Evolucija

[Bred]

From a Frog to a Prince - Od ¾abe do princa
NARRATOR
Mo¾da je potrebno ne¹to vi¹e od poljupca da bi princeza pretvorila ¾abu u princa, ali
prema teoriji evolucije, vodozemci kao ¹to su ¾abe stvarno su se pretvorili u nono3re,
ukljuèujuæi i prinèeve.
Danas se teorija evolucije smatra utemeljenom èinjenicom. Ali nije oduvek bilo tako.
Prva knjiga Mojsijeva u Bibliji je kratak pregled o misteriji porekla na¹eg sveta,
otkrivenje vrhovnog Stvoritelja njegovoj paloj tvorevini. Malo ko je do vek i po uop¹te
sumnjao u tu istinu, sve dok se jedan prirodnjak amateru nije odva¾io na put otkriæa i
potresao svet jednom jeretièkom idejom.
Ispitijuæi u¾arena korita lave na ostrvu Galapagos, Èarls Darvin je ostao fasciniran
èudnim ¾ivotom divljine. Video je gigantske kornjaèe, izolovane na razlièitim ostrvima,
razlièite velièine i oblika. I tako je on zamislio da tokom velikih vremenskih perioda, ako
se kornjaèe menjaju, one æe na kraju da se transformi¹u u ne¹to sasvim drugo.
Na Univerzitetu Oksford, Doktor Rièard Dokins radi kao profesor filozofije nauke. Autor je
nekoliko veoma prodavanih knjiga. On je takoðe i jedan od najvatrenijih branilaca
Èarlsa Darvina.
DAWKINS
Pretpostavljam da je velika ¾ivotna misterija objasniti odakle je nastala tolika slo¾enost
¾ivota. Drugim reèima, pitanje slo¾enosti je u stvari pitanje informacije. Informacija je
merilo slo¾enosti. A slo¾enost ¾ivota nije samo puka slo¾enost, koliko je to da su ¾ivi
organizmi adaptirani na komplikovan naèin, veæ I da pre¾ivljavaju. Ona èine sve ¹to je u
njihovoj moæi da pre¾ive i onda izgleda kao da su predivno stvorene ma¹ine. Ma¹ine
stvorene da pre¾ivljavaju.
NARRATOR
Meðutim, svi struènjaci nisu saglasni sa tim da je slo¾enost ¾ivota nastala akumulacijom
mnogih promena koje su se desile sreænim promenama. Sve je veæi broj disidenata u
nauci koji sumnjaju u Darvinovu teoriju.
Molekularni biolog, Doktor Majkl Denton, istra¾ivaè na Univerzitetu Otago na Novom
Zelandu je jedan od njih. On tvrdi da je darvinizam teorija koja pre¾ivljava krizu, zato ¹to
se bazira na pretpostavci o takozvanoj èinjenici evolucije. Ta teorija, meðutim, ne mo¾e
da objasni navodnu transformaciju jednostavnih oblika ¾ivota u slo¾ene organizme
putem sluèajnih procesa evolucije.
DENTON
Ne mislim uop¹te da je Darvinova teorija evolucije u bilo kom smislu ustanovljena
èinjenica, kao ¹to to tvrde mnogi bilolozi. Za mene je ona veliki kosmolo¹ki ili
kosmogenetski mit 20. veka. I danas mislim to isto. Koliko ja vidim, ni¹ta ¹to sam video u
biologiji i u svim drugim nauènim dostignuæima u poslednjih 20 godina, ni na koji naèin
ne mo¾e da promeni moje mi¹ljenje o mom fundamentalnom verovanju da Darvinizam
predstavlja jedno neadekvatno obja¹njenje.
NARRATOR
Darvinove ideje danas predstavljaju zvaniènu mudrost sveta, i smatra se za utvrðenu
èinjenicu to da su jednostavni oblici ¾ivota evoluirali tokom vi¹e miliona godina
postepenih promena u svu slo¾enost i raznolikost koju danas vidimo. Sve to bez
delovanja jednog suverenog Stvoritelja sveta.
DAWKINS
I, naravno, zagonetka koja muèi sve jeste odakle je do¹la sva slo¾enost ¾ivog sveta,
odakle potièe sva ta informacija?! Ona ne mo¾e da doðe tek tako sluèajno. Potpuno je
nezamislivo da mo¾ete dobiti ne¹to tako komplikovano kao ¹to je ptica, ili ne¹to
inteligentno projektovano kao ¹to je ptica, èovek, ili je¾, a da je sve to nastalo sluèajno.
Sluèajnost je apsolutno iskljuèena. Da ne¹to nastane ni iz èega, ni iz kakve slo¾enosti,
bez informacije o krajnjoj slo¾enosti savremenih ¾ivih organizama u jednom koraku
sluèajnosti – to nije moguæe. To bi bilo kao da bacate kockicu hiljadu puta i da svaki put
dobijate “¹esticu”. Prema tome, to je apsolutno iskljuèeno. Ali, ako dopustite da bude
malo sreæe u jednoj generaciji, potom malo sreæe u sledeæoj generaciji, potom malo
sreæe u narednoj generaciji, i tako nastavi da se akumulira ta sreæa korak po korak,
mo¾ete da nekako napravite da od bilo kog stepena jednostavnosti doðete do nekog
stepena slo¾enosti, jer sve ¹to vam je tada potrebno jeste dovoljno vremena. Prema
tome, odakle je nastala ta slo¾enost? Do¹la je od postepenog ubrzavanja procesa
evolucije putem prirodne selekcije.
NARRATOR
U dana¹njem nauènom svetu prihvaæeno je zdravo za gotovo da su se prvobitne ribe
prvo pojavile u prvobitnim okeanima, da su potom ispuzile iz vode i postale vodozemci.
Vodozemci su se pretvorili u gmizavce, a gmizavci u nono3re. Evolucionisti tvrde da su
neki gmizavci odbacili ljuske, da im je poraslo perje i da su poleteli u nebo da bi postali
ptice. Ali gmizavci i ptice se veoma razlikuju. Gmizavci ne poseduju genetsku
informaciju za krila i perje.
Da bi se gmizavac promenio u pticu potrebna je dodatna ogromna kolièina slo¾enih
informacija. Darvinovo rasuðivanje bilo je da sa malo sreæe, dovoljan broj manjih
promena mo¾e èak I da pretvori gmizavce u ptice. Majkl Denton ka¾e da to nije moguæe.
DENTON
Mo¾e se citirati mno¹tvo primera iz biolo¹kog sveta, o stvarima koje ukazuju da su izvan
tog jednostavnog Darvinovog mehanizma. Postoje stvari kao ¹to su prièja pluæa. Postoje
stvari kao ¹to su ptièje perje, amniotièko jaje, bakterijski flagellum. Hoæu da ka¾em,
zaista postoji veliki broj sistema koji imaju tu jedinstvenu slo¾enost koju nalazite u
prirodi, a u su¹tini, da bi sistem funkcionisao potrebno je da imate delove A, B, C, D i
tako dalje, da se svi ti delovi uklope i sjedine pre nego ¹to sistem poène da funkcioni¹e.
Bojim se da ne mogu da shvatim kako su sve te stvari poèele da funkcioni¹u same od
sebe.
Uzmite, recimo, perje ptice. Perje za letenje je veoma komplikovana struktura maju¹nih
kuka koje su isprepletane, i delova koje dr¾e delove perja zajedno, a te male
mikroadaptacije perja koje mu daju moguænost adaptacije kako bi moglo da leti, i
Darvinov model evolucije zahtevaju da su ¾ivi organizmi u prelaznom periodu u
potpunosti funkcionalni, to jest da lete, a ja ne mogu da zamislim kako je moguæe doæi
do takvog cilja, a da sve te strukture perja nisu izrasle odjednom, i da u biolo¹kom
smislu nisu bile funkcionalne.
NARRATOR
Gmizavci i ptice takoðe se potpuno razlikuju po sistemu reprodukcije i disajnim
organima. Pluæa gmizavca pu¹taju vazduh da uðe i izaðe iz pluæa samo preko jedne
cevi koja se zavr¹ava sa vazdu¹nim kesicama. Kod ptica vazduh neprestano cirkuli¹e
kroz pluæa u jednom smeru i kreæe se u slo¾enom sistemu meðusobno povezanih
vazdu¹nih kesica koje su povezane sa njenom ¹upljom kosti.
Darvinisti tvrde da su se pluæa gmizavca promenila u ptièja pluæa posredstvom mnogih
prelaznih faza. Ali, Majkl Denton ka¾e da polu-formirano pluæe u tom sluèaju ne bi
funkcionisalo zato ¹to prelazni oblici ne mogu da di¹u. Svaka prelazna faza imala bi za
posledicu izumiranje vrste.
DENTON
Ptièja pluæa su primer, kao I ¾iva æelija ili perje, prilièno slo¾enog sistema, toliko
komplikovanog po strukturi da, koliko ja vidim, mo¾ete da ih zamislite samo u funkciji
disanja. Ako cela sada¹nja struktura i poredak u njoj postoji, to je jedan od najboljih
primera u prirodi slo¾enog sistema koji se sastoji od mnogih komponenti koje stupaju u
meðusobnu interakciju. Sve te komponente moraju veæ da postoje, a one veæ postoje u
pluæima svake ptice, pre nego ¹to ono poène da obavlja svoju funkciju.
U sluèaju ptièjih pluæa, ja mislim da je reè o prilièno te¹kom pitanju koje Darvinisti ne
mogu da re¹e. Hoæu da ka¾em da ne mogu da zamislim kako je takvo pluæe, ili bilo koja
njemu analogna stvar, mogla da nastane kao posledica malih sluèajnih promena.
NARRATOR
Da bi jednostavni oblici ¾ivota evoluirali u slo¾enije, potreban je ogroman priliv novih
informacija. Jedan mikrob ima oko dve knjige po 500 strana u slo¾enom kodu genetske
informacije svoje DNK. Èovek sa svojim informacijom u jednoj æeliji analogan je kao
najmanje 1000 knjiga. Da bi se mikrob transformisao u èoveka, to znaèi da treba da
dodate celu jednu biblioteku novih informacija. Pa odakle onda dolaze te nove
informacije?
Profesor Verner Git je specijalista informacione teorije i direktor Saveznog instituta za
fiziku i tehnologiju u Brunsviku, u Nemaèkoj. On ka¾e da evolucija slo¾enih ¾ivotnih
formi od jednostavnih oblika ¾ivota putem selekcije sluèajnih sreænih pobolj¹anja jedne
vrste nije moguæa, zato ¹to ne postoji izvor novih informacija za takav proces.
WERNER GITT
Najveæi problem za evoluciju je poreklo informacija. Odakle dolazi informacija?
Nemoguæe je da od jednostavnog ¾ivog organizma doðemo do nekog slona ili ljudskog
biæa. Da bi se taj proces odigrao potrebno je mnogo vi¹e informacija, a ona ne mo¾e da
doðe putem sluèajnih procesa.
NARRATOR
Darvinisti tvrde da je nova genetska informacija do¹la od genetskih mutacija koje su se
prenosile iz generacije u generaciju. Genetske mutacije su sluèajne gre¹ke, ne¹to kao
kada pogre¹ite prepisujuæi neki tekst, smatraju evolucionisti. Najpo¾eljnije mutacije su
saèuvane prirodnom selekcijom, ka¾u oni.
DAWKINS
Upravo molekularna genetika, koja je konaèno omoguæila detaljne dokaze, apsolutno je
oborila tu teoriju i dala dokaz koji niko ne mo¾e osporiti, zato ¹to molekularna genetika
zaista pokazuje detalje genetskog materijala, kao ¹to to èini i ljudski tekst. Tako mo¾ete
da vidite kako su se menjala slova i reèi DNK koje opisuju anatomske promene u svakoj
novoj generaciji, sve ono ¹to je i sam Darvin mogao da vidi.
NARRATOR
Genetske mutacije nastaju usled o¹teæenja gena, èesto puta zato ¹to su geni izlo¾eni
zraèenju ili toksiènim hemikalijama. Neke mutacije nemaju nikakve posledice, ali veæina
je ¹tetna i èesto smrtonosna.
Iako je veæina mutacija ¹tetna, neke mutacije mogu biti uslovno korisne. Darvin tvrdi da
se evolucija de¹ava kada ove retke uslovno korisne mutacije doðu do izra¾aja
posredstvom prirodne selekcije.
Ostrva u arhipelagu Galapagos su navodni prikaz evolucije, jedinstvena divljina koju
prouèavaju nauènici iz celog sveta. Ovde se turistima pokazuju kormorani koji ne lete,
kao primer navodne evolucije koja je nastala uslovno korisnim mutacijama. Kormoran
na ostrvu Galapagos izgubio je svoju genetsku informaciju za krila, pa sada bez nje
mo¾e veoma dobro da pliva i roni. A to mo¾e biti napredak. Turistièki vodièi na ostrvu
Galapagos obja¹njavaju da zbog ove navodno oèigledne prednosti, beskrilni kormorani
su ostavljali vi¹e potomstva iza sebe, tako da je ova vrsta pre¾ivela prirodnom
selekcijom, a da je ona vrsta sa krilima izumrla.
DON BATTEN
Beskrilni kormorani su zaista degenerisani mutanti koji imaju izgubljenu informaciju o
tome kako nastaju krila. Svi primeri mutacije su zapravo gubitak informacije, èak i oni
koji predstavljaju uslovno korisne mutacije. Ne postoji nova genetska informacija.
Primeri koji se navode za evoluciju zapravo su primeri raznolikosti unutar jedne vrste.
Mikrobi koji su otporni na antibiotike, insekti otporni na insekticide, biberasti moljac – sve
su to primeri prestrukturisanja postojeæe genetske informacije ili gubitak genetske
informacije. Ne postoji nova genetska informacija.
DENTON
Ukoliko odbacite da je puka sreæa ili sluèajnost dovoljna da se formira èitav ¾ivot i sve
ostalo ¹to postoji na zemlji, onda morate prihvatiti da postoji ne¹to drugo ¹to je
dizajniralo taj ¾ivot, neki Tvorac. Mislim da kada gledate u zakone prirode i u èitav
kosmos, da u tom obja¹njenju njihovog postojanja postoje dve moguænosti koje su u
meðusobnom konfliktu. Prva moguænost je moguænost transcedentnog Tvorca koji je
uredio i stvorio svet, kao i sve ostale prirodne zakone, a druga moguænost je da je
univerzum na neki naèin samo¾iveæi sistem koji je sam sebe uredio i organizovao.
NARRATOR
Ortodoksni Jevreji slave Boga Stvoritelja pred Zidom plaèa. Biblija ka¾e da nismo nastali
sluèajno, veæ inteligentim dizajnom Tvorca. Izraelski biofizièar, doktor Li Spetner, ima
jedinstvenu kvalifikaciju koja mu omoguæava da komentari¹e ulogu mutacija u teoriji
evolucije. Kao specijalista za fiziku i matematièku informatiku, on je prouèavao odnos
signala i ¹uma u DNK sistemu. Objavio je radove vodeæim èasopisima o teoretskoj i
matematièkoj evolutivnoj “biologiji”. On smatra da dokazi podupiru biblijski izve¹taj o
tome da je Tvorac stvorio odreðene osnovne tipove Organizama koji su kroz vreme
postali raznoliki kako su se adaptirali na svoju ¾ivotnu okolinu.
LEE SPETNER
Stvarno ne mislim da Darvinov model mo¾e da objasni teoriju o nekakvoj grandioznoj
evoluciji. Ono ¹to evolucionisti zaista ne mogu da objasne jeste prikupljanje informacije.
Veoma je neverovatno da je bilo mnogo malih koraka u evoluciji, mnogih malih
promena koje su dovele do jedne krupne promene. Ne samo da je to neverovatno u
matematièkom smislu, veæ I teoretski. Ali eksperimentalno, niko nije prona¹ao niti jednu
jedinu mutaciju koju mo¾e da istakne kao ne¹to ¹to dodaje informaciju genetskom
materijalu. ©tavi¹e, svaka korisna mutacija koju sam ja video, umanjuje genetsku
informaciju, èini da se gubi informacija.
NARRATOR
Kraljevski ¹ou u australijskom gradu Pertu je mesto gde se pokazuju èiste vrste. Ako je
jasno da mutacije i prirodna selekcija ne mogu da uveæaju genetsku slo¾enost, postavlja
se pitanje, ¹ta se de¹ava u ve¹taèkoj selekciji? Selektivno parenje proizvodi veliku
raznolikost vrsta, ali i te promene imaju svoje granice.
DAWKINS
Sam Èarls Darvin je pridavao veliku ulogu pripitomljavanju. I najbolji naèin da se to
sagleda bio je da se ka¾e: Pretpostavimo da ¾elite eksperimentom da demonstrirate da
taj proces selekcije funkcioni¹e. ©ta æete uèiniti? Uèiniæete, recimo, da æete predvideti
hiljadu godina, ali u tih hiljadu godina ja mogu, recimo, da u svakoj generaciji ukr¹tam
da bih dobio one osobine koje ¾elim da dobijem. ©ta æemo onda èiniti u narednih hiljadu
godina? U svakoj generaciji æemo simulirati prirodnu selekciju tako ¹to æemo odabirati,
ukr¹tati one primerke koji uglavnom karakteri¹u kvalitete koji nam se sviðaju. Pa, tako,
ako recimo mo¾ete da dobijete Pikinezera od jednog vuka u periodu od nekoliko hiljada
godina, onda morate da zakljuèite iz svega toga da proces mo¾e da potraje ko zna
koliko, èak i hiljadu miliona godina.
BATTEN
Mo¾ete hiljadama miliona godina da se bavite parenjem raznih vrsta pasa, ali ako
nemate izvor nove genetske informacije, to æe i dalje biti samo psi. Problem sa
evolucijom je taj ¹to ona nema naèina da omoguæi novu genetsku informaciju. Kako
prirodna selekcija, tako i parenje u ve¹taèkoj selekciji prouzrokuju gubitak genetske
informacije.
Ako uzmemo dugodlakog psa, i parimo ga samo sa dugodlakim psima, i odabiramo
samo dugodlake ¹tence i parimo ih u buduænosti, onda æemo dobiti raznolike pse kod
kojih je genetski materijal koncentrisan na dugu dlaku u raznolikostima jedne vrste. Ali,
to znaèi da se ovi psi neæe nikada pariti sa kratkodlakim psima, zato ¹to nemaju gene za
kratku dlaku, pa je tako izgubljena genetska informaciju od ranije.
Prirodna selekcija èini potpuno isto. Ako za primer uzmemo vukove, u pro¹losti su
postojali kratkodlaki i dugodlaki vukovi, a tokom hladnih perioda, u uslovima ekstremno
hladne klime, izmrli su kratkodlaki vuci, pa tako danas imamo raznolikost vukova, èak i
nove vrste vukova, koji su dugodlaki zato ¹to su se adaptirali na uslove hladnoæe. Ali i ta
adaptacija ne ukljuèuje novu genetsku informaciju. Naprotiv, taj proces je doveo do
gubitka genetske informacije vezane za kratku dlaku.
Velika raznolikost je moguæa kombinacijom postojeæih gena. Èak i mutacije mogu da
uzrokuju restrukturisanje hromozoma i degenerativne promene, gubitak informacije
koja dovodi do raznolikosti jedne vrste. Ovo je kljuèni problem. Mutacije i prirodna
selekcija imaju za posledicu gubitak genetske informacije. Tako da nema naèina da se
odigra evolucija u kojoj se poveæava slo¾enost neke vrste.
GITT
Nemoguæe je da nova informacija doðe usled sluèajnog procesa. Vidite i sami da je
kompjuterskom programu potreban programmer. Vidite automobil za koga je potreban
dizajner. Vidite biolo¹ku informaciju u æelijama i onda ka¾ete sebi da je ispravno
zakljuèiti da je njoj potreban stvoritelj koji je naèinio program, gene, da stvore proteine,
da stvore organe. Neophodno je imati sve to odmah, tako da mo¾emo reæi da je evolucija
nemoguæ process.
NARRATOR
Svako dete u ¹koli æe uèiti o navodnoj evoluciji konja, od manjih vrsta sa vi¹e prsta na nogama do jedne
vrste sa jednim prstom, odnosno kopitom.
Ali, da li je konj zaista evoluirao? Mnogi nauènici sumnjaju u to.
BATTEN
Postoje mnoge razlièite vrste konja koje mo¾ete da izvedete selektivnim parenjem, ali to
su i dalje konji. Mo¾ete da stvorite male, velike, èak i troprste konje. Evolucionisti sve to
stavljaju u neku vrste epizodnog de¹avanja i dodaju fosil stenovitog jazavca na dno
procesa, i onda tvrde da je do¹lo do evolucije. Ali ako sklonite fosilnog stenovitog
jazavca iz te lestvice, dobijate varijaciju u okviru jedne vrste. Konji raðaju konje. To nije
nikakva evolucija.
LEE SPETNER
Informacije za koje evolucionisti ka¾u da se nagomilavaju u procesu evolucije zapravo
ne mogu doæi od sluèajnih procesa i sluèajnih mutacija. Darvinov model ka¾e da je to
tako, ali niko nikada nije uèinio nikakvu kalkulaciju da zaista doka¾e da je to tako. Ja
sam naèinio jednu kalkulaciju koja je zapravo pokazalo da to nije tako.
NARRATOR
Profesore Dokins, mo¾ete li da navedete primer genetske mutacije ili evolutivnog
procesa koji mo¾e da poeæa informaciju u genima?
DAWKINS
U evoluciji postoji popularna zabluda koja ka¾e da su se ribe pretvorile u gmizavce,
gmizavci u nono3re, i tako mi danas mo¾emo da pogledamo svet oko nas i na¹e pretke, i u
stanju smo da vidimo prelazne oblike izmeðu riba i gmizavaca, i gmizavaca i nono3ra.
Trebalo bi da vidimo vrste riba koje su u procesu da postanu gmizavci! Naravno, to
uop¹te nije sluèaj. Ribe su dana¹nje ¾ivotinje, postoje kao takve koliko i mi, ljudi. One su
potekle od svojih predaka, kao ¹to smo i mi potekli od svojih preaka. Navodno, pre 300
miliona godina postojao je predak koji je bio predak dana¹njim ribama i predak
dana¹njih ljudi. I kod tog pretka, da smo tada bili prisutni, navodno smo mogli da vidimo
prve korake ka tome kako jedna riba izlazi na kopno i postaje ne¹to poput vodozemca.
Ali, ka¾e evolucija, to se desilo pre mnogo vremena, pa to onda danas ne mo¾emo da
vidimo.
SPETNER
Ako neko mo¾e da veruje u neo-darvinistièki model, morao bi reæi da se informacija
postepeno prikupljala, malo po malo u datom vremenu. Ako bi neko prouèio matematièki
proces takvog postupka, onda ispada da moramo pretpostaviti da u svakoj etapi
evolucije postoji veliki broj moguæih mutacija koje mogu da se adaptiraju. I ako postoji
veliki broj takvih mutacija, neke bi trebalo da pronaðemo i danas. Ali, ne nalazimo ih.
Sve mutacije koje su istra¾ene na molekularnom nivou pokazuju da je genetska
informacija izgubljena, a ne steèena.
NARRATOR
Biblijski podaci o stvaranju sveta mogu se primeniti na bukvalno celokupnu genetsku
informaciju koja postoji danas, a koja je postojala u prvim vrstama,tako da je velika
raznolikost moguæa u svakoj vrsti, ali jedna osnovna vrsta ne mo¾e da se promeni u
neku drugu.
Majkl Denton smatra da genetska informacija mo¾e da doðe samo iz izvora koji
poseduje intelekt.
DENTON
Sklon sam da mislim da svi dokazi sugeri¹u postojanje nadprirodnog jevrejskog Boga iz
judeo-hri¹æanske tradicije. Na jednog spoljnog Tvorca koji je naèinio svet i dao mu
njegov poredak, njegov naèin postojanja i kraj. Sve to odgovara svim dokazima koje
smo prona¹li i ne protivreèi im ni u jednom aspektu.
DON BATTEN
Kao ¹to informacije u knjigama moraju da doðu od inteligentnog izvora, tako i velika
kolièina genetskih informacija kod ¾ivih organizama mora da doðe od inteligentnog
stvoritelja. Dokazi o biblijskom modelu stvaranja sveta, da je postojala velika kolièina
genetske informacije koja je stvorena na poèetku i koja je omoguæila adaptaciju unutar
vrsta, degradirana je otkada se pojavila Darvinova teorija. Informacija je morala da bude
programirana u ¾ivim organizmima od samog poèetka. ®ivi organizmi nisu evoluirali, njih
je neko stvorio.
WERNER GITT
Ako pogledate u Bibliju, videæete da postoji Stvoritelj. On je naèinio sve stvari,
materijalne procese i genetsku informaciju.
NARRATOR
Evolucionisti veruju da su slo¾eni oblici ¾ivota nastali od jednostavnijih, ali sluèajni
procesi, sa prirodnom selekcijom, ne mogu da objasne teoriju evolucije, niti ih je iko
ikada mogao posmatrati ili ponoviti. Akumulacija postepenih promena koje dolaze usled
sluèajnih sreænih okolnosti, nikada nije pokazala u praksi da se tada nekoj vrsti dodaje
nova informacija, ili da ona postaje slo¾enija.
Zastupnici stvaranja sveta smatraju da svi dokazi potvrðuju postojanje Tvorca. Psi mogu
biti dugodlaki ili bez dlake, ¾abe zelene ili sa tufnama, ali psi æe uvek biti psi, ¾abe ¾abe.
Tako èak ni poljubac princeze neæe od ¾abe stvoriti princa.