Bodrum za poèetnike

[Bred]

Belih kockastih kuæa ravnih krovova visine do tri sprata (zakonska odredba!) i plavih oivièenih prozora oko kojih se uvijaju ljubièaste bugenvilije, Bodrum vi¹e podseæa na Grèku nego uobièajenu predstavu o Turskoj.

Pi¹e Dragan V. Simiæ

Peèat gradu je udarila njegova istorijska izolovanost (glavni regionalni put ga je na¹iroko zaobilazio) ¹to je uslovilo da se u njemu nastane disidenti i otpadnici, umetnici i marginalci.

Potom je izgraðen aerodrom i stotine hotela, pa su i turisti pohrlili. Preko leta kroz grad proðe milion i po gostiju, a zimi ga nastanjuje trideset hiljada ljudi.

Bodrum se smatra najlep¹im letovali¹tem Turske, 'turskim Dubrovnikom' kako nam je to vodiè predstavio, pa su i cene donekle u skladu s tim.

Preporuèujem:

    * Kafee na istoènoj bodrumskoj pla¾i sa pogledom na u noæi osvetljenu tvrðavu Sv. Petra. Mi smo preferirali Old Cafe (jedina lo¹a strana mu je izbor turske pop muzike, ali tome neæete pobeæi ma gde da odete).

    * Posetu seocetu Gumu¹luk (20 km od Bodruma) – tamo se ruèa riba, kupuju suveniri i nakit od stakla koje se pred vama topi i oblikuje u improvizovanim peæima, 'hodoèasti' na Rabbit Island (ne nadajte se zekanima) a mo¾ete se i okupati na pla¾i ju¾no od sela. Nemojte sesti u restoran Ferenci koji gleda na Rabbit Island, poslednji sleva – tu su poku¹ali da nam naplate bezmalo 25% vi¹e!

    * Posetu jezeru Tuzla i Uyku Vadisiju, 'Pospanoj dolini' na turskom (25 km od Bodruma). Na jezeru se mogu videti pelikani, a u dolini je, skrivena meðu liticama, jedna beskrajno ¹armantna kafanica u dubokoj senci oraha, sa svojim ribnjakom pastrmki i slapom pod kojim se mo¾ete tu¹irati. Na istro¹ene nerve deluje poput sedativa. Do jezera se mo¾e dolmu¹em za Milas, siðite kod skretanja za Bargiliju, ali do Pospane doline vam trebaju robusnija kola (nas su prijatelji odvezli Land Cruiserom).


Ne preporuèujem:

    * Muzej podvodne arheologije u tvrðavi Sv. Petra. Tvrðava ostavlja mnogo lep¹i utisak kad se posmatra iz nekog kafea na pla¾i, a planinarenje visokim i opasno strmim stepeni¹tima neravnih stepenika po podnevnoj ¾ezi zabavno je samo deci i pasioniranim istorièarima. Zbirka predmeta sa potonulih brodova je prilièno razoèaravajuæa, a tamnica sa snimljenim uzdasima æe vas terati na smeh. Ipak, ispred muzeja pogledajte kopiju preko tri milenijuma starog broda Uluburun II, napravljenu bez ijednog eksera, kojom je obavljena plovidba od Istanbula do Kipra (www.360derece.info).

INFO:

Istorijat
Jo¹ u antièko doba ovaj grad je pod imenom Halikarnas (koje danas nosi diskoteka koja za sebe tvrdi da je najbuènija na Mediteranu) slovio za turistièku destinaciju jer se u njemu nalazilo jedno od sedam èuda Starog sveta – ogromna grobnica Mauzolej. Grobnicu je sru¹io zemljotres (ono ¹to nije uni¹tio zavr¹ilo je u Britanskom muzeju u Londonu), da bi dva milenijuma kasnije njen mermer poslu¾io vitezovima Sv. Jovana da sazidaju tvrðavu Sv. Petra (da li je to samo meni nelogièno?) koja je dana¹nji simbol grada. Na ploènicima dvori¹ta i stepeni¹ta tvrðave se i danas vide bele mermerne table sa fasade grobnice kralja Mauzola.

Srpske turistièke agencije
Paket aran¾mani su primetno povoljniji nego da sami uplatite hotel. Ipak, agencije su se od reda pokazale prilièno beskorisnim da preporuèe hotel koji ispunjava par sasvim obiènih zatheva i time nam u¹tede sate surfovanja. Po nesposobnosti osoblja na jednoj i neljubaznosti, èak drskosti, na drugoj strani se posebno izdvajao Matico, toliko da sam zahtevao da razgovaram sa vlasnikom agencije g. Matoviæem, ali je slu¾benica koja je shvatila o èemu ¾elim da razgovaram odbila da me spoji.

Pakovanje
Ne zaboravite da ne smete u ruènom prtljagu imati i¹ta ¹to bi neki dovitljivi 007 mogao da upotrebi kao oru¾je. Mi smo dali svoj doprinos Nikoli Tesli (aerodromu) ubaciv¹i u providnu kutiju na¹e makazice za nokte, da se dru¾e sa ostalima. Zabranjeni predmeti ukljuèuju i dezodorans u spreju, deèje pi¹tolje-igraèke, suzavac, peroreze i sl.

Kako se tamo sti¾e
Èarter-letom JAT-a, prilièno udobnim Boingom 737. Prethodno æete morati da platite aerodromsku taksu na Nikoli Tesli (pribli¾no EUR65) koja je svojom drsko¹æu prevazi¹la i zloglasnu Milo¹eviæevu taksu za izlazak iz zemlje.

Turska viza, koju dobijate na aerodromu, æe vas ko¹tati EUR10 ili USD15. Imajte kod sebe i poneki EUR1 novèiæ jer æe vam na bodrumskom aerodromu toliko naplatiti (nepovratno!) upotrebu kolica za kofere – to je valjda jedini aerodrom na planeti gde se i to naplaæuje!

U povratku æete verovatno provesti sat ili vi¹e na bodrumskom aerodromu i nije lo¹e da sa sobom imate neki keks ili fla¹u vode jer je sve, od kafea do fri-¹opa, bezobrazno precenjeno.

Hoteli
Pri izboru hotela krenite od lokacije i od onoga ¹ta tra¾ite: mir i zelenilo (Bodrum ba¹ i nije mesto za to), pla¾u ili noæni ¾ivot (ali jeste za poslednje). Hoteli mogu biti na pla¾i ili podalje od nje, ali mogu biti i pored nekog buènog noænog kluba ili taj klub mo¾e biti u samom hotelu. Uno¹enje hrane i piæa u hotele u pravilu nije dozvoljeno pa budite diskretni i stavite ih u torbu. Sobe mogu imati sef i klima ureðaj koji se mogu i posebno naplatiti (proverite da li su ukljuèeni u cenu aran¾mana). Osoblje je profesionalno i veoma uslu¾no.

Pla¾e
Iako Bodrum ima nekoliko suncobrana, ono malo pla¾e je uglavnom zauzeto ba¹tama kafea a ne le¾aljkama. Najbli¾a pla¾a je Gumbet (3 km od Bodruma). To je 15-ak metara ili èetiri le¾aljke ¹irok pojas peska koji prelazi u veoma plitko more. Naèièkan je brojnim hotelima i, iza njih, serijom prilièno ¾ivih (i buènih) barova.

Ne¹to udaljenije pla¾e su Bitez (7 km) i Ortakent (15 km). Ova poslednja je od ne¹to grubljeg, sivog peska koji otuda deluje pomalo neprivlaèno.

U èitavoj bodrumskoj regiji, ulaz na pla¾e i le¾aljke na njima su besplatne (¹to nije sluèaj u npr. Ku¹adasiju ili Marmarisu). Uprkos visokim temperaturama (npr. blizu 40 C poèetkom jula), boravak na pla¾i je prijatan jer su delimièno zasenjene palmama, tamariskom i eukaliptusima. Vla¾nost vazduha je upola manja nego u Beogradu, a obièno ima i vetra (ali ne i talasa).

Iako æete primetiti poneku Turkinju koja se kupa po¹tujuæi tradiciju – potpuno odevena i pokrivene glave – tange ili toples ne privlaèe ne¾eljenu pa¾nju.

Kretanje unaokolo
Ako ste odseli na nekoj od pla¾a izvan grada, do njega æete stizati minibusom,  tzv. dolmu¹em koji staje na glavnoj autobuskoj stanici – otogaru, kojih 500 m uzbrdo od mora. Mre¾a dolmu¹a vam omoguæava da brzo i jetino stignete do okolnih mesta ili pla¾a. Zaustavljate ih ma gde, podizanjem ruke. Cene karata su fiksne i obièno ispisane iznad vozaèa (oko EUR0,75 do 1,5). Dolmu¹i funkcioni¹u 24 sata na dan. Taksi vozaèi su druga prièa i sa njima se treba cenjkati za vo¾nju.

Ukoliko planirate iznajmljivanje kola, biæe vam dovoljna nacionalna vozaèka dozvola (pa mo¾ete da u¹tedite oko 2000 dinara). Asfaltna podloga je odlièna, ali imajte na umu da su u nepo¹tovanju propisa turski vozaèi nadma¹ili èak i nas. Ne zaboravite da se cenjkate. Konkurencija je dosta velika pa manja kola mo¾ete na jedan dan da iznajmite za EUR40, a ukoliko ih uzimate na vi¹e dana, ta cena mo¾e da padne i do EUR20 na dan (plus oko EUR200 depozita koji vam potom vraæaju).

Noæni ¾ivot
Dr Alim Bey Cad (poslednja reè se èita 'kad', skraæeno od 'kadesi' i znaèi 'ulica') koja prati istoèni zaliv Bodruma je leti poznatija pod alternativnim imenom Bar Street i u njoj se odvija sav noæni ¾ivot. Du¾ pla¾e se ni¾u u poèetku restorani, a potom brojni kafei sa stolovima i sofama na samoj pla¾i. U nastavku iste ulice, koji se na mapi grada vodi pod imenom Cumhuriyet Cad, nalazi se diskoteka Halikarnas (petak – subota EUR25, ostalim danima EUR18, ulaznica ukljuèuje jedno piæe, kapacitet 5000 gostiju, utorkom besplatno pivo, nedeljom 50% popusta za devojke, www.halikarnas.com.tr), dok je na njenom poèetku (Dr Alim Bey Cad) nedaleko tvrðave privezan plutajuæi disko Bodrum Club, veliki katamaran staklenog dna kroz koje sna¾ni reflektori osvetljavaju noæno more (EUR15, kapacitet 2000 gostiju, na èetvorosatnu plovidbu kreæe oko 2 iza ponoæi).

Treba dodati, i susedni Gumbet ima svoj Bar Street koji nudi ne¹to manji izbor barova i klubova, tako da ne morate ba¹ svake veèeri u Bodrum.

Izleti
©armantna sela do kojih mo¾ete stiæi dolmu¹em za oko EUR2 u jednom pravcu su Gumu¹luk i Yalikavak na zapadu Bodrumskog poluostrva. Gumu¹luk je mesta¹ce od nekoliko desetina kuæa i nizom restorana du¾ rive, a Yalikavak izgleda onako kako je izgledao Bodrum poèetkom 1980-ih, pre turistièkog buma. Kreæete sa otogara u Bodrumu, odakle imate po jedan dolmu¹ svakih 10-15 minuta.

Agencijska ponuda izleta oko Bodruma je prilièno ujednaèena. Nude se Pamukkale (oko EUR35), ruine drevnog Efesa (EUR35, odnosno EUR65 ukoliko su obe lokacije deo istog, dvodnevnog izleta), pla¾e delte Dalajana (EUR35), rafting niz reku Dalaman (EUR60), ronjenje (EUR42), safari d¾ipom (EUR30, u malim i neudobnim Suzuki Vitara vozilima koja se u koloni kreæu lokalnim makadamskim putevima, tj. èitav izlet se obavlja u oblaku pra¹ine koju podi¾u vozila ispred vas), plovidbe do obli¾njih pla¾a (EUR15), posete hamamima (EUR7), itd. Sve te izlete æe vam ponuditi i agencijski vodiè, no moj je utisak da æete jeftinije proæi ako ih uplatite direktno u brojim lokalnim agencijama.

Imajte na umu distance koje nisu male (200 i vi¹e km u jednom pravcu), tako da u autobusu do recimo Dalajana provedete èetiri sata u jednom pravcu (mada æe vam reæi tri i po, da vas ne upla¹e), dakle osam sati u autobusu zarad kraæe plovidbe i malo kupanja ne jednoj lepoj pla¾i. Pla¾e Dalajana su mnogo bli¾e iz Marmarisa ili Fetija, a Efes i Pamukkale iz Ku¹adasija.

Plovidba do okolnih uvala spada u jeftinije i popularnije izlete. Mimo nekoliko potpuno proseènih pla¾a gde neæete u¾ivati u osami jer tu pristaju i drugi brodovi sa turistima, pristaæete i kod termalnih izvora unutar omanje peæine. To plivanje u 32 C toploj vodi i polutami je vrhunac izleta (dodatnih EUR1,5). Pre ulaska u vodu se mo¾ete namazati navodno lekovitim blatom, onda ga pustite da se na vama osu¹i i tek potom uðete u vodu: ka¾u da æete izaæi deset godina podmlaðeni.

Obièno æe vam uz izlete po istoj ceni ponuditi i da vas od hotela prevezu do pristani¹ta i potom vas vrate, kao i besplatnu posetu hamamu. U hamamu zapoèinjete saunom, potom vas okupaju skidajuæi vam pri tom sloj mrtve ko¾e grubom rukavicom i zavr¹avaju prekrivajuæi vas penom kroz koju æe vas izmasirati (malo boli ali vredi).

Ukusi
Plivanje æe vam otvoriti apetit i ukoliko niste u All inclusive aran¾manu veæ u polupansionu, potra¾ite ne¹to 's nogu', recimo pide. To je turska pica, uska i dugaèka oko 80 cm, pokrivena mlevenim mesom i kaèkavaljem, vrlo je ukusna i dovoljna za dvoje. Lamaðan je tanak hleb (kao tortilja) na koji se nasecka crni luk i jagnjetina, prelije sosom od paradajza i potom presavije naèetvoro, kao palaèinka u restoranu. Durum je slièan, samo se 'palaèinka' urola po¹to se prethodno ispuni mlevenim mesom, salatom i, po ¾elji, feferonima. Doner kebab veæ znate pod grèkim imenom giros, jedino ¹to æe vam grèka varijacija samo otvoriti apetit a izda¹na turska verzija æe vas i zasititi.

U restoranu preporuèujem èokertme kebab, narendani krompir debljine èipsa prekriven izvrsnim jogurtom (u stvari gustim kiselim mlekom) i odozgo tanko iseèenom jagnjetinom. Odlièan i preobilan èokertme kebab (jedna porcija je mo¾da dovoljna i za dvoje) po razumnoj ceni slu¾e u restoranu hotela Sultan Bagevleri, 100 m istoèno od Bar Streeta u Gumbetu.

Turska kafa se retko gde slu¾i (sami Turci mnogo vi¹e piju èaj), a u 50% sluèajeva su mi umesto tra¾ene kafe bez ¹eæera ('¹ekersiz') poslu¾ili slatku kafu – donesu vam dve potpuno iste kafe i pa¾ljivo pitaju: 'Slatka je za vas, a za vas je gorka?' Nemojte to prihvatati. 1990-te su pro¹le. Vi ste gost i imate pravo na ¾albu!

Novac
Turska lira vredi ne¹to manje od EUR2 (tokom desetak dana kurs je oscilirao od YTL1,95 do 1,85). Novac mo¾ete menjeti na recepcijama hotela i menjaènicama (hoteli u pravilu nude ne¹to lo¹iji kurs).

©oping
Iako sami Kinezi jo¹ nisu ovladali Bodrumom, njihova jeftina roba i kopije brendirane garderobe svakako jesu.

Cenjkanje
Jo¹ jednom: ne zaboravite da se cenjkate. Ipak pazite ¹ta govorite jer ukoliko ponudite neku sumu a trgovac je prihvati, nepristojno je da ne kupite robu! Takoðe, treba da imate sitan novac i da trgovcu date taènu sumu: ako je veæ spustio cenu, od njega se ne oèekuje da vrati kusur.

Bak¹i¹
Iako je napojnica uobièajena, ostavite je samo ukoliko ste zadovoljni uslugom. Za obrok u restoranu se kreæe oko 10% (proverite raèun jer je moguæe da na kraju veæ stoji stavka 'servis').

Bezbednost
Nama je ta¹na bila ukradena sa naslona stolice tokom veèere u restoranu, a lopov nije bio mu¹karac sumnjivog izgleda veæ tri devojke u grupi! Da jedna stoji sama blizu vas, zapitali biste se ¹ta ¾eli, ali kada njih tri stoje i æaskaju, to prosto ne privlaèi pa¾nju.

Èuvajte se d¾eparo¹a i u punim dolmu¹ima, bazarima i drugim gu¾vama. Imajte na umu da je letnja turistièka sezona vreme kada hiljade lopova iz Istanbula, Ankare i Izmira kreæu tamo gde i vi, na more, jedino ¹to oni idu na 'radni odmor'. Preporuèljivo je da iznajmite hotelski sef  (koji nas je ko¹tao cca. EUR15 za desetak dana – verovatno najpametnije potro¹enih EUR15 na èitavom putovanju) i u njemu ostavite paso¹ i druge dokumente, kartice i vi¹ak gotovine, nakit i sl.

U Turskoj ponekad eksplodira i pokoja bomba. Npr., pre tri godine je detonacija u Istanbulu ubila britanskog konzula zajedno sa jo¹ 70 osoba, a pro¹le godine je jedna pukla u dolmu¹u u Alanji. Za upozorenja o bezbednosnim rizicima obiðite sajt britanskog ministarstva inostranih poslova www.fco.gov.uk/travel (da li æe se jednog dana i na¹e ministarstvo toga setiti?).

®ene
Op¹ti utisak je da su ¾ene savr¹eno bezbedne. Lokalna ponuda 'galebara' je prilièno obilna, ali oni nisu previ¹e napadni i mogu se bez problema odbiti. Ipak, ukoliko ¾elite da izbegnete ne¾eljenu pa¾nju, nosite naoèari za sunce da izbegnete hvatanje pogleda, mo¾da i burmu.

Starije osobe i invalidi
Bodrum i okolni resorti su na padini, mnoge boène ulice su strme, mnogi hoteli imaju dosta stepeni¹ta i da tu ne bude kraj, zbog neravnih kolovoza visina iviènjaka oscilira od èetvrt pa do bezmalo pola metra - u Bodrumu sam video jednu baku kako se bukvalno èetvorono¹ke uspinje sa ulice na trotoar. I dolmu¹i imaju prilièno visok prvi stepenik. Svi trotoari imaju rampe za invalidska kolica, ali su one toliko strme da zahtevaju pratioca koji bi gurao kolica. Sa dodatnim pitanjima, invalidi se mogu obratiti organizaciji za podr¹ku www.bedd.org.tr

Gej putnici
Za informacije se obratite turskoj grupi za podr¹ku www.lambdaistanbul.org

Zdravlje
'Èesmovaèa' se ne pije zbog preteranog sadr¾aja minerala, a fla¹irana voda je svuda dostupna. Tokom desetak dana nisam èuo niti osetio ijednog komarca. Najveæi zdravstveni rizik je sunce, èije snage obièno niste svesni zbog vetra.

Jezik

Meni je posebno iznenadjenje predstavljalo otkriæe da su na¹e reèi za nar, vi¹nju, lalu, pirinaè, biber, èorbu, salatu ili èak reklamu u stvari do¹le iz turskog (ipak smo u, kako se to politièki korektno ka¾e dr¾avnoj zajednici proveli 500 godina). I rakija evidentno potièe od turskog 'raki', dok je, zamislite, 'vilajet' naziv za pokrajinsku vladu (za¹to li se uvek dodaje 'tamni'?)!

Mimo maternjeg, veæina Turaka govori bar neki strani jezik (neretko vi¹e) meðu kojima dominiraju engleski, francuski i nemaèki, pa sporazumevanje nije problem.

Buduæi da turski nije ni¹ta manje dvosmislen od srpskog, budite oprezni sa upotrebom tek nauèenih turskih reèi. Na¹a prijateljica je na sajmu zanatstva izlo¾ila svoje rukotvorine ispod natpisa u kom je na savr¹enom turskom obeæala isporuku u roku od 24 sata... da bi bila diskretno upozorena da isti natpis mo¾e da znaèi i ponudu oralnog seksa u roku od 24 sata!

Prodavci æe vas pozdraviti na engleskom, ali èesto i turskim 'merhaba'. Merhaba nema samo osnovno znaèenje pozdrava veæ podrazumeva i pitanje 'izvolite? èime mogu da vas uslu¾im?' Otuda nemojte odgovoriti 'merhaba' – posebno ukoliko ste ¾ena.

Telefon
Govornice su brojne, a za karticu sa 50 kredita (oko EUR2,5) mo¾ete obaviti par kratkih razgovora sa Beogradom. I u mnogim prodavnicama imate telefon kojim se mo¾ete poslu¾iti i razgovor platiti na osnovu broja utro¹enih impulsa. Mre¾a 063 ima roaming sa Turskom (verovatno i 064, mada za ovu drugu ne znam) a SMS poruka do Srbije æe vas ko¹tati oko 45 dinara. Pozivni broj iz Turske je 00 (izlaz) praæen sa 381 (Srbija) ukoliko zovete sa fiksnog, odnosno +381 ako zovete sa mobilnog telefona.

Internet
Turska ponuda hotela je dosta dobro zastupljena na internetu, mada mnogi sajtovi pokazuju neshvatljivu ljubav ka kièastim animacijama koje usporavaju uèitavanje. Preporuèujem

www.turkuaz-guide.net. Srpske agencije na svojim sajtovima obièno nude linkove do hotela koje imaju u svojoj ponudi.

Vodièi
Preporuèujem 'Turkey' u izdanju Lonely Planet (www.lonelyplanet.com) ili konkurentske Rough Guides (www.roughguides.com). Ja sam se slu¾io prvim, koji u beogradskim knji¾arama ko¹ta 2200 dinara (odlièna prilika da potro¹ite one 2000 koje ste u¹tedeli na meðunarodnoj vozaèkoj dozvoli).

(Izvori: najveæim delom sopstveno iskustvo i bodrumski prijatelji, manjim delom lokalni turistièki prospekti i Lonely Planet)


http://www.b92.net/zivot/putovanja.php?nav_id=204543