ЗДРАВО ДРУШТВО БОЛЕСНИХ ЉУДИ

Started by pop, 27-11-2007, 22:32:05

Previous topic - Next topic

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

pop

Погледи
Из другог угла
ЗДРАВО ДРУШТВО БОЛЕСНИХ ЉУДИ
Фармацеутска индустрија шаље агресивну и јасну поруку – са светом је све у реду, са вама и вашом биохемијом није, а ми имамо лек

Децембра 1987. године, тачно пре 20 година, у САД је одобрена употреба „прозака”, револуционарног антидепресива чија појава обележава почетак нове епохе у фармацеутској индустрији. „Прозак” је најпознатији из серије „магичних” лекова који обећавају да ће „излечити” депресију, а да при томе неће довести до зависности. Појава овог лека се поклапа са тријумфом неолибералне мисли и означава почетак дискретног савезништва неолибералне идеологије, с једне, и фармакологије, с друге стране.

Неких годину и по дана после појаве „прозака”, амерички политички теоретичар Франсис Фукујама објавио је свој познати есеј „Крај историје?”. Неолиберална мисао тиме је прогласила крај идеолошких борби, победу капитализма и тријумф неолибералне државе.

Како се ради о идеалном облику људског организовања (тако мисли Фукујама), како се више нема шта поправљати, историја је завршена. Свет је ушао у зону савршенства, бар када је о систему и држави реч. Отуда, сви психички проблеми и незадовољства кроз која човек може пролазити – депресија, туга, страхови – само су болести (или коректније, поремећаји) и биохемијског су порекла.

Моћне фармацеутске компаније, део медицинског естаблишмента и део медија, индиректно сугеришу да на психичке проблеме не утиче лоша стварност, обесмишљени живот, распад породице, или егзистенцијална несигурност коју систем креира. Све је много једноставније – проблеми су у вези са хемијом мозга и поремећајем у функционисању супстанце (можданог преносника) која се зове серотонин. Фармацеутска индустрија тако шаље агресивну и јасну поруку – са светом је све у реду, са вама и вашом биохемијом није, а ми имамо лек.

Ова порука се сјајно уклопила у процес „производње” нових дијагноза у психијатрији, са кулминацијом у периоду између 1980. и 1994. године, када је дошло до вишеструког повећања новооткривених поремећаја. Фармацеутска индустрија није пропустила да овакве трендове претвори у профит.

Наравно, фармакологија није измислила болести. Психичких обољења и поремећаја заиста има много, и они свакако захтевају и лечење и лекове. Проблем настаје применом олаке дијагностике и брзих решења. Велики број граничних случајева се одмах подводи под болест и све већи број људи се усмерава ка лековима. При томе, ствара се и лажна слика о магичној моћи лекова који нуде ефикасно лечење и трајно излечење, а фармацеутске куће улажу огроман напор како би сакриле њихове бројне и опасне нежељене ефекте.

Дете, до јуче карактерисано као „немирно” или „живо”, данас се може подвести под поремећај озбиљног назива – хиперактивност и дефицит пажње. Наравно, и за то постоји лек – „риталин”. У САД је током деведесетих број корисника овог лека повећан за 700 процената и премашио је цифру од четири милиона. Како се не ради о инфективној болести, овај пораст се не може рационално објаснити. Фармацеутска индустрија тако добија одане потрошаче, а родитељи и школа дрогирану децу која их неће гњавити, захтевати пажњу и стварати проблеме. Родитељи се могу посветити најважнијем од свих послова – раду и зарађивању. У новом концепту родитељства, детету као да нису потребни љубав, пажња и васпитање, већ лекови и новац.

Под утицајем истраживања која фармацеутска индустрија финансира и популарише, све више људи себе подводи под неки од поремећаја, да би затим у лековима тражили спас. Ако се пажљивије погледате, нећете умаћи некој од многобројних дијагноза, које захтевају макар лек, ако баш не и лечење.

Да би се овакве или сличне поруке одаслале, највеће фармацеутске компаније троше на маркетиншку промоцију износе који су готово једнаки вредности српског БДП-а. Све ово не би било могуће без активног учешћа и подршке дела медицинске струке. Фармацеутска индустрија је довољно вешта да такву помоћ обезбеди. Кроз наручена и добро плаћена истраживања, кроз финансирање стручних путовања, кроз спонзорства за конференције и конгресе итд. лако се придобијају послушни експерти. Корупција је глобални феномен, мада су степени суптилности различити.

Све ово би могла бити само илустрација корпоративне грамзивости и неодговорности на коју данас, у духу новог времена, свако има право. Нажалост, социјалне импликације феномена о којима је овде реч преозбиљне су и далекосежне.

Велики број аутентичних људских емоција све чешће се третира као болест. Социјално незадовољство се потискује, проглашава за поремећај и неприлагођеност, а потом сузбија лековима. Фармакологија прети да постане, свесно или несвесно, ефикасан инструмент друштвене контроле, и нека врста биохемијског гулага. Данашња ситуација помало подсећа на време тоталитарних режима, који су своје противнике проглашавали болеснима и трпали у азиле за умоболне. На крају историје, ове методе постају све рафинираније и дакако, све „научније”.

Ако све ово депримира, можда су најбољи лек књиге Достојевског или музика Бетовена. Да је „прозак” измишљен који век раније, можда би овим великанима било боље, али би свет био ускраћен за дела која су они у својој „неадаптираности” створили. Понекад није лоше када спас мало окасни.

Финансијски консултант

Небојша Катић
[објављено: 27.11.2007.]


www.politika.co.yu (http://www.politika.co.yu)

Pedja

Сунце ти пољубим какав текст  :ninja:

wolfeitzckie

Ма текст је написан потпуно тенденциозно, некритички и непрофесионално.

pop

Slazem se da je tekst tendenciozan i nestrucan (ipak Nebojsa Katic je finansijski konsultant koji zivi i radi u Londonu), ali ima tu dosta zanimljivih stvari, pa sam zato i postavio ovu temu. Preporucio bih svima i film Constant gardener (Brizni bastovan) sa Ralfom Fajnsom i Rejcel Vajs u glavnim ulogama. Radi se o filmu inspirisanom stvarnim dogadjajima o 'ispitivanjima' koje su vrsile velike farmaceutske kompanije u Africi. Ja nisam ljubitelj teorija zavere tipa Uncle Sama-a, ali ovaj film je stvarno dobar.

wolfeitzckie

А ја се слажем се да је тема занимљива и да о томе треба писати те да има основе бити сумњичав. Филм сам гледао и такође препоручујем, доста уверљив, фино је снимљен, а и лепа је главна глумица.

Е сад, проблем је како то Небојша Катић повезује неморал и нехуману алавост одређених сегмената фармацеутске индустрије са једним филозофским есејом. Ја везу стварно не могу да видим и мислим да је тендециозно повезано. Тумачење Фукујаминог есеја је у најмању руку банално, злонамерно упрошћено. Ко још верује да у некој релевантној филозофској расправи пише да је "Свет је ушао у зону савршенства, бар када је о систему и држави реч. Отуда, сви психички проблеми и незадовољства кроз која човек може пролазити – депресија, туга, страхови – само су болести (или коректније, поремећаји) и биохемијског су порекла."????? А "Крај историје" то засигурно јесте.

Или ово : "Појава овог лека се поклапа са тријумфом неолибералне мисли и означава почетак дискретног савезништва неолибералне идеологије, с једне, и фармакологије, с друге стране." Ма дааааај. А затим се цела слика Америчког друштва претвара у антиутопјску мору. Ако је стручњак за економију, ово је био крупан залогај за њега.

А што се тиче теме, слажем се са Попом, боље је погледати брижног Ралфа Фајнса него читати Катића.

Darker

Ka' da èitam Orvela...
Tendenciozan ili ne, farmacija se od humane pretvorila u profitabilnu delatnost, odmah iza oru¾ja, barem u Americi. :wink:

wolfeitzckie

На четвртом је месту у Америци, после илегалне полусестре и индустрије секса... 

dirigent

Sta fali datom clanku. Ako izuzmemo uzroke i trenutno stanje koje je ovako ili onako , ovakva konstrukcija je dobra ideja nekog buduceg drustva od 500 milijardi ljudskih jedinki kojim treba upravljati iz jednog centra.

      U Hakslijevom romanu Vrli novi svet , cak se jedinke genetskim inzenjeringom dele u kaste , tako da imate citav niz mentalno retardirane i modifikovane populacije koja uziva na pr. u  ciscenju ulica i pri tom se ruga intelektualno superiornijoj kasti zato  sto se zamara radeci neke bezvezne poslove vezane za politiku , umetnost i nauku.

       Danas nije samo u pitanju stvaranje profita , vec se profit izmislja i brendira, a to je opasno jer se ljudi dovode u zablude da im treba i ono sto im ne treba ili ima se serviraju neki konstruisani obrasci civilizacijskog delovanja zato sto je to IN (a odakle je in to niko ne zna).

       Stvaranje profita od ljudskih potreba je u redu , ali nije u redu izmisljati ljudske potrebe i obrasce da bi se stvorio dodatan profit , a mislim da je to primarna poenta ovog clanka.

Wlada

Што се тиче Фукујамине теорије о крају историје, она је произишла из филозофије коју пропагира део историчара, а заснована је на тези ИСТОРИЈА ЧОВЕЧАНСТВА = ИСТОРИЈА РАТОВА.

Међу самим историчарима постоје, и увек су постојале, две струје које су и раније биле подељене око ове тезе, али је Фукујама први изнео пред јавност једну од филозофија и то на јако помпезан начин (што му је донело славу, иако, што се мене тиче, није неки историчар).

Историја човека на Земљи можда се ближи крају, историја човека у космосу тек почиње...

Да ли можемо исто тако прихватити тезу да је вирус ХИВ-а синтетисан у лабораторији, да је постојао програм планираног унапређивања лекова, иако се истински лек од почетка крио као највећа тајна, да би се човечанство финансијски максимално искористило.
Исто тако можемо направити паралелу са светом високих технологија...
Можда негде, у некој од забити САД компанија Мајкрософт поседује квантни рачунар, али га не представља јавности да би прво максимално искористила тржиште садашњих рачунара.
Примера је милион, судар честице и античестице се можда представља као скуп извор енергије, јер је корисно прво продати сву нафту...

Можда је тешко довести у везу све ово, али поента је иста... Да ли стварно мислите да је некоме стало више до сопствене зараде неголи до бољитка човечанства...

А што се историје тиче...док буде људи биће и ње!

dirigent


Al-Jasmina

Quote from: Wlada on 28-11-2007, 22:29:40

Историја човека на Земљи можда се ближи крају, историја човека у космосу тек почиње...


А што се историје тиче...док буде људи биће и ње!


UPRAVO!

Mada se na svemir vise ne gleda kao nekad.
Zvuci smesno kad se pomene buduca istorija koja ce se odigravati iznad nas, kad se na mnoge neophodnosti ovde na ovoj planetici ne gleda sa dovoljno duzne paznje i postovanja.

Mislim da je tekst obojen "zaverenichkim" bojama
a vecina stvari koje su oznacene kao proizvod "teorija zavere" su nastale kao prost fenomen ponude i potraznje.
Neodgovorno je uperiti prst u jednom pravcu i smatrati da je za sve kriv jedan cinilac.
Sta je sa drustvom?
Trend je takav da tezimo opstem savrsenstvu (fizioloskom, materijalnom..)
ali "krajnje savrsenstvo se izjednacava sa smrcu" buduci da je rec o stagnaciji.

Drusveni trend je bit zdrav, nasmejan...
Marketing plasira sliku idealne osobe- beli zubi, napucene usne,
valovita gusta kosa, blistav nepomucen ten, materijalno blagostanje, optimistican zivotni stav, etc.

Gledano tako-
uz farmaceutsku bransu krivci postaju filmska industrija, esnaf koji stvara EPP program na TV-u, estetska hirurgija, politicari, urednici televizijskih kuca, politicari, edukatori dece...etc.

Krajnji krivac je covek koji u duhu konzumentske filozofije
prihvata sve te sugestije i podvrgava sebe potrebnim i nepotrebnim lekovima, kozmetickim i hiruskim zahvatima, robuje trendovima tokom svih mogucih vrsta kupovina (opet potrebnih i nepotrebnih),
i na kraju te trendove namece ljudima iz svoje okoline koji su mu podlozni (npr. deca..)

dakle, ako cemo vec da upiremo prstom u onoga ko je kriv za zauzdano nestasno dete, krenimo od onoga ko mu je lek dao za doruckom,
onoga ko je primetio da ne moze da odvoji dovoljno vremena da obuzda malisana ili da ga kreativno usmeri da sublimira njegovu energiju u obrazovnoj instituciji,
i dalje...

Uostalom,
svi mozemo da zivimo organskim zivotom na nekoj farmi
ali smo svesno odabrali da se trujemo u gradskoj vrevi.
Ne vidim da je grad opasan kulama, lancima i strazarima?  :)):
Sasvim izvesno je da neki ljudi ne piju ni prepisane lekove
i pored realnih tegoba koje imaju,
a kamoli nelek, i nesto propisano za sitnu depresivnu mushicu.