Nobelove nagrade za 2007.god

[AquArius]

"Nobel" za rad na matiènim æeijama
Izvor: B92, Tanjug

Njujork, London -- Dobitnici Nobelove nagrade za medicinu ove godine su dva amerièka i jedan britanski lekar, za rad na matiènim æelijama.

Njihovo istra¾ivanje æe pomoæi u shvatanju uloge individualnih gena u trajnoj za¹titi od bolesti kao ¹to su dijabetes, bolesti srca i rak. Mario Kapeèi, Oliver Smitis i Martin Evans su uspeli da usade matiène æelije u embrione mi¹eva i da razviju zdrave generacije mi¹eva.

Mnoge bolesti kao ¹to je rak se razvijaju u æelijama tela. Veæ du¾e nauènici poku¹avaju da utièu na procese koji se odvijaju u æelijama. Dobitnici nobelove nagrade su uzeli matiène æelije mi¹eva i presadili ih u embrione, odnosno neroðene mi¹eve. Matiène æelije nemaju nikakve promene, pa su roðeni mi¹evi bili imuni na kancer i dijabetes.

Mario Kapeèi ka¾e da su raðene promene embriona matiènim æelijama. "Kada smo modifikovali æelije, ubacili smo ih embrion, a one su nastavile da stvaraju tkiva tog embriona, odnosno ko¾u, jetru, nervne æelije i ostale va¾ne sisteme", ka¾e on.

"One su doprinele stvaranju polnih æelija. To nam je omoguæilo da ¾eljene osobine prenesemo na sledeæu generaciju mi¹eva, koje imaju ¾eljenu modifikaciju", ka¾e Kapeèi.

Nobelova nagrada za medicinu, pored one za fiziku, va¾i za presti¾nu. Dostignuæa koja posti¾u istra¾ivaèi poma¾u mnogim ljudima i prekretnica su u razvoju medicine.

Ipak, Oliver Smits ka¾e da je vest o dobijanju nagrade primio bez velikih uzbuðenja. "Nisam bio uzbuðen. Kada su me telefonom obavestili iz Stokholma oseæao sam se mirno. To znaèi da mi je rad primeæen, bilo je sve u redu", ka¾e on.

Moderna medicina poku¹ava sve vi¹e da se bavi genetikom kao naèinom da masovne nezarazne bolesti budu saseèene u korenu. Zato je svaki pomak u polju genetike znaèajan za suzbijanje bolesti koje najvi¹e odnose ¾ivote u modernom svetu.

Nagrada za fiziku za nanotehnologiju

Francuski nauènik Alber Fer i njegov kolega iz Nemaèke Peter Grunberg dobitnici su Nobelove nagrade za fiziku za ovu godinu, za otkriæe na polju nanotehnologije, saop¹tila je ©vedska kraljevska akademija nauka.

Tehnika d¾inovskog magnetootpora omoguæava brzo i lako memorisanje velikih kolièina podataka na kompjuterskim hard-diskovima i jedna je od prvih realnih primena nanotehnologije, prenele su agencije.

[Bred]

Dodeljena Nobelova nagrada za medicinu

Italijan Mario R. Kapeki, Britanac Martin J. Evans i Amerikanac Oliver Smitiz ovogodi¹nji su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu, za rad na polju matiènih æelija, saop¹tio je ¹vedski Institut Karolinska.

Trojica istra¾ivaèa nagraðeni su za seriju "znaèajnih otkriæa na polju embrionalnih matiènih æelija i rekombinacije DNK kod nono3ra", navedeno je u obrazlo¾enju te renomirane nauène institucije.

Mario Kapeki, roðen u Italiji, radi na Univerzitetu u Solt Lejk Sitiju, Oliver Smitiz predaje na Univerzitetu u Èapel Hilu, dok je Evans sa Univerziteta u Kardifu.

Oni su unosili genetske promene kod mi¹eva koristeæi embrionalne matiène æelije. Prvi mi¹evi sa genetski promenjenim æelijama predstavljeni su 1989. godine i od tada je na ovaj naèin prouèeno 10.000 mi¹ijih gena.

Nagrada za medicinu, vredna 10 miliona ¹vedskih kruna (1,54 miliona dolara), tradicionalno je prva od Nobelovih nagrada koja se dodeljuje svake godine od 1901, u skladu sa ¾eljom ¹vedskog hemièara i industrijalca Alfreda Nobela.

b92

----

Autor: Tanjug | 10.10.2007 - 13:38


Nemaèki istra¾ivaè Gerhard Ertl je ovogodi¹nji dobitnik Nobelova nagrada za hemiju, za radove o hemijskim procesima na èvrstim povr¹inama, saop¹tila je danas ©vedska akademija nauka.



Ta nagrada, koja podrazumeva i sumu od 10 miliona ¹vedskih kruna (1,54 miliona dolara) krunisala je Ertlova istra¾ivanja iz te va¾ne oblasti. ©vedska akademija je istakla va¾nost te discipline za hemijsku industriju, navodeæi da ona mo¾e da pomogne da se razume za¹to gvo¾ðe rða, ili kako funkcioni¹u æelije, prenele su agencije. Ovo je treæa ovogodi¹nja Nobelova nagrada, posle nagrada za medicinu i fiziku, dodeljenih u ponedeljak i utorak.

---
Autor: Tanjug |

Francuski nauènik Alber Fer i njegov kolega iz Nemaèke Peter Grunberg, dobitnici su Nobelove nagrade za fiziku za ovu godinu, za otkriæe na polju nanotehnologije, saop¹tila je danas ©vedska kraljevska akademija nauka.

Tehnika "d¾inovskog magnetootpora", poznata kao GMR, omoguæava brzo i lako memorisanje velikih kolièina podataka na kompjuterskim hard drajvovima i predstavlja jednu od prvih "realnih primena nanotehnologije", prenele su agencije.

Nobelove nagrade za nauku, knji¾evnost, ekonomiju i mir ustanovljene su 1901. godine. Uz njih ide i èek na 10 miliona ¹vedskih kruna (1,54 miliona dolara).

blic

[Masha]

Doris Lesing dobitnica Nobelove nagrade za knji¾evnost

Nobelova nagrada za knji¾evnost ove godine pripala je britanskoj spisateljici Doris Lesing.

Doris Lesing roðena je u Kerman¹ahu u Iranu 22. oktobra 1919. godine.
Njena porodica se preselila u tada¹nju britansku koloniju Rodeziju (dana¹nji Zimbabve) 1925. godine. Pohaðala je rimokatolièku ¾ensku ¹kolu iako njena porodica nije bila katolièka. Napustila je ¹kolu sa 15 godina i od tada se sama obrazovala.
Uprkos te¹kom i nesreænom detinjstvu koje je provela u siroma¹tvu, njeno pisanje o ¾ivotu u Britanskoj Africi su ispunjeni sa¾aljenjem nad sterilnim ¾ivotima britinskih kolonista i domorodaca.
Dva puta se udavala i razvodila. Ima troje dece.
Njen prvi roman “Trava peva” objavljen je u Londonu 1949. godine nakon èega se preselila u Evropu gde ¾ivi i danas.
Izmeðu ostalih nagrada, dobila je i “Princa Asturije” za knji¾evnost za radove u odbrani slobode.
©vedska akademija dodeljuje godi¹nju nagradu, za koju se smatra da predstavlja najvi¹e priznanje za pisce. Pro¹le godine Nobelovu nagradu za knji¾evnost primio je turski autor Orhan Pamuk.
Osim novèane nagrade, Lesing æe dobiti i zlatnu medalju, kao i poziv da odr¾i predavanje u prostorijama Akademije u Stokholmu.

BETA