Prava studenata da po¹tuju prava ¾ivotinja

[Darker]

U potrazi za zdravljem, znanjem i sugurno¹æu, èovek koristi veliki broj oglednih ¾ivotinja.

Koristi ih za:

    * nauèna istra¾ivanja
    * ispitivanja efikasnosti i ¹tetnosti gotovih proizvoda razlièitih industrijskih grana
    * profesinalno treniranje, usavr¹avanje nauènih radnika...
    * obrazovne svrhe.



U grupu oglednih ¾ivotinja ne spadaju samo mi¹evi, pacovi i zamorci, veæ praktièno sve ¾ivotinje – od jednoæelijskih do primata. Nauèna saznanja nedvosmisleno ukazuju da je veæina ¾ivotinja, koje se koriste u ogledima - od glavono¾aca do nono3ra, osetljiva na bol, patnju i stres.

Ovo saznanje moralno obavezuje èoveka da ogranièi kori¹æenje ovih ¾ivotinja tako ¹to æe ih koristi samo ukoliko postoje realne ¹anse da æe to unaprediti njegovo znanje ili dati op¹te korisne rezultate za dobrobit èoveka i drugih ¾ivotinja, sa krajnjim ciljem - da se kori¹æenje oglednih ¾ivotinja zameni alternativnim metodama!

Potrebno je razvijati i primenjivati postupke koji bi zamenili, smanjili i usavr¹li oglede na ¾ivotinjama - 3R pravilo!!!

3R pravilo postavili su engleski nauènici Rasel i Barè 1959. godine da bi slikovito prikazali tri osnovne komponente pojma alternativa in vivo ogledima. Prva komponenta je zamena (Replacement), i to zamena ¾ivotinja onima koje se nalaze na ni¾oj filogenetskoj lestvici ili kori¹æenje neanimalnih modela. Drugi aspekt je smanjenje (Reduction) broja ¾ivotinja u eksperimentu. Treæa komponenta podrazumeva usavr¹avanje (Refinement) eksperimentalne procedure kako bi se umanjila patnja i smanjio broj oglednih ¾ivotinja.



   

   

ORCA STAVOVI:
   

    * Potrebno je da sve institucije koje uzgajaju ili koriste ¾ivotinje za nauèna istra¾ivanja osnuju Etièke komitete, koji bi sve postupke sa ¾ivotinjama podvrgli etièkom razmatranju i donosili kritièku ocenu opravdanosti upotrebe ¾ivotinja u ogledima!
    * Potrebno je da alternative pri testiranju kozmetièkih proizvoda budu ¹to zastupljenije da bi se izbacili iz upotrebe proizvodi koji se testiraju na ¾ivotinjama.
    * Smatramo da bi alternativne metode trebalo da budu jedini vid praktiène nastave u ¹kolama i na fakultetima.
    * Protivimo se ogledima na ¾ivotinjama koji se nepotrebno ponavljaju, nauèno su irelevantni ili za koje postoje odgovarajuæe zamene u kojima se ¾ivotinje ne koriste.
    * Protiv smo ogleda na ¾ivotinjama u kojima se ispituje dejstvo supstanci nebitnih za zdravlje ljudi i ¾ivotinja, kao ¹to su kozmetièki proizvodi koji slu¾e samo za ulep¹avanje.
    * Protivimo se hvatanju, dr¾anju i upotrebi divljih ¾ivotinja i nezbrinutih ¾ivotinja - lutalica, u ogledne svrhe.
    * Protiv smo iskori¹æavanja primata u ogledima jer je nemoguæe u laboratorijskim uslovima zadovoljiti slo¾ene potrebe u pona¹anju ovih ¾ivotinja.
    * Protiv smo vivisekcije ali dopu¹tamo disekciju - seciranja, na etièki nabavljenim le¹evima, odnosno ¾ivotinjama uginulim prirodnom smræu. Podr¾avavmo pravo uèenika i studenata da odbiju da rade ili posmatraju oglede na ¾ivotinjama, a da pri tom ne budu ka¾njeni.
    * Protivimo se genetièkim i biotehnolo¹kim manipulacijama, bilo u uzgoju ili genetièkom in¾injerstvu, koje mogu dovesti do naru¹avanja dobrobiti i zdravlja ¾ivotinja!
    * Smatramo da je  etièki neprihvatljivo patentiranje ¾ivotinja!

   24. april JE SVETSKI  DAN ZA©TITE OGLEDNIH ®IVOTINJA

Kako bi se obezbedila za¹tita dobrobiti oglednim ¾ivotinjma, ORCA se zala¾e za:

    * Ratifikaciju Evropske konvencije o za¹titi kièmenjaka (doneta od strane Saveta Evrope u Strazburu 1989.) koji se koriste u eksperimentalne i druge nauène svrhe;
    * Dono¹enje Zakona o za¹titi ¾ivotinja u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori i Pravilnika koji bi detaljno i precizno definisali uslove gajenja, iskori¹æavanja i prometa oglednih ¾ivotinja;
    * Osnivanje Etièkih komiteta za za¹titu ¾ivotinja pri institucijama koje se bave gajenjem i eksploatacijom oglednih ¾ivotinja;
    * Edukaciju nauènika, nastavnika, studenata i uèenika u oblasti za¹tite oglednih ¾ivotinja.

Kampanja “mi¹ ili Mi¹?” odnosi se na zamenu tradicionalnih eksperimenata na ¾ivotinjama, koji se izvode u obrazovanju (osnovne, srednje ¹kole i fakulteti), uvoðenjem alternativnih metoda



Ovde æemo poku¹ati da odgovorimo na najèe¹æe postavljana pitanja i da razbijemo neke zablude, èime æemo pokazati da se velikom broju eksperimenata ipak mo¾e naæi zamena, a da eksperiment ne gubi na vrednosti i da se pritom èak i smanjuje cena eksperimenta, kako etièka tako i ekonomska!

U kojim nauènim disciplinama se koriste ogledne ¾ivotinje u obrazovne svrhe?

Gotovo da nema prirodne nauène discipline koja svoja znanja ne stièe i ne pro¹iruje na oglednim ¾ivotinjama. U obrazovanju to su: biologija, anatomija, fiziologija, imunologija, mikrobiologija, farmakologija, toksikologija, patolo¹ka fiziologija, patolo¹ka morfologija i mnoge druge.

Koji su to meðunarodni propisi kojima je predviðena za¹tita prava i dobrobiti oglednih ¾ivotinja?

    * Univerzalna deklaracija prava ¾ivotinja (UNESCO, 1978.);
    * Evropska konvencija o za¹titi kièmenjaka koji se koriste u eksperimentalne i druge nauène svrhe (Savet Evrope, Strazbur, 18.3.1989.);
    * Univerzalna deklaracija o dobrobiti ¾ivotinja (WSPA, 2000.),

      Direktiva Saveta 86/609/EEC od 24. novembra 1986. godine.



©ta je to alternativa?

Alternativa je pojam koji, izmeðu ostalog, podrazumeva zamenu ¾ivih ¾ivotinja u in vivo ogledima. Alternative u edukaciji èine mnogobrojne metode koje studentu u potpunosti obja¹njavaju datu materiju a iskljuèuju usmræivanje ¾ivotinja. To su najèe¹æe programi sme¹teni na CD-u, video zapisi, fizièki modeli i razni aparati i dr. Ove metode pru¾aju studentu/uèeniku sve neophodne informacije a rad èine zanimljivijim i efikasnijim. Student/uèenik aktivno uèestvuje u eksperimentu (ako radi na nekom programu ili modelu) i mo¾e ga ponoviti onoliko puta koliko to ¾eli.

Koje su ne¾eljene posledice in vivo ogleda koje izvode studenti/uèenici?

    * Stvara se pogre¹an odnos prema vrednosti ¾ivota ¾ivotinja i dovodi do emocionalne desenzibilizacije uèenika/studenata (buduæih nauènika).
    * Brutalizacija uèenika/studenata i hrabrenje u usvajanju pogre¹nog stava da su ¾ivotinje nesvesna biæa kod kojih bol i patnja ne predstavljaju emocionalno iskustvo.
    * Remeti se ekolo¹ka ravnote¾a lokalnih ekosistema izlovljavanjem ¾ivotinja.

Pa, ¹ta ako se protivimo uvoðenju alternativnih metoda u nastavu?

    * Time nastavljamo negativnu tradiciju izvoðenja ogleda koji uzrokuju nepotreban bol i patnju oglednih ¾ivotinja!
    * Time ignori¹emo i nipoda¹tavamo meðunarodno prihvaæene pravne i etièke norme koje ¹tite prava i dobrobit oglednih ¾ivotinja i govore u prilog alternativama kao i prigovoru savesti protiv diskriminacije, kao osnovnom ljudskom pravu!

Koje su prednosti alternativa?

    * Etièke - studenti ne oduzimaju ¾ivot;
    * Obrazovne - ogled mogu ponoviti onoliko puta koliko to ¾ele i mogu sami kreirati ogled;
    * Estetske - nema krvi, ni scena patnji;
    * Profesionalne - mladi nauènici, asistenti mogu da uve¾bavaju brojne tehnike a da ne ubijaju veliki broj ¾ivotinja;
    * Ekonomske - jedan CD npr. mo¾e da zameni vi¹e od 100 ¾ivotinja po generaciji studenata;
    * Bezbedonosne - ne mo¾e doæi do povreda prilikom baratanja sa instrumentima i ¾ivotinjama.

www.orca.org.yu


Mene zanima: da li postoje ve¾be u kojima se koriste experimentalne ¾ivotinje i da li ja imam pravo na prigovor savesti da tim ve¾bama ne prisustvujem?

[AquArius]

Prvo sto me je profa farmakologije u USA pitao kad sam prihvatila da radim na njihovom projektu bilo je : A da li imate neki problem, eticki, moralni sa radom na zivotinjama (konkretno misevima). Ukoliko ne zelite, mozemo Vas poslati na drugi projekat.

Zatekao me je. Rekla sam mu da animalni modeli, iako cesto slabo koreliraju sa ljudima su mnogo bolji od alternativnih modela (bar je to bio moj utisak, a o alternativnim nisam ni znala mnogo). CD je CD, a mis, svinja, pas, macka, primat su .. pa skoro pa ljudi  Takodje, rad na zivotinji mora biti opravdan! (Npr. ja sam radila sa opioidnim analgeticima na knock-out misevima, koje sam fakultet uzgaja.. divne zivotinje, inace, iako vas ne vole mnogo jer ih bockate). Da se razumemo, nije mi bilo svejedno, migolje se, skvice, hoce i da ujedu.. jednog sam htela da ponesem za Srbiju.

Alternativni modeli, vetacke koze npr. za istrazivacki rad u oblasti kozmetologije su veoma veoma skupe i novac da ih priuste imaju samo velike i jake kompanije, sto opet nije izgovor, ali je jedan od razloga zasto jos uvek imate zeceve na kojima se ispituje ruz za usne.

E sad me bas zainteresovase ti alternativni modeli .. hm.

E da, Dare, ne se brines, nemas rad na zivotinjama na faxu.
Bar mi nismo imali.

[Darker]

Ma ne brinem se toliko, vi¹e filozofiram...
Problem mi je kad jedan profesor ili asistent izjavi kako je bedak ¹to ne mo¾emo da experimenti¹emo sa majmunom jer je jbg, mnogo skup... Ili kako neki drugi profesor izjavi kako je ok ekologija i sve to, ali da je ipak èovek na prvom mestu... Ili da umre od smeha na izjavu:jadan mi¹...
Mo¾da tro¹im uludo energiju, ali eto ¹ta misli orka o tome...

[dirigent]

Da nije rada na experimentalnim zivotinjama , nasa medicina bi bila jos na nivou XIX veka, a mozda i ranije. Bestijalno je ubijati zivotinje bez svrhe , a ako ima razloga ne vidim zasto ne, jer se ljudi zivotinjama i hrane.

[olgica]

Uh, dobro je sto ne radimo nista sa zivotinjicama!

[AquArius]

Nije problem da profa izjavi to sto izjavi, ali to (upotreba zivotinja u eksperimentalne svrhe) mora biti argumentovano, opravdano. Iskreno, moze se zadenuti i tema o upotrebi zivotinjskog mesa u ishrani, pa i zivotinjskih prozivoda, jer covek je prvenstveno herbivora (oblik zuba, enzimi, sistem za varenje .. proucavali ljudi). Sto nismo svi vegosi? Ako su nam nekad trebale zivotinjske masti i proteini da preguramo zimu, sad imamo odecu, imamo razne izvore hranljivih supstanci, ali da li smo pametniji?

Uvek ce se naci rupa u zakonu i/li neko sa previse novca. I covek ce jos duuugo biti "na prvom mestu". Jer zato i jesmo gde jesmo (sa svim pozitivnim i negativnim smislom) , zar ne?

[pig_am_am]

Ma ne brinem se toliko, vi¹e filozofiram...
Problem mi je kad jedan profesor ili asistent izjavi kako je bedak ¹to ne mo¾emo da experimenti¹emo sa majmunom jer je jbg, mnogo skup... Ili kako neki drugi profesor izjavi kako je ok ekologija i sve to, ali da je ipak èovek na prvom mestu... Ili da umre od smeha na izjavu:jadan mi¹...
Mo¾da tro¹im uludo energiju, ali eto ¹ta misli orka o tome...

a onda umru od smeha studenti,pa isti ti studenti izadju sa mislju
"covek je najbitniji, 'bes ekologiju."

neke stvari treba da se cute. a ne da se izjavljuju jos na TAJ nacin.

[MiKy]

joj kad se setim jadnih miseva sa farmakologije koje smo mucili `na resou` kad smo radili analgetike...

[Maslacak]

E pa, postavlja se pitanje ¹ta su opravdani eksperimenti.

Za mene nikako nije opravdano prikazivanje studenima kako neka supstanca za koju svi dobro znamo kako deluje - deluje. Evo, ja zaista verujem svim knjigama na svetu da je morfin vrlo efikasan protiv bolova, i ne treba da gledam malog belog mi¹a kako trlja ¹apice od bola da bi mi ne¹to bilo jasnije.

Meðutim, mnogo gori do¾ivljaj od tog eksperimenta na farmakologiji bila je kaseta koju su su nam prikazali, na istim...mislim na pretposlednjemm ili poslednjem terminu. Radi se o eksperimentu na zecu koji podrazumeva njegovo privezivanje za sto sa sve èetri, bu¹enje njegove traheje, i uno¹enje razlièitih supstanci da studenti u¾ivo vide kako to utièe na njegovo disanje...ja sad ne mogu ni da se setim...Ach, adrenalin, razlièiti bokatori receptora..."pa tako, vidite, sad mu se ubrzalo disanje i rad srca", "sad se usporilo", "sad pokazuje prekide, pa se nastavi"... i na kraju mu dodamo tubokurarin gde mu disanje potpuno prestane i on ugine. I tako ubismo zeca mrtvi hladni da bi videli ono ¹to veæ znamo. ÈEMU? Ja ne znam jesam li ja nenormalna, ali zaista ne vidim svrhu.

2 su me stvari posebno ¹okirale.
Jedna je bila reèenica: ne brinite, to je humano jer ga ne boli.
A drugo je preponosno izgovoreno: ovo smo mi radili kod nas na institutu.

Neko mi je rekao kako je dobro bar ¹to su to uradili samo jednom, pa studentim prikazuju kasetu, a ne da na svakim ve¾bama to rade iznova ®iva istina. Samo ja ne shvatam za¹to bi moralo ijednom, besmisleno je. A osim toga - stekla sam utisak da to ¹to prikazuju kasetu, nije zbog humanosti (s obzirom na to kakvo je asistentkinjino odu¹evljenje bilo) nego prosto - nemaju uslova da tako ne¹to komplikovano radimo u¾ivo.

Ja uop¹te nisam radikalan aktivista, ni nekakav borac za prava ¾ivotinja. Ali mi je tu¾no. Prosto - za¹to ako ne mora? Jedna je stvar istra¾ivanje i ispitivanje novog leka gde je to zaista neophodno, pa èak i nedovoljno...a drugo su nekakve budalaste demonstracije. I¾ivljavanje.

[MiKy]

ja zaista obozavam zivotinje i kad tako razisljam stvarno mi bude zao...ali sa druge strane te zivotinje se i `proizvode` za te stvari i one svakako nemaju nikakav zivot 
sve zavisi na koji nacin usmerimo razmisljanje...gidne male zivotinje

[AquArius]

@Maslacak,

da, ima smisla to sto kazes, ako je nesto vec poznato, zasto onda to ponavljati i ponavljati..
Medjutim, ako je u pitanju novi lek, nova kombinacija lekova, .. tu uvek postoji i kontrolna grupa na kojoj se radi nesto sto se radilo vec mnogo puta, jer drugacije ne ide, jer u istrazivanju, ako se radi na istim misevima, oni moraju da prodju odredjenu proceduru (citaj, ako hoces - torturu), da bi rezultati bili validni. Ako bilo ko zna za bolje nacine (a pri tom, mollim vas da vam ne padaju stvari tipa - neka se koriste tabele i opste poznati podaci)..

Slazem se.
Istrazivanje mozda jeste humano.
Ali nije animalno.

[pig_am_am]

ok. zivot nekom majka,a nekome maceha... tako je to.

ali ne mora bas nastavnica biologije u srednjoj skoli,da trazi od ucenika da iglom prodju kroz kicmeni stub zabe. mislim,sta smo time dokazali?
nista.
ta vezba treba da se zove "ubistvo zabe u nepotrebne svrhe"

ispitivanje lekova je druga stvar.

mada,ne mora bas ni "ispitivac" ili profesor,da se smeje toj situaciji.
sta znam...neukusno je.

[MiKy]

uvek mora da postoi neka zrtva....

[AquArius]

Zivotinje za dobijanje krzna.
Koje se ubijaju na mastovite nacine da se krzno ne bi ostetilo,
koje se neretko bude dok ih deru,
koje deru dok su zive, jer je bolja prokrvljenost..

Ljudi su stvarno cudovisni.
Na obe strane.

[MiKy]

sto jeste jeste...kad pogledas kako se ljudi odnose prema ljudima ne smes ni da pomislis sta su sve spremni da urade zivotinjicama