Vi¹e od polovine mladih bez posla u RS

[frckica-j]

Vi¹e od polovine mladih bez posla
Izvor: Glas Srpske

BANJA LUKA - U Republici Srpskoj i Federaciji BiH trenutno je nezaposleno 58,5 odsto mladih ¹to je gotovo èetvorostruko vi¹e nego u zemljama Evropske unije, pokazala su istra¾ivanja.
Mladi se uglavnom zapo¹ljavaju kao trgovci, konobari, prosvjetni radnici i zanatlije, a samo u rijetkim sluèajevima kao dr¾avni slu¾benici.
Nezaposlenost, besparica i besperspektivnost, prema ocjenama struènjaka, najèe¹æi su razlozi ¹to je od 1996. do 2006. godine iz BiH oti¹lo vi¹e od  120.000 mladih.
Demografi upozoravaju da æe negativni trend "odliva mladih" biti nastavljen i u buduænosti ukoliko nadle¾ne institucije ne posvete vi¹e pa¾nje pitanjima i potrebama omladine.
Komisija za koordinaciju pitanja mladih BiH konstatovala je niz problema omladine.
- Procjenjuje se da u BiH trenutno ¾ivi 777.000 osoba od 15 do 29 godina ¹to je u poreðenju sa 1991. godinom manje za 315.000, èime je doveden u pitanje na¹ najznaèajniji resurs - ljudski - navode u ovoj komisiji.
Prema podacima Komisije, svaka èetvrta osoba koja je zapoèela visoko obrazovanje u BiH prerano napu¹ta studije zbog finansijskih problema, dok èetvrtina mladih starosti  od 16 do 24 godine ¾ivi u porodici èija su mjeseèna primanja manja od 430 maraka.
Sociolog Ivan ©ijakoviæ ocijenio je da je podatak od 120.000 hiljada mladih koji su napustili  zemlju - zabrinjavajuæi.
- Mladi su izgubili strpljenje i odlaskom u inostranstvo poku¹avaju da poprave svoj materijalni polo¾aj i stvore bolje ¾ivotne uslove - rekao je ©ijakoviæ.
Dodao je da je zabrinjavajuæe i to ¹to iz Republike Srpske i FBiH uglavnom odlaze najbolji i najkvalifikovaniji kadrovi.
- Neophodna su veæa ulaganja u obrazovni sistem i stvaranje novih radnih mjesta - naveo je ©ijakoviæ.
Naèelnik Odjeljenja za omladinu u resornom ministarstvu Srpske Dragan Kupre¹anin rekao je da je u ovoj godini Vlada Republike Srpske preduzela niz projekata kako bi pobolj¹ala polo¾aj mladih ljudi.
- Za projekat zapo¹ljavanja u ovoj godini obezbijeðeno je dva miliona maraka, a u okviru njega do sada je zaposleno 250 mladih. Vlada i Ministarstvo su subvencijama za kamate pomogli mnogim mladim braènim parovima da kupe stanove - rekao je Kupre¹anin.
Dodao je da je 200 hiljada maraka obezbijeðeno za jaèanje omladinskih organizacija, a za 1.200 mladih u 28 op¹tina Srpske organizovani su besplatni kursevi engleskog jezika.
Iz Vlade RS najavljena su znaèajna novèana poveæanja za sljedeæu godinu za rje¹avanje pitanja mladih u Srpskoj.

Parovi 
Procjenjuje se da u u BiH oko 93 odsto mladih braènih parova nema vlastiti stan ili kuæu, da 85 odsto osoba od 16 do 30 godina ¾ivi sa roditeljima.
Prema procjenama ovog trenutka zemlju je spremno trajno da napusti 48 odsto mladih.

[bozana]

BIH je 36.drzava od 40 po glavi potrosnji po glavi stanovnika,poslije BIH su Moldavija,Albanija i nisam zapamtila koje jos drzave.Sto znaci da se kod nas jako lose zivi.

[frckica-j]

Kako doæi do posla je sasvim druga prièa... Za neke prilièno kratka i jednostavna, za druge beskonaèna...

[frckica-j]

Radno mjesto za 10.000 KM
Izvor: Nezavisne novine

Dobiti posao u zemlji u kojoj je, prema zvaniènim statistikama, gotovo pola miliona ljudi nezaposleno, vjerovatno je jedan od najsretnijih dogaðaja u ¾ivotu jednog graðanina Bosne i Hercegovine.
Da bi do¹li do "privilegije" da rade i tako svakog mjeseca primaju platu, oni koji tra¾e posao spremni su na sve, pa i na davanje velikih svota novaca osobama koje mogu "srediti" zaposlenje.
Apsolventica Pravnog fakulteta Eldina K., koja je tra¾ila zaposlenje u Tuzli, tvrdi da postoji "cjenovnik" usluga dobijanja poslova.
"Radila sam volonterski u jednoj nevladinoj organizaciji i bila u potrazi za pravim poslom. Zavr¹avam fakultet i potrebno mi je radno mjesto sa redovnim primanjima. Upoznali su me s èovjekom koji je u Tuzli poznat po tome ¹to sreðuje ispite studentima. Bila sam ¹okirana kada mi je otvoreno poruèeno da dam 10.000 KM i da æu u roku od nekoliko mjeseci dobiti posao", tvrdi Eldina.
Ime èovjeka koji je na ovaj naèin nudio da uèestvuje u pronalasku posla ne zna, ali tvrdi da su neki od njenih prijatelja bili dobro upoznati sa ovom metodom "zapo¹ljavanja".
"©okirala sam se. Uvijek se o tome prièa, meðutim, nisam znala da je to sve tako uhodano. Za ozbiljniji posao za mjesto gdje je potrebna fakultetski obrazovana osoba cijena je 10.000 KM, dok se za poslove za koje je potrebna srednja ¹kola daje manje novca. Nisam mogla vjerovati da je to sve tako organizovano", ka¾e Eldina.
Tvrdi da nije uplatila novac u strahu da æe "novac propasti iako je on nudio i povrat ukoliko mi ne obezbijedi radno mjesto". Ka¾e da je iz prièa prijatelja saznala da su mnogi spremni dati pare, jer ipak se dobije neka sigurnost, a mito se "isplati' za desetak mjeseci". Eldina K. danas radi u jednoj privatnoj marketin¹koj firmi.

Skoro polovina ispitanika spremna da da mito
Ona je samo jedna od onih koji se prilikom potrage za zaposlenjem susreæu sa isku¹enjem da im se za radno mjesto tra¾i novac. Tuzlanska policija nedavno je dobila prijavu protiv Ferida Haliloviæa iz Tuzle kojeg je jedna nezaposlena medicinska sestra optu¾ila da joj je uzeo novac uz obeæanje da æe je zaposliti u Univerzitetskom klinièkom centru Tuzla. Nezaposlena medicinska sestra prijavila je da je dala novac jer je u vi¹e navrata èula da se radna mjesta kupuju po cijeni od 3.000 do 5.000 KM, te je vjerovala da je Haliloviæ povjerljiv posrednik. Policija je protiv Haliloviæa podnijela kriviènu prijavu ali sluèaj jo¹ nije zavr¹io na sudu.
Prema istra¾ivanju portala posao.ba, nejveæeg web portala za zapo¹ljavanje u BiH, davanje mita u zamjenu za radno mjesto svakodnevna je dru¹tvena pojava u na¹oj zemlji.
"Veæ drugu godinu zaredom provodimo istra¾ivanje o korupciji prilikom zapo¹ljavanja. U istra¾ivanju je uèestvovalo 882 ispitanika iz svih gradova i dijelova BiH. Rezultati istra¾ivanja su katastrofalni, ali nisu i iznenaðujuæi. S obzirom na prisustvo korupcije u skoro svim porama ¾ivota u BiH, te¹ko je oèekivati da ovakvih stvari nema prilikom pronalaska posla", obja¹njava Nermana Ajanoviæ-Hajdarpa¹iæ, dio tima portala posao.ba.
Rezultati ovog istra¾ivanja pokazuju da bi gotovo polovina ispitanih (46 odsto) pristalo na plaæanje mita u zamjenu za zaposlenje. Takoðer, 37 odsto ispitanika izjavilo je da su im buduæi poslodavci ili nadreðeni tra¾ili mito za posao. Iznos koji se daje kao mito za dobijanje posla najèe¹æe je veæi od 3.000 KM. Zanimljivo je da je velika veæina ispitanika kazala da nikad nije dala mito, ali da poznaju nekoga ko jeste.

Primanje radnika bez konkursa
Miroslav Vukajloviæ, direktor banjaluèke agencije "Spektar" za posredovanje pri zapo¹ljavanju, ka¾e da mu nije poznato da je u privatnim preduzeæima prisutna diskriminacija prilikom zapo¹ljavanja radnika, ¹to, kako istièe, nije sluèaj i s javnim ustanovama.
Istièe da na osnovu iskustva u radu, buduæi da je agencija "Spektar", partner privatnim preduzeæima u procesu izbora i selekcije buduæih saradnika, mo¾e da tvrdi da je privatnicima iskljuèivo u interesu da zaposle ¹to kvalitetnije radnike.
"Mislim da postoje institucije i u javnom sektoru, kojima je stvarno u interesu da postignu ¹to bolji rezultat, te poku¹avaju da funkcioni¹u kao privatna organizacija i potpuno savjesno rade svoj posao. Naravno, imamo i onaj drugi, ¾alosni dio javnog sektora, koji zapo¹ljava ljude koji su tu da bi odradili posao, zadovoljili nekakvu formu, dobili sigurnu platu i oti¹li kuæi i u¾ivali", navodi Vukajloviæ.
Istièe da postoje institucije u kojima zadnjih deset godina nije objavljen oglas ili konkurs za radno mjesto, a gdje je primljeno na desetine radnika.
"Postavlja se pitanje, kako je moguæe da se bez objave konkursa prime desetine radnika u institucijama, dok drugi ljudi, koji su bili potencijalni kandidati za ta radna mjesta, u normalnim uslovima ne mogu da doðu do posla", istièe Vukajloviæ.
Dodaje da javni sektor i dalje, u velikoj mjeri slu¾i kao sredstvo politièkim strankama, koje imaju kontrolu nad odreðenim institucijama i preduzeæima.
"Oni putem tih institucija ispunjavaju obeæanja koja su dale glasaèima i svojim partijskim kolegama, kojima obeæavaju da æe imati prednost u procesu zapo¹ljavanja, kada doðu na vlast. To se de¹ava veæ godinama, bez obzira koja je politièka partija u pitanju", obja¹njava Vukajloviæ.

Partijska knji¾ica ispred znanja
Istièe da taj proces donosi niz negativnih efekata, koji se ne odnose samo na naèin na koji se radnici zapo¹ljavaju.
"Kao prvo, ne zna se da li je osoba, primljena na taj naèin, struèno sposobna da obavlja odreðenu vrstu posla, odnosno da li mo¾e da doprinese kvalitetu na tom radnom mjestu, te se de¹ava da te organizacije i institucije imaju lo¹ kvalitet u radu i tako uzrokuju niz drugih negativnih pojava, koje se tièu kvaliteta usluga, koje obavlja taj pojedinac", navodi Vukajloviæ.
Dodaje da je drugi bitan problem, koji se pojavljuje zbog takve vrste zapo¹ljavanja, taj ¹to je dru¹tvo u kojem ¾ivimo, prepoznalo da je jedini naèin da se zaposlite u mnogim javnim institucijama, upravo taj da imate partijsku èlansku kartu.
"Donedavno smo imali 60 odsto zaposlenih u javnom sektoru, odnosno u javnim preduzeæima koja su pod kontrolom dr¾ave, te se kao efekat stvorilo podanièko dru¹tvo, u kojem su ljudi, kao uèesnici na tr¾i¹tu rada svjesni da nije bitno ulagati u sebe, u svoje sposobnosti i podizanje znanja i kompetencije na svim nivoima, nego je dovoljno uèlaniti se u politièku partiju, prodati plac i pripremiti odreðenu novèanu sumu, koju treba da platite i vi se zapo¹ljavate u instituciju u kojoj ostajete da radite do penzije", smatra Vukajloviæ.
Istièe da niko ne poku¹ava da rije¹i problem diskriminacije prilikom zapo¹ljavanja.
"Mislim da æemo mi jo¹ mnogo godina trpiti posljedice procesa koji je, na¾alost, i danas u toku. Stanje na domaæem tr¾i¹tu rada u zadnjih dvadeset i vi¹e godina, zatrovano je u samom procesu zapo¹ljavanja", dodaje Vukajloviæ.

[bozana]

Namucis se dok zavrsis fakultet a onda ti traze pare da se zaposlis.Cijeni li iko znanje ili su pare najbitnije?! :puca2:Posao ili zivot?ja cu ovako da primjenim silu....

[frckica-j]

Ti i sila? Hahahahaha 

Na¾alost, èinjenica je da je sve ovo istina. Ja sam se zaèudila malom postotku. Mislila sam da je veæe. Budimo realni, kada zavr¹i¹ fakultet ne mo¾e¹ èitav ¾ivot da èeka¹ po¹tenog poslodavca,jer ih NEMA! Prije ili kasnije æe¹ morati da se zaposli¹, a tu bez neke veze ili novca ne mo¾e¹ mnogo.Na¾alost...

[frckica-j]

Posao èeka vi¹e od 15 hiljada Banjoluèana
Izvor: GLas Srpske

Od 15.747 Banjoluèana koji su se proteklog mjeseca na¹li na spiskovima Biroa za zapo¹ljavanje, 4.853 ima zavr¹enu srednju ¹kolu. Do juèe je meðu njima bila i tridesetsedmogodi¹nja Cvijeta Jovèiæ.
- Veæ deset godina sam prijavljena na Birou. Danas sam do¹la da prijavim prekvalifikaciju jer sam u meðuvremenu zavr¹ila vi¹u poslovnu ¹kolu - ka¾e Jovèiæeva.   
Ona je dodala da je zavr¹ila srednju ¹kolu za konfekcionara tekstila, ali da u struci nikada nije radila.
- Od kada sam prijavljena na Birou imala sam samo jednu ponudu za posao.  Nudili su mi da radim besplatno prvih nekoliko mjeseci, ali mi nisu mogli garantovati da æu ostati na tom radnom mjestu i kada doðe vrijeme da mi plate - prièa Cvijeta, majka dvoje osnovaca.
Dodala je da se nada da æe sa novom kvalifikacijom imati vi¹e ponuda za posao.
- Jedini izvor prihoda u na¹oj porodici je suprugova plata. Dovoljna nam je samo da sastavimo kraj sa krajem - ¾ali se Jovèiæeva.
Ka¾e da je najte¾e kada djeci treba kupiti knjige i opremiti ih za novu ¹kolsku godinu.
- Snalazimo se nekako, kao i veæina drugih ljudi. Nemamo ba¹ mnogo izbora - rekla je Cvijeta.
Na banjoluèkom Zavodu za zapo¹ljavanje proteklog mjeseca bilo je i 3.194 osoba starijih od 50 godina. Ni¹ta vi¹e sreæe u tra¾enju posla nisu imali ni nekvalifikovani radnici, kojih je na spisku bilo 3.161.
Na Birou je i veliki broj mladih od 20 do 27 godina. Njih 2.542 èeka ponude za posao. Jedan od njih je Goran Matiæ, dvadesetèetvorogodi¹nji vozaè. Ni on nikada nije radio u struci, a na Birou za zapo¹ljavanje prijavljen je dvije godine.
- Sa Biroa me nikada do sad nisu zvali, nisam imao ponude za posao - ka¾e Matiæ i dodaje kako je jedina pogodnost ¹to ima zdravstveno osiguranje.
Ka¾e da veæ dvije godine radi "na crno".
- Pravim namje¹taj i do sad, na sreæu, nisam imao problema sa inspekcijom, ali ne mogu ovako dovijeka. Zaradim za osnovne potrebe, a ponekad obradujem mlaðu sestru d¾eparcem - prièa ovaj dvadesetèetvorogodi¹njak.
U oktobru su se na Biro za zapo¹ljavanje prijavile 722 osobe, dok su 424 osobe dobile posao. 

Kvalifikacije
Prema podacima banjoluèkog Biroa za zapo¹ljavanje u oktobru su posao tra¾ile 1.004 osobe sa visokom struènom spremom i osam magistara i specijalista. Na spiskovima Biroa proteklog mjeseca bilo je i 413 ratnih vojnih invalida i 2.064 uèesnika rata.

[frckica-j]

Proko Dragosavljeviæ: Biæe posla za mlade
Izvor: Glas Srpske

Ministarstvo za porodicu, omladinu i sport Republike Srpske ove godine je izdvojilo znaèajna sredstva za zapo¹ljavanje mladih, za izgradnju kuæa za vi¹eèlane porodice kao i za rje¹avanje stambenog pitanja mladih i mladih braènih parova, a to æe nastaviti i u narednoj godini.
Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" istakao ministar za porodicu, omladinu i sport RS Proko Dragosavljeviæ i dodao da je 2.000.000 maraka planirano za podsticaj zapo¹ljavanja mladih.

- Poslodavcima smo obezbijedili po 5.000 maraka za jedno radno mjesto za visokoobrazovanog radnika, a po 2.500 hiljade maraka za radnike sa srednjom ¹kolom, s tim da su poslodavci obavezni da im garantuju zaposlenje najmanje tri godine - istakao je Dragosavljeviæ. Naglasio je da je na taj naèin do sada ukupno zaposleno oko 220 ljudi, a utro¹eno je 900.000 maraka.

- Konkurs traje do kraja godine i nastaviæemo tu praksu. Odredili smo dio sredstava i formirali jednu grupu koju èine asistenti Ekonomskog fakulteta koji æe uraditi mapiranje tr¾i¹ta kako bi se vidjele potrebe i moguænosti zapo¹ljavanja mladih. Oèekujem da æe broj zaposlenih u narednoj godini biti i veæi - istakao je Dragosavljeviæ.

* GLAS: Ministarstvo je ove godine subvencionisalo dio kamate na stambene kredite za mlade braène parove. Koliko je parova dobilo subvencije i koliko je novca za te namjene utro¹eno?
DRAGOSAVLJEVIÆ: Pro¹le godine smo se dogovorili sa Komercijalnom bankom, dok jo¹ nije bilo sredstava od prodaje dr¾avnog kapitala, izdvajanje 2.000.000 maraka za rje¹avanje stambenog pitanja mladih i mladih braènih parova. Ti krediti su podijeljeni veoma brzo i mi smo obezbijedili za 40 èlanova subvenciju od jedan odsto u 2007. godini, a u 2008. godini subvenciju za 108 mladih ljudi. Dok god oni budu zainteresovani za kredite, ovo Ministarstvo æe i u narednom periodu obezbjeðivati subvenciju, jer imamo 400.000 maraka obezbijeðenih za to. Sklopili smo ugovor sa svim bankama koje imaju ugovor sa Investiciono-razvojnom bankom RS da mogu davati stambene kredite. Kamata se kreæe od pet do sedam odsto, a uz na¹u subvenciju od èetiri do ¹est odsto.  Mladi ljudi koji podignu 100.000 maraka na period od 20 godina, dobiju subvenciju od 10.000 maraka. Mislim da to nije mali novac i zato vlada veliki interes za ove kredite.

* GLAS: U toku je projekat izgradnje kuæa za porodice sa petoro i vi¹e djece. Dokle se stiglo u tome?
DRAGOSAVLJEVIÆ: Mi smo krenuli u akciju izgradnje 97 kuæa za porodice sa petoro i vi¹e djece u 29 op¹tina. Sa predstavnicima lokalne zajednice obi¹li smo teren. Trenutno je 25 kuæa u fazi izgradnje i taj projekat treba da bude zavr¹en do prve polovine iduæe godine.

[frckica-j]

Недостатак радног искуства препрека за запошљавање
Извор: Глас Српске

У великом броју бањолучких предузећа кажу да ријетко запошљавају тек дипломиране грађане, а као главни разлог за то наводе недостатак радног искуства.

Тако се на списковима бањолучког бироа протеклог мјесеца нашло чак 5. 810 младих од 20 до 35 година.

Многи млади људи који имају факултетску диплому или неке друге високошколске установе не могу да се запосле јер, како кажу, послодавци као основни услов за запошљавање траже радно искуство. Грађани кажу да им није јасно како уопште да стекну искуство када нико не жели да их запосли.

- Дипломирала сам економију прије пет година и још увијек немам стални радни однос. Радно искуство немам гдје да стекнем и то је највећа препрека, како за мене, тако и за велики број младих људи у нашој земљи - истиче дипломирани економиста Милева Поповић.

У предузећима која се баве грађевинарством истичу, да не могу да запосле неког без радног искуства.

- Главни критеријум при запошљавању код нас је да кандидат, поред дипломе, положеног стручног предмета и лиценце, има пет година радног искуства - рекли су у Заводу за изградњу Бања Лука.

Послодавци који се обраћају Заводу за запошљавање мотивисани су законским нормама које их обавезују, али наводе да ријетко на овај начин успијевају да нађу добре кандидате за попуњавање радних мјеста.

- Већина фирми конкурс за попуну радних мјеста обично објављује у новинама или путем других медија а не преко Бироа, јер сматрају да се на тако објављен конкурс јавља више квалитетнијих кадрова -  истичу у једној бањолучкој компанији.

На бањолучком бироу протеклог мјесеца било је 977 особа са високом стручном спремом и шест магистара и специјалиста.

Међу незапосленим високообразованим лицима, највише има дипломираних економиста и правника.

- На Правном факултету сам дипломирао прије три године. Пријављивао сам се на много конкурса, али нигдје нисам успио да добијем посао. Као најчешћи разлог да ме одбију, послодавци су наводили недостатак радног искуства - каже дипломирани правник Синиша Ракита.

Квалификације

Према подацима бањолучког бироа за запошљавање, у новембру су посао тражила 15.693 грађанина. На списковима Бироа протеклог мјесеца је било и 416 ратних војних инвалида и 2.076 учесника рата.