Nasilje nad decom

[Bred]

Surove tuèe ðaka
Autor: V. Nedeljkoviæ |


Prvo su mi udarali æu¹ke kad god me vide. Æutao sam i trpeo. Potom su poèeli da mi uzimaju pare koje sam dobijao za u¾inu. Danima sam ostajao gladan, ali nisam smeo nikome da ka¾em. Pla¹io sam se njihove osvete. Jednog dana su me saèekali ispred ¹kole. Naterali su me da skinem nove patike. Kuæi sam se vratio bos. Tek tada sam sve isprièao roditeljima - prièa èetrnaestogodi¹nji Petar, uèenik jedne beogradske osnovne ¹kole.

Ciljevi
Cilj UNICEF-ovog programa „©kola bez nasilja“ je da deca, roditelji i nastavnici nauèe da prepoznaju i reaguju na nasilje. U programu uèestvuje oko sto osnovnih ¹kola, od 1.500 koliko ih ima u Srbiji.
Ono ¹to se desilo Petru, nije usamljen sluèaj jer je istra¾ivanje Unicefa, koje je obuhvatilo blizu 30.000 osnovaca, pokazalo da èak 28 odsto uèenika na neki naèin uèestvuje u vr¹njaèkom nasilju. Isto istra¾ivanje pokazuje da se 65 odsto uèenika jednom u poslednja tri meseca na¹lo u ulozi ¾rtve nasilja, gde je nasilnik bio njihov vr¹njak. Pojedini uèenici svoje vr¹njake vreðaju, nazivaju ih pogrdnim imenima, ismevaju, ogovaraju, ali i tuku, prete, zastra¹uju... Devojèice i deèaci podjednako su skloni nasilnom pona¹anju. Razlikuju se samo u naèinu na koji ga ispoljavaju. Dok su deèaci skloniji fizièkom nasilju - udaranju, ¹utiranju, otimanju... devojèice pribegavaju psiholo¹kom nasilju - ogovaranju, ismevanju, iskljuèivanju iz grupe...
- Nasilje meðu decom je, na¾alost, postalo trend. Ovaj socijalni problem se èesto ignori¹e. De¹ava se da veæina dece u ¹kolama mirno posmatra nasilje ili ga podr¾ava i navija. Nasilja meðu vr¹njacima ima svuda i to je problem koji traje. Ono ¹to Srbiju izdvaja u odnosu na druge zemlje, to je da istra¾ivanje pokazuje da kod nas veliki broj dece uop¹te ne reaguje na nasilje veæ æute i prave se da ga ne vide - ka¾e Dragana Koruga, psiholog i koordinator Unicefa.

Oblici nasilja
1. Vreðanje, pogrdna imena, ismevanje
2. Laganje (prièanje la¾i o njima da bi odvratili druge od dru¾enja sa njima)
3. Udaranje (¹utiranje, guranje, gaðanje neèim, zatvaranje i zakljuèavanje)
4. Otimanje novca i drugih stvari, uni¹tavanje njihove liène imovine
5. Pretnje i zastra¹ivanje
6. Prisiljavanje da èine ono ¹to ne ¾ele
©kola i porodica su prvi koji moraju da se pozabave problemom vr¹njaèkog nasilja, sla¾u se struènjaci.
- Istra¾ivanje je pokazalo da je veliki broj uèenika u Srbiji na neki naèin ukljuèena u vr¹njaèko nasilje. To je veæ alarmantno. Primera radi, u Norve¹koj, koja je prva zapoèela program na suzbijanju vr¹njaèkog nasilja, kada taj procenat preðe sedam odsto obrazovni sistem preduzima ozbiljne mere. Odmah animiraju javnost, anga¾uju ¹kole da se pozabave problemom kroz razlièite programe. Iako je kod nas problem mnogo veæi on nije nere¹iv, ali, takoðe, moramo ukljuèiti celu dru¹tvenu zajednicu - ka¾e Dragana Koruga.
Ona smatra da prvo treba jasno definisati ¹ta je to vr¹njaèko nasilje. Jedan od problema je to ¹to odrasli samo fizièko zlostavljanje vide kao nasilje, a èesto i to posmatraju kao sastavni i neophodni deo odrastanja.
- Pod nasiljem se ne misli samo na fizièko nasilje, veæ bilo koje pona¹anje kojim se drugi ¾eli povrediti, upla¹iti ili osramotiti, a to traje u nekom vremenskom kontinuitetu. Moramo dosledno ispoljiti netoleranciju na nasilje. O nasilju ne smemo æutati. Treba mobilisati sve struène kapacitete, prosvetne radnike, psihologe, pedagoge, sociologe, socijalne radnike, lekare, policiju..., da urade koliko mogu na smanjenju nasilja - ka¾e Koruga.
Poput Petra sa poèetka ove prièe najveæi broj uèenika (67 odsto) na nasilje reaguje tako ¹to se povlaèi u sebe, poku¹avajuæi da koliko je moguæe izbegne nasilnike. Oko 42 odsto dece ka¾u da su na nasilje odgovorili nasiljem, dok su neki poku¹ali da nasilnike podmite, tako ¹to su im nosili knjige, pisali domaæi, kupovali u¾inu...
- Deca, ¾rtve vr¹njaèkog nasilja, postaju stidljiva, bez samopouzdanja, be¾e sa èasova. Neretko poènu da dobijaju lo¹ije ocene i èesto su depresivna. To je psiholo¹ka trauma za ceo ¾ivot - sla¾u se psiholozi.

©ta da urade roditelji
- Poku¹aju da „uðu“ u deèji svet i da problem do¾ive iz ugla deteta.
- Vode interaktivan (dvosmeran) razgovor sa decom.
- Prihvate detetovu gre¹ku (ako postoji) bez automatskog okrivljavanja.
- Razumeju njihovu potrebu da budu deo grupe i da ih ona prihvati.
- Pogledaju sa decom filmove koji ih interesuju i poku¹aju kod njih da razviju kritiènost koja æe im pomoæi da se za¹tite.
- Pregledaju video-igrice koje deca gledaju i postave im jasne granice ¹ta mogu da gledaju, a ¹ta ne.

Rezultati istra¾ivanja UNICEF-a
65 % uèenika se bar jednom u poslednja tri meseca na¹lo u ulozi ¾rtve nasilja
28 % uèenika na neki naèin uèestvuje u nasilju u prostorijama ¹kole
44 % uèenika tokom ¹kolovanja pamti da je lièno do¾ivelo nasilje
*U istra¾ivanje je bilo ukljuèeno blizu 30 hiljada uèenika

blic