Vi¹e vode za zdravije srce

[Bred]

Malo je poznato koliko dovoljno ili nedovoljno uno¹enje èiste vode i sa njim povezana dugogodi¹nja i hronièna dehidracija èitavog organizma utièe na kardiovaskularni sistem.
Potrebe organizma za èistom vodom iznose oko 2 litra dnevno. Pri tome moramo da imamo u vidu da gazirani napici, sokovi, èaj, a posebno alkohol i kafa, ni hemijski ni fiziolo¹ki nisu isto ¹to i èista voda niti mogu da je zamene.

Izvor: Zdrav ¾ivot

Pribli¾ila: Dr Draga ®drnja, specijalista medicine rada





Ukoliko ne unosimo u organizam kolièinu vode koja je njegova minimalna potreba, i ukoliko to traje godinama, kako je u nizu svojih struènih i praktiènih radova pokazao amerièki lekar dr Ferejdun Batmanhelið, na¹ organizam polako ali sigurno dehidrira. To dovodi do fiziolo¹kog odgovora niza mehanizama organizma za za¹titu od dehidracije (koje smo nasledili jo¹ od na¹ih predaka vodozemaca) i do odgovarajuæih promena u funkcionisanju organizma. Ovde æemo se koncentrisati na uticaj dehidracije na krvne sudove, èije je zdravlje od su¹tinske va¾nosti za zdravlje srca.

Krvotok kao vodovodna mre¾a




Uno¹enje 2 litra vode dnevno – najjeftinija prevencija
Krvni sudovi su elastièni i pri­lagoðavaju se kolièini teènosti koja je u njima ¹ireæi i skupljajuæi svoj lumen (obim). Oni moraju da se manjku teènosti trenutno prilagode grèenjem, smanjivanjem obima, jer bi inaèe do¹lo do iz­dvajanja gasova iz krvi, ¹to bi imalo fatalne posledice. Dakle, dehidracija, koja smanjuje i kolièinu krvne teènosti, dovodi do grèenja, odnosno sma­njenja obima krvnih sudova.

Drugo, smanjenje kolièine teènosti u krvotoku dovodi i do pada pritiska na njegovim krajevima – kapilarnoj mre¾i koja snabdeva tkiva i organe krvlju. Stvar je potpuno ista kao sa vodovodom: manje vode, ma­nji pritisak u slavini! Da ne bi do¹lo do o¹teæenja tkiva usled manjka krvi, kardiovaskularni sistem reaguje poveæanjem pritiska! I tako, paradoksalno, manje uno¹enje teènosti dovodi do povi¹enog pritiska. To je ona vrsta povi¹enog pritiska kome se zapravo ne zna uzrok i koji se, lekarski domi¹ljato, naziva „esencijalnom hipertenzijom”.

Ako hipertenziju ove vrste le­èi­mo diureticima – mi zapravo jo¹ pogor¹avamo situaciju. Organizam ima manjak vode, a mi ga teramo da je jo¹ izbaci! Tako se stvara zatvoren krug koji dovodi do sve veæeg pogor¹avanja. On se mo¾e prekinuti jedino postepenim poveæanjem uno¹enja èiste vode, dok se ne dostigne nivo minimalnih potreba – 2l dnevno!

Holesterol „¹titi” krvne sudove od dehidracije



Kad se u organizam ne unosi dovoljno teènosti, krv, kao vodeni rastvor, postaje gu¹æa. Po principu osmoze, krv tada poèinje da crpi vodu iz æelija krvnih sudova. Svaka æelija, meðutim, ima primarni mehanizam koji je, da tako ka¾emo, „stariji” i koji je ¹titi od dehidracije – a to je stvaranje „cigala” holesterola koje spreèavaju vodu da istièe iz æelije! I tako, paradoksalno, manje uno¹enje teènosti – dovodi do poveæanja kolièine holesterola na zido­vi­ma krvnih sudova, a to je poznato kao zakreèavanje koje, na¾alost, dovodi do postepenog smanjenog snabdevanja srca krvlju i progresivnog propadanja srèanog tkiva.

Pacijenti dr Batmanheliða koji su patili od visokog pritiska i holesterola, uz njegov nadzor, uspevali su da re¹e te probleme samo poveæanim unosom vode. Zvuèi neverovatno, ali je istinito, ¹to pokazuje njegova dokumentacija, istorije bolesti i svedoèenja samih pacijenata. Naravno, ako hoæete da poku¹ate ovaj metod, morate se konsultovati sa lekarom, jer se mora iskljuèiti moguænost problema sa bubrezima i pratiti zdravstveno stanje, u sluèaju da se neko veæ leèi klasiènim medikamentima protiv holesterola i visokog pritiska, koje bi pod lekarskim nadzorom trebalo da smanjuje onako kako se, sa poveæanim unosom vode, smanjuju i vidljivi simptomi.