Main Menu

Nikola Tesla

Started by Bred, 13-07-2006, 12:26:57

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Pronalazaè koji je izumeo toèak modernog doba

Nikola Tesla je roðen u porodici pravoslavnog sve¹tenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, dana¹nja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i æerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmlaðe dete u porodici Tesla.
Autor: Sa¹a Stojanoviæ

Smiljan, mesto roðenja Nikole Tesle
Smiljan, mesto roðenja Nikole Tesle

Svoje ime je dobio je po dedi sa oèeve strane. ©kolovanje je zapoèeo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbri¾nije godine svog ¾ivota.
Nakon nesreænog sluèaja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospiæ gde je mladi Nikola nastavio ¹kolovanje. ©kolujuci se u Gospiæu, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila èinjenica da æe nakon toga morati da nastavi porodiènu tradiciju i da postane sve¹tenik. Ta èinjenica mu nije davala mira buduæi da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po zavr¹etku karlovaèke gimnazije, na raspustu, vrativ¹i se u Gospiæ mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je veliki broj ¾ivota.

“U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Jo¹ uvek pamtim njegovo bledo lice dok je poku¹avao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu:

-Mo¾da bih mogao da se oporavim ako mi dopusti¹ da studiram tehniku.
-Iæi æe¹ u najbolju tehnièku ¹kolu na svetu, odgovorio je sveèano, a znao sam da tako i misli.”

Kako je, zaista, i usledio èudesan oporavak, kao ¹to mu je otac i obeæao Nikola Tesla je 1875. godine upisao Vi¹u tehnièku ¹kolu u Gracu. Na tim, toliko ¾eljenim studijama, Tesla je iskazao vi¹e nego potrebnog interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj naèin je ¾eleo da svome ocu poka¾e kako nije pogre¹io ¹to mu je dozvolio da se posveti izuèavanju tajni matematike, fizike i ma¹instva. Ipak, i pored priznanja profesora koje je dobijao u svedoèanstvima, njegov otac kao da je bio nezainteresovan za sinovljeve uspehe.

“To je skoro ubilo moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam na¹ao zave¾ljaj pisama koja su moji profesori pisali predla¾uæi mu da me ispi¹e sa fakulteta, ukoliko neæe da se ubijem prekomernim radom.”

U Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izlo¾io ideju da bi mo¾da bilo moguæe pokretati motor bez èetkica dobio je sledeæi odgovor:

“Mo¾da æe gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neæe uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna privaèna sila kao ¹to je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemoguæa ideja.”

Godine 1879. Nikola Tesla je dobio svoje prvo name¹tenje, poèeo je da radi kao pomoæni in¾enjer u Mariboru. Iste  godine umro mu je otac i da bi ispunio oèevu zelju da zavr¹i fakultet 1880. Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile, predstavljale su znaèajan period u karijeri Nikole Tesle. Nakon rada u Budimpe¹ti u Centralnom telefonskom uredu, usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te iste godine na preporuku svojih predpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom dru¹tvu. Tu je proveo dve godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima a kako njegovo umeæe nije moglo da proðe nezapa¾eno preporuèen je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najznaèajnija liènost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala.

Nezadovoljan odnosom predpostavljenih prema svome radu, Nikola Tesla je veæ naredne 1885. napustio Edisona i uz pomoæ nekih investitora osnovao “Tesla Arc Light Co”. U poèetku, zbog obaveza prema investitorima, morao je da radi u oblasti luènih svetiljki, ali je nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih naizmeniènih struja. Nakon predavanja “Novi sistem motora i transformatora naizmeniène struje” 16. maja 1888. koje je odrzao pred Amerièkim institutom elektroin¾enjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme Vestinghaus (Westinghouse) za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja.

Usledile su godine  u kojima je Tesla sa Vestinghausovim in¾enjerima radio na praktiènoj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio amerièko dr¾avljanstvo.

Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje “Eksperimenti sa naizmeniènim strujama visokih napona i visokih frekfencija” odr¾ao je u Engleskoj pred Institutom elektroin¾enjera i pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred interacionalnim dru¹tvom elektrièara i Francuskim dru¹tvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u ¾ivotu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takode te 1882. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je majka i taj gubitak mu je stra¹no te¹ko pao.

Nakon povratka u Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici kori¹æenja naizmenicne struje osuli su drvlje i kamenje kritikujuci i upozoravajuci na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao “Rat struja”, su 1893. odneli oni koji su imali malo vi¹e vizionarstva sa sobom. Svetska izlo¾ba u Èikagu je te godine bila osvetljena uz pomoæ naizmeniène struje.

Usledilo je istra¾ivanje na polju be¾iènog prenosa signala i energije. Ssvoju ideju i nameru da svoje istra¾ivanje uputi u tom smeru Tesla je javno izneo u govoru prilikom pu¹tanja u pogon elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima neko, tek sto su do¾iveli prenos elektriène energije na veæu udaljenost, prièa o prenosu iste bez ¾ica?

Veliku misteriju predstavljaju Teslina istra¾ivanja na ovom polju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899-1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istra¾ivanjima, do ¹ire upotrebe be¾iènog prenosa elektriène energije do dana dana¹njeg nije do¹lo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine kugle kako bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja otkriæa opisao je u eseju “Problem poveæanja ljudske energije”, koji je izazvao ¹iroko interesovanje nauènog i poslovnog sveta.

Verovatno i sam zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913), u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku podr¹ku Tesli. Do saradnje je do¹lo na projektu “Svetski radio sistem” koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Veæ posle godinu dana 1901. Morgan je nauèniku uskratio finansije. Povod za prestanak saradnje je bilo prvo uspesno transantlantsko be¾ièno slanje radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo Marconi 1874- 1937). Tesla je Morganu tada priznao da je on tako ne¹to mogao da uèini odavno, ali da to nije cilj njegovog istra¾ivanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako je on smatrao, utaje i vi¹e nije nikada saraðivao sa Teslom.

Tesla se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti. Usledile su godine u kojima je on radio na usavr¹avanju postojeæih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti ma¹instva. Te godine su bile dosta te¹ke za njega. Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena Edisonova medalja, najveæe amerièko odlièje u oblasti tehnike. 1919. Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju èlanaka u èasopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu bili bliski, vesti od Tesle su stizale kroz novinske èlanke u kojima su mogli da proèitaju njegove èesto i previ¹e senzacionalne izjave.

Izjave poput “Kako signalizirati na Mars” ili “Rasturanje tornada” i nisu ba¹ doprinosile njegovom ugledu. Tada su se vi¹e smatrale plodom bujne ma¹te nego li moguæim nauènim dostignuæima. Tesla je nekako opstajao uz pomoæ prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tada¹nje jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se znaèajno pogor¹alo nakon smrti njegovih prijatelja Roberta Andervuda D¾onsona (Robert Underwood Johnson) i Rièmonda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson) 1937. Te godine je do¾iveo i saobraæajnu nesreæu - udario ga je taksi dok je prelazio ulicu.

Skoro sam, bez porodice, i samo u dru¹tvu sestriæa Save Kosanoviæa (sin Marice Kosanoviæ) i par prijatelja, Tesla se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog ¾ivota. Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Karaðorðeviæa koji je do¹ao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942.
Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Karaðorðeviæa
Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Karaðorðeviæa

Godine 1943. petog januara Tesla je pozvao amerièko vojno ministarstvo. U kratkom razgovoru veliki nauènik je amerièkoj vojsci ponudio tajne svog super oru¾ja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno misleæi da je u pitanju ¹aljivd¾ija ili ludak obeæao je da æe se javiti kasnije.

U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog nauènika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi meðu kojima je bio veliki broj pronalazaèa, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata.

Dva dana ranije tada¹nji gradonaèelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija (Fiorello LaGuardia) odr¾ao je posmrtni govor koji je radio Njujork direktno prenosio.

…Tesla je bio veliki humanista-èist nauèni genije - pesnik u nauci… On je èinio izvanredne, zapanjujuce, èudesne stvari u toku svog ¾ivota. Èinio je to jednostavno da bi slu¾io ljudskom rodu- a za svoje usluge nije tra¾io ni¹ta.
Novac - on za njega nije mario.
Poèast - ko je taj neko ko mo¾e da poèastvuje drugog.
To je bio njegov stav.
Zahvalnost - on je nije oèekivao niti je tra¾io…
Onaj znaèajni deo Tesle ¾ivi u njegovom dostignuæu koje je ogromno-skoro nemoguæe da se izraèuna-koje je sastavni deo naseg ¾ivota i sastavni deo na¹e civilizacije, nase svakodnevnice na¹eg tekuæeg napora…”

Posmrtni ostaci jednog od najveæih ljudi, koji su ¾iveli u pro¹lom veku, nalaze se u muzeju  Nikole tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika.

Danas se u svetu ime Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno po¹tovanja, ¹to ovaj èovek i zaslu¾uje. Brojna udru¾enja, studentske i in¾enjerske organizacije, èuvaju uspomenu na velikana svetske nauke. O njemu su napisane mnoge knjige, isprièane razne i moguæe i nemoguæe teorije, ali je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki nauènik, èovek bez èijih bi izuma te¹ko mogli da ¾ivimo ovako kako ¾ivimo - sa puno komfora i slobode koju nam pru¾a elektrièna struja. Na¹a je du¾nost da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada zaboravi.

Bred

Tesla kao merna jedinica

Malo je nauènika koji su za svoj doprinos nauci, kao i samom èoveèanstvu, nagraðeni takvim priznanjem kao ¹to je èast da jedinica mere nosi njihovo ime. Nikola Tesla je u¹ao u istoriju kao jedan od velikana po kome je jedinica u etalonu mera dobila ime.
Autor: Vladimir Bo¾iæ

Jedinica tesla [T] je definisana kao jedan veber [Wb] kroz jedan metar kvadratni [m2]

Od samog poèetka razvoja moderne nauke javila se potreba da se za kvantitativno oznaèavanje prirodnih pojava uvedu jedinice mere. Tokom XVIII i XIX veka nauka i tehnika bile su u velikom poletu. Sa njihovim ubrzanim razvojem i razmena nauènih dostignuæa bila je sve veæa. Meðutim, razlièite nauène zajednice, kao i sami nauènici, koristili su razlièite jedinice za oznaèavanje isti prirodnih velièina. To je dovodilo do problema pri razmeni nauènih radova kao i u prevoðenju velièina iz jednih jedinica u druge. Iz tih razloga postojala je konstantna potreba da se usaglase etaloni mera kako bi se mogao nastaviti dalji nesmetani razvoj nauke.

Prvi korak ka dana¹njem sistemu mera napravljen je jo¹ 22. juna 1799. godine kada je uveden decimalni metrièki sistem. Tada su dve ¹ipke od platine, koje su predstavljale standarde za metar i za kilogram, izlo¾ene u Arhivu Republike (Archives de la République) u Parizu. Na potrebu za daljim razvojem i uvoðenjem jedinstvenog sistema jedinica ukazivali su mnogi veliki nauènici. Gaus (Karl Friedrich Gauss 1777-1855) je jo¹ 1832. godine predlo¾io upotrebu metrièkog sistema zajedno sa jedinicom sekund, kao koherentnog sistema jedinica u prirodnim naukama.

Godine 1860. Maksvel (James Clerk Maxwell 1831-1879) je predlo¾io uvoðenje sistema jedinica sa baznim jedinicama i izvedenim jedinicama. Nakon toga, 1874. godine, Britanska Asocijacija za Razvoj Nauke (British Association for the Advancement of Science, BAAS) uvela je CGS (centimetre, gram, second) sistem jedinica. Meðutim, CGS sistem je bio ne podesan za upotrebu u elektrotehnièkim naukama pa su 1880. godine uvedene jo¹ dve jedinice om [Ω], za elektriènu otpornost i volt [V] za elektromotornu silu. Jedinice su dobile ime po velikim nauènicima Volti (Alessandro Giuseppe Antonio Anastasio Volta1745 - 1827) i Omu (Georg Simon Ohm 1789 - 1854).

Kao posledica Metarske Konvencije, odr¾ane dvadesetog maja 1875. veæ 1889. godine uveden je MKS (metre, kilogram, second) sistem jedinica. Nakon pola veka tj., 1939. godine MKS sistemu je dodata i jedinica za jaèinu elektriène struje, amper [A], koja je dobila ime po francuskom nauèniku Andre Amperu (André-Marie Ampère 1775 - 1836). Tako je MKS sistem postao MKSA  (metre, kilogram, second, ampere) sistem jedinica. SI sistem jedinica (Système International d'Unités), koji danas koristimo, usvojen je 1960. godine na XI Generalnoj Konferenciji za Tegove i Mere, koja je  okupila 34 dr¾ave potpisnice Metarske Konvencije.

Teslina istra¾ivanja promenila su na¹ naèin ¾ivota u tolikoj meri da mi toga nismo ni svesni. Gledajuæi iz perspektive visoko razvijenog tehnolo¹kog drustva, u kojem danas ¾ivimo, Teslini izumi ne izgledaju preterano napredni. Ipak, Teslini pronalasci se svakodnevno upotrebljavaju ¹irom sveta u manje ili vi¹e modifikovanoj formi. Principijalne osnove njegovih pronalazaka su deo skoro svakog elektrotehnièkog ureðaja. U vreme kada je Tesla ¾iveo i radio, njegovi eksperimenti su se granièili sa nauènom fantastikom. I najpoznatiji i najugledniji nauènici toga doba su ostajali bez reèi pred ogledima koje je on izvodio. Uzimajuæi u obzir njegov doprinos elektrotehnici dodela njegovog imena jedinici iz etalona mera je odgovarajuæe priznanje njegovom delu.

Jedinica koja nosi Teslino ime je jedinica za magnetnu indukciju. Nekada se kao jedinica za magnetnu indukciju koristila jedinica gaus [G]. Posle uvoðenja SI sistema jedinica ona je prestala da se upotrebljava. Predlog za uvoðenje jedinice tesla potekao je od profesora Elektrotehnièkog fakulteta u Beogradu, Pavla Miljaniæa i Aleksandra Damjanoviæa. Razmatranje predlog trajalo je od 1950. godine, kada je predlog podnet, do 1960. godine kada je usvojen na XI Generalnoj Konferenciji za Tegove i Mere.

Da bi objasnili definiciju jedinice tesle moramo definisati i objasniti fizièku pojavu koju ona kvantifikuje, a to je magnetna indukcija. Magnetna indukcija se defini¹e kao broj linija magnetnog polja po jedinici povr¹ine. Ljudi su odavno primetili da magneti privlaèe ili odbijaju metalne predmete bez fizièkog dodira. Na osnovu te pojave zakljuèeno je da magneti, na neki naèin, menjaju svojstva okoline u kojoj se nalaze. Ta pojava je nazvana magnetno polje.

Dogovoreno je da se magnetno polje pretstavlja linijama koje imaju smer od severnog ka ju¾nom polu magneta. ©to je magnetno polje jaèe linije polja su gu¹æe. Jedinica za jaèinu magnetnog polja je Veber [Wb]. Magnetno polje koje stvara magnet mo¾e se najbolje uoèiti ako se oko magneta koji je postavljen na vodoravnu povr¹inu rasuju sitni komadiæi metala, a zatim blago izazovu vibracije povr¹ine na kojoj se nalazi magnet. Komadiæi metala æe se postaviti u pravcu linija magnetnog polja i vizuelno manifestovati magnetno polje magneta. Magnetna indukcija je definisana kao koliènik broja tih linija i jedinice povr¹ine kroz koju te linije prolaze.

Magnetno polje, a samim tim i magnetna indukcija, su prisutni svuda oko nas. Mi ih ne primeæujemo ali èak i na¹e telo proizvodi slabo magnetno polje. Ono se mo¾e primetiti pomoæu specijalnih kamera koje registruju magnetna polja koje objekti proizvode. Manifestuje se u obliku zraèenja koje okru¾uje na¹e telo. To je na¹a aura. Planeta Zemlja takoðe poseduje svoje magnetno polje. Ono nas ¹titi od ¹tetnih uticaja koji dolaze iz svemira, a prevashodno od jonizovanih èestica koje dolaze od Sunca.

U uobièajnom primenama u tehnici koriste se jaèine magnetne indukcije do 3-4 T. Kao gravitaciono i elektrièno polje i jaèina magnetnog polja opada sa rastojanjem, a samim tim i jaèina magnetne indukcije. Intenziteti magnetne indukcije prirodnih izvora magnetnog polja na Zemlji se kreæe u velikim granicama. Èovekov mozak proizvodi magnetnu indukciju jaèine 100·10-15 T. Magnetni polovi Zemlje stvaraju magnetnu indukciju milijardu puta veæeg intenziteta. Jaèina magnetne idukcije koje je èovek proizveo prilikom raznih ispitivanja se kreæu u mnogo veæim granicama.

Najveæa ikada ostvarena magnetna indukcija na Zemlji proizvedena je kontrolisanom eksplozijom u gradu Sarov u Rusiji. Tada je ostvarena magnetna indukcija intenziteta 2800 T. Ove jaèina magnetne indukcije su jako male kada se uporede sa jaèinama magnetne idukcije koje postoje u svemiru. Pulsar stvara magnetnu indukciju od deset milijardi T, dok neutronska zvezda stvara  magnetnu indukciju od deset biliona T. Gornja teoretska granica jaèine magnetne indukcije je upravo magnetna indukcija neutronske zvezde. Inaèe, vrednosti magnetne indukcije od oko 6 T mogu da strgnu sat sa èovekove ruke na daljini od 4 metra.

Priznanje koje nauènik dobije time ¹to æe se jedinica u etalonu mera nazvati po njegovom imenu je veoma veliko. Tu èast ima samo 15 nauènika. Tesla je uvr¹ten meðu takve velikane kao ¹to su Veber, Herc, Om, Volt, Amper, Kelvin. To su bili garndiozni ljudi koji su fundamentalno promenili na¹ naèin ¾ivota i shvatanje univerzuma.

Bred

    
      
B92 Tesla ®ivot

Najznaèajniji izumi

Nikola Tesla je zahvaljujuæi svojim izumima postao svetski nauènik. Koliko je taèno Teslinih pronalazaka bilo izli¹no je govoriti. Neki izumi su nai¹li na razumevanje patentne komisije i bili zavedeni u amerièkom patentnom zavodu. Meðutim dosta njih je ostalo nepatentirano.
Autor: Aleksandar Æulibrk

Tesla se bavio elektrotehnikom u raznim oblastima, gde god je postojala i najmanja moguænost za njenu primenu. Zbog toga postoji raznovrsnost oblasti Teslinih pronalazaka. Tu spadaju najpre elektrotehnika, a odmah zatim i ma¹instvo. Teslini pronalasci su takoðe bili primenjivani i u oblastima telekomunikacija i medicine.

Neki od najpoznatijih izuma su: Teslin transformator (i generator) struja visoke frekvencije, poznat kao Teslin oscilator; indukcioni motor (poznat kao asinhroni motor); teledirigovani èamac (èamac sa daljinskim navoðenjem); sijalice; prenos elektriène energije na daljinu be¾iènim purem.

Svakako najveæi doprinos elektrotehnici je iz oblasti energetike. Tesla je izmislio naizmeniènu struju.

Naizmenièna struja ima velike prednosti nad jednosmernom. Jedna od prednosti jeste smanjenje gubitaka prilikom prenosa elektriène energije od elektrana do krajnjih potro¹aèa, ¹to je veoma va¾no. Gubici u prenosu zavise od kvadrata jaèine struje, odnosno gubici rastu sa kvadratom struje. Zato je potrebno imati ¹to manju struju kroz prenosnu mre¾u. Naizmeniènu struju je najlak¹e umanjiti ugradnjom transformatora koji podi¾u napon, a samim tim smanjuju struju, jer njihova snaga zavisi od proizvoda napona i struje.

Tesla je uzeo tri kalema i prostorno ih pomerio za treæinu kruga, tako da je dobio sistem prikazan na sledeæoj slici.
Sistem kalemova za dobijanje obrtnog polja
Sistem kalemova za dobijanje obrtnog polja

Kroz te kalemove je propustio svoju naizmeniènu struju. Da bi video ¹ta je uradio, uzeo je jedno jaje (ve¹taèko naravno) i stavio ga unutar sistema. Jaje je poèelo da rotira oko svoje aksijalne ose i to na svom vrhu. Ovakav sistem tri kalema se naziva trofazni sistem.Trofazni sistem naizmeniènih struja najlak¹e stvara obrtno elektromagnetno polje, na èijem principu i danas rade asinhroni (indukcioni) motori, koji ne moraju imati provodnike na svom rotoru.

Kako naizmenièna struja menja svoju vrednost tokom vremena, ona je u jednom trenutku jednaka nuli. Ova èinjenica olak¹ava iskljuèenje struje, ¹to je takodje bitno za oèuvanje opreme, jer struje mogu biti veoma velike. Inaèe, struja u toku jedne periode (koja traje 20ms ili pedeseti deo sekunde) tri puta bude jednaka nuli.

Kao „drugi“ bitan pronalazak, isto toliko va¾an, jeste Teslin indukcioni motor, danas poznatiji kao asinhroni motor. Motor ima ulogu da elektriènu energiju koju dovodimo na krajeve njegovog statora, pretvori uz pomoæ elektromagnetnog obrtnog polja u mehanièku energiju koja se manifestuje obrtanjem rotora.

Kako asinhroni motor radi?

Vrlo jednostavno. Na kralemove statora se dovodi naizmenièna struja koja stvara promenljivo elektromagnetno polje. Kada se neki provodni element (parèe gvo¾dja, bekarni provodnik idr.) naðe u promenljivom elektromagnetnom polju na njegovim krajevima se indukuje elektromotorna sila (ems) i kroz njega protièu struje. Kada kroz provodnik protièe struja, na njega deluje sila koja te¾i da ga pomeri. Ovo se upravo odigrava u gvo¾ðu i na provodnicima.

Za¹to je Teslin indukcioni motor tako poseban?

Poseban je zato ¹to na njegovom rotoru nema namotaja (kao i na modelu Teslinog jajeta), a rotor se ipak okreæe.

Dakle, Teslin indukcioni motor se sastoji od:

-         magnetskog kola (gvo¾ðe statora i rotora),

-         elektriènog kola (bakarni namotaji na statoru).

Prvi Teslin indukcioni motor bio je dvofazni i bez ¾lebova po unutra¹njem obimu statora. Ovo nije bilo dobro, jer sva sila koja je trebala da pokreæe rotor delovala je na provodnike umesto na magnetno kolo rotora. To je bio veliki problem, jer  te sile nisu male. Ovaj teslin motor bio je napajan, u poèetku, bio napajan naizmeniènom strujom od 133Hz. Bio je konstruisan sa istaknutim polovima. Sa Vestinghausom je sklopio ugovor od 250 000$ + 2,5$/KS (dolara po konjskoj snazi). Naravno, ovo nije dugo trajalo, pa je Tesla morao da se odrekne dodatka od 2,5$/KS na zahtev (molbu) Vestinghausa koji je veæ poèeo da grca u dugovima.

Danas se asinhroni motori izraðuju za velike opsege snaga i brzina. Mogu biti snage do nekoliko desetina MW, a brzina obrtanja mo¾e dostiæi brzine od pribli¾no 3000 obrtaja u minuti. Bitna osobina ovih motora je u tome ¹to povlaèe iz mre¾e od 6 do 10 puta veæe struje od nominalne koju ima pri stalnom radu. Ovo je veoma te¾ak udar za mre¾u. Zato se asinhroni motori pu¹taju u rad preko nekih dodatnih ureðaja. Savremeni asinhroni motori se sada izraðuju uglavnom kao trofazni. Oko 99% motora danas u svetu su trofazni i jednofazni asinhroni motori. Pored asinhronog motora sa kaveznim rotorom, postoji i motor sa namotanim rotorom koji ima namotaje od bakra na svom rotoru.
Rotor (levo) i stator (desno) asinhronog motora sa kaveznim rotorom (bez namotaja na rotoru); Kavezni rotor asinhronog motora; Namotani rotor asinhronog motora
Rotor (levo) i stator (desno) asinhronog motora sa kaveznim rotorom (bez namotaja na rotoru); Kavezni rotor asinhronog motora; Namotani rotor asinhronog motora

Nakon raskida ugovora sa Vestinghausom, Tesla poèinje rad u oblasti struja visokih frekvencija.

Napravio je kalem sastavljen od nekoliko rezonantnih oscilatornih kola. Tesla je konstruisao mnogo razlièitih oscilatora koji se dosta razlikuju u konstrukciji.
Oscilator visokog napona visoke frekvencije u australijskom muzeju
Oscilator visokog napona visoke frekvencije u australijskom muzeju

Prvi teslin kalem je bio napracvljen od staklene posude dimenzija 6 x 8 inèa sa 60 do 80 navojaka. U se nalazi primar koji se sastoji od 8 do 10 navojaka, i cela kombinacija je potopljena u posudu sas mineralnim uljem.

Na osnovu ranijih istra¾ivanja drugih nauènika, Tesla je razvio seriju razlièitih kalemova koji su davali struju visokog napona i visoke frekvencije. U veæini svojih eksperimenata koristio je ma¹ine koje je sam izumeo. Prvi kalemovi su radili na principu proboja u zoni elektriènog luka (vazdu¹ni prostor koji se na slici 6 nalazi izmeðu kuglastih elektroda). Ovo se isto mo¾e postiæi primenom Ramkorfovog kalema, dva kondenzatora i jo¹ jednog specijalno konstruisanog namotaja izmeðu èijih krajeva se de¹ava proboj.
Jedna od konstrukcija Teslinog oscilatora
Jedna od konstrukcija Teslinog oscilatora

Ramkorfov kalem se napaja iz glavnog izvora i na njegove krajeve su redno vezana dva kondenzatora. Ispred njih, a paralelno Ramkorfovom namotu nalazi se prostor elektriènog luka. Elektrode na kojima se ovija elektrièno pra¾njenje su najèe¹æe u obliku kugli, mada je Tesla koristio razne oblike elektroda (¹iljak, ploèa). Kondenzatori su napravljeni od pokretnih ploèa koje su potopljene u ulje. ©to su ploèe bile manje to je pra¾njenje bilo uèestalije. One su, takoðe, smanjivale i veliku samoinduktivnost sekundarnog namota.

Kondenzatori su zatim vezani na po jedan primar, drugog, specijalno dizajniranog namota. Oba primara imaju po 20 navojaka gumom izolovane ¾ice. Sekundar ima 300 navojaka svilom izolovane ¾ice.

Kasniji Teslini oscilatori su bili veæi, i radili na mnogo veæim naponskim nivoima. Kondenzatori su bili veæi i potopljeni u ulje kako bi se umanjila korona. Ulje je koristio i kao izolaciju namota transformatora.

Moderni oscilatori koriste bifilarno motane namotaje na vazdu¹nom jezgru. Ovaj rezonantni transformator generi¹e vosoki napon na radio frekvencijama. Namotaj dosti¾e veliki napon koristeæi energiju jednog rezonantnog kola (primara) prenoseæi je na drugo rezonantno kolo (sekundar). Takoðe, moderan Teslin oscilator je dizajniran da generi¹e dugaèke elektriène lukove, dok je Teslin prvi oscilator bio konstruisan za be¾iènu komunikaciju  i prenos snage.

Tesla se dosta bavio radio tehnikom. Jedan od bitnijih radova bila je eliminacija smetnji u radio vezama. Tesla je znao da se prirodne i ve¹taèke smetnje prostiru kroz zemlju i vazduh na potpuno isti naèin, i da i jedne i druge mogu da generi¹u i horizontalne i vertikalne elektromotorne sile (ems). U vazduhu se potencijal poveæava oko 50V po stopi u vertikalnom pravcu, i zato nastaje naponska razlika od 20 ili èak 40000V izmeðu gornjeg i donjeg kraja antene. Mase naelektrisane atmosfere koje su stalno u pokretu izazivaju struju u provodniku koja nije ujednaèena, veæ prilièno haotièna, ¹to proizvodi impulsni ¹um u osetljivoj telefonskoj slu¹alici. ©to je vi¹i terminal i veæi prostor ispunjen ¾icama efekat je jaèi. Taj efekat je èisto lokalnog karaktera i malo ima veze sa pravim problemom.

Godine 1900. Tesla je usavr¹avao svoj be¾ièni sistem, a jedan model aparata je imao 4 antene. Antene su pa¾ljivo pode¹ene na istu frekvenciju i paralelno povezane u cilju poveæanja prijema iz bilo kog pravca. Kada je poku¹ao da utvrdi poziciju izvora prenesenih impulsa, svaki dijagonalno postavljen par bio je posebno vezan serijski sa primarnim kalemom za pobuðivanje kola detektora. U prvom sluèaju zvuk u telefonu je bio dosta jak, dok ga u drugom sluèaju uop¹te nije bilo kao ¹to je Tesla i oèekivao. Dve antene su neutralizovale jedna drugu, ali su se statièke smetnje javljale u oba sluèaja.

Kori¹æenjem prijemnika koji su uzemljeni na dva mesta, smetnje koje su posledica naelektrisanja vazduha poni¹tavaju se, a podlo¾nost ostalim vrstama smetnji redukuje se na polovinu zbog usmeraèkih karakteristika kola.

Tesla je 1896. godine konstruisao jedan ureðaj koji je mogao da obavlja vi¹e operacija. Taj ureðaj se prvi put pojavio 1898. godine i izazvao je najveæu senzaciju kao nijedan njegov izum do tada. To je bio brodiæ na daljinsko upravljanje bez ¾ica. Njime se upravljalo sadejstvom vi¹e kola, tako da je svaka interferencija bila iskljuèena. Najèe¹æe je koristio prijemna kola u obliku petlji kondenzatora.

Tih dana konstruisan je jo¹ jedan teleautomatski brod. Kretanje broda se kontrolisalo pomoæu vi¹e zavojaka postavljenih u utrobu broda koji je potpuno hermetièki zatvoren i mogao je da zaroni. Aparatura koju je konstruisao bila je slièna kao i u prvoj verziji broda, samo sa malim dodacima.

Tesla je dosta radio na sistemu za be¾ièni prenos elektriène energije, tj. na prenos elektriène energije kroz prirodni medijum (zemlja, vazduh). Te eksperimente je obavljao u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu.

Tesla je adaptirao jedan od svojih prijemnih transformatora u nameri da eksperimentalno odredi elektrièni potencijal Zemljine kugle i da odredi njegove uèestale i sluèajne promene. U sekundarno kolo transformatora bila je ukljuèena specijalna naprava koja se sama vraæa u poèetno stanje, a upravlja radom registrujuæeg instrumenta. Primarno kolo je bilo jednim krajem spojeno sa zemljom i sa jednim uzdignutim krajem èija se kapacitivnost mo¾e pode¹avati. Promene potencijala su izazivale elektriène udare na primaru, oni su proizvodili struje u sekundarnom kolu, a srazmerno tim strujama delovao je registrujuèi instrument preko svoje specijalne naprave. Utvrðeno je da Zemlja bukvalno treperi od elektriènih vibracije.

Tada je Tesla sa svojim pomoænikom Leven¹tajnom ekspeimentalno dokazao postojanje stacionarni htalasa za koje je i sam mislio da tako ne¹to nije moguæe. Dakle, na¹a planeta se i pored tako ogromnih dimenzija pona¹ala kao jedan provodnik ogranièenih dimenzija. Ovo je bio osnov Teslinog razmi¹ljanja o moguænosti slanja telegrafskih poruka bez ¾iva na bilo koju daljinu, pa èak i preno¹enja energije u neogranièenim kolièinama na bilo koju udaljenost na Zemlji i to bez ikakvih gubitaka.

Bred

Istra¾ivanje na polju struja visokih frekfencija
Kolorado Springs – Long Island

Nakon svog epohalnog otkriæa – obrtnog magnetnog polja (1882. godine) i patenata iz oblasti polifaznih struja, Nikola Tesla je svoja istra¾ivanja usmerio ka jednoj drugoj oblasti.
Autor: Sa¹a Stojanoviæ

Naime, ¾eleo je da ostvari prenos elektriène energije bez gubitaka, koji se neminovno i dominantno javljaju usled postajanja otpora u provodnicima. Taj svoj naum je i javno najavljivao. Prilikom pu¹tanja u rad hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima izjavio je:

“Progres na ovom polju daje mi nadu da æu do¾iveti ostvarenje mog najveæeg sna; naime prenos snage od stanice do stanice bez kori¹æenja bilo kakve ¾ice”.

Svoja istra¾ivanja na ovom polju je prvobitno zapoèeo u laboratoriji na Petoj aveniji, ali je ta laboratorija uni¹tena u po¾aru 1895. godine. Taj gubitak je za Teslu bio ogroman. Osim gubitka va¾nih spisa, u vatrenoj stihiji su nestali i svi instrumenti, aparatura i alat koji je Tesla koristio u svojim istra¾ivanjima. Ovakav gubitak bi najverovatnije potpuno psihièki slomio pojedine istra¾ivaèe, ali buduæi da je Tesla bio posebna vrsta ljudi njemu se to nije desilo. On je svu svoju aparaturu, kalemove, transformatore, ¹eme veza, dr¾ao u svojoj glavi, tako da je u svojoj novoj laboratoriji u Hjuston ulici u Njujorku iz glave krenuo u rekonstrukciju svega uni¹tenog. Tu je uz pomoæ visokofrekfentnog transformatora preènika kalema 244 cm stvarao napone od dva do èetiri miliona volti. Ipak, urbana sredina grada Njujorka nije odgovarala potrebama Tesle i njegovim eksperimentima. Iz tog razloga 1898. godine poèela je potraga za odgovarajuæom lokacijom.

Uz pomoæ advokata Leonarda Kurtisa (Leonard E. Curtis), poèetkom 1899. godine izabrana je visoravan na Pajks Piku u blizini Kolorado Springsa. Takoðe su bila obezbeðena potrebna novèana sredstva i elektrièna energija koja je napajala novu laboratoriju.

U to vreme Tesla je bio zvezda u usponu, uvek praæen novinarima. Tu medijsku pa¾nju on je znalaèki koristio za samoreklamiranje davajuæi senzacionalne izjave. Dolazak u Kolorado zabele¾en je i od strane lokalnih novina (Evening Telegraph) koje su u svom izdanju od 17. maja 1899. godine ispod naslova“Nikola Tesla æe telegrafisati u Francusku” objavile:
“Genije elektriciteta sti¾e u grad u podne da bi istra¾ivao probleme na polju be¾iène telegrafije i ulogu gornjih slojeva atmosfere”.

Pre odlaska u Kolorado, Tesla je u svom istra¾ivaèkom radu imao dosta vremena posveæenog oblasti visokofrekfentnih struja. Otkrio je da takve vrste struja imaju karakteristièna fizioloska dejstva na ljude, te da je moguæe primeniti ih u medicini. Takoðe je na svojim predavanjima prikazivao dejstvo visokofrekfentnih struja na cevi ispunjene gasom. Cevi ispunjene razreðenim gasom bi svetlele iako ne bi bile spojene ¾icama sa izvorom struje. Ovakvi eksperimenti su bili prvi tog tipa, odnosno primeri be¾iènog prenosa elektriène energije i poèetak jedne nove ere u Teslinim istra¾ivanjima.

Kolorado Springs
Laboratorija u Kolorado Springsu
Laboratorija u Kolorado Springsu

Veæ 2. juna Teslina laboratorija je bila operativna, odnosno spremna za rad. Eksperimenti su najèe¹æe bili izvoðeni noæu jer je tada Tesla raspolagao elektriènom energijom koju mu je obezbeðivala the City Electric company. Sve je raðeno u potpunoj tajnosti, odnosno pristup laboratoriji je, osim Tesli, bio dozvoljen jo¹ samo njegovim saradnicima. U periodu od 1. juna 1899. do 7. januara 1900. godine Tesla je najvi¹e pa¾nje u svojim istra¾ivanjima posveæivao generatoru visokofrekfentnih struja, prijemnicima za male signale i razlièitim interesantnim merenjima. Pomoæu svog visokonaponskog oscilatora razvio je napone reda deset miliona volti. Spektakularni eksperimenti su bili vidljivi kilometrima unaokolo. Nakon svih svojih ispitivanja i istra¾ivanja, a nekoliko dana pre odlaska iz Kolorado Springsa, Tesla je napravio niz fotografija spoljasno¹ti i unutra¹njosti laboratorije. Na pojedinim slikama se jasno vide zastra¹ujuce varnice du¾ine nekoliko desetina metara. U to vreme on je bio jedini koji je tako ne¹to mogao da izvede.

Pouèen ranijim lo¹im iskustvom sa uni¹tenim materijalima ovaj veliki nauènik je svakog dana bele¾io svoja zapa¾anja i do detalja opisivao svoje eksperimente. Na osnovu tih spisa u izdanju muzeja Nikole Tesle u Beogradu a kasnije i Zavoda za ud¾benike i nastavna sredstva, nastala je knjiga “Dnevnik istra¾ivanja iz Kolorado Springsa 1899 – 1900”. Velike zasluge za izdavanje ovog dela Nikole Tesle pripadaju akademiku prof. dr Aleksandru Marinèiæu, koji je bio glavni redaktor.

Nakon povratka u Njujork a na nagovor svog prijatelja i urednika èasopisa the Century Nikola Tesla je napisao esej “Problem poveæanja ljudske energije”. Esej je izazvao neverovatno veliko interesovanje buduæi da je u njemu Tesla objavio rezultate svojih istra¾ivanja. Jednom prilikom izjavio je:

“The Century je insistirao da napi¹em èlanak koji sam obeæao, a pisanje ovog èlanka tra¾ilo je svu moju snagu. Znao sam da æe èlanak uæi u istoriju, jer sam tada, po prvi put, prikazao rezultate koji su bili daleko iznad onoga ¹to sam uradio ja ili bilo ko drugi na svetu”.

Long Island

Usledio je nastavak istra¾ivanja na polju be¾iènog prenosa. Kako je medijski bio dosta reklamiran skrenuo je na sebe pa¾nju mnogih jakih finansijera. Jedan od njih je bio i J.P. Morgan. Sa Morganom Tesla nije ranije saraðivao, ¹ta vi¹e u “Ratu struja” su bili na suprotnim stranama, ali stvari su se promenile. Tesla je 1901. godine zapoèeo svoj projekat “Svetski telegrafski sistem” i za lokaciju svoje nove laboratorije izabrao Long Ajlend. Tu je zapoèeta izgradnja velike laboratorije u kojoj je Tesla ¾eleo da potvrdi svoje ranije pretpostavke i da poku¹a da ostvari prenos signala na veæu udaljenost. Ideja je bila da se po¹alju radio poruke preko Atlantika do obale Engleske. Takoðe, Tesla je za potrebe prenosa energije be¾iènim putem nameravao da iskoristi samu planetu Zemlju i èinjenicu da pri nekim uèestanostima ona dolazi u rezonansu. Smatrao je da zemlja stupa u rezonansu na 6, 18 i 30 Hz. Tek æe se ¹ezdesetih godina pro¹log veka neko usuditi da ponovi ovakvu vrstu eksperimenta i utvrdi da su priblizno taène vrednosti rezonanse Zemljine kugle na 8.14 i 20 Hz.
Laboratorija na Long Ajlendu
Laboratorija na Long Ajlendu

Ovo istra¾ivanje je Teslu toliko okupiralo da je on pomalo i zanemario “telegrafiju”, odnosno radio prenos. Sa mnogo jeftinijom aparaturom Markoni je preduhitrio Teslu i uspeo prvi da uspostavi transatlantsku komunikaciju. Ovo je razoèaralo Teslinog glavnog finansijera Morgana i on je vec 1902. godine obustavio priliv novca. Tesla se ipak nije predavao. Poku¹ao je da objasni Morganu da ono ¹to je Markoni izveo nije ni¹ta spektakularno i da je on to mogao da izvede ranije a da su glavni ciljevi njegovog istra¾ivanja:

“1) prenos malih iznosa energije i izazivanja slabih dejstava, jedva merljivih osetljivim ureðajima; 2) prenos znaèajnih iznosa energije èime se elimini¹e potreba za osetljivim ureðajima i omoguæava siguran rad bilo koje aparature koja zahteva malu snagu; i 3) prenos snage u iznosima od industrijskog znaèaja”.

Morgan je bio iznerviran ovakvim stavom, smatrao je da mu je Tesla utajio informacije i vi¹e nikada nije hteo ni da èuje za njega i njegova istra¾ivanja. Tesla se okrenuo drugim finansijerima i poku¹avao je da pronaðe novi izvor kapitala. Meðutim, po¹to mu je jedan od finansijski najmoænijih ljudi toga vremena okrenuo leða to je bilo dosta te¹ko. To je 1905. godine uslovilo Teslin prestanak na istra¾ivanju ove oblasti. Iako je u svojim kasnijim èlancima i nauènim radovima vi¹e puta pominjao be¾ièni prenos energije, nije uspeo da zainteresuje nikoga da ulo¾i u ovakva istra¾ivanja. Do svojih poslednjih dana bio je uveren da su njegove ideje realne i da æe se u buduænosti ostvariti.

Sudbina laboratorija

Laboratorija u Koloradu je demontirana pet godina po¹to je Tesla napustio. Neposredno pre toga u lokalnim novinama se pojavila vest da je Tesla tu¾en za utro¹enu elektriènu energiju od 1. juna 1903. do 31. marta 1904. godine. Da bi se podmirili navedeni dugovi laboratorija je prodata za cenu drvene graðe, a Teslini instrumenti su bili sklonjeni negde da ih on preuzme. ©to se tièe nezavr¹ene laboratorije na Long Ajlendu i velikog tornja i oni su do¾iveli sliènu sudbinu. Zbog nagomilanih raèuna koji su stizali Tesli i ona je prodata na aukciji. Danas se na tom mestu nalazi zgrada kompanije AGFA.

Nesumljivo je da je Tesla bio pionir u svim oblastima u kojima je delovao. On je mnoge grane elektrotehnike praktièno i osnovao. Ipak, iako je svoje ideje o be¾iènom prenosu energije poku¹avao da realizuje jo¹ pre vi¹e od sto godina, ni danas taj poduhvat niko nije ostvario. Izuzetak su prenosi malih snaga. Svakodnevno, kori¹æenjem svojih mobilnih telefona mi uèestvujemo u jednom procesu be¾iènog slanja i primanja energije. Na¾alost, transmisija veæih snaga je za sada neostvariva iz razloga prevelikih gubitaka. Mo¾da æe jednog dana neko krenuti stopama ovog velikana i pronaæi naèin da ostvari ¾ivotni san Nikole Tesle.

Bred

Druga industrijska revolucija

Danas, pogledav¹i oko sebe vidimo svet koji se toliko ubrzano razvija da je te¹ko pratiti sve njegove promene i dostignuæa u svim oblastima. U svemu se te¾i boljem od postojeæeg.
Autor: Dragana Markoviæ

Kada ispred nas nastaju fabrike u kojima roboti rade a ljudi rukovode, kada informacije prelaze hiljade kilometara u sekundi, kada mo¾ete razgovarati bilo gde na planeti sa bilo kim u bilo koje doba dana, mo¾ete putovati sve kraæe na sve duze destinacije, jako je te¹ko zamisliti kako su ljudi ¾iveli pre ne tako dalekih 150 godina, kada bez elektriène energije, sa ruènim alatom kao osnovnim oruðem za rad i ljudskom snagom kao pokretaèkim pogonom.
Parna ma¹ina, pronalazak D¾ejmsa Vata
Parna ma¹ina, pronalazak D¾ejmsa Vata

Svaki period koji karakteri¹e znaèajan napredak u sveop¹tem razvoju ljudskog dru¹tva bio je usko povezan sa veæim stepenom razvoja industrije, a sa njom i nekog od oblika energije. Prva industrijska revolucija bila je vezana za pronalazak parne ma¹ine, kao univerzalnog principa pretvaranja toplotne energije u mehanièku. Druga za pronalazak elektriène energije a Treæa, za sada najvi¹eg stepena razvoja, i za pronalazak atomske energije. Medjutim, zbog rizika po èovekovu okolinu i bezbednost, danas se tra¾e drugi izvori energije pre svega solarna, eolska, biomase i dr.

Kada je D¾ems Vat (James Watt 1736 – 1819) patentirao parnu ma¹inu krajem XVIII veka, dotada¹nji primitivan naèin proizvodnje je bio daleko pobolj¹an. Parna ma¹ina je pokrenula druge ma¹ine i omoguæila veæu proizvodnju, ali i prostornu koncentraciju ovih unutar jedne fabrike i koncentraciju samih fabrika. Razvijaju se i prve parne lokomotive i ¾eleznièki saobraæaj.

Ipak, posebno znaèajnim periodom za razvoj ljudskog dru¹tva smatra se novi talas pronalazaka koji se naziva Druga industrijska revolucija (1871-1914).
“Industrijskom revolucijom smatramo takvu kvalitativnu promenu oruða za rad i procesa prerade sirovina koja uslovljava i omoguæuje radikalno menjanje celokupne proizvodne delatnosti ljudi, odnosa meðu ljudima u proizvodnim delatnostima i celokupnost dru¹tvenih odnosa .”
Edisonova sijalica
Edisonova sijalica

Pronalasci u ovom periodu vezani su pre svega za uvoðenje jednosmerne a zatim i naizmeniène elektriène energije. Godine 1878. Tomas Alva Edison je prikazao svoju novu sijalicu. Zatim je uveo u ¹iru upotrebu jednosmernu elektriènu energiju. Prva elektrana za njenu proizvodnju izgraðena je 1882. godine na Menhetnu i za nepunih deset godina je izgraðen sistem za distribuciju elektriène energije du¾ cele zemlje. To je uslovilo velike promene na polju tehnike i poveæalo dotada¹nju proizvodnju.

Meðutim, glavni pokretaè Druge tehnolo¹ke revolucije je uvoðenje naizmeniène elektriène energije ¹to je u mnogome promenilo dotada¹nji naèin proizvodnje. Za to najveæu zahvalnost dugujemo Nikoli Tesli i njegovim pronalascima. Taj vid energije dao je poseban doprinos razvoju ljudskog drustva zbog prednosti koje je sa sobom doneo. Teslin izum je najpre nailazio na neodobravanje, naroèito zbog propagande koju je ¹irio Edison.

Ipak, kada je Tesla uspeo da prvi put primeni svoja otkriæa, naizmenièna elektrièna energija je postala primarni izvor energije. Skoro svi nedostaci jednosmerne struje su njom bili re¹eni. Struja je mogla da se prenosi na daljinu bez velikih i znaèajnih gubitaka, ¹to je smanjilo tro¹kove i poveæalo obim proizvodnje. Fabrike vi¹e nisu morale biti graðene blizu elektrana, veæ se one grade blizu glavnih izvora sirovina i radne snage. Njujork je tada prvi put bio osvetljen naizmeniènom strujom i pokrenut je sistem gradskog saobracaja.

Zbog velikih pogodnosti koje donosi, naizmenièna elektrièna energija uslovljava sveopsti razvoj i nalazi primenu u skoro svim delatnostima. “Samo se s vremena na vreme javljaju epohalna otkriæa odnosno takvi pronalasci kojima otpoèinju novi talasi u procesu rojenja inovacija…“
(Ekonomika Jugoslavije – Dr Stevan Devetakoviæ )

Za proizvodnju sistema prenosa elektriène energije bilo je potrebno mnogo metala i legura od kojih su pravljeni kablovi, provodnici tako da se posebno razvija metalna industrija. Takoðe i zbog poveæane proizvodnje novih motora za pokretanje industrijskih ma¹ina.

Pored naizmeniène elektriène energije pronaðeni su i usavr¹eni benziski i dizel motori, petroleum kao i telekomunikaciona industrija, odnosno upotreba telefona i radia, razvija se hemijska industrija, itd. Razvoj transkontinentalnih transportnih mre¾a obezbedio je i preno¹enje novih tehnolo¹kih inovacija u Evropu i usko povezivanje kontinenata.

Zahvaljujuæi tim novim okolnostima, uloga èoveka je od prostog kori¹æenja radne snage usmerena na regulisanje i usmeravanje procesa proizvodnje. Takoðe je do¹lo do razvoja sistema obrazovanja i ¹kolovanja struènih kadrova iz oblasti elektrotehnike i ma¹instva, ¹to je dovelo do jo¹ veæe produktivnosti rada i jo¹ vi¹e poveæalo proizvodnju. Sve to je dovelo do masovne proizvodnje robe ¹iroke potro¹nje (proizvodnja hrane, piæa i odeæe), razvoj transporta i sredstava za transport.
Velika depresija
Velika depresija

Meðutim, ova rastuæa proizvodnja imala je i negativne posledice po celokupni ekonomski razvoj. Bila je jedan od vodeæih fakora nastanka Velike ekonomske krize, jer prevelika ponuda nije adekvatno bila apsorbovana od strane potro¹aèa.

Iako se nalazimo u modernom dobu, elektrièna energija ostaje znaèajan izvor pokretaèke energije u industriji i na¹em svakodnevnom ¾ivotu. Adekvatna zamena za nju jo¹ uvek nije pronaðena, ¹ta vi¹e ide se u njenu implementaciju na polju gde su primat imala fosilna goriva. Sva je prilika da ce zbog svojih pogodnosti jo¹ dugo u buduænosti biti energija bez koje neæemo moæi da funkcioni¹emo.


Preuzeto: http://www.b92.net/tesla/zivot.php