèelo jedinstva u mno¹tvu ideja.

Veæina prigovora na teoriju ideja potièe, ovako precizno formulisana, od Aristotela, ali mnoge od njih predvideo je jo¹ sam Platon: on je sam, na primer, jasno uviðao neophodnost naèela jedinstva u mno¹tvu ideja, i sam je poku¹ao taj problem da re¹i. Danas se, izmeðu ostaloga, smatra da Platon nikada zapravo nije hteo da ka¾e – premda on, prisiljen da govori jezikom ljudi, koristi prostornu terminologiju – da ideje postoje odvojeno u smislu prostorne odvojenosti, niti da one uop¹te postoje na nekom mestu. Izraz odvojeno od u kontekstu nepromenljivih bivstvujuæih su¹tina mo¾e jedino znaèiti to da ideje poseduju realnost nezavisnu od èulnih stvari. Dalje, u tom kontekstu transcedentnost ideja mo¾e znaèiti samo to da one ne nastaju i ne propadaju zajedno s èulnim stvarima koje u njima uèestvuju, a ne to da ideje borave u nekoj vlastitoj nebeskoj sferi. Najzad, ideja je ne¹to ¹to je po svojoj biti duhovno, umno, a tome naprosto ne pripadaju kategorije vremenske i prostorne razdvojenosti. U vezi s preegzistencijom du¹e u svetu ideja, treba voditi raèuna o tome da se Platon ponekad slu¾io mitom kako bi pru¾io obja¹njenje, verovatno ne oèekujuæi da ono bude uzeto s istom ozbiljno¹æu s kojom se uzimaju njegovi vi¹e "nauèni" argumenti. Pa èak ako bi du¹a i postojala u nekom stanju preegzistencije i opa¾ala ideje, to ne znaèi nu¾no, osim metaforièki, da se ideje nalaze na bilo kojem mestu. Pored toga, ima razloga da se pretpostavi kako "demijurg" iz Timaja predstavlja samo jednu hipotezu i da Platonov "teizam" ne treba prenagla¹avati. Prema tome, Platonova "odvojenost" (χωρισμός) ideja podrazumeva neku njihovu stvarnost iznad subjektivne stvarnosti apstraktnog pojma, neku stvarnost po sebi, a ne prostornu odvojenost.

Termin i pojam εἶδος uvodi Platon prvobitno kao ontolo¹ko utemeljenje etike i estetike, sasvim na tragu Sokratovih etièkih istra¾ivanja. To je u poèetku pojam bremenit etièkim i estetskim konotacijama i ima status vrednosnog τέλος-a: on je Dobro i Lepo u Jednom. Tako, bez ikakvih problema mo¾emo pretpostaviti ideju sliènosti, jednog, mno¹tva, pravednog, lepog, dobrog. Ali jedno ontolo¹ko naèelo mora se nu¾no univerzalno primeniti, i tu Platon uviða odreðene pote¹koæe, o kojima raspravlja u Parmenidu, premda bez definitivnog zakljuèka. Kada se termin "ideja" eksplicitno pro¹iri, postavlja se, naime, pitanje treba li pretpostaviti i takve ideje kao ¹to su ideja "èoveka", "konja", "vatre", "vode" i slièno. Platon ka¾e da je u tim sluèajevima èesto i sam u nedoumici treba li dopustiti takve ideje. S druge strane, eksplicitno odbacuje postojanje takvih ideja kao ¹to su ideje kose, prljav¹tine, pra¹ine i drugih sliènih. Priznaje da je ponekad "zbunjen svim ovim i da tada poèinje da misli kako nema nièega bez neke ideje", ali èim doðe do tog stanovi¹ta, on brzo "be¾i od njega", upla¹en da æe "mo¾da, upav¹i u neku bezdan brbljarija, sasvim propasti".

Dobro i Jedno

Problem jedinstva u mno¹tvu ideja Platon je nastojao re¹iti uvoðenjem ideje Dobra, Dobra po sebi, odnosno "vrhovnog Dobra", koje zauzima posebno mesto u Dr¾avi. Tu se Dobro poredi sa Suncem, koje obasjava sve èineæi sve predmete vidljivim za sve i stoga je na neki naèin izvor njihove vrednosti i lepote. Dobro daje bivstvovanje (το εἶναι) predmetima saznanja, dakle idejama, i stoga je sveobuhvatno i ujedinjujuæe naèelo koje nadma¹uje èak i bivstvo (bitak, οὐσία) po dostojanstvu i po moæi (Rep. 509b 6–10). Dobro èini da sve stvari u kojima se ono nalazi budu spoznati, ali iz njega proizlazi i samo njihovo bivstvo. Dobro je, dakle, za Platona jedno ontolo¹ko naèelo, naèelo bivstvovanja, stvarno po sebi i postojeæe za sebe. Aristotel u Metafizici jasno ka¾e da Platon smatra kako su ideje uzroci ¹tastva svih drugih stvari, a Jedno je uzrok ¹tastva ideja. Prema tome, mo¾e se zakljuèiti to da su za Platona Dobro, Jedno i Lepota (iz Gozbe) identièni, te da inteligibilan svet ideja svoje bivstvovanje na nekin naèin duguje Jednom. Jedno je kranje naèelo i izvor ideja. Jedno je takoðe u odreðenom smislu i izvor (mada ne stvoritelj u vremenu) i bo¾anskog uma (Demijurga), koji kod Platona verovatno predstavlja simbol delovanja uma u kosmosu, odnosno "verovatno obja¹njenje" (κατὰ λόγον τὸν εἰκότα) kosmosa.

Dijalektika

Pristup Jednom je dijalektièki i posti¾e se "intelektom" (λόγος, Rep. 542a 5 ― b2). Kao metoda pobijanja ili dokazivanja dijalektika je bila poznata i pre Platona (na primer, kod pobijanja kretanja kod elejaca), ali je Platon prvi koji je tu reè upotrebio. Dijalektika se kod Platona isprva pojavljuje kao pomoæno sredstvo za uzdizanje du¹e na putu saznanja, od najni¾eg stepena opa¾anja èulnih predmeta, preko razumskog shvatanja matematièkih i nauènih pojmova, sve do umne spoznaje najvi¹eg, odnosno ideja i vrhovnog Dobrog, iz koga sve ideje proizlaze, èime se svaka individualna du¹a uzdi¾e do "uèestvovanja" u onome ¹to je veèno. Takvo utemeljenje dijalektike u dobroj se meri oslanja na sokratovske razgovore i njegovu metodologiju "ironije" i "mejeutike".

U Gozbi se daje drugaèiji opis dijalektike kao spoznajne metode ka vrhovnoj Lepoti (koja je, dakle, identièna sa vrhovnim Dobrom iz Dr¾ave). Ta je metoda blisko povezana sa ljubavlju, jer se ona odreðuje kao ¾udnja za lepotom i raðanje u lepoti. Prvi stepen je stoga ¾udnja za lepim telom i u toj vezi jednoga sa drugim raðaju se u du¹i lepe misli. Drugi stepen je povezivanje svih lepih tela u jednu telesnu lepotu uop¹te, koja je u stanju da se raða u samoj du¹i, na primer u vidu umetnièkih dela. Treæi stepen jeste lepota du¹e, u kojoj se stvaraju sna¾na prijateljstva. Èetvrti stepen je otkrivanje lepih dela u poslovima i obièajima du¹a, a du¹a – ¾udeæi za takvim lepim delima – raða ih i sama. Peti stepen je lepota u naukama, u kojoj du¹a u sebi raða saznanje i razumevanje svih prethodnih stupnjeva. ©esti i najvipi stepen odreðuje se kao ljubav prema mudrosti, dakle kao φιλοσοφία, u kojoj du¹a stièe uvid u vrhovno lepo i dobro, u Lepotu i Dobro po sebi.

U drugim dijalozima (Sofist, Dr¾avnik, Parmenid) prikazao je Platon dijalektiku i s njene logièko-tehnièke strane kao umeæe dola¾enja do pojmovnog saznanja. Strukturu takve dijalektike èine dva osnovna elementa: hipoteza (ὑπόθεσις, polazni pojam, odnosno reè ili izraz kojim se polazni pojam imenuje) i dijareza (διαίρεσις, razlaganje ili deoba). Polazni pojam razlaganjem se podvodi pod ¹iri rod ili vrstu, koja se zatim deli na svoje sastavne delove, odnosno podvrste. Naravno, ovakva logièka deoba (za koju je Platon verovao da odra¾ava stupnjeve stvarnog bivstvovanja) ne mo¾e iæi u beskonaènost (ad infinitum): u jednom trenutku sti¾e se do ideje (podvrste) koja ne dopu¹ta dalju deobu i ispod koje se nalaze samo konkretne, pojedinaène stvari. Te nedeljive podvrste su najni¾e vrste ili nedeljive vrste (ἄτομα εἴδη ili infimae species). Ovakom deobom odnosno razlaganjem ideja sve do èulno opa¾ajnih predmeta pribavlja se povezujuæa spona izmeðu nevidljivih (τὰ ἀόρατα) i vidljivih (τὰ ὁρατά) stvari. Kako se iznad svih ideja nalazi vrhovno Dobro, to je Platon smatrao da je ovim re¹io i problem odnosa izmeðu Jednog (= Dobrog) i èulno opa¾ajnog sveta koji nas okru¾uje.

Platonova psihologija

Platonova psihologija (koju, naravno, treba shvatiti kao uèenje o du¹i) ne predstavlja sistematski razraðenu i dosledno izvedenu celinu iz koje bi bile povuèene sve nu¾ne implikacije. Dodatnu te¹koæu predstavlja èinjenica da je ovo svoje uèenje Platon velikim delom izlo¾io kroz "mitove" (uglavnom u Fedonu, Dr¾avi i Fedru). Premda se nikako ne mo¾e reæi da je Platon te mitove smatrao pukim fantazmima, ne mo¾e se sa sigurno¹æu utvrditi ni to koliko ih doslovno treba uzeti niti s kolikim stepenom ozbiljnosti. Èini se sigurnim ustvrditi da je Platon bio nepokolebljiv spiritualist: du¹a se jasno razlikuje od tela kao èovekov najdragoceniji posed. Dalje, iz ontolo¹kog dualizma (tj. "podele" na èulni svet i carstvo ideja) dosledno sledi psiholo¹ki dualizam: du¹a se odreðuje kao "kretanje koje samo sebe mo¾e pokrenuti" (τὴν δυναμήνην αὑτὴν κινεῖν κίνησιν) ili kao "izvor kretanja", pa je stoga iznad tela i upravlja njime. Ustanovljujuæi psiholo¹ki dualizam, meðutim, Platon nije nastojao (ili nije uspeo) da objasni ono najva¾nije: muðusobnu interakciju du¹e i tela.

U Dr¾avi i Timaju nalazimo uèenje o trodelnosti du¹e, koje je prihvaæeno od pitagorejaca. Prema tom uèenju, du¹u èine sledeæa tri dela (μέρος = deo, shvaæen dakako kao naèelo, funkcija ili oblik, a ne kao fizièki ili materijalni kvalitet): umni deo (τὸ λογιστικόν), srèani ili voljni deo (τὸ θυμοειδές) i po¾udni ili nagonski deo (τὸ ἐπιθυμητικόν). Umni deo razlikuje èoveka od ¾ivotinje: to je najvi¹e formalno naèelo du¹e, besmrtno i srodno bo¾anskom. Dva druga "dela" du¹e su podlo¾na propadanju, a od njih je plemenitiji voljni deo, i on bi trebalo da bude prirodni saveznik uma, mada se sreæe i kod ¾ivotinja. Umni deo du¹e sme¹ta se u glavu, voljni u grudi, a nagonski ispod pojasa. Voljni deo du¹e sme¹ten je u prsa u skladu s drevnom tradicijom koja ide jo¹ od Homera, ali ne mo¾e se utvrditi da li je Platon ta lociranja delova du¹e shvatao doslovno.

Platon na jednom mestu tvrdi da je du¹a besmrtna, a na drugom (u Timaju) da je besmrtan samo umni deo du¹e. Po ovom drugom shvatanju, meðutim, proizlazilo bi da su voljni i nagonski delovi du¹e na neki naèin odvojivi od razumnog dela i podlo¾ni propadanju. O ovim protivreènostima (u smislu istinskog Platonovog stanovi¹ta) danas se ne mo¾e doneti definitivan sud, upravo zato ¹to je njegova psihologija ostala nedoreèena i nezaokru¾ena. To se zapravo mo¾e reæi za celo Platonovo uèenje o besmrtnosti du¹e, koje nije dosledno izvedeno. Treba, ipak, imati na umu da je Platonov glavni interes bio etièki: on nagla¹ava da je umni deo du¹e onaj koji treba da upravlja celinom i da u njoj deluje kao vozar. Naime, u Fedru se du¹a poredi sa zapregom: umni deo du¹e je vozar, a voljni i nagonski deo su dva konja, od kojih je onaj voljni dobar, a drugi je rðav, pa ga vozar èesto mora umirivati i usmeravati bièem. Dakle, cela Platonova psihologija nastala je na osnovu iskustvene èinjenice da u èoveku istovremeno deluju sukobljeni porivi.

Platon izla¾e ¹est argumenata u nastojanju da doka¾e besmrtnost du¹e:

    * Iz suprotnog se raða suprotno: iz zaspalog nastaje budno, iz budnog nastaje zaspalo. Kako su i ¾ivot i smrt suprotnosti, te kako iz ¾ivota nastaje smrt, to nu¾no sledi da i iz smrti nastaje ¾ivot.

    * Uporeðujuæi jedan predmet s drugim ljudi donose sud da je jedan, na primer, lep¹i od drugog, drugim reèima oni iskazuju znanje o apsolutnim merilima ili normama. Kako te apsolutne norme ne postoje u èulnom svetu, to sledi zakljuèak da ih je ljudska du¹a morala opaziti u nekom stanju preegzistencije.

    * Po¹to se du¹a mo¾e pribli¾iti nevidljivim, nenastalim, nepropadljivim i nepromenljivim idejama, jasno je da je ona sliènija idejama nego èulnim stvarima, da je bli¾a onom bo¾anskom nego onom smrtnom.

    * Ako prihvatimo da postoje ideje, onda je jasno da prisustvo jedne ideje iskljuèuje prisustvo njoj suprotne ideje. Ako vatra uèestvuje u ideji toplote, ona ne mo¾e uèestvovati u ideji hladnoæe. Po¹to je du¹a ono ¹to jeste zato ¹to ima udela u ideji ¾ivota, iz toga sledi da ona ne mo¾e uèestvovati u ideji "smrti".

    * Jedna stvar ne mo¾e propasti zbog spolja¹njeg uticaja, nego samo zbog nekog zla koje se nalazi u njoj samoj. Ako du¹a ne propada zbog svojih vlastih unutra¹njih kvarenja, kakvi su "nepravednost, neumerenost, kukavièluk ili neznanje" – a znamo da zao èovek mo¾e ¾iveti i du¾e od dobrog – nju ne mogu uni¹titi ni bilo kakvi spolja¹nji faktori.

    * Du¹a je "kretanje koje samo sebe mo¾e pokrenuti", odnosno "izvor kretanja", a kao poèetak kretanja ona ne mo¾e biti "nastala", a ne¹to ¹to je nestvoreno ne mo¾e ni propasti.

Svim ovim argumentima mogu se izneti brojni prigovori, i svi se oni mogu relativno lako oboriti. Nije, najzad, sigurno koliko je jak bio stepen Platonovog ubeðenja u besmrtnost du¹e i u tvrdnju da æe njen buduæi ¾ivot biti u skladu s vladanjem du¹e "na ovom svetu". Platon jeste do¹ao do zanimljivih i pronicljivih psiholo¹kih zapa¾anja, ali njegov je interes bio prvenstveno etièki po svom karakteru.

Etika

Platonova je etika usmerena na postizanje najvi¹eg dobra, pa se mo¾e smatrati eudajmonistièkom. To najvi¹e dobro znaèi razvitak èoveka kao umnog i moralnog biæa. Dobro se sastoji u ispravnoj srazmeri zadovoljstva i mudrosti. Naime, èovek nije "èisti um": ¾ivot li¹en zadovoljstva ne bi mogao da bude jedino dobro èoveka, ma kako da um predstavlja najvi¹u ljudsku funkciju. Isto tako, dobro nije ni ljudski ¾ivot sastavljen samo od èulnih zadovoljstava, u kome nikakvu ulogu nemaju ni um, ni pamæenje, ni saznanje, ni istinito shvatanje. Prema tome, dobar je onaj ¾ivot u kojem su pome¹ane aktrivnosti uma sa nekim zadovoljstvima, pod uslovom da su ona ne¹kodljiva i da se u¾ivaju umereno.

Prema Platonu, dobar ¾ivot pre svega podrazumeva poznavanje istinite vrste, bezvremenskih i nepromenljivih stvari, dakle ideja. Ali ne bi mogao pre¾iveti onaj èovek koji je upoznat samo sa geometrijskim figurama i veènim idejama: on mora imati znanje i o èulno opa¾ajnim predmetima koji nas okru¾uju u svakodnevnom ¾ivotu. Meðutim, za dobar ¾ivot od kljuènog je znaèaja da èovek bude svestan toga da se tu radi samo o "drugostepenom" znanju, da naime jasno razlikuje opa¾ajni svet od carstva veènih ideja. Materijalnom svetu se, dakle, ne okreæu leða, ali èovek mora znati da je taj svet samo kopija carstva veènih ideja, koje se jedino mo¾e istinski spoznati u smislu νόησις.

Me¹avina zadovoljstva i mudrosti, koja èini dobar ¾ivot, zavisi od prave mere ili srazmere. Kako je "srazmera" pre svega odlika neèeg lepog, to se dobro pojavljuje zapravo kao oblik lepog, a srazmera (συμμετρία), lepo (καλόν) i istina (ἀλήθεια) biæe tri odlike onoga ¹to je dobro. Prvo se mesto daje "pravovremenosti" (τὸ καιρόν), drugo srazmeri, lepoti ili potpunosti, treæe umu u razboritosti, èetvrto naukama, ve¹tinama i ispravnim mnenjima, peto zadovoljstvima koja u sebi ne sadr¾e bol, a ¹esto umerenom zadovoljavanju po¾ude koja je ne¹kodljiva. Naravno, najvi¹e dobro (summum bonum) podrazumeva spoznavanje boga, odnosno èovekovo nastojanje da postane slièan bogu, onoliko koliko je to èoveku uop¹te moguæe. Sliènost bogu tu znaèi postati pravedan uz pomoæ razboritosti.

Platon je zastupa Sokratovo shvatanje da su vrlina i znanje izjednaèeni. Mudro je te¾iti onome ¹to je dobro i korisno, a nerazborito je iæi za onim ¹to je ¹tetno. Postoje razlièite vrline, prema predmetu i prema tome iz kojeg dela du¹e izviru, ali sve te razlièite vrline tvore jedinstvo jer predstavljaju izraze jednog istog znanja o dobru i zlu. Razne vrline su, dakle, sjedinjene u razboritosti, odnosno u poznavanju onoga ¹to je istinski dobro za èoveka. Ako je to tako, ako je razboritost ili znanje isto ¹to i vrlina, onda se vrlina mo¾e istinski spoznati, tj. nauèiti. Naime, Platon je smatrao da èulni svet nije istinski predmet na¹e spoznaje: istinski se mo¾e spoznati samo bezvremenski, nenastali i nepropadljivi svet ideja. Prema tome, uèenje da vrlina jeste znanje predstavlja izraz èinjenice da dobro nije samo relativan pojam, nego da se tièe neèega po sebi ¹to se ne menja. Inaèe dobro ne bi moglo biti predmet znanja.

Platon je smatrao da niko ne èini zlo namerno, odnosno da niko ne èini zlo a da pritom zna da to ¹to èini jeste zlo. Kada neko bira ono ¹to de facto jeste zlo, on to bira zato ¹to to ne¹to zami¹lja kao dobro, on uprkos svom znanju bira ne¹to se pojavljuje kao neposredno dobro ili kao neka kratkoroèna korist, kao ne¹to ¹to on smatra da je u nekom pogledu dobro. Dakle, èak i u tom sluèaju prisutan je aspekt "doborote" (tj. korisnosti ili po¾eljnosti). Meðutim, Platon za takvog èoveka uspostavlja princip moralne odgovornosti: èovek koji, uprkos svom znanju, bira ne¹to ¹to je po sebi zlo, odgovoran je zato ¹to je dopustio strastima da mu pomute razum i zamraèe njegovo vlastito znanje.

Prema Platonu (4. knjiga Dr¾ave) postoje èetiri temeljne vrline: mudrost (σοφία), odva¾nost ili hrabrost (ἀνδρεία), umerenost (σωφροσύνη) i pravednost (δικαιοσύνη). Mudrost je vrlina umnog dela du¹e, hrabrost srèanog ili voljnog dela, dok se umerenost sastoji u jedinstvu voljnog i nagonskog dela. Pravednost se pojavljuje kao op¹ta vrlina, koja nastoji da svaki deo du¹e obavlja svoj "zadatak" u op¹tem skladu. Zadovoljstvo je, dakle, podreðeno dobru, a um se pojavljuje kao sudija zadovoljstvima tako da dopu¹ta samo ona koja su ne¹kodljiva i koja su saglasna sa skladom i ustrojstvom du¹e i tela.

Politièka filozofija

Na temelju svojih epistemolo¹kih naèela (istinski se mo¾e spoznati samo ono ¹to jeste), ontolo¹kih (ono ¹to jeste su veène ideje, èije je krajnje naèelo Jedno ili Dobro), psiholo¹kih (umni deo du¹e treba da upravlja ostalim delovima) i etièkih (dobro ili vrlina je znanje koje se mo¾e nauèiti), izvodi Platon svoju politièku filozofiju. Naravno, Platona ne interesuje nijedna postojeæa dr¾ava, na primer spartanska, atinska ili persijska: u njegovoj teoriji dr¾ave ispituje se zapravo kakva bi trebalo da bude dr¾ava, ispituje se dr¾ava po sebi, takva dr¾ava da u njoj "imaju udela" (μέθεξις) one ideje koje se imenuju kao "pravedno po sebi", "dobro po sebi" i "lepo po sebi". Premda u Zakonima Platon donekle èini ustupke moguænostima praktiène realizacije, njega osnovna orijentacija ostaje i u tom delu koje je napisao u pozno doba svoga ¾ivota: treba pronaæi idealnu dr¾avu, kao uzor prema kojem svaka konkretna dr¾ava treba da bude modelovana, a ako postojeæe dr¾ave ne odgovaraju idealu, tim gore po te dr¾ave. Politièkoj filozofiji posveæena su tri dijaloga: Dr¾ava, Dr¾avnik i Zakoni.

Dr¾ava

U Dr¾avi zapoèinje rasprava o tome ¹ta je pravednost: svi govore o tome da treba ¾iveti i postupati pravedno, ali zna li neko ¹ta je zapravo pravednost? Sokrat, koji vodi dijalog u ovom spisu, preporuèuje da se prvo ispita ¹ta je pravednost onako kako ona postoji u dr¾avi, jer æe tako ona ista slova pravde videti "ispisana krupnije i na veæoj tabli", pa æe se onda lak¹e preæi na utvrðivanje pravde i kod pojedinca, "tragajuæi za slièno¹æu veæeg u obliku manjeg" (Rep. 368e 2–369b 4). Iz ovoga se jasno vidi da je Platon smatrao kako i za pojedinca i za dr¾avu va¾i jedan isti apsolutni moralni zakon: on nije smatrao da je dr¾ava neki organizam koji treba da se razvija bez po¹tovanja moralnog zakona, kao arbitar u pitanjima ispravnog i pogre¹nog, nego da ona u svemu mora biti ustrojena u skladu s op¹tim moralnim naèelom.

Dr¾ava postoji da bi slu¾ila potrebama ljudi. Ljudi se moraju oslanjati na pomoæ i saradnju drugih ljudi u proizvodnji ¾ivotnih potrep¹tina. Zato se ljudi okupljeni na jednom mestu kao saradnici "i to zajednièko stani¹te mi nazivamo dr¾avom" (Rep. 369c 1–4). Tako Platon smatra da dr¾ava nastaje iz ekonomskih potreba ljudi. Meðutim, neæe svi ljudi raditi sve poslove, nego æe svako obavljati ono za ¹ta je sposoban: tako nastaju razlièita zanimanja, jer svako treba da doprinosi zajednici na razlièite naèine. Ali porastom stanovni¹tva postojeæe podruèje postaæe nedovoljno, i zato æe mu se morati pripojiti malo teritorije od suseda. Tako poreklo rata nalazi Platon u demografsko-ekonomskim uzrocima.

Savr¹ena dr¾ava mora biti pravedna. Za razliku od sofista, koji smatraju da je svaka "pravda" samo izraz onoga ko je trenutno na vlasti (monarha, tiranina, oligarha, demosa), pa da je prema tome svaki zakon istovremeno i pravedan i nepravedan, Platon ustvrðuje – dosledno se pridr¾avajuæi svoje teorije ideja kao bivstvujuæih op¹tosti – da pravednost po sebi mora postojati. Dr¾ava koja sadr¾i u sebi takvu pravednost mora, prvo, biti takva da zadovoljava interese svih, a ne samo jednog dela dru¹tva i, drugo, ne mo¾e se zasnivati na odlukama veæine, nego onih koji poseduju istinsko umno znanje (νόησις).

Platonova etika je socijalna, tj. ne radi se o sreæi pojedinca, nego o sreæi èoveka po sebi, odnosno o sreæi svih ljudi. Ta se pak sreæa mo¾e postiæi samo u idealnoj – savr¹enoj dr¾avi, kakvu nam opisuje Platon u svojoj Dr¾avi. Zbog toga je njegova etika usko povezana s politikom. ®ivotne prilike u idealnoj dr¾avi moraju biti ureðene po naèelu moralne odreðenosti pojedinca. Zato prema tri dela du¹e moraju biti u dr¾avi tri stale¾a: 1) vladari ili upravljaèi (umni deo du¹e), koji odreðuju zakone i naèela uprave; 2) vojnici ili èuvari dr¾ave (voljni deo du¹e), koji paze na sprovoðenje zakona i ¹tite dr¾avu od neprijatelja; 3) zanatlije – zemljoradnici i zanatlije (nagonski deo du¹e), koji stvaraju materijalna dobra. Dr¾ava postaje savr¹ena pravedno¹æu, a ona se sastoji u tome da svaki od tri stale¾a vr¹i savesno svoju du¾nost i to odvojeno od druga dva stale¾a. Raspored ljudi meðu tri stale¾a nije zasnovan na poreklu ili ma kakvoj njihovoj spolja¹njoj odlici, veæ iskljuèivo na njihovoj sposobnosti saznanja, odnosno na njihovom talentu.

Vladari (upravljaèi) dr¾ave biraju se veæ u najranijoj mladosti meðu decom iz stale¾a èuvara. Oni æe biti ¹kolovani ne samo u oblasti muzike i gimnastike (kao i ostala dva stale¾a), nego i u matematici i astronomiji. Njima matematika nije potrebna da bi se osposobili za izvoðenje proraèuna (kao trgovci), nego za shvatanje umnih stvari, da bi mogli da se okrenu od "nastajanja ka istini i bitku" (Rep. 525b 11–c 6). To je sve uvod u dijalektiku, u kojoj se kandidat poèinje obuèavati oko tridesete godine ¾ivota, i kojom èovek zapoèinje otkrivanje èistog bitka, èisto umnim saznanjem, bez ikakve pomoæi èula, sve dok se ne doðe do dobra po sebi. Tako se buduæi vladar uspinje preko svih lestvica "linije spoznaje". Nakon pet godina izuèavanja dijalektike, kandidat se vraæa meðu èuvare dr¾ave, da bi stekao neophodno ¾ivotno iskustvo i da bi se dokazao suoèen sa razlièitim isku¹enjima. Nakon petnaest godina, kada napuni pedeset godina ¾ivota, on postaje upravljaè dr¾ave, i to ne zato ¹to bi to hteo, nego po nu¾di, te ureðuje dr¾avu i njom upravlja koristeæi kao uzor samo dobro po sebi, istovremeno vaspitavajuæi nove nara¹taje buduæih vladara. U Sedmom pismu (Ep. 325d 6–326b 4) Platon ka¾e (a to je njegova èuvena teza o filozofima-vladarima): "Ljudski rod se neæe re¹iti nesreæa sve dok rod onih koji se ispravno i istinski bave filozofijom ne doðe na vlast ili dok oni koji imaju vlast ne poènu da se istinski bave filozofijom".

Ustav Platonove dr¾ave je aristokratski i u mnogim aspektima, svakako s dana¹njeg stanovi¹ta, totalitaran: vlast pripada najboljima, umnim ljudima koji poseduju vrlinu – filozofima. Prva dva stale¾a stvaraju porodicu èuvara. Pojedinac se u takvoj dr¾avi sasvim gubi. Dr¾ava upravlja èitavim ¾ivotom graðana, ukida se privatno vlasni¹tvo, raðanjem i vaspitavanjem dece upravlja takoðe dr¾ava. Prema naèelima eugenike, brak graðana biæe pod nadzorom dr¾ave, posebno meðu dva vi¹a stale¾a. Brak slu¾i tome da se dobije najbolje moguæe potomstvo, koje æe odgajati dr¾ava. Porodice nema, veæ postoji zajednica ¾ena i dece. To naèelo sprovedeno je samo za prva dva stale¾a. Treæi pak stale¾ prepu¹ten je sam sebi. On je izvr¹io svoju du¾nost ako je stvorio materijalnu podlogu i ako slu¹a èuvare, ali ne uèestvuje u dr¾avnoj upravi. Istovremeno, meðutim, u idealnoj dr¾avi oba pola su ravnopravna: Platon priznaje da su ¾ene fizièki slabije od mu¹karaca, ali zato tvrdi da su po umnim sposobnostima sasvim jednake s njima. Stoga su i ¾enama dostupna sva zanimanja, èak i rat, a dobro osposobljene ¾ene biæe ukljuèene u slu¾bene du¾nosti èuvara dr¾ave.

Po¹to je u idealnoj dr¾avi celokupno obrazovanje zasnovano na naèelima istine i dobra, u njoj ne mo¾e biti mesta za epske pesnike i dramatièare. Platon naravno nije slep za lepote Homerovih epova i Sofoklovih tragedija: upravo zato ¹to se pesnici slu¾e lepim jezikom i slikovitim predstavama, oni i jesu tako opasni. A opasni su s etièkog stanovi¹ta, zbog naèina na koji govore o bogovima, zbog naèina na koji slikaju svoje raspojasane likove i slièno. Platon dopu¹ta da bi u dr¾avu mo¾da trebalo pustiti neke pesnike, ali samo one koji stvaraju primere dobrih moralnih likova.

Dr¾avnik

U Dr¾avniku se tvrdi da je najbolji oblik vladavine onaj u kome vladar (ili vladari) donosi zakone za svaki pojedinaèni sluèaj. Meðutim, to bi od vladara zahtevalo vi¹e bo¾ansko nego ljudsko znanje, pa se prelazi na razmatranje konkretnih oblika vladavine koji su realno postojeæi. Od ureðenih i dobrih vladavina najbolja je, prema Platonu, monarhija, tj. vladavina jednog, druga najbolja je oligarhija, tj. vladavina nekolicine, a najgora je demokratija, tj. vladavina mno¹tva. Obratno, ako se pogledaju lo¹e vladavine, onda je najgora vladavina jednog, tj. tiranija (jer ona mo¾e prouzrokovati najvi¹e ¹tete), druga najgora vladavina je vladavina nekolicine, a najmanje lo¹a je vladavina mno¹tva. Dakle, demokratija je, prema Platonu, "od svih zakonitih vladavina najgora, a najbolja od svih protivzakonitih" (Pol. 303a 2–, i to zato ¹to je ona u svemu slaba i nemoæna, pa nije sposobna ni za neko veliko dobro ni za neko veliko zlo.

Zakoni

U Zakonima Platon èini ustupke realnosti, odnosno moguænostima praktiène realizacije svoje idealne dr¾ave. On, dakle, opisuje kako bi trebalo da izgleda jedno praktiènije, drugo najbolje dr¾avno ureðenje. Platon je tu svakako pod uticajem svojih liènih iskustava, kako vlastitih politièkih nastojanja u Sirakuzi, tako i politièko-ekonomskog razvitka atinskoga polisa od zemljoradnièke zajednice do trgovaèko-pomorske velesile helenskoga sveta.

Pre svega – ka¾e Platon – idealni polis trebalo bi da bude udaljen od mora najmanje osamdeset stadija, kako bi se osiguralo da on bude zemljoradnièka a ne trgovaèka zajednica, tj. da bude zajednica koja proizvodi, a ne ona koja uvozi. Blizina mora, naime, prouzrokuje ¾elju za sticanjem novca, ¹to pak u ljudskoj du¹i raða neèasne i nepostojane navike. Iz istog razloga dr¾ava treba da ima novac koji æe va¾iti samo za njene graðane, a ne i van njihove zajednice. Dalje, u idealnoj dr¾avi nema mesta ni tiraniji, ni oligarhiji, ni demokratiji: svi ovi oblici vladavine podjednako su lo¹i, jer im zajednièko to ¹to donose zakone samo za dobrobit svog stale¾a, a ne cele dr¾ave. Vladavinu ne treba poveriti nekome zbog njegovog porekla ili imovinskog stanja, nego iskljuèivo zbog njegovog liènog karaktera i dokazane sposobnosti upravljanja. Dr¾ava postoji zato da bi ljudima osigurala voðenje ispravnog ¾ivota, a za takav ¾ivot najveæi znaèaj ima negovanje du¹e. Broj graðana u idealnom polisu ogranièava Platon na 5.040, premda dalje ka¾e da u gradu treba da postoji 5.040 kuæa, ¹to bi znaèilo da se radi o broju porodica, a ne graðana.

Platon na¹iroko govori o postavljanju i du¾nostima raznih dr¾avnih slu¾benika. Tu je 37 èuvara zakona (νομοφύλακες) koji moraju imati izmeðu 50 i 70 godina ¾ivota; veæe od 360 èlanova; odreðeni broj poverenika koji æe voditi brigu o muzici i gimnastici, ali od kojih je najva¾niji poverenik zadu¾en za obrazovanje, koji æe se brinuti o mu¹koj i ¾enskoj omladini; veæe nadzornika (εὔθυνοι) koje æe pregledati poslove èinovnika po isteku njihove slu¾be; noæno veæe koje æe se sastajati rano izjutra pre poèetka dnevnih poslova i koje æe nadgledati ustav. Postojaæe i odbor ¾ena koji æe nadgledati braène parove u periodu od deset godina nakon sklapanja braka. Mu¹karci æe u brak stupati u dobi izmeðu 30. i 35. godine ¾ivota, a ¾ene izmeðu 16. i 20. godine. S obzirom da je funkcija braka to da "dr¾avi podare ¹to lep¹e i bolje potomstvo" (Nom. 783d 8–e 1), supru¾nici treba da se rastave ukoliko nakon deset godina nakon sklapanja braka ne dobiju decu.

Vaspitanju dece posveæuje se velika pa¾nja. Od treæe do ¹este godine deèaci i devojèice igraæe se zajedno, a zatim æe dalje obrazovanje nastaviti odvojeno, premda Platon i dalje ne odustaje od stava da devojèice treba da imaju manje-vi¹e isto obrazovanje kao deèaci. Obrazovanje æe se sastojati u pouèavanju gimnastike, muzike (postojaæe dr¾avna antologija stihova), aritmetike, astronomije itd. Dalje Platon izla¾e razlièite zakone o religiji, zemljoradnji, kriviènom pravu. U vezi s ovim poslednjim, on ka¾e da prilikom ka¾njavanja prekr¹ilaca zakona treba voditi raèuna i o psiholo¹kom stanju poèinioca, te da li je delo poèinjeno "ozbiljno ili u detinjoj lakomislenosti". Njegovo razlikovanje izmeðu ¹tete (βλάβη) i nepravde (ἀδικία) kao da anticipira kasnije pravno razlikovanje izmeðu graðanskog i kriviènog prava.

Graðani Platonove dr¾ave neæe smeti da putuju u inostranstvo bez odobrenja dr¾ave, a i tada samo ako su napunili èetrdeset godina ¾ivota. A oni koji odu u inostranstvo po povratku æe "uèiti mlaðe kako ustanove drugih dr¾ava zaostaju za njihovima" (Nom. 951 a 2–4). Istovremeno, dr¾ava æe u druge dr¾ave slati "posmatraèe" ne bi li tamo videli ne¹to korisno ¹to se mo¾e usvojiti i kod kuæe. Ti æe posmatraèi imati izmeðu 50 i 60 godina ¾ivota i po povratku u domovinu podneæe izve¹taj "noænom veæu". Dr¾ava æe, naravno, nadgledati i strance koji dolaze iz tuðine.

Ropstvo

U svojim gledi¹tima prema instituciji ropstva Platon uglavnom zaostaje èak i u odnosu na savremenu atinsku praksu. Pre svega, on u potpunosti prihvata ustanovu ropstva: rob je gospodareva svojina koja se mo¾e otuðiti (Nom. 776b 5–c 3). Meðutim, dok je atinski zakon dete roðeno u vezi izmeðu slobodnog èoveka i robinje smatrao slobodnim graðaninom, Platon odreðuje da takva deca uvek treba da pripadnu gospodaru robinje. Nadalje, on èak ne pru¾a robovima ni onu za¹titu koju im je dodeljivao atinski zakon i koji je predviðao da æe se sudski goniti gospodar koji prema robu iskazuje obest (ὕβρις). U Platonovoj dr¾avi za¹tita za roba postoji samo u vezi s njegovim javnim svojstvom i utoliko ukoliko je gospodarev odnos prema robu znaèajan za etièki razvitak samog gospodara. Na primer, ubistvo roba izvr¹eno kako bi se roba spreèilo da dostavi infomacije o nekoj povredi zakona smatraæe se jednakim ubistvu slobodnog graðanina. Takoðe, premda "svaka reè upuæena robu treba da sar¾i neko nareðenje", prema robovima treba postupati dobro, prvenstveno radi nas samih: istinski po¹tovalac pravde otkriva se, naime, u svom postupanju prema onima prema kojima se bez opasnosti mo¾e biti nepravedan (Nom. 776d 2–778a 5).

Rat

Platon se dotakao i filozofije rata. Na tezu da se svaka dr¾ava nalazi u prirodnom stanju rata protiv svake druge dr¾ave, u neobjavljenom ratu ali ratu koji svejedno uvek traje, Platon odgovara, prvo, da æe, ¹to se tièe graðanskog rata, najbolji zakonodavac uvek nastojati da spreèi da do njega doðe, a ako do njega doðe, nastojaæe da sukobljene strane pomiri trajnim prijateljstvom, i da æe, ¹to se meðudr¾avnog rata tièe, uvek te¾iti ka najboljem, a to je dobrobit dr¾ave, osigurane u miru i dobrovoljno. Prema tome, Platon odbacuje tezu da dr¾avnièko upravljanje postoji radi rata, naime da mir postoji radi rata, veæ naprotiv, da ako treba voditi rat, to æe biti jedino radi mira. Platon, dakle, nije mogao biti nikakav militarista: to mu, najzad, nisu mogla dozvoliti ni njegova etièka stajali¹ta. On ka¾e, naime, da mnogi zbog svojih pobeda postaju obesni, a ta obest postaje izvor ostalih poroka.

Fizika

Svoju fiziku izla¾e Platon u Timaju, koji je zami¹ljen kao prvi deo trilogije, u kojoj bi jo¹ bili dijalozi Kritija i Hermokrat. Timaj je napisan kao celovito delo, Kritija se iznenada prekida, a Hermokrat nikada nije ni napisan. Timaj opisuje stvaranje materijalnog sveta i nastanak èoveka i ¾ivotinja, Kritija prièa mit o tome kako je u pravavnoj pro¹losti Atina porazila moænu Atlantidu, a zatim i sama bila uni¹tena potopom i zemljotresom, dok je Hermokrat mo¾da trebalo da se bavi ponovnim raðanjem obrazovanosti u Grèkoj te da iznese Platonove predloge za buduæe reforme. Ukoliko je to taèno, onda je zapravo Platon mnogo toga ¹to je nameravao da ka¾e u Hermokratu rekao u Zakonima. Timaj je tako predstavljao neki fizikalni uvod u dva politièko-etièka dijaloga.

Platon se odluèuje na izlaganje fizikalnih teorija, prvo, zato ¹to je na njega uticalo sve veæe interesovanje u Akademiji za nauku uop¹te i, drugo, zato ¹to je morao da ka¾e ne¹to o materijalnom svetu, jer su to zahtevale osobene odlike Platonove teorije ideja. Pitagorejci su smatrali da su stvari brojevi, a Platon da stvari uèestvuju u idejama (zadr¾avajuæi svoj dualizam), pa je morao da pru¾i neko obja¹njenje o tome kako dolazi do tog uèestvovanja.

Meðutim, ka¾e Platon, svako obja¹njenje materijalnog sveta mo¾e biti samo "verovatno obja¹njenje" (εἰκότες λόγοι), pre svega zato ¹to mi "imamo ljudsku prirodu", a zatim i zato ¹to su predmeti u prirodi samo kopija ideja, oni su u stalnom nastajanju i propadanju, pa se prema tome ne mogu istinski i pouzdano spoznati i objasniti. Stoga fizika za Platona ne mo¾e biti egzaktna nauka, veæ se mora zadovoljiti time da pru¾a manje ili vi¹e verovatne interpretacije.

Prema Platonu, materijalni svet je nastao, a sve ¹to nastaje – nastaje od nekog uzroka. Taj uzrok je demijurg ili