Na¹i najbolji studenti nisu briga dr¾ave

[Bred]

Autor: Irena Radisavljeviæ |
Na¹i najbolji studenti nisu briga dr¾ave

Na najboljem svetskom univerzitetu "Stenfordu" trenutno su 33 na¹a studenta. Dr¾ava o tome nema pojma, u ministarstvima - prosvete, nauke, zdravlja... ne znaju ni koliko je Srba na presti¾nim univerzitetima, a kamoli da li i pod kojim uslovima oni ¾ele da se vrate u Srbiju. Tu¾na istina je da za povezivanje s ovim ljudima nisu potrebne nikakve pare, veæ samo dobra volja i umeæe kori¹æenja interneta i telefona.

Ne daju stipendije
Ratko Jankoviæ, koordinator Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, i sam je na svojoj ko¾i osetio nezainteresovanost dr¾ave. Kao najbolji student u oblasti finansija diplomirao je na Teksa¹kom univerzitetu u SAD. To bi logièno trebalo da bude njegova prednost, ali kako to veæ u Srbiji biva, zbog toga je ostao bez stipendije za postdiplomske studije na Sorboni. Iako je 15 stipendija ostalo nepodeljeno, Ratka su odbili s izgovorom da studije nije zavr¹io u Srbiji. Ovaj mladi nauènik se, ipak, sam sna¹ao da zavr¹i postdiplomske studije, a sada, uprkos lo¹em tretmanu dr¾ave, i sam radi na vraæanju intelektualne snage u zemlju.
I umesto da dr¾ava najbolje studente ¹alje na najbolje univerzitete, ona nema pojma ni da neko studira na tamo nekom "Harvardu". Boris Komnenoviæ, zamenik direktora Centra za obrazovne politike AAOM-a, smatra da ni danas, kao ni devedesetih, u dr¾avnim institucijama ne postoji jasna potreba za povezivanjem s intelektualnom snagom u dijaspori. Po¹to je Milo¹eviæevom re¾imu odgovaralo da intelektualci nestanu iz zemlje "bez traga", kako ne bi smetali njegovoj vladavini, danas je te¹ko pronaæi te ljude.

Dr¾ava da se ukljuèi
- Ako dr¾ava ne ¾eli da se ukljuèi, onda uzalud sve inicijative entuzijasta u nevladinim organizacijama. U Srbiji ni sami fakulteti ne prate kretanja svojih studenata, ¹to je sramotno. Primera radi, Norve¾ani se, za razliku od nas, bave èak i praæenjem stranaca obrazovanih u okviru njihovog prosvetnog sistema, i to veæ èitave tri decenije - ka¾e Komnenoviæ.
Srpskih nauènika, eksperata i doktora raspolo¾enih za saradnju s maticom u svetu ima puno, a dr¾ava je opet po strani - isto kao i kada su odlazili u svet. Nadle¾ne institucije ne znaju gde su ti ljudi, ¹ta rade, niti kakvu saradnju bismo s njima mogli da ostvarimo. A da nije tako te¹ko pronaæi ih, novinar "Blica nedelje" se i sam uverio, tako ¹to je kontaktirao najbolje svetske fakultete i bez problema dobio tra¾ene podatke.
Izuzetak meðu dr¾avnim institucijama je Ministarstvo za dijasporu koje inicira saradnju s Ministarstvom nauke i planira da od 15. oktobra pokrene projekat za evidentiranje i lociranje srpske intelektualne snage u inostranstvu, pre svega zbog nauènog, finansijskog, ekonomskog i kulturnog partnerstva matice i dijaspore.

Baza sa imenima 5.000 studenata

Klubovi srpskih studenata
Jovan Filipoviæ ka¾e da na svakom veæem svetskom univerzitetu postoje klubovi srpskih studenata.
- Nedavno sam ba¹ saznao da su u Holandiji 23 doktoranta samo iz Ni¹a. Zato je stvaranje baze od neizmernog znaèaja, a jo¹ je va¾nije to ¹to æemo tako moæi da procenimo potencijal, potrebe i spremnost na partnerstvo s maticom. Nadamo se da æemo za godinu dana imati gotov proizvod, spreman da pomogne u ostvarivanju poslovne saradnje - obja¹njava on.
Jedna od dve baze podataka o srpskoj pameti rasutoj po svetu jeste lista od 5.000 imena koju je napravilo nekoliko entuzijasta, povratnika s presti¾nih svetskih univerziteta okupljenih oko Grupe eksperata za prosperitet Srbije (GEPS). Njihov biv¹i izvr¹ni direktor Jovan Filipoviæ sada je sekretar Ministarstva za dijasporu i zahvaljujuæi njemu Srbiji je po prvi put stavljena na raspolaganje ova dragocena dokumentacija.
Osim GEPS-a, sa na¹im studentima i specijalizantima u inostranstvu u vezi je jo¹ samo Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koja broji oko 600 biv¹ih i sada¹njih èlanova.
Razloge nezainteresovanosti dr¾ave, prema reèima Jovana Filipoviæa, koji je i sam magistrirao i doktorirao u Americi, treba tra¾iti u èinjenici da dr¾ava jo¹ nije ureðena do te mere da mo¾e da prepoznaje va¾ne stvari.
Ministarstvo za dijasporu radi i na projektu povratka srpskih studenata i doktora nauka iz dijaspore. Ideja je da se na¹i nauènici iz sveta ukljuèe u postojeæe projekte u Srbiji.
- Za sada imamo saradnju samo s Holandijom, a tamo¹nja vlada je izdvojila odreðeni novac za 20 eksperata povratnika da borave u Srbiji do ¹est meseci, s moguæno¹æu produ¾enja boravka. Planirano je da se ukljuèe i zemlje u kojima ima vi¹e na¹ih ljudi, poput Nemaèke - ka¾e Filipoviæ.
Da je neki pomak, ipak, napravljen, svedoèi i podatak da je sedam intelektualaca ¹kolovanih u inostranstvu veæ popunilo prijavu Ministarstva za dijasporu, koja æe im omoguæiti povratak u Srbiju.

blic

[AquArius]

U Srbiji ni sami fakulteti ne prate kretanja svojih studenata, ¹to je sramotno.

Ne prate ni nas ovde u "svojoj kuci", a kamoli "te otpadnike" tamo.
To nije samo sramotno, to je van pameti, neodgovorno, bedno i bez izgovora.

Ovde ne postoji skoro nikakva povratna informacija od diplomiranih studenata,
zato sto je interesovanje za istu - nikakvo!

[Bred]

E pa to je nesto na cemu bismo i mi trebali da radimo. Bar preko foruma bi moglo nesto da se uradi da i diplomirani fartmaceuti i nakon zavrsenog faxa na neki nacin ostanu i dalje u vezi s njim 

[Adonis_Vernalis]

Dajte, pa zivimo gde zivimo. Sta vas tu cudi?

Cija je briga natalitet? Trebalo bi da bude drzavna, a nije. Cija je briga "imidz" same drzave? Trebalo bi da bude drzavna, a nije. Cija briga su spomenici kulture? Cija briga je funkcionalna pismenost naroda? Cija su briga vrhunski sportisti, naucnici, umetnici? Odgovor je isti: trebalo bi da bude drzavna, a nije.

Zasto bi vrhunski studenti bili izuzetak od ovog pravila? Trebalo bi da znam, a ne znam.

[besno pile]

Cija je briga natalitet? Trebalo bi da bude drzavna, a nije. Cija je briga "imidz" same drzave? Trebalo bi da bude drzavna, a nije. Cija briga su spomenici kulture? Cija briga je funkcionalna pismenost naroda? Cija su briga vrhunski sportisti, naucnici, umetnici? Odgovor je isti: trebalo bi da bude drzavna, a nije.

e, adonise 

....ni rechi vise....

[zvecarka]

sve se vise razocaravam u ceo sistem!!!!!!! jasno mi je zasto su ti ljudi i otisli iz drzave!!!!! ama necu vise ni za koga da glasam!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[Darker]

MI smo dr¾ava i MI smo sistem

[zvecarka]

dobro pa kako onda mi kao drzava i mi kao sistem promenimo trenutnu situaciju u celom tom sistemu i celoj drzava kada je vecini ljudi koji su na njenom celu bitna damo desna ruka levi dzep! I NECU NA IZBORE!
Skrecem sa teme ali pogledajmo po opstinama koliko ljudi koji imaju diplome visokog obrazovanja se nalazi u njenoj organizaciji? U samoj nasoj drzavi gleda se da takvog coveka sto pre sklone sa puta!!! Ne vodi se racuna o takvim ljudima u samoj drzavi iako takvi mogu pomoci poboljsanju opseg stanja a neko ce bas voditi racuna o ljudima koji studiraju u inostranstvu... Ne kazem postoje izuzetci ali.... mnogo je vise onih drugih.... CISTA ZAVIST!!!!

[Darker]

Ok, odosmo u politiku