Profesore stranih jezika i farmaceute najvi¹e tra¾e

Started by hulio_salinas, 10-11-2007, 15:28:07

Previous topic - Next topic

0 Members and 4 Guests are viewing this topic.

hulio_salinas

Izvor: „Blic“ | 10.11.2007

U Srbiji na zaposlenje èeka 32.000 visokoobrazovanih
Profesore stranih jezika i farmaceute najvi¹e tra¾e



U Srbiji se najbr¾e zapo¹ljavaju farmaceuti, programeri, informatièari, zatim graðevinski i ma¹inski in¾enjeri sa licencom. Koliko æe se brzo èovek sa diplomom steæi posao ne zavisi samo od toga koji je fakultet zavr¹io veæ i u kom delu Srbije ¾ivi i da li je spreman da se zbog posla preseli. Na jugu Srbije nedostaju psiholozi i lekari, u Subotici agronomi, u Novom Sadu in¾enjeri, a U¾icu profesori.

U Republici na posao èeka ne¹to manje od 32.000 fakultetski obrazovanih graðana i to je ne¹to manje od pet odsto ukupno nezaposlenih. Struènjaci se sla¾u da ovo nije dramatièna situacija, ali je prevashodno obja¹njavaju èinjenicom da u Srbiji jo¹ uvek mali broj ljudi zavr¹ava fakultet. „Blic“ je tokom istra¾ivanja utvrdio da se najbr¾e zapo¹ljavaju farmaceuti, programeri, informatièari, zatim graðevinski i ma¹inski in¾enjeri sa licencom.
- U Beogradu najbolju proðu imaju farmaceuti. Oni se na birou zadr¾avaju veoma kratko i posao nalaze znatno br¾e od drugih - ka¾e za „Blic“ Dragica Ivanoviæ, naèelnik Odeljenja za posredovanje pri zapo¹ljavanju u beogradskoj filijali Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje.
Tra¾eni su i nastavnici matematike, fizike, tehnièkog obrazovanja (ovih poslednjih na beogradskom birou skoro da i nema), zatim nastavnici stranih jezika, posebno engleskog i nemaèkog. Meðutim, ¹kole te¹ko dolaze do kadrova za ove jezike jer se nastavnici radije odluèuju da prevode za neku stranu nevladinu organizaciju ili firmu nego da predaju u ¹koli. Razlog su, naravno, niske plate u obrazovanju.
Na drugoj strani liste gde su zanimanja sa kojima se i pored zavr¹enog fakulteta te¹ko dolazi do posla su arheolozi, etnolozi, istorièari i istorièari umetnosti. Sva sreæa da ih na birou nema mnogo, inaèe bi, spisak nezaposlenih bio mnogo du¾i s obzirom na to koliko je malo interesovanje poslodavaca za ove struke.
Prema podacima Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje u Beogradu je na dan 30. septembra ove godine na evidenciji nezaposlenih bilo 889 lekara op¹te prakse i 117 lekara specijalista, ¹to je vi¹e nego u svim ostalim filijalama u Srbiji, gde ih ukupno ima 1.000.
- Nezaposleni lekari u Beogradu se retko odluèuju da odu u neko manje mesto u unutra¹njosti gde su potrebniji. Pokretljivost na¹e radne snage je inaèe mala, a na preseljenje se najte¾e odluèuju oni koji imaju porodicu i re¹eno stambeno pitanje u gradu gde ¾ive - navodi Dragica Ivanoviæ.

Na Jugu tra¾e psihologe

Slièna je situacija i u Ni¹u, gde na birou èeka 330 nezaposlenih lekara. Ne¹to lak¹e do posla u ovom gradu dolaze ekonomisti i pravnici kojih na evidenciji ni¹ke NSZ ima po 250.
Ali ukupno gledano na jugu Srbije na listi deficitarnih kadrova su psiholozi, socijalni radnici, defektolozi, veterinari i lekari.
U Novom Sadu najbr¾e se zapo¹ljavaju graðevinski, metalski i elektroin¾enjeri sa radnim iskustvom. Prema reèima Sini¹e Nadbandiæa, direktora novosadske filijale NSZ poslodavci èesto nude poslove i diplomiranim pravnicima, ekonomistima i lekarima specijalistima.
U Subotici posao èeka 338 diplomaca. Du¾e od tri godine posao èeka njih 57, a meðu njima najvi¹e je ekonomista. Da su, kojim sluèajem, profesori matematike, engleskog, istorije, fizike, doktori medicine, socijalni radnici, poljoprivredni in¾enjeri ili diplomirani agronomi posao bi na¹li odmah.
Najdeficitarnija zanimanja u severnoj Baèkoj su, svakako, profesori matematike (njihova mesta popunjavaju apsolventi, ma¹inci ili graðevinci), zatim jezièari. Osnovne i srednje ¹kole prisiljene su da svake godine primaju na odreðeno vreme zamenu za profesore raznih zanimanja, a potrebe za ovim visoko struènim kadrom rastu iz godine u godinu.
Meðu 7.872 nezaposlena u op¹tini U¾ice nalazi se 409 osoba sa diplomom vi¹e ¹kole, 357 fakultetski obrazovanih, jedan magistar i dva doktora nauka. Najbrojniji visoko¹kolci koji èekaju posao su kadrovi ekonomske struke.
- Paradoksalno, nezaposlenih ekonomista ima najvi¹e, ali se sa druge strane i najlak¹e zapo¹ljavaju. Najveæi problem da doðu do radnog mesta imaju profesori (svi sem profesora stranih jezika) uèitelji i pravnici - ka¾e za „Blic“ Biljana Terziæ iz u¾ièke filijale Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje.
Struke za kojima na tr¾i¹tu rada u U¾icu vlada najveæa tra¾nja profesori stranih jezika i diplomirani farmaceuti. Profesori engleskog i ostalih jezika toliko su deficitaran kadar da se op¹tina U¾ice pro¹log leta, kada je trebalo organizovati nastavu drugog stranog jezika u osnovnim ¹kolama, na¹la na velikim mukama jer nije mogla da pronaðe predavaèe. Zato su op¹tinari bili primorani da putem oglasa tra¾e profesore, èak i u drugim gradovima, a u obzir su dolazili i apsloventi filolo¹kih fakulteta.

Prehrambena struka

Zahvaljujuæi grinfild investicijama i privatizaciji dru¹tvenih firmi, u Valjevu je veliko interesovanje poslodavaca za prehrambenom strukom, a taj kadar æe se, procenjuju u Nacionalnoj slu¾bi za zapo¹ljavanje, tra¾iti i narednih par godina. Tra¾eni su i diplomirani metalurzi, ali njih na evidenciji nezaposlenih u Valjevu nema. Kao ni in¾enjera metalurgije u Kikindi, iako su poslodavcima u ovom gradu preko potrebni.
U Kraljevu, gde su privatizovane fabrike vagona i „Magnohrom“, valja oèekivati poveæanu tra¾nju diplomiranih ma¹inskih in¾enjera, kojih inaèe u kraljevaèkoj filijali NSZ ima jer Kraljevo ima Ma¹inski fakultet.
U sedam op¹tina Pèinjskog okruga na posao èekaju ukupno 564 osobe sa fakultetskom diplomom. U op¹tini Vranje bez posla je 290 visoko¹kolaca.
Meðu deficitarnim zanimanjima su diplomirani elektroin¾enjeri, profesori geografije, engleskog i srpskog jezika, muzièkog, fizièkog i likovnog vaspitanja, fizike, op¹tetehnièkog obrazovanja i matematike. Na tr¾i¹tu rada u vranjskom kraju izra¾en je suficit profesora predmetne nastave, diplomiranih tekstilnih in¾enjera, pravnika i ekonomista.
U Leskovcu su tra¾eni elektro, graðevinski i poljoprivredni in¾enjeri (za za¹titu bilja), dok se ostale struke malo tra¾e. Karakteristièno je za ovaj grad, navode u NSZ, to da se ponuðeni poslovi èesto odbijaju, pre svega zbog malih plata i lokacije.
Upravo da bi se studentima i diplomcima pomoglo da lak¹e doðu do ¾eljenog posla ili bar nauèe kako se posao tra¾i, na beogradskom Graðevinskom fakultetu nedavno je odr¾an sajam zapo¹ljavanja „JobFair 07- Kreiraj svoju buduænost“. Organizatori navode da je oko 1.800 mladih ljudi predalo svoje CV koji æe zainteresovanim kompanijama na sajtu sajma biti dostupni do 15. novembra.


Bred

nastavak sa naslovne ...

Nacionalna slu¾ba za zapo¹ljavanje (NSZ) poku¹ava da, kroz programe prekvalifikacije, pomogne da nezaposleni
ipak postanu konkuretni na tr¾i¹tu rada. Ovo se najvi¹e odnosi na maturante gimnazije, ekonomske, prehrambene, hemijske, medicinske i poljoprivredne tehnièare, frizere, trgovce, medicinske sestre i nekvalifikovanu radnu snagu koja èini treæinu kategorije nezaposlenih.
Prema podacima NSZ, od januara, zakljuèno sa junom ove godine, u Srbiji je bilo 392.509 slobodnih radnih mesta, ¹to je za oko 65.000 vi¹e nego u istom periodu minule godine. Od toga, 39,4 odsto podrazumeva zaposlenje za stalno, a 60,6 procenata otpada na takozvani rad na odreðeno vreme. Najvi¹e slobodnih radnih mesta ima u Beogradu (127.885), potom u Ju¾nobaèkom okrugu, a slede Ni¹avski, Sremski, Maèvanski i Severnobanatski okrug. Vi¹e od 10.000 slobodnih radnih mesta ima jo¹ u Zlatiborskom, Ju¾nobantskom, Moravièkom, Severnobaèkom, Srednjebanatskom i Sremskom okrugu. Najmanje je posla u Toplièkom okrugu, svega 3.513 nepopunjenih radnih mesta.
U prvom polugodi¹tu tekuæe godine, najveæi porast slobodnih radnih mesta zabele¾en je u dr¾avnoj upravi, odbrani i obaveznom socijalnom osiguranju. Jasno je, niske zarade u ovim granama teraju na brzu promenu posla. Slièna je situacija i u oblasti komunalnih i drugih usluga, finansijskog posredovanja, trgovini nekretninama i u oblasti zdravstvene za¹tite. Ukupno gledano, tamo gde se brzo prazni, brzo se i popunjava, pa je tu i najveæi porast zapo¹ljavanja u odnosu na pro¹lu godinu.
Vredi navesti èinjenicu da najvi¹e nestruènih radnika meðu nezaposlenima, gledano po okruzima, ima u Severnobanatskom (èak 51,6 odsto), dok najvi¹e struènih radnika meðu nezaposlenima ima u Beogradu (82,9 procenata). - U Srbiji radi oko 2,5 miliona graðana. Oko 500.000 zaraðuje u samostalnoj delatnosti, 500.000 u poljoprivredi, a 1,5 miliona prima platu u javnim preduzeæima, administraciji, privatnim preduzeæima i ostatku dru¹tvenih preduzeæa.
- Strate¹ki cilj dr¾ave je da poveæa broj zaposlenih u privatnom sektoru, a da na ostalim pozicijama smanjuje broj zaposlenih - ka¾e Iliæ.
Nezaposlenost je u Srbiji znatno iznad evropskih standarda. Prema podacima Republièkog zavoda za statistiku iz Ankete o radnoj snazi, èija je metodologija u skladu sa standardom Eurostata i iskazuje broj graðana koji zaista tra¾e posao, nezaposlenost je sa 21,6 odsto iz 2006. godine pala na 18,8 procenata lane, a aprila ove godine zaustavila se na 14 procenata. Za EU moramo da se spustimo na bar deset odsto jer je kod njih sedam odsto prosek nezaposlenosti. Do 2012. godine, cilj dr¾ave je da dostigne evropsku kvotu u ovoj oblasti.

Pet najtra¾enijih
- graðevinski radnici svih profila i in¾enjeri sa graðevinskom licencom
- farmaceuti
- lekari
- profesori stranih jezika
- mesari

Deficitarna zanimanja u veæim gradovima Srbije
Beograd: sva graðevinska zanimanja, zavarivaèi, pekari, kuvari, mesari, farmaceuti, informatièari, programeri, serviseri liftova, profesori engleskog, nemaèkog, matematike, fizike, op¹tetehnièkog obrazovanja;

Novi Sad: graðevinska zanimanja, in¾injeni graðevine sa licencama, stolari, mesari, farmaceuti, lekari specijaliste bilohemije; diplomirani in¾enjeri za¹tite na radu;

Ni¹: in¾enjeri geodezije i hidrogradnje, farmaceuti, ofset ma¹iniste, defoktolozi, graðevinska zanimanja;

Kragujevac: farmaceuti, graðevinski in¾enjeri s licencom, arhitekte s licencom, psiholozi, varioci i graðevinski radnici;

Vranje
: diplomirani farmaceuti, profesori op¹tetehnièkog orazovanja, diplomirani in¾enjeri rudarstava, tehnièari samoza¹tite, tehnièari osiguranja; elektrozavarivaèi, zidari, tesari, bageriste;

Bor: lekari op¹te prakse i specijalisti, medicinski i laboratorijski tehnièari, profesori svih predmeta, pravnici, in¾enjeri graðevine, elektrotehnike, ma¹instva, psiholozi, defektolozi, graðevinski radnici, trgovci, kelneri, konobari, kuvari, sobarice, recepcioneri, mesari, pekari;

©abac: in¾enjeri graðevine s licencom, arehitekte, in¾enjeri ma¹instva, elektrotehnike, informatike, farmaceuti, profesori engleskog i matematike, vozaèi D kategorije, stolari, instalateri grejanja, mesari, graðevinski limari;

Subotica: elektrozavarivaèi, bolnièari, negovatelji, tesari, vodoinstalateri, tehnièari proizvodnje vina, mesari, tehnolozi za¹tite bilja;
* prema podacima Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje

blic

Bred

nastavak sa naslovne ...

- Pro¹le godine diplomiralo je 11 profesora matematike, a imali smo oglase za 1.243 radna mesta u obrazovnim ustanovama za ove nastavnike - navodi Toplica Todoroviæ iz NSZ. - Deficitarni su i profesori fizike, jer ih se samo 19 prijavilo, a ¹kole su tra¾ile 1.370 radnika. Ponuda ima i za profesore engleskog i diplomirane farmaceute, dok mnogo geografa èeka prvo zaposlenje.
U Nacionalnoj slu¾bi tvrde da potra¾nja za visokoobrazovanim kadrom varira u odnosu na gradove. Tako u prestonici ima previ¹e stomatologa i pravnika, dok ih u unutra¹njosti nema dovoljno. Na evidenciji beogradske filijale ima i mnogo lekara, dok je u nekim gradovima to zanimanje deficitarno.
U NSZZ predviðaju da æe se u narednom periodu najlak¹e zapo¹ljavati informatièari, menad¾eri, in¾enjeri s licencama za odreðene poslove, a slobodna radna mesta oèekuju se i u oblasti proizvodnje i prerade hrane.
Uprkos velikom
broju studenata koji svake godine upisuju pravne i ekonomske fakultete, i èinjenici da se na birou nalazi veliki broj pravnika i ekonomista, oni æe i ubuduæe moæi relativno lako da se zaposle, jer je ¹irok dijapazon poslova koje mogu da rade.
U prvih osam meseci ove godine u Srbiji se zaposlila 481.374 osoba, od èega je 220.082 ¾ena. U odnosu na isti period lane, 10,51 odsto ljudi vi¹e uspelo je da dobije posao. Oblasti u kojima se poveæao broj radnih mesta je ribarstvo, komunalne i liène uslu¾ne aktivnosti, dr¾avna uprava, odbrana, finansijsko posredovanje, hoteli i restorani i aktivnosti sa nekretninama. Prema izve¹tajima o du¾ini èekanja na zaposlenje, najvi¹e ljudi koji radnu knji¾icu èekaju du¾e od dve godine ¾ivi u Ra¹kom, Maèvanskom i Zlatiborskom okrugu. Najvi¹e nezaposlenih mu¹karaca je u kategoriji iznad 50 godina (29,49%), dok meðu ¾enama koje tra¾e posao najvi¹e ima onih izmeðu 31 i 40
godina.

TE©KO DO ZAPOSLENJA
DO posla te¹ko dolaze hemijski, ¹umarski, poljoprivredni, saobraæajni, rudarski i tekstilni tehnièari, tekstilni in¾enjeri i profesori razredne nastave. U boljoj situaciji nisu ni arheolozi, istorièari, etnolozi i istorièari umetnosti, ali stanje nije alarmantno, jer broj osoba s diplomama ovih zanimanja nije veliki.

BROJKE
1.988.682 OSOBE u Srbiji su zaposlene
4 ODSTO na birou du®e od osam godina

Vecernje novosti

Bred

nastavak sa naslovne ...

Dolazak stranih farmaceutskih kompanija na domaæe tr¾i¹te, jaèanje mre¾a apoteka, sve je to doprinelo da farmaceuti odmah po zavr¹etku fakulteta poèinju da rade. Interesantno je da se, zbog stalnog deficita ovog kadra, i poèetnicima nude solidne plate od oko 70.000 dinara. Onima s iskustvom u farmaceutskoj industriji plate su duplo veæe.
– Farmaceuti i medicinski biohemièari su sve tra¾enije profesije zbog primene farmaceutske terapije i meðudejstva preparata. Danas su u svim svetskim bolnicama ovi struènjaci veoma cenjeni i dobro plaæeni. Njih zapo¹ljavaju da savetuju lekare kako pravilno da primenjuju terapiju, po¹to je poznato da jedan lek u kombinaciji s nekim drugim ili s namirnicama mo¾e imati suprotni efekat – ka¾e Vesna Èekiæ.

dalje -> http://www.blic.rs/drustvo.php?id=98170



Quotezbog stalnog deficita ovog kadra, i poèetnicima nude solidne plate od oko 70.000 dinara.

Bruka, Blic sve vise podseca na Kurir. Notorna neistina!
Pocetnik stazer dobija nista ili u najboljem slucaju platicu od 10-20000din, drugih 6 meseci staza moze da dobije i 30tak hiljada dinara a i kad polozi drzavni i pocne da radi, ako bude imao platu od 60000din treba da peva!!!
:nonono:

Bred

Koliko ko zaraðuje u Srbiji
| Izvor: Politika
Beogard -- U Srbiji su najplaæeniji vi¹i i PR menad¾eri, programeri, informatièari, advokati, graðevinski in¾enjeri, apotekari i bankari, pi¹e "Politika".

Najmanje plaæeni konobari, stolari, trgovci, novinari, magacioneri, seljaci, umetnici... Èistaè ulica u Beogradu ima paltu 30.498 dinara, a po¹tar 31.000 dinara, pi¹e list.

QuoteNa listi najatraktivnijih zanimanja su i advokati (73.200), graðevinski in¾enjeri (56.300), apotekari (55.200) in¾enjeri arhitekture (48.800) i bankarski slu¾benici (45.900 dinara). Na spisku najslabije plaæenih nalaze se konobari (23.000), magacioneri (28.500), kuvari (30.000 dinara).

ostalo -> http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=15&nav_category=206&nav_id=392749

Lesko987

Quote from: Bred on 21-06-2009, 10:49:25

Bruka, Blic sve vise podseca na Kurir. Notorna neistina!
Pocetnik stazer dobija nista ili u najboljem slucaju platicu od 10-20000din, drugih 6 meseci staza moze da dobije i 30tak hiljada dinara a i kad polozi drzavni i pocne da radi, ako bude imao platu od 60000din treba da peva!!!
:nonono:

Izadji malo iz bg i videces da svugde u Srbiji osim bg placaju toliko koliko pisu.

Bred

Pa? U unutrasnjosti dakako vise placaju ali u Bgu svakako ima najvise i farmaceuta i ljudi uopste. Ako uzmemo da u Bgu zivi skoro 2 miliona ljudi, to je trecina Srbije ...  :wink:

Lesko987


Bred


Lesko987


Bred

Sta nije isto? Da se ne frljamo bas brojkama, recimo da Srbija ima 9 mil. stanovnika, bez KiM to je 7 mil, 2 mil. od 7 mil, je ~ 1/3. :K


Lesko987


iwanna 87

da li ste vas dvojica normalni??  :wall: :wall: Auu,samo da se svadjate?? Lesko,Brede :F :F :F :F...
drugarica mi radi u Palanci,i tu farmaceut ima platu 40000..a u Liliju je oko 56000,ovde u Bg-u +neke stimulacije njihove... Zavisi gde se uvalis i koliko privatnik placa.. Znam farmaceute koje privatnik drzi kao malo vode na dlanu,sa platom od     70 000,zato sto ih narod obozava,jer znaju,pa stalno dolaze u tu apoteku-pravi pazar coveku i eto.. :help2:
xexex,kako se uvalis i koliko si sposoban,eto tebi plate! :)) :streber: :streber:

Bred

:news:

...
Quote
Kako do posla, prema podacima NSZ, lak¹e dolaze farmaceuti, IT struènjaci (mre¾e i softveri), in¾enjeri elektrotehnike, komercijalisti unutra¹nje trgovine, profesori matematike, profesori muzièkih predmeta, prevodioci, profesori hemije, ekonomisti (finansije), grafièari, in¾enjeri graðevinarstva – projektovanje, oftamolozi, ginekolozi, veterinari, zanimanja u oblasti nege starih-ove fakultete valja i upisati.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/194718/Diploma-za-posao--a-ne-za-berzu-rada

rodiæ

Vidi se da su postovi od pre 2 godine.mnogo toga se promenilo.nema vise bas toliko posla za farmaceute u Beogradu.pa zato sam sad u Smederevu.ako neko hoce da radi u Sd nek mi se javi.