Dan D - sastanak Putina i Bu¹a

[Roben]

Dan D - sastanak Putina i Bu¹a

Amerièki i ruski predsednici, D¾ord¾ Bu¹ i Vladimir Putin, poku¹aæe u nedelju, tokom neformalnog sastanka u Kenebankportu, u amerièkoj dr¾avi Mejn, da prevazidju razlike u mnogim pitanjima, ukljuèujuæi Kosovo i Metohiju.

Status Kosmeta i planovi za razme¹tanje amerièkog protivraketnog ¹tita u Evropi biæe jedne od glavnih tema dvodnevnog neformalnog sastanka Bu¹a i Putina u porodiènom letnjikovcu amerièkog predsednika, javljaju agencije.

Savetnik ruskog predsednika za medjunarodnu politiku Sergej Prihodko najavio je uoèi tog znaèajnog sastanka da æe Putin insistirati da se nastave pregovori Beograda i Pri¹tine o statusu Kosmeta.

SAD smatraju da je pitanje Kosmeta neophodno ¹to pre re¹iti davanjem nadgledane nezavisnost, dok se Rusija tome protivi i insistira na nastavku pregovora Beograda i Pri¹tine bez unapred odredjenog ishoda, kako bi se postiglo re¹enje prihvatljivo za obe strane.

Srpski premijer Vojislav Ko¹tunica ocenio je da je sastanak Bu¹a i Putina "va¾na prilika da se preispita dosada¹nji tok re¹avanja kosovskog pitanja i da se otvori nova stranica u tra¾enju re¹enja za buduæi status Pokrajine".

"Srbija oèekuje da dvojica predsednika èvrsto usmere re¹avanje pitanja Kosova i Metohije kroz nove pregovore, sa ciljem da se dodje do kompromisnog i obostrano prihvatljivog re¹enja koje æe biti saglasno temeljnim naèelima medjunarodnog prava", izjavio je Ko¹tunica u subotu za agenciju Beta.

On je dodao da Srbija iskazuje "punu spremnost da pristupi novim pregovorima i preuzme svoj deo odgovornosti kako bi se prona¹lo sporazumno i dugoroèno odr¾ivo re¹enje, jer samo takvo re¹enje garantuje stabilnost celog regiona".

Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simiæ izjavio je da Srbija mo¾e da oèekuje povoljan ishod sastanka predsednika Rusije i SAD. On je ocenio da relistièki prilaz situaciji u kojoj nema re¹enja bez saglasnosti svih strana, mora biti prihvaæen.

Vlasti u Pri¹tini oèekuju da æe Bu¹ i Putin postiæi sporazum o naèinu definisanja statusa Kosova usvajanjem rezolucije o Kosmetu u Savetu bezbednosti UN.

Kosovski zvaniènici su, kako prenosi dnevnik Zeri, u sluèaju izostanka dogovora najavili moguænost i jednostranog progla¹enja nezavisnosti i èekanja na priznavanje od drugih dr¾ava.

I Iran u fokusu susreta Bu¹a i Putina

Amerièki predsednik D¾ord¾ Bu¹ zatra¾iæe od ruskog kolege Vladimira Putina da podr¾i ozbiljno zao¹travanje sankcija Iranu, zbog upornog odbijanja te dr¾ave da se povinuje zahtevima medjunarodne zajednice i obustavi razvoj nuklearnog programa, najavili se su u subotu zvaniènici administracije u Va¹ingtonu.

Najava zao¹travanja sankcija usledila je manje od 24 sata po¹to su treæi èovek Stejt depertmenta Nikolas Berns i predstavnici ostalih dr¾ava èlanica Saveta bezbednosti UN telefonom razgovarali o novom paketu kaznenih mera protv Teherana, ukljuèujuæi i inspekciju tereta na putu u Iran i iz te zemlje.

Zvaniènici iz Va¹ingtona, takodje, navode da je plan ekomskog pritiska na Iran "najhitniji" problem o kojem æe raspravljati predsednici Bu¹ i Putin i da se SAD nadaju da æe do sredine jula u Savetu bezbednosti biti izglasan nov paket sankcija toj dr¾avi.

Prema novom predlogu sankcija Iranu, koji je nedavno formulisala Velika Britanija, u velikoj meri bi bio ogranièen pomorski i vazdu¹ni saobraæaj kompanijama iz Irana, kaznenim merama bilo bi pogodjeno jo¹ nekoliko banaka i pojedinaca, a bili bi obustavljeni radovi na nuklearnoj elektrani Bu¹er, koja Rusima treba da donese prihod od oko milijardu dolara.

SAD i Velika Britanija, ali i èitav niz drugih dr¾ava, smatraju da medjunarodna zajednice nipo¹to ne sme da se izla¾e riziku da Teheran dodje u posed nuklearnog naoru¾anja, zbog èega je Savet bezbednosti, dodu¹e posle velikih muka, usvojio dva paketa prilièno blagih sankcija protiv te dr¾ave.

Treæi paket kaznenih mera, koji se jo¹ uvek nije na¹ao u proceduri najmoænijeg tela svetske organizacije, nai¹ao je odmah na otpor generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna i ¹efa Medjunarodne agencije za atomsku enegriju Muhameda al Baradeja, koji su predlo¾ili odlaganje novih sankcija, bar do okonèanja tekuæe diplomatske inicijative.

SAD bi, kako se èini, mogle da pristanu na izvesno odlaganje glasanja o novom paketu sankcija, ukoliko se Teheran slo¾i da "zamrzne" nuklearna istra¾ivanja.

"Zamrzavanje za zamrzavanje", kako su inicijativu nazvali zapadni diplomati u Njujorku, jo¹ uvek ostaje bez odgovora Teherana. SAD vr¹e pritisak na Rusiju i Kinu da se slo¾e sa novim sankcijama Iranu.

Uvr¹æivanje ovog pitanja na dnevni red susreta predsednika Bu¹a i Putina je razumljivo je i zbog èinjenice da je spreèavanje Irana da dodje u posed atomskog oru¾ja od zajednièkog interesa za obe strane, za razliku od znatno komplikovanijih pitanja poput statusa Kosova, ¹irenja NATO ili rasporedjivanja amerièkog protivraketnog ¹tita u istoènoj Evropi, oko èega æe se dve strane te¹ko slo¾iti.

(Tanjug/MONDO)

[Bred]

Kosovo prepu¹teno diplomatama
Izvor: B92, Beta 
Kenebankport, Beograd, Brisel -- Bu¹ i Putin prepustili pitanje Kosova ¹efovima diplomatija SAD i Rusije. EU æe doneti odluku ako Rusija nastavi da govori "ne".

Savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli izjavio je sinoæ da su predsednici SAD i Rusije D¾ord¾ Bu¹ i Vladimir Putin razgovarali o statusu Kosova i nastavak bavljenja tim pitanjem prepustili ¹efovima diplomatija dveju zemalja.

Na konferenciji za ¹tampu u Beloj kuæi, Hedli je u odgovoru na pitanje novinara potvrdio da su Bu¹ i Putin u Bu¹ovoj porodiènoj kuæi u Kenbankportu razgovarali i o Kosovu.

"Razgovarali su o tome. To je pitanje na koje su dr¾avna sekretarka SAD Kondoliza Rajs i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov potro¹ili dosta vremena", rekao je Hedli.

Dva predsednika su navela da ¾ele da Kondoliza Rajs i Sergej Lavrov nadgledaju te razgovore i nastave ih kako bi videli da li se mo¾e naæi re¹enje koje vodi napred, rekao je Hedli.

Reakcije na ovakvu odluku dva lidera mo¾ete èitati u posebnoj vesti.

EU æe doneti svoju odluku

Na dnevnom redu susreta D¾ord¾a Bu¹a i Vladimira Putina bio je i status Kosova, ali dva predsednika na konferenciji za novinare posle neformalnog samita u Kenebankportu, u dr¾avi Mejn, SAD, nisu govorila o re¹avanju tog problema.

Na drugoj strani, portparolka predstavnika Evropske unije Kristina Gajak izjavila je da æe EU "preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu ako Rusija nastavi uporno da govori samo 'ne'".
Ona je za Veèernje novosti rekla da bi EU i u tom sluèaju tra¾ila podr¹ku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Rusija brani svoje stavove i ima svoje interese za¹to to radi, ali Kosovo je evropsko pitanje i mi smo Moskvi stavili do znanja da smo zainteresovani da re¹imo taj problem i da ga smatramo svojim. Buduænost Balkana zavisi od Evrope, ne od Rusije", ocenila je Kristina Gajak.

Na pitanje da li æe EU nastaviti da tra¾i kompromis s Rusijom, Kristina Gajak je rekla da je EU "strpljiva" i da veæ mesecima s Rusijom radi na tra¾enju re¹enja za Kosovo. "Ali, sve ima svoje vreme, i u jednom momentu, ako ne bude re¹enja, moraæemo da preseèemo", ka¾e ona.

Sergej Lavrov je, meðutim, naveo da æe Rusija pokazivati upornost, doslednost i strpljenje u izgradnji odnosa sa EU, ali da neæe praviti su¹tinske ustupke u spoljnoj politici.

U autorskom èlanku posveæenom odnosima Rusije i EU, koji je danas objavila moskovska Izvestija, Lavrov je naveo da "ne vidi alternativu upornosti, doslednosti i strpljenju u izgradnji odnosa sa EU".

On je rekao da pred Rusijom stoji pitanje da li treba da ide na su¹tinske ustupke i da ¾rtvuje svoju spoljnopolitièku samostalnost. "Po¹to je na¹e èlanstvo u EU u vidljivoj perspektivi iskljuèeno, mislim da na to pitanje treba dati negativan odgovor", naveo je Lavrov.

Glavna tema antiraketni ¹tit

Sem o Kosovu, Bu¹ i Putin su na samitu razmenili stavove o antiraketnom ¹titu, demokratiji i ¹irenju NATO-a na istok. Glavna tema ipak je bio antiraketni ¹tit koji SAD nameravaju da postave u Poljskoj i Èe¹koj.

Iako je Putinov predlog o postavljanju radarskog sistema u Azerbejd¾anu ocenio kao iskren i inovativan, Bu¹ je naveo da je potrebno da Èe¹ka i Poljska budu deo tog sistema.

"Mislim da je ideja o kojoj smo veæ razgovarali na konsultativnim sastancima veoma interesantna i, kao ¹to sam vam veæ rekao, Putin je predlo¾io veoma konstruktivan i strate¹ki potez. Zbog toga smo poèeli dijalog u kom su zastupljeni i Evropska unija, preko NATO-a, i Savet NATO-Rusija", ka¾e Bu¹.

Vladimir Putin je predlo¾io transformisanje planova SAD u ¹iri sistem koji æe ukljuèiti radarski sistem na jugu Rusije i vi¹e evropskih dr¾ava u proces odluèivanja o tom pitanju.

"Predlo¾ili smo da u Moskvi bude obrazovan Centar za razmenu informacija. Slièan centar bi mogao biti formiran u nekom drugom evropskom centru, na primer, u Briselu. To bi bio jedinstven sistem, koji bi bio umre¾en. U tom sluèaju, ne bi bilo potrebe u Evropi postavljati novi antiraketni sistem, mislim na sisteme u Èe¹koj i Poljskoj", smatra Putin.