®ivot bez radosti

[Bred]

Zapanjujuæe je koliko su ljudi spremni da prihvate ¾ivot bez radosti, tovareæi sebi na vrat te¾ak, èesto nepodno¹ljivi teret koji pokorno vuku kroz sivilo dana.

Teret neumoljivih ambicija, satiruæih obaveza, nemilosrdnih zahteva, neostvarivih ciljeva.

Ljudi teturaju kroz ¾ivot, posræuæi pod tovarom koji su sami sebi natovarili, poti¹teni, satrveni, sumorni, turobni i nesreæni, umesto da se ¾ivotu raduju.

Mnoge ti¹ti sablasan oseæaj da zapravo i ne ¾ive niti su ikada zaista ¾iveli. Ni¹ta èudno – za mnoge je ¾ivot niz muènih, tegobnih zadataka koje obavljaju pristisnuti strepnjom da æe ¾alosno omanuti pri njihovom ispunjenju. Za mnoge je ¾ivot neprekidno ropstvo i neprekinuta zebnja. Za mnoge svaki novi dan nije novi dobitak veæ nova muka i nova strepnja.

®ivotna radost je, meðutim prirodna i èoveku priroðena. To se najbolje vidi po deci koja su u stanju da se raduju bilo èemu. Èak i naizgled nièemu. Prosto èinjenici da u osebi oseæaju moæno strujanje ¾ivota. Ta radost je izraz iskonske ¾ivotne snage koja se naprosto preliva.

Gu¹enje ¾ivotne radosti je ve¹taèko i spolja nametnuto.

Za¹to to ljudi sebi èine? Za¹to u sebi zatiru ¾ar ¾ivota koji plamti rado¹æu? Za¹to sebe li¹avaju onoga ¹to je najdragocenije? Za¹to sebe dragovoljno sakate? Za¹to sebe pretvaraju u automate koji odraðuju ¾ivot i u aveti koje hodaju?

Èine to u pustoj nadi da æe tako ovladati sudbinom. Da æe se, izdigav¹i se iznad ¾ivotne radosti, istovremeno izdiæi i iznad nevolja koje ¾ivot sobom nu¾no nosi. Odricanje od radovanjai ¾ivotu do¾ivljavaju kao neku vrstu zasluge koja æe im negde biti upisana i kao ¾rtvu koju æe sudbina umeti da ceni, po¹tedev¹i ih pogibelji.

Od toga, naravno, nema ni¹ta. Sudbina pogaða svakog. Pa i onog koji se ne usuðuje da se ¾ivotu obraduje.

®ivot sobom nosi i radost i bol. Zatrev¹i radost neæemo se izbaviti moguæeg bola. Ovim se odricanjem ni¹ta ne posti¾e. Besmileno je opirati se ¾ivotnoj radosti, besmisleno je zatirati njen ¾ar.

Ma ¹ta nam se dogodilo, svaki je novi dan novi dobitak.

‚Prilo¾io siMOn1960