Studijski program diplomskih doktorskih studija iz bromatologije

[AquArius]

STUDIJSKI PROGRAM DIPLOMSKIH DOKTORSKIH STUDIJA IZ BROMATOLOGIJE NA FARMACEUTSKOM FAKULTETU


PLAN NASTAVE






Ukupan broj kredita na doktorskim studijama je 180, a od toga 90 je predviedjeno za doktorsku disertaciju

* Priprema plana izrade doktorske disertacije podrazumeva samu prijavu teme doktorske disertacije kao i nauène zasnovanosti teme doktorske disertacije. Kandidat bi nauènu zasnovanost teme, cilj i metode izrade doktorske disertacije prezentovao u vidu seminarskog rada

Izborni predmeti:

1. Strukturne karakteristike i imunobiolo¹ke osobine proteina u namirnicama
2. Lipidi u namirnicama i hrani
3. Aditivi u hrani
4. Uticaj termièkih procesa na interakcije sastojaka hrane
5. Legislativa


PROGRAM NASTAVE

1. BIOSTATISTIKA

Op¹ti pojmovi biostatistike. Statistièka terminologija. Populacija i uzorak. Promenljive velièine (varijable) i podaci. Urenivanje podataka. Grafièko prikazivanje i tabeliranje podataka. Mere centralne tendencije. Mere odstupanja. Normalna raspodela. Standardna normalna raspodela. Izraèunavanje povr¹ine ispod normalne krive. Testiranje hipoteze. Gre¹ke tipa I i tipa II. P-vrednost. Jednostrani i dvostrani Student t-test. Test odnosa varijanse. Analiza varijanse. Analiza varijanse za jedan kriterijum klasifikacije. Analiza varijanse za dva kriterijuma klasifikacije. Linearna regresiona analiza. Regresiona jednaèina. Korelaciona analiza. Koeficijent korelacije. Koeficijent determinacije. Standardna gre¹ka odstupanja od regresione prave. Kori¹æenje regresione analize za predvinanje. Neparametarske metode. Neparametarski t-test (Mann-Whitney U-test). Neparametarska analiza varijanse (Kruskal-Wallis-ov test). Neparametarska korelacija. Chi-kvadrat test. Test slaganja. Test nezavisnosti. Test homogenosti. Interval pouzdanosti oèekivanih vrednosti. Specifiènosti statistièke obrade podataka i interpretacije rezultata u hemiji hrane.

2. ODABRANA POGLAVLJA IZ ORGANSKE HEMIJE

Osnovni principi konformacione analize i znaèaj konformacija. Konformacije i reaktivnost cikliènih sistema (ravnote¾e, supstitucije, eliminacione, fragmentacione i intramolekulske reakcije). Stereoselektivne i stereospecifiène reakcije. Asimetrièna sinteza (metode, asimetrièni reagensi, katalizatori, enzimatske i mikrobiolo¹ke metode). Totalne asimetriène sinteze. Elementi bioorganske hemije: Osnovna hemijska struktura i nomenklatura heterocikliènih jedinjenja, policikliènih aromatiènih jedinjenja, peptida, ugljenih hidrara, acil-gliceroli, prostaglandina, vitamina. Hemijska stabilnost i reaktivnost. Mehanizmi hemijskih transformacija biomolekula.

2. METODOLOGIJA NAUÈNOG ISTRA®IVANJA

Nauka i etika. Nauèni problem Hipoteza. Verifikacija hipopteze: nauèno posmatranje i nauèni eksperiment. Eksperimentalni dizajn. Op¹ta nauèna metoda saznanja: metoda modelovanja i biolo¹ki modeli. Projekat nauènog istra¾ivanja. Eksperimentalno istra¾ivanje na terenu: analiza primera. Objavljivanje rezultata nauènog istra¾ivanja:sa¾etak, poster, usmeno izlaganje nauèni, struèni èlanci, ostale publikacije i primeri. Vrednovanje nauènog rada: kritièna ocena i nauèni pokazatelji. Analiza kreativne komponenente. Pisanje i prijava projekta.

3. INSTRUMENTALNE METODE

Odabrane instrumentalne metode od znaèaja za hemiju hrane. Polarimetrija. Refraktometrija. Spektrofotometrija. AAS. Gasna hromatografija. TLC. HPLC. Gel filtraciona hromatografija. Elektroforeza. Western blot. ELISA.

4. HEMIJA HRANE I DIJETETIKA

Bromatologija kao nauèna oblast – veze sa drugim nauènim oblastima. Definicija hrane, namirnica i nutrimenata. Faktori koji utièu na izbor namirnica. Energetska vrednost namirnica. Osnovni hranljivi sastojci – energetska vrednost, hemijske osobine, osnovne uloge u organizmu, biolo¹ka vrednost. Nutrimenti sa za¹titnim delovanjem. Biolo¹ki aktivne nenutritivne komponente namirnica. Vrste namirnica prema ulozi u organizmu. Voda kao namirnica. Dijetetske namirnice. Interakcije nutrimenata u hrani, digestivnom traktu i organizmu. Interakcije hrane i lekova.

5. PROCENA RIZIKA UNOSA HRANE

Prirodno toksièni sastojci u namirnicama. Aditivi, kontaminanti i rezidue lekova u
namirnicama i procena njihovog dnevnog unosa. Promena namirnica tokom termièkog
tretmana i interakcije koje postoje na relaciji nutriment-nutriment. Alergije izazvane
hranom, averzije i netolerancije na pojedine nutrimente. Menunarodna procedura
procene rizika, standardi i preporuke.

6. ANALITIKA HRANE

Primena analitièkih metoda za analizu ¾ivotnih namirnica i voda. Odrenivanje osnovnih
sastojaka namirnica: masti, proteini i ugljeni hidrati, vitamini, minerali, pomoæne materije i
aditivi.

7. OBRADA PODATAKA U HEMIJI HRANE

Metode obrade podataka u hemiji hrane. Izrada i odbrana jednog seminarskog
rada.

8. DIJETOTERAPIJA

Upoznavanje sa osnovnim pricipima ishrane u zdravlju i bolesti. Uticaj pojedinih patofiziolo¹kih procesa na nutritivni status i nutritivne potrebe pacijenata; poznavanje osnovnih principa enteralne i parenteralne ishrane. interakcija hrane i lekova. Prepozavanje stanja i bolesti u kojima je dijeta znaèajan faktor terapije. Definisanje re¾ima ishrane razlièitih kategorija populacije (adolescencija, trudnoæa, dojenje...). Dzajniranje dijeta u sklopu terapije odenenih oboljenja (celijakija, fenilketonurija, dijabetes....).


PROGRAM NASTAVE ZA IZBORNE PREDMETE

1. STRUKTURNE KARAKTERISTIKE I IMUNOBIOLO©KE OSOBINE PROTEINA U NAMIRNICAMA

Struktura proteina-primarna, sekundarna, tercijarna, kvartenerna. Odredjivanje sekvence (Edmanova, Sangerova metoda). Osobine proteina znaèajne za senzorne karakteristike namirnica. Imunogenost proteina.

2. LIPIDI U NAMIRNICAMA I HRANI

Lipidi. Podela, izvori, energetska vrednost. ω-3 i ω-6 masne kiseline. Lipidi hrane kao morbogeni faktori.

3. ADITIVI U HRANI

Kategorizacija aditiva prema funkcionalnim svojstvima. Legislativa koja se odnosi na aditive (EU, SAD, SCG). Praæenje unosa aditiva. Procena rizika upotrebe aditiva. Prihvatljiv dnevni unos. Arome. Pomoæna sredstva u proizvodnji namirnica. Enzimski preparati u proizvodnji hrane.

4. LEGISLATIVA

Medjunarodi standardi u oblasti kvaliteta i bezbednosti hrane - Codex Alimentarius. Medjunarodni sporazumi u oblasti bezbednosti i prometa hrane WTO, SPS, TBT i dr. Regulativa EU u oblasti hrane. Domaæa regulativa (zakoni, pravilnici, uredbe i dr) u oblasti hrane. Harmonizacija nacionalnih propisa sa regulativom EU. Sistem slu¾bene kontrole hrane (laboratorije, inspekcijska slu¾ba). Integrisani sistem lanca bezbednosti hrane "od njive do trpeze". Legislativa kao mehanizam upravljanja rizikom.

5. UTICAJ TERMIÈKIH PROCESA NA INTERAKCIJE SASTOJAKA HRANE

Metode obrade namirnica. Tretmani koji ukljuèuju toplotu. Uticaj tretmana na pojedinaène sastojke namirnica. Interakcije izmenu nutrimenta tokom stajanja i obrade (Enzimsko i ne-enzimsko tamnjenje). Hemizam interakcija. Procena uticaja tretmana na nutrimente.

Predlagaèi programa i Izvodjaèi nastave na doktorskim studijama iz bromatologije
Prof dr Ivanka Miletiæ (ekspert Ministarstva nauke RS u oblasti farmacije)
Prof dr Ivan Stankoviæ (ekspert FAO/WHO)
Prof dr Slanana ©obajiæ
Dr Bri¾ita .orneviæ

Najznaèajniji èasopisi u kojima su predvineni predavaèi do sada objavljivali svoje radove:
Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition; Physiology and Behavior; Journal of
Pharmaceutical and Biomedical Analysis; Food Chemistry; Trace Elements and
Electrolytes; Biological Trace Elements Research; European Journal of Pharmaceutical
Sciences; Journal of Planar Chromatography; Acta Alimentaria; FAO i WHO publikacije i
dr.