Podsetnik - Uvod

[tarantulica]

U V O D



Farmakopeje:
PhJug II -    1. oblik       2. supstanca   pr. Aethanolum citri
PhJug IV -   1. supst      2. oblik          pr. Citrus Aetheroleum

Oficinalni preparat: ako se nalazi u farmakopeji (bilo kojoj), ili magistralnim formulama. Da bi bio oficinalan mora da se poklopi i odnos kolièina, a ne samo sastav. Gledaj da li negde ima postupak izrade (npr. oficinalan je po PhJug IV, gledaj da li u FM ima postupak izrade)


Rp/  "recipe"
remedia – supstance slabog delovanja
† remedia separanda – supstance jakog delovanja
†† remedia claudenda – supstance vrlo jakog delovanja
§ opojne droge – napomena (pi¹i u diskusiji): "Pacijent donosi 2 recepta od kojih se jedan èuva i uvodi u knjigu recepata opojnih droga, a drugi se vraæa pacijentu."


brojevi – praktikum str. 189
3,5 = tres e semis      0,00005 = centimiligramata 5      0,1 mol/l = decimola unum
0,5 = decigramata quinque   0,000005 = milimiligramata 5    per liter
0,05 = centigramata 5      2,51 = gramata 2 e decigramata   2g/100ml = gramata duo per
0,0005 = decimiligramata 5   5 e centigramata unus   mililitras centum

Primulae radicis decocti   4:180  (4/180) èita se: "primule radicis decocti parati ex grammatibus quatuor ad colaturam grammata centum octoginta"

Arapski brojevi oznaèavaju kolièinu, ako ne pi¹e jedinica onda "gramata"
Rimski brojevi oznaèavaju broj kapi, pilula, tableta, ampula, supozitorija, kutija orig pakovanja
%  "percentum" (percenti - genitiv)
‰  "promille"
UI  "unites internationales" – u Ph pi¹e odnos UI i grama


Latinske skraæenice – praktikum str.181. (ono ¹to je podvuèeno)
   "ad manum medici" => na signaturi pi¹i "u ruke lekaru" (na srpskom!)

Metoda divizije - u subskripciji:"Divide in doses aequales N^oX" (u proskripciji kolièine za svih 10)
Metoda dispenzije – u subskripciji "Da tales dosis N^oX" (u proskripciji kolièine za 1)

Uvek gledaj u FM i Recepturnom priruèniku da li postoji postupak izrade.

Signatura – bela ako je za unutra¹nju upotrebu, misli se na mesto aplikacije: per os, i.v, i.m
   crvena ako za spolja¹nju upotrebu: na ko¾u (pra¹ak, r-or), i. vaginalno, i. rektalno
   + ante usui conquassa - "pre upotrebe promuækati" ako je tipa suspenzija ili emulzija, ova pomoæna signatura se lepi ispod glavne
Doze -   za untra¹nju upotrebu se gledaju doze - uvek za preparate istog tipa
   za spolja¹nju upotrebu se gleda srednja koncentracija (s.c.) - uvek za preparate istog tipa

   npd = najveæa pojedinaèna doza (proverava se za supstance † i ††)
   ndd = najveæa dnevna doza (proverava se za supstance † i ††)
   spd = srednja pojedinaèna doza

   proveravanje doza:
   - ako je preparat oficinalan, ne proveravaju se doze   
- ako se lek daje 1x dnevno u diskusiji se uporeðuju i ndd i npd iako je to ista doza
- mo¾e da se prekoraèi, lekar pored pi¹e: "!", reèima kolièinu i potpis
- ako je prekoraèena npd svodi se na spd
- ako je najveæa srednja koncentracija prekoraèena svodi se na naj¬m¬anju s.c. pr: "s.c.= 2% antacid, s.c.= 10% laksans. U receptu 12%, treba nam laksantno delovanje. Korigujemo na 2%! (jer je to najmanja!). Da je u receptu 5% i treba nam antacidno dejstvo, ostavljamo jer poredimo sa 10%"
- ako FM daju vi¹u vrednost koncentracije od Ph i ako je ta koncentracija prekoraèena, svodi se na koncentraciju iz Ph
- ako je preparat oficinalan i ne pi¹e koja je koncentracija potrebna, a u Ph ima vi¹e koncentracija  pravimo najni¾u
- ispravka farmaceuta: precrta kolièinu, napi¹e novu i stavi paraf
- ako se promeni kolièina supstance za koju pi¹e aā  precrta se aā i stavi paraf, pi¹e se nova kolièina i stavi paraf, a za ostale (nepromnjene) napi¹e kolièina (stara) i stavi paraf.
- doze za decu – PhJug IV, poglavlje 14-110,
   za decu mlaðu od godinu dana:    D = 1/(20-m) x Do
- ako je preparat za spolja¹nju primenu, a u Ph ne pi¹e ni¹ta o s.c. raèuna se da mo¾e nerazreðeno da se koristi, ali na ispitu ne komentari¹emo ni¹ta vezano za konc!

Merenje –   najmanja merljiva kolièina na vagi je 0,05g
      teènosti u kolièinama manjim od 2g se mere u kapima (kapaljka se dr¾i verikalno), broj kapi u ljubièastoj fascikli i u PhJugII (str. 888, tabela XX), ako tu nema, onda se odreðuje experimentalno: istarira se hemijska èa¹a, broje se kapi do mase od 1g
      ako izraèunamo da nam treba 0,3 kapi, zaokru¾ujemo na 1 kap
za vodene r-ore koncentracija manjih od 5%, broj kapi isto kao voda (1g = 20kapi), za alkoholne r-ore isto kao alkohol, sirupi simplices 1g = 17 kapi, TEA 1g = 18 kapi
      vodene r-ore koncentracija ↓ od 5%, grame poistoveæujemo sa ml
   1 KK (kafena ka¹ika) = 5g (ml)
   1 K (velika ka¹ika) = 15g (ml)
   1 srednja ka¹ika = 10g (ml)
   na vrh no¾a = 0,5 – 1,5g

Uvek kada se ne¹to greje, prethodno! se tarira sud (jer se grejanjem gubi masa), da bismo znali koliko da dopunimo posle. Ako se greje u vodenom kupatilu, onda uvek u pateni!

Prvo supstanca koja se najte¾e rastvara, a na kraju koja se najlak¹e rastvara.
Par descendum – r-ranje po povr¹ini. Pospe se po povr¹ini, poklopi i pusti da se padanjem r-ori. Tako se izbegava stvaranje grudvica i koristi se kod supstanci koje ne smeju da se me¹aju (mehanièki): Carbopol, Me-celuloza, gentiana violet, targezin...
Amorfni i kristalni pra¹ak se ne pulverizuju. Kristali se pulverizuju i ako to nije prva komponenta, pulverizuje se posebno pa se doda prethodnom.
Mentol i kamfor => nastaje teènost, pulverizuju se posebno pa se na kraju dodaju.
Supstance koje pru¾aju otpor pri usitnjavanju: mentol i kamfor => +etanol, J2 => +etar, urea => +aceton. Etanol, aceton i etar posle ispare.
Triturati - 1:10, 1:100, 1:1000  1g supstance u 10 (100, 1000)g triturata
   Uvek se pravi od minimalne merljive kolièine supstance = 0,05g
   Sredstva za dopunjavanje triturata, ako nije drugaèije propisano:
      1. za pra¹kove -   a) za unutra¹nju upotrebu => laktoza
         b) za spolja¹nju upotrebu => talk ili kaolin
      2. za masti - vazelin ili bezvodni lanolin
   pr. triturat 1:100 - 0,05g supst + 4,95g laktoze. Pazi koliko laktoze ima u trituratu, da toliko laktoze oduzme¹ od ukupne kolièine, da na kraju u preparatu ima taèno onoliko koliko pi¹e u receptu.
   Izrada: "Lekovita supstanca se odmeri i u tarioniku me¹a sa pribli¾no istom kolièinom lak¬to¬ze 4min u jednu i 4min u drugu stranu. Zatim se doda pribli¾no ista kolièina (koliko je sa¬da u tarioniku) laktoze i me¹a ponovo 4min u jednu i 4min u drugu stranu. Nastavi se sa do¬davanjem laktoze na ovaj naèin dok se ne utro¹i sva kolièina. Izrada triturata traje pribli¾no 30min."

Centezimalni rastvor -   1% - 5% => 1 (5)g supstance u 100g r-ora
   Kad god mo¾e pravi 1% (5% se pravi kada u receptu nema dovoljno vode za pravljenje 1%-nog)
   U staklenoj èa¹i me¹amo staklenim ¹tapiæem.


Vode -   PhJug IV - Aq. purificata (=demineralisata - propu¹ta se kroz jonoizmenjivaèke smole - demineralizacija; =destilata - destili¹e se, mo¾e i reverznom osmozom ili ultrafiltracijom); rok upotrebe 10 dana
      Aq. pro inectione (=redestilata =bidestilata) za sterilne preparate
   PhJug V -    Aq. purificata - ne daje rok upotrebe
      Aq. ad injectabilia
   DAB (nemaèka Ph) - Aq. purificata - treba pre upotrebe da kljuèa 5min i od tada mo¾e da se koristi 12h ili da se propusti kroz membranski filter pa da se koristi 24h.

Etanol-   PhJug IV -   Aethanolum concentratum 96%
      Aethanolum dilutum   70%

   PhJug II -   Spiritus concentratum   96%
      Spiritus (=aethanolum)   90%
      Spiritus dilutum    70%

- Borna kiselina i borati se u glicerolu i vodi rastvaraju uvek uz zagrevanje (ako postoji glicerol u rec, uvek se u njemu r-ra). Za borate ne pi¹e uvek da treba u t^o vodi, to treba da znamo iz prakse. Borna kis uvek 3%! gre¹ka je u Ph; koristi se samo kao antiseptik. 3% r-or nije izoto¬ni¬èan, izo¬tonièan je 1,92%. Ako nam treba izotonièan pravimo ga od 3%. Ako imamo 3% r-or u proskripciji mo¾emo da pi¹emo da je oficinalan po FM II (s.c. nerazreðeno) ili da pi¹emo posebno za bornu kis i vodu da su oficinalne po PhJugIV (s.c. za bornu kis 3%) i da opisujemo kako se pravi r-or
- J₂ i Hg => koristi se plastièni ili stakleni pribor i posuðe, ne metalni! jer ga o¹teæuju
- pulvis konzervans (Me-paraben + Propil-paraben u odnosu 2:1) - uvek u kljuèaloj vodi!
- CaCl₂ - uvek je x6H₂O! (nekada u Recep priruèniku pi¹e samo CaCl₂, ali misli se na CaCl₂x6H₂O)
CaCl₂ se zbog izuzetne hidroskopnosti èuva u obliku 5% rastvora (5g bezvodnog CaCl₂ u 100g rastvora), tako da se u svakom receptu mora raèunati koliko je mililitara ovog r-ora potrebno.
- Ihtiol - uvek na kraju (zbog svoje konzistencije) osim kod suspenzija (u homogenu pastu)
- targezin - "nije oficinalan", koncentraciju proveravamo iz preparata u FM III

Ambala¾a -   1^o je ona koja je u direktnom kontaktu sa lekom
      2^o je ona koja nije u direktnom kontaktu sa lekom (kutija, kesica...)