Kako se pravilno uèi?

[Bred]

Va¹e dete, verovali vi ili ne, ima svoje probleme, èak i kada vi o njima nemate pojma. Dodatno ga opreteæuju i va¹a oèekivanja koja se ne svode samo na uèenje veæ i kako da vi budete zadovoljni onim ¹to posti¾e.

pi¹e: Jelena Holcer

»Æuti i plivaj«. Kada ka¾ete detetu : »Tvoje je samo da uèi¹«, napravili ste vi¹e gre¹aka istovremeno. Najpre, to nije istina. Va¹e dete, verovali vi ili ne, ima svoje probleme, èak i kada vi o njima nemate pojma. Dodatno ga opreteæuju i va¹a oèekivanja koja se ne svode samo na uèenje veæ i da zadr¾i sve svoje navike i pona¹anja kojima ste vi zadovoljni, da ono lo¹e izmeni ili pretvori u one navike kojima æete (opet vi) tek postati zadovoljni. Stav: »Tvoje je samo da uèi¹«, mo¾e se uporediti sa bacanjem malog deteta u vodu uz jedinu instrukciju: »Æuti i plivaj!« Zaboravili ste da objasnite kako se to radi. Takoðe, to neæe uèiniti ni njegovi uèitelji u ¹koli.
Jedino opravdanje koje mo¾ete imati jeste da ih ni sami ne znate. Ipak, metode pravilnog uèenja nisu nikakva tajna i postoje oduvek. Njihova glavna prednost je u tome ¹to se uz njih, posti¾u najbolji rezultati za najkraæe vreme a ono ¹to se uèi najdu¾e pamti. Osim toga, kada jednom naviknete dete da ih primenjuje, to je metod rada i kada bude starije. Odnosno, one su univerzalne i ne zavise od deèjeg uzrasta.

Va¹e navike – va¹e iskustvo. Zaboravite na sopstvene navike prilikom uèenja. Mo¾da ste vi uèili noæu, mo¾da ste vi najbolje uèili u dru¹tvu, mo¾da... i mo¾da uspeli da zavr¹ite najvi¹e ¹kole. To, ipak, ne znaèi da ste uèili pravilno, i da samo zato ¹to je »upalilo« kod vas, to isto treba da primenjuje i va¹e dete. Naime, mo¾da postoji naèin da ono uèi jo¹ br¾e, jo¹ kvalitetnije, sa jo¹ veæim razumevanjem nego vi.
1. Ve¾banje koncentracije.

Za ¹kolsko uèenje koncentracija je od ogromnog znaèaja. Biti koncentrisan na èasu znaèi, zapravo, biti prisutan ne samo fizièki veæ i mentalno. Odnosno: slu¹ati, biti krajnje pa¾ljiv i aktivan. To je usredsreðenost na ono ¹to se trenutno de¹ava i iskljuèivanje svih drugih misli. ©to je dete vi¹e koncentrisano na èasu, to æe veæi deo njegovog uèenja kuæi predstavljati ponavljanje. Meðutim, koncentracija se ve¾ba i stièe. U zavisnosti od njegovog uzrasta mo¾ete je razvijati zajednièkim igrama (slaganje slagalica, ili igre sa glinom, bojenje….) i drugim aktivnostima koje zahtevaju da dete odreðeno vreme provede fokusirane pa¾nje. Takoðe, podstièete dete da svoju aktivnost privede kraju. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ruèak, odlazak na spavanje...) i koja su time prisiljena da istu aktivnost èesto »seckaju« i ponovo zapoèinju – brzo poènu da se dosaðuju.
2. Tra¾enje pomoæi

– uputite dete da tra¾i pomoæ od vas ili svojih uèitelja èim mu ne¹to nije jasno, kako ne bi uèilo napamet, veæ sa razumevanjem. Upoznajte ga dodatnim izvorima informacija (internet, sveske i ud¾ebenici iz prethodnih razreda, èasopisi…) Budite uporni u zahtevu da ¹to vi¹e uèi sa razumevanjem umesto napamet, èak i kada ste sigurni da njegova uèiteljica uva¾ava iskljuèivo uèenje napamet. Razmislite ¹ta je vama va¾nije: da dete dobija dobru ocenu za “nabubanu” lekciju, ili da dobije malo lo¹iju ako je isprièa svojim reèima? Odnosno, da li je va¹a ¾elja da dete ima ¹to bolji uspeh, i kada on nije povezan sa time da li ume da razmi¹lja svojom glavom?
3. Uslovi.

Omoguæite ¹to bolje uslove za rad. Idealno je da to bude deèja soba, ili neki drugi miran kutak, odvojen od pogleda odraslih, bez suvi¹nih detalja, dobro osvetljenje, sto i stolica… Sa radnog stola uklonite sve ¹to odvlaèi pa¾nju. Ugasite radio, jer svaki zvuk u pozadini, takoðe, ometa koncentraciju. Zaboravite i na predrasude da je upravo muzika jedini naèin uèenja za va¹e dete, ili na lièno iskustvo (“I ja sam oduvek tako…) Mo¾da vi jeste, ali to nije razlog da dete ponavlja va¹e gre¹ke. Lo¹e navike se mogu iskoreniti, a koncentracija tako bitna za uèenje mnogo se lak¹e uspostavlja kada je “mir u glavi”.
4. Plan rada.

U poèetku æe detetu verovatno biti potrebna va¹a pomoæ u pisanju svojih prvih planova rada. Nedeljni plan treba da sadr¾i ¹to precizniju satnicu, nalik rasporedu èasova. Upisuju se ne samo obaveze uèenja, veæ i vreme predviðeno za spavanje, treninge, roðendane tokom iduæe nedelje…
5. Vreme za uèenje.

Ono ¹to detetu predstavlja najveæi problem, ili ¹to najmanje razume dobro je da uradi onda kada mu je uèinak najveæi. Za nekoga je to jutro, za nekog veèe, ali princip je isti: za najte¾e gradivo pomozite mu da izabere najbolje vreme. Takoðe, ne dozvolite mu da uèi noæu. Misliti da se noæu najbolje uèi podjednako je opravdano (èitaj:glupo) kao i misliti da se tada najbolje jede, igra ili èita. Noæu se najbolje spava.
6. Podela lekcije.

Podelite lekciju na manje celine, od jednog do drugog podnaslova ili po pasusima ili prateæi bold slova (koja uvek oznaèavaju ne¹to va¾no). Tako se èitanjem prati logièan sled lekcije.
7. Èitanje teksta.

Koliko æe puta dete proèitati neki tekst ponajvi¹e zavisi od njegove motivacije i koncentracije. Zato ga podstièite da èita sa punom pa¾njom kako bi ¹to pre shvatilo tekst. Upravo je to glavni cilj èitanja teksta. (ne da ga èita ¹to vi¹e puta, veæ da ga razume).
8. Podvlaèenje.

Podvlaèenje va¾nih reèi i reèenica, grafitnom olovkom, koje se vr¹i prilikom èitanja, omoguæuje detetu da se ve¾ba u izdvajanju bitnog od manje bitnog. Na ovaj naèin, prilikom sledeæeg vraæanja na isti tekst (ponavljanja), mo¾e da se usredsredi samo na podvuèeni deo. Podvlaèiti se mogu cele reèenice ili reèi, ili nagla¹avati va¾nost pojedinih delova teksta nekim liènim znakom (uspravnim linijama pored teksta, cvetiæem…)
9. Naglas.

Presli¹avanje u sebi stvara pogre¹no uverenje o tome da li je neko gradivo savladano ili ne, izaziva dosadu, pospanost, sanjarenje... Za razliku od toga, presli¹avanjem naglas, dete se istovremeno uèi i lepom izra¾avanju, primorava sebe da br¾e misli, ve¾ba u neverbalnom iskazivanju…I ¹to je najva¾nije, stièe realnu sliku o tome koliko je ne¹to nauèilo. Zato, bez obzira na to da li ponavlja samo jedan deo lekcije ili celu oblast, da li to èini prvi, peti ili zavr¹ni put, da li ponavlja odmah posle èitanja ili pred sutra¹nje odgovaranje... neophodno je da to èini NAGLAS.
10. Presli¹avanje.

Odmah posle èitanja i razumevanja nekog teksta predlo¾ite detetu da se presli¹a i ponovi lekciju. Na uspe¹nost ponavljanja utièu :

– Broj i rasporeðenost ponavljanja. Nauèeni materijal se bolje zadr¾ava u pamæenju ako je ponavljanje bilo rasporeðeno na du¾e vreme. ©ta to, ustvari, znaèi? Da æe dete vi¹e zapamtiti ako ponavlja vi¹e uzastopnih dana, makar i manji broj puta, istu materiju nego ako manji broj dana mnogo puta ponavlja isto gradivo
– Kontinuitet uèenja. Uèenje uvek teèe neravnomerno i u skokovima, tj. ponekad se èini da se posle, na primer, drugog èitanja nekog teksta dete seæa manje nego pre toga. Ovo je samo privremena pojava, koja je uslovljena popu¹tanjem pa¾nje. Kasnija ponavljanja izazivaju novi porast priseæanja.
– Sredina u kojoj uèi. Sve ¹to radi kod kuæe, dete èini opu¹tenije nego ¹to æe to moæi u ¹koli. Zato je va¾no da ono ¹to radi u kuæi ¹to bolje savlada, kako bi u ¹koli pokazao nivo znanja koji je najslièniji znanju steèenom u njegovoj sobi.

Po¹tovani roditelji, Mo¾da vam sva ova pravila zvuèe ¹turo, previ¹e nauènièko i nemoguæe za sprovesti. Nisam ih ja smislila, ali ja u njih verujem.

b92

[tarantulica]

Eh, za¹to tek sad ovo èitam? 

[AquArius]

Odlicni saveti, relativno jednostavni i logicni.
Najvise mi se dopada: to kako ste vi, to je vasa stvar, a vase dete bi trebalo .. 

[jecapereca]

najtuznije je to sto nas niko ne uci kako pravilno da ucimo, a tome su nas prvo trebali nauciti 

[philoserbiana]

slazem se 

[ThymusMedica]

sad mi to kazete!!!!

[Roben]

најважније
кренеш у читаоницу, будеш тамо 7-8 сати и резултати ће доћи

[biwi]

@roben

izgleda ta taj tvoj recept ne daje rezultate, bolje se potrudi da ga malo promenis.....

[Roben]

биви боље ти је да  у овој теми

[dirigent]

Sve sto nije previse apstraktne prirode i ne zahteva matematicke ili bilo kakve druge proracune , treba asocijativno povezati.

    Licno meni najvise odgovara kada materiju procitam u globalnom ili nekom vecem segmentu , zatim je u glavi pretumbam na svoj nacin kao da drzim predavanje nekom trecem, a zatim u feed backu procitam jos jednom da proverim koliko je moja reinterpretacija potrefila sustinu napisanog.

    Pritom volim da se preslisavam i sklapam formulacije dok setam gradom. Naravno u najopstijim crtama  koje su mi odskocne daske za detaljnija razmatranja.
     To je moj savet. Ne znam koliko je primenjiliv na vasu struku.

[Darker]

Recimo, istpriju ili filozofiju bi bilo idealno uèiti tako da postavlja¹ pitanja. Æale je imao profesorku koja je ispitivala tako ¹to prozove uèenika i ka¾e-pitaj!

U zavisnosti od tohga ¹ta i kako ovaj pita-takvu ocenu i dobije
Genijalno!

[pig_am_am]

kako se kaze ono na latinskom?

o ponavljanju i ucenju?  sto ja nisam primenila na tu recenicu... 

[tarantulica]

Repetitio est mater studiorum
Repetitio est mater studiorum
Repetitio est mater studiorum
Repetitio est mater studiorum
Repetitio est mater studiorum
...