Problem nasilja u porodici

[AquArius]

U vaspitanju i edukaciji je sustina.

I nista nije kao dobra informacija.

Diploma ne garantuje nista.
Osim mozda "akademskog" nasilja.

[katarina]

Boze me oprosti, naravno da ne garantuje! Ali ti garantuje samostalnost, ako pozelis da iz takve zajednice izadjes. Ne kazem da zene sa srednjom strucnom ne bi imale samostalnost, nego sa diplomom imas vise mogucnosti, a time je i lakse.
Mentalno zdravlje je vec nesto drugo...o tome ne mogu da pricam jer ni sama ne znam kako prepoznati buduceg nasilnika, siledziju, alkoholicara, kockara... a ima i takvih i te kako medju akademcima.

[AquArius]

Nije problem u mentalnom zdravlju napasnika/alkoholicara/siledzije
(jeste ali ..)
poenta je da svoju mentalnu higijenu odrzavas na nivou.

[katarina]

Eh pa kad bi to svako imao u svesti... 

[Smrda]

Nasilje u porodici

Nasilje u porodici usmereno je pre svega na ¾enske èlanove porodice u njihovoj ulozi kæerki, snaha, sestara, supruga ili biv¹ih supruga, (biv¹ih) ¾ivotnih saputnica ili (biv¹ih) ljubavnica. Poèinioci su (sa izuzecima) mu¹ki èlanovi porodice. Ova vrsta nasilja nad ¾enama prelazi kulturne, tradicijske i religiozne granice. Nekoliko primera:

fizièko nasilje, npr. udarci, èupanje, nano¹enje opekotina, posekotina, ubistva;

seksualno zadovoljavanje i silovanje;

psihièko nasilje, npr. verbalno zlostavljanje, izolovanje od porodice i ostalih bliskih osoba; 

oduzimanje fizièkih i ekonomskih resursa.

Kuæno nasilje je fenomen kojem se u mnogim zemljama ne poklanja dovoljna pa¾nja. Èesto nasilje u kuæi i ne znaèi (pravno) zloèin. Zbog toga o pojedinaènim zemljama imamo samo nepotpune podatke i studije o tom fenomenu. Ove studije, javne statistike (npr. policijske statistike) èesto ne prikazuju stvarno stanje stvari.

U Nemaèkoj i SAD-u svaka treæa ¾ena bar jednom u ¾ivotu biva zlostavljana od mu¹kih èlanova svoje porodice, od strane supruga ili njenog partnera, 

U Rusiji se 80% svih zloèina de¹ava kod kuæe.

1992. godine na Kubi je provedena anketa koja je pokazala da su 26,2% ispitanica ¾rtve fizièkog, a 33,5% prihièkog nasilja od strane njihovih supru¾nika.   

Sudeæi po rezultatima ankete provedene u Beijingu petina ispitanica je ¾rtva zlostavljanja kod kuæe.

U Egiptu jedna od tri ¾ene biva najmanje jednom u ¾ivotu pretuèena od strane svog supruga.

U Kuvajtu je oko 15% ¾ena izlo¾eno nasilju u kuæi.

U Pakistanu je 80% ¾ena izlo¾eno nasilju u kuæi

U Papua Novoj Gvineji dve treæine svih ¾ena bivaju pretuèene u braku.   

U Litvaniji 34,5% svih ¾rtava ubistava su ¾ene ubijene od njihovih supruga. 

U Ju¾noj Africi svaki ¹esti dan bar jedna ¾ena biva ubijena od strane njenog mu¾a ili deèka. 

[Statistika preuzeta od: United Nations: The World’s Women 1995. Trends and Statistics. New York 1995.]

[Autor: Dorete Vezeman, Redakcija: Ragnar Miler]
izvor www.dadalos.org

-------------------------------

Incest trauma centar predstavio rezultate o nasilju u porodici u SCG


Udate ¾ene decenijama trpe nasilje


 
Foto: Beta
Te¹ko prihvatljiva èinjenica: Pres konferencija o nasilju u porodici



Beograd - Od aprila do oktobra ove godine organizaciji "Mre¾a poverenja" protiv nasilja zasnovanog na rodnoj pripadnosti prijavljeno je 139 sluèajeva nasilja nad osobama starijim od 15 godina. Na juèera¹njoj prezentaciji podataka do kojih je do¹ao interventni tim Incest trauma centra ITC, nasilje u porodici (emocionalno, fizièko i nasilje prouzrokovano egzistencijalnom ugro¾eno¹æu) meðu braènim partnerima javlja se u 46,8 odsto situacija, dok je u 42,4 odsto reè o seksualnom nasilju.


"Okidaèi" nasilja



Ivana Èvoroviæ istièe i da je "okidaè" nasilja meðu braènim partnerima - roðenje deteta, period trudnoæe ¾ene ili period odmah po zasnivanju porodice. ®rtva ima decu u 87,7 odsto sluèajeva, a u 72,3 procenata nasilnik je otac deteta koje je skoro uvek svedok maltretiranja majke.



Podaci o ¾rtvi, prema obja¹njenju psiholo¹kinje ITC Ivane Èvoroviæ, ukazuju da su sve ¾rtve ¾enskog pola, a svi nasilnici mu¹karci, dok su u 52,4 odsto sluèajeva posledice nasilja ugro¾eno mentalno zdravlje i fizièke povrede. U 64,6 odsto situacija nasilnik je mu¾, biv¹i mu¾ pose¾e za takvim pona¹anjem u 18,5, a partner u vanbraènoj zajednici u 16,9 odsto sluèajeva. Nasilje u porodici najèe¹æe trpe ¾ene starosti od 30 do 39 godina, dok je nasilnièko pona¹anje kod mu¹karaca najuèestalije u ¾ivotnoj dobi od 40 do 49 godina. Prema obrazovnom statusu, i ¾rtve i nasilnici u najveæem broju sluèajeva imaju zavr¹enu srednju ¹kolu, dok su mu¹karci uglavnom zaposleni, za razliku od ¾ena koje su u 50,8 odsto sluèajeva nezaposlene.
Nasilje u porodici odnedavno se smatra kriviènim delom, a prema novom èlani 118a Kriviènog zakona, policiji je u takvoj situaciji, po reèima majora Milene ®ivanoviæ iz beogradskog SUP - Odeljenje za krvne i seksulane delikte, omoguæeno da deluje po slu¾benoj du¾nosti i da goni nasilnika. I pored toga ¹to dr¾ava vi¹e ne toleri¹e nasilje u porodici, Du¹ica Popadiæ iz ITC, istièe da se ¾ene èesto opredeljuju za nastavak ¾ivota u takvoj sredini. Jedan od razloga za to je i da dru¹tvo te¹ko prihvata èinjenicu da je ¾ena ¾rtva nasilja zbog èega èesto biva odbaèena.
Istra¾ivanja su pokazala da nasilje u porodici najdu¾e trpe udate ¾ene s obzirom na to da proseèni period od poèetka nasilja i prijavljivanja iznosi 12 godina i dva meseca, a u pogledu uèestalosti nasilja najveæi broj prijavljenih sluèajeva govori da 26,2 odsto ¾ena neku vrstu torture trpi bar jednom nedeljeno, dok je èak 24,6 odsto njih svakodnevno izlo¾eno nasilnom pona¹anju. Veoma je mala razlika u procentima meðu ¾rtvama koje su sluèaj nasilja prijavile policiji (51%) i onih koje to nisu uradile (49%) jer se ove druge: pla¹e osude okoline, sramota ih je, pla¹e se kako æe to uticati na decu, ali ih je i strah od nasilnikovih pretnji osvetom. I. Vu¹koviæ

izor www.danas.co.yu
===========================
a,ima i jos jedan sajt,koji treba cekirati
www.womennog.org.yu
ako nekog zanima ova tema

[katarina]

Ma ja bi im svima po 5 godina zatvora! Ne smem da zamislim kako je toj jadnoj decici sto gledaju roditelje kako se makljaju. Onaj ko digne ruku na slabijeg od sebe je po meni kukavica(da ne kazem ono gore)!

[dirigent]

Imam jedno dobro pitanje
    Sta da radi muz kad mu dojadi kvocanje zene rospije?

     Da je izlema?
     Da ode na nedelju dana sa svalerkom pa opet i ovo nanovo?
     Da ode u manastir?
     Da popije Lav pivo u muskom drustvu?

     Molim da mi se odgovori da znam sta da radim kad budem bio u braku

[zoe]

Немој да ожениш роспију, а чини да током живота са тобом она то не постане и немој бринути ништа!

[dirigent]

Zoe udaj se za mene!   

[Bred]

Za¹to ¾ene trpe batine
Autor: Slavica Tuviæ |

Z. ©. iz Beograda godinama je trpela batinanje mu¾a. Zlostavljanje je i¹lo do te mere da je nasilnik nesreænu ¾enu posle ¾estokog premlaæivanja bacio sa sprata kuæe. Posle toga, ostala je trajni invalid i danas hramlje na jednu nogu. Osim nje maltretiranje je trpela u njena devojèica iz prvog braka, kojoj je oèuh lupao glavu o zid i stalno govorio "da je debil". Nedavno je Z. ©. odluèila da napusti mu¾a o obratila se Savetovali¹tu protiv nasilja u porodici za pomoæ.

I kom¹ije æute
Vesna Stanojeviæ ka¾e da se de¹ava da nasilnike prijave i kom¹ije, ali veoma retko. Obièno nasilnici prete i kom¹iluku, pa se ljudi distanciraju pla¹eæi se za svoju porodicu.
- Kom¹iluk bi morao da ima mnogo veæu ulogu. Danas uglavnom svi idu linijom nezameranja i neme¹anja. To je negde i razumljivo, jer nasilnik obièno bude priveden i to traje nekoliko dana i opet se vraæa u staru sredinu, pa su kom¹ije koje su se ume¹ale izlo¾ene ¹ikaniranju - ka¾e Stanojeviæeva.
- Na¹a istra¾ivanja su pokazala da ¾ene u Srbiji nasilje trpe veoma dugo, i to u proseku od 15 do 20 godina. Kada ih pitamo za¹to su toliko èekale, obièno odgovaraju da su trpele zbog dece. Njihovi argumenti su da æe deci biti bolje da odrastaju uz oba roditelja. Jo¹ jedan od razloga je nada da æe se nasilnik promeniti, da æe situacija biti bolja, ali i ekonomska zavisnost. ®ene su te koje u veæini sluèajeva ne rade, zavise od partnera, na mu¹karca se vodi sva nepokretna imovina. Tako one prihvataju situaciju iz koje ne vide izlaz- ka¾e za "Blic nedelje" Vesna Stanojeviæ, koordinator Savetovali¹ta protiv nasilja u porodici.
Ne trpe nasilje samo ¾ene u braku. Plju¹te ¹amari i tokom zabavljanja. To potvrðuje i nedavno emitovana emisija "48 sati svadba" gde mladiæ ka¾e da je udario dva-tri ¹amara devojci, ali su ipak odluèili da stanu na "ludi kamen". U savetovali¹tu protiv nasilja ka¾u da im se devojke veoma retko obraæaju za pomoæ.
- Mlade ¾ene koje potra¾e na¹u pomoæ na pitanje da li su nasilje trpele i dok su se zabavljale sa sada¹njim mu¾em odgovaraju potvrdno. Praksa je pokazala da se nasilje uvek nastavi i u braku, i to u jo¹ gorem obliku nego ranije. ®ene obièno misle da æe u braku nasilje prestati posle raðanja deteta. Na¾alost, nama su se za pomoæ obraæale trudnice koje su mu¾evi tukli po stomaku. Oni ne ¹ikaniraju samo ¾ene, veæ i decu - dodaje Stanojeviæeva.

®ivot pretvoren u pakao!
Miroslavu i Sne¾ani Lukaèeviæ posle uèestvovanja u emisiji "48 sati svadba" ¾ivot se pretvorio u pakao. Postali su glavna tema razgovora u selu, ali i u celoj Srbiji. Miroslav, koji je pred kamerama priznao da je devojci udario dva-tri ¹amara, ali da je i od nje primio jedan, ka¾e da ga jako boli ¹to ga danas smatraju siled¾ijom, i jo¹ dodao "eto ¹ta se de¹ava kada se govori istina".
Veliki problem u dana¹njem dru¹tvu jeste i to ¹to mlade ¾ene ne dobijaju nikakvu podr¹ku porodice, èak naprotiv, obièno ih majke savetuju da se pretrpe uz obja¹njenje da je i nju tukao njen mu¾, pa je pre¾ivela. Nasilje u porodici se prihvata kao deo folklora. Razvedena ¾ena je na neki naèin obele¾ena, kao i deca iz takvog braka, dok je s mu¹karcima drugaèije.
- U na¹oj kulturi je tako, roditelji obièno ka¾u æerki pretrpi se, ima¹ decu, dok æe sinu reæi razvedi se, lako æe¹ naæi drugu ¾enu. To nije vezano samo za selo, veæ i za urbanu sredinu. Recimo, tokom devedesetih, kada smo svi bili u lo¹oj ekonomskoj situaciji, drastièno je smanjen broj razvoda, dok je sada broj razvoda u stalnom porastu. To se mo¾e objasniti boljom ekonomskom situacijom. Deca koja rastu u takvim porodicama svakodnevno gledaju kako se otac pona¹a prema majci i uèe po modelu. Tako da se èesto de¹ava da i oni sutra postanu nasilnici - obja¹njava Mirjana Vuksanoviæ, klinièki psiholog.
Re¹enje ovakve situacije ona vidi u podizanju nivoa op¹te kulture, zatim, nasilje se mora iskorenjivati kroz porodicu, ¹kolski sistem, ali se mora raditi i na veæoj ekonomskoj sigurnosti oba pola.
- Simptomatièno je da se mladi ljudi u emitovanom prilogu na RTS-u dr¾e za ruke i on prièa da joj je lupao ¹amare. ©to je najgore, ona to ne do¾ivljava kao zlostavljanje. Lièno mislim da je ovakav prilog trebalo emitovati, ba¹ zato da se prika¾e prava slika u na¹em dru¹tvu - zakljuèuje Vuksanoviæeva.
I Natalija Miæunoviæ, pomoænik ministra rada i socijalne politike, misli da dru¹tvo mo¾e mnogo da uradi.
- Centar za rodnu ravnopravnost priprema platformu za izradu metodologije za suzbijanje nasilja i aktiviranje rodne ravnopravnosti. U toku je priprema zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji treba da bude usvojen poèetkom 2008. godine. Sprovoðenje svega toga u praksu je, naravno, uvek te¾e, zahteva mnogo truda i vremena, ali od papira se mora poèeti - zakljuèuje Miæunoviæeva.

[tarantulica]

Ona ne zna za drugaèije...
I njenu majku je njen otac ponekad æu¹kao...
I jo¹ ¾ive zajedno...

Za¹to bi ona mislila da je æu¹kanje ne¹to lo¹e? 

[Wlada]

Око таквих ствари држава је дужна да помогне. Први корак је сигурна кућа која је (знам из приче) помогла многим породицама да се склоне од насилника.
Пример: Жена је тешко болесна а две ћерке од којих једна има бебу али нема оца за њу, ниједна није могла довољно да се школује нити да нађе нормалног дечка јер имају ЛУДОГ оца који:не ради ништа, пије, троши паре које две ћерке зараде и управља њиховим зарадама, врши тортуру не само над женом и ћеркама већ и над унуком,укратко-упропастио им је животе.
То се људи моји не дешава негде на периферији градова или по забаченим селима (где су људи неписмени) већ у строгом центру Београда, могло би се рећи преко пута Калемегдана.
Шта сад оне да раде?
Стан у коме живе се води на грубијана. Немају никога од породице осим далеких рођака у Хрватској. Немају довољно новца и овако животаре.
Иако су га пријављивали ништа се годинама не мења.

Држава треба да узме ствар у своје руке. Да избаци грубијана, стан додели породици, а суд изрекне забрану приласка.
Напомињем највећи проблем је стан јер девојке,старија жена и беба немају где(иначе отац има мајку и има где да се одсели)

[Smrda]

da,ali u Sigurnu Kucu moras da odes dobrovoljno i da se prijavis kao zrtva...
i slazem se sa tobom Wlado

samo bih da dodam,a prp po para iz emisije...
da ja znam jos takvih parova,koji malo vole da se lemaju,
i njima je to ok..ne zaboravimo 100 ljudi 100 cudi..

[katarina]

I ja znam jedan par koji se maklja, ali Boze moj, oni se VOLE! Sado-mazo! Jadna deca takvih parova!

[Smrda]

e,to jeste prbl,jer deca iz takbog okruzenja su naucena da tako stvari funkcionisu....