Nauèna (ne)pismenost, verzija 2007

[Bred]

nastavak sa naslovne strane:

Nezadovoljstvo ostvarenim rezultatima je, inaèe, samo po sebi prilièno besmislena pojava. Kakvi god da su, oni su samo rezultat merenja. Ni¹ta vi¹e. Ako neèim treba da budemo nezadovoljni onda je to na¹a nesposobnost da uoèimo bitne probleme, re¹imo neke od njih i letvicu u sledeæem ciklusu podignemo bar za koji poen vi¹e.

To ¹to æe rezultati testa pokazati da se po postignuæu nalazimo dosta ispod proseka zemalja koje su uèestvovale u ovoj studiji nije samo po sebi dovoljan razlog da na¹em obrazovnom sistemu olako pripi¹emo sve negativne atribute koji nam padnu na pamet. Zapa¾anje da u obrazovanju mnogo zaostajemo za Finskom vredi isto toliko koliko i zapa¾anje da u ekonomiji zaostajemo za ©vajcarskom. Takav rezultat ne vredi ni koliko boja iskori¹æena za njegovo ¹tampanje. Naravno da zaostajemo, kako bi uop¹te i moglo da bude drugaèije?

Primetite za poèetak da zemlje koje uèestvuju na PISA testu imaju, u proseku, bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika veæi od 20.000 dolara. Gde smo tu mi? Mi dolazimo iz potpuno drugaèije stvarnosti gde 20% dece ne uspeva da zavr¹i èak ni "obavezno" osnovno obrazovanje. To svakako nije dobra startna pozicija za bilo kakvo nadmetanje.

Nauèno obrazovanje u Srbiji je posebna prièa koja ima svoje specifiène probleme. Programi po kojima se prirodne nauke izuèavaju u na¹im ¹kolama su, u najmanju ruku, davno prevaziðeni. Oni su nastali u vreme kad je zemlja imala jaku potrebu za velikim brojem in¾enjera koji su trebali da budu oslonac njenog razvoja. Meðutim... Danas na in¾enjerskim fakultetima vi¹e nema gu¾ve na upisu. Na domaæem tr¾i¹tu za te ljude sada vi¹e nema posla jer ionako je lak¹e i jeftinije da sve ¹to bi oni pravili uvozimo iz Kine.

Danas se tra¾e nekakvi portfolio menad¾eri i struènjaci za marketing. Svet se, primeæivali mi to ili ne, u meðuvremenu okrenuo naglavce, ali se to ne da videti po na¹im ¹kolskim programima koji su u su¹tini su i dalje isti. Ti programi, generalno, imaju previ¹e faktografije, recepata nepoznatog porekla i praktièno neproverljivih obja¹njenja. Ono ¹to im najvi¹e nedostaje je moguænost da uèenici ve¾baju prikupljanje i analizu bilo kakvih empirijskih podataka. Bez toga nema razumevanja eksperimenta, mehanizma nauènog saznanja i kritièkog mi¹ljenja. Ukratko, u na¹im osnovno¹kolskim programima nema ni traga od nauènog metoda.
Nauèna pismenost

Koncept pismenosti koji je kori¹æen u okviru PISA projekta – za sada najveæeg i najobuhvatnijeg testa koji ima za cilj utvrðivanje op¹teg profila pismenosti i faktora koji na nju utièu – znaèajno je ¹iri po znaèenju od tradicionalne odrednice tog pojma kao puke sposobnosti da èitamo i pi¹emo. Pismenost ovde ne predstavlja ne¹to ¹to èovek ima ili nema, veæ jednu dobro ureðenu skalu znanja, ve¹tina i stavova. Neèija pismenost se karakteri¹e mno¹tvom razlièitih kompetencija i te¹ko je povuæi graniènu liniju koja bi odvajala pismene od onih koji to nisu.

Nauèna pismenost ukljuèuje poznavanje sadr¾aja same nauke (nauène èinjenice, koncepti i procesi), odnosno "¹kolskog" znanja kako se ono kod nas obièno tretira, ali takoðe i poznavanje nauènog mi¹ljenja (tj. nauènog metoda) i razumevanje nauke kao dru¹tvenog i saznajnog fenomena (ukljuèujuæi tu istoriju nauke, njenu prirodu, kao i socijalne aspekte ove delatnosti).
Nauèna pismenost je u okviru PISA projekta definisana kao sposobnost da koristimo nauèno znanje, identifikujemo nauèno relevantna pitanja i izvodimo zakljuèke zasnovane na nauènim rezultatima. Sve ovo u cilju razumevanja sveta u kome ¾ivimo i pomoæi u dono¹enju odluka koje se tièu prirode i èovekove interakcije sa njom.

Model nauène pismenosti koji se koristi na PISA testu ima èetiri nivoa. Prvi je nivo nominalne nauène pismenosti, koji se pre svega odnosi na poznavanje naziva i termina u vezi sa naukom. Ovaj nivo je najèe¹æe predmet istra¾ivanja razlièitih anketa kao ¹to je npr. "Eurobarometar". Drugi nivo predstavlja funkcionalnu pismenost i tièe se korektnog kori¹æenja nauène terminologije za opisivanje i obja¹njavanje jednostavnih fenomena. Treæi nivo se odnosi na razumevanje nauènih koncepata i proceduralnu nauènu pismenost.

Upravo na ovom nivou do izra¾aja najvi¹e dolazi razumevanje i sposobnost kori¹æenja nauènog metoda. PISA test nastoji da ¹to bolje odredi postignuæe uèenika ba¹ na ovom, treæem nivou. Èetvrti nivo, odnosno "multidimenzionalna nauèna pismenost" predstavlja previsok zahtev za petnaestogodi¹njake bilo gde u svetu. On se odnosi na razumevanje same nauke, njene istorije i njenog znaèaja za ljudsku kulturu.
Oèekivani rezultati

Rezultate koji æe se sutra pojaviti u izve¹tajima mo¾emo predvideti sa priliènom sigurno¹æu. Kako? Za poèetak, treba imati u vidu da su obrazovni sistemi neobièno glomazne i trome pojave. Brojke koje ih karakteri¹u se sporo i te¹ko menjaju. Pre tri godine smo na nauènoj pismenosti imali prosek 436±4 poena. (Test je, inaèe, normiran na srednju vrednost 500 sa standardnom devijacijom 100.) Taj skromni rezultat je sasvim u saglasnosti sa na¹im nacionalnim proizvodom, kvalitetom ¾ivota, izdvajanjem za obrazovanje i ostalim za obrazovanje relevantnim parametrima.

Kako po svim tim pitanjima u meðuvremenu nismo uèinili bilo ¹ta vredno pomena kako na bolje, tako ni na gore, ne treba oèekivati da se igde mrdnemo. Uobièajena pomeranja koje zemlje naprave u toku jednog ciklusa su manja od 10 poena pa bi stoga bilo koji rezultat izvan intervala 425-445 na testu nauène pismenosti predstavljao veliko iznenaðenje. Na toj listi æemo se verovatno naæi u dru¹tvu Bugarske i Turske sa malim zaostatkom za Grèkom, a opet ispred, recimo, Tunisa. Ovakav rezultat ne bi trebalo da nas èudi. Tu nam je mesto.

Druga predikcija koju ovde mo¾emo da napravimo je ona koja se tièe raspodele uèenika po nivoima postignuæa. Tih nivoa ima ¹est. Prvi se odnosi na odsustvo elementarne nauène pismenosti, potom idu sve slo¾eniji zahtevi koji se zavr¹avaju potpunim razumevanjem tra¾enih koncepata i procedura na petom i ¹estom nivou. Procenat uèenika na ova dva najvi¹e nivoa najbolje govori koliko su najbolji uèenici zaista dobri. S obzirom na to ¹ta se i kako iz prirodnih nauka radi u na¹im ¹kolama, ne bi bilo èudno da ne petom i ¹estom nivou nema skoro nikog od uèenika iz Srbije. Bojim se da ovakav rezultat ne ide ba¹ u prilog na¹em nacionalnom mitu da najbolji uèenici iz Srbije spadaju u sam svetski vrh. U svakom sluèaju, najveæi broj na¹ih uèenika treba oèekivati na drugom nivou postignuæa.
Korisnici rezultata testa

Ono ¹to je stvarno pora¾avajuæe u ovoj prièi nisu sami rezultati testa veæ nauèna nepismenost dru¹tva koje sada "analizira" rezultate ovog istra¾ivanja. Nauèna pismenost je, pre svega, sposobnost da se pitanje dobro postavi i da se iz odgovora koji sledi izvuku relevantne informacije. Kada budemo èitali ili gledali novinarske priloge koji se tièu PISA testa, videæemo da se oni ne razlikuju bitno od izve¹taja sa neke sasvim marginalne sportske manifestacije. Èini se kao da je autorima tih priloga jedino bitno koje smo mesto zauzeli na ovom "takmièenju". Ne verujem da æe se mnogo njih makar i u tri reèenice pozabaviti time ¹ta je to ¹to na¹i petnaestogodi¹njaci ne znaju.

Ako bi neko za prikaz rezultata ove studije iskoristio kakav grafikon, to bi bilo pravo iznenaðenje. O pominjanju standardne ili bilo kakve druge gre¹ke pri navoðenju rezultata nema smisla ni ma¹tati. Ubeðen sam, takoðe, da u novinama nigde neæemo moæi da naðemo primere tih problematiènih zadataka iako æe i oni sutra biti objavljeni zajedno sa rezultatima testa. Za¹to? Mo¾da i zato ¹to publika najveæim delom ne bi razumela zadatke, isto kao ¹to ne bi znala ni da proèita grafikon, ali to svakako nije glavni razlog. Glavni razlog je to ¹to nam istra¾ivanje koje je trajalo èetiri godine i kom je uèestvovalo preko pola miliona uèenika vraæa izve¹taj na nekoliko stotina stranica kao odgovor a da niko ne zna ¹ta je uop¹te bilo pitanje.
PISA (Programme for International Student Assessment) je danas najveæe i najbitnije meðunarodno ispitivanje uèenièkih postignuæa. To je program koji su pokrenule zemlje OECD-a 2000. godine. On se bavi pre svega praæenjem postignuæa u domenima èitalaèke, matematièke i nauène pismenosti. Glavna testiranja se rade na svake tri godine. Na poslednjem testiranju, 2006. godine, uèestvovalo je 57 zemalja (sve èlanice OECD-a i 27 zemalja u partnerskom statusu). Fokus tog ispitivanja èije rezultate sad i¹èekujemo je bio na nauènoj pismenosti.

Zemlje koje uèestvuju u PISA projektu kao èlanovi OECD-a (tamno crveno) ili partneri (svetlo crveno)


Dobri testovi èesto – kao i eksperimenti koje ne prati adekvatan teorijski model – daju precizan, pouzdan i proverljiv odgovor. Problem je ¹to ne znamo ba¹ uvek ¹ta sa njim da radimo. Kod PISA testa imamo upravo takvu situaciju. Sudeæi po pa¾nji koja se ovom projektu poklanja, kao i po trudu, vremenu i novcu koje u njega ula¾u, zemlje OECD-a verovatno imaju nekakav error-correcting mehanizam koji im omoguæava da na osnovu rezultata ovog testa, zakljuèe ¹ta bi to u sistemu obrazovanja trebalo popraviti ne bi li barem za nijansu podigli nivo sopstvene pismenosti.

Da bismo i mi bili u stanju da napravimo dobru analizu odgovora, neophodno je da pitanje artikuli¹emo kroz kakav-takav model koji bi postignuæa na testu povezao sa parametrima sistema, kao ¹to su kvalitet nastave, socijalno-ekonomska situacija, fond èasova, kvalitet ocenjivanja, motivacija uèenika itd. Bez toga je veoma te¹ko izvlaèiti konkretne zakljuèke i pouke za reformu i/ili fino pode¹avanje obrazovnog sistema. Bez detaljno opisane sprege izmeðu onoga ¹to se de¹ava u uèionici i pokazane pismenosti, rezultati testa ostaju, na¾alost, samo na nivou kurioziteta. Drugim reèima, mi ne znamo da li su, uslovno govoreæi, lo¹i rezultati uèenika iz Srbije posledica postojeæeg ¹kolskog programa, njegove lo¹e realizacije ili profila dru¹tva u kom obrazujemo decu. Na to pitanje, PISA ne mo¾e da nam da odgovor ako mi ne znamo da postavimo smisleno pitanje.

Narednih dana æemo biti svedoci brojnih "sportsko-novinarskih" priloga na temu rezultata PISA. Sem rang-lista u njima, na¾alost, nièeg drugog neæe biti. To je realna slika okru¾enja koje ne razume èemu je uop¹te slu¾ilo celo ovo istra¾ivanje. U takvim uslovima je sasvim prirodno to ¹to danas stojimo na praktièno istom mestu gde smo bili i pre tri godine i èudimo se ¹to ne idemo nikuda.


<a href="http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2007&mm=12&dd=02&nav_id=274752" rel="nofollow">B92</a>

[Enea]

prosle godine smo bili predposlednji..

[whatever]

Ovo mu dodje logièan nastavak... nije ba¹ iznenaðujuæe...

OECD: Srbija zaostaje u obrazovanju

Beograd -- Prema studiji OECD-a o obrazovanju - PISA - Srbija "statistièki znatno zaostaje za prosekom OECD-a".

Prema prelimiranim podacima (http://www.oecd.org/document/22/0,3343,en_2649_34487_39713238_1_1_1_1,00.html), Srbija je rangirana na 41. mestu, u delu tabele koji, kako se navodi, "statistièki znatno zaostaje za prosekom OECD-a". U poreðenju sa Finskom, koja je prikupila 563 poena, Srbija je rangirana sa 436 poena. Od republika biv¹e Jugoslavije, Slovenija je na tabeli 12, Hrvatska 26, a Crna Gora je na 48. mestu, sa 412 poena.

Uèenici iz Srbije nalazili su se pri dnu tabele i u istra¾ivanju PISA iz 2003. godine, koje je tada obuhvatilo 41 zemlju. Oni su te godine, kada je Srbija prvi put uèestvovala u projektu PISA, bili rangirani od 33. do 37. mesta.

Studiju je meðu vi¹e od 400.000 srednjo¹kolaca u 57 zemalja sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sa ciljem da ustanovi efikanost obrazovnih sistema u svetu.

OECD istra¾ivanje sprovodi svake tri godine, a ovaj izve¹taj obuhvata zemlje koje objedinjuju gotovo 90 odsto svetskog dru¹tvenog proizvoda.

Finski uèenici zauzeli su prvo mesto, a odmah za Finskom slede Hongkong i Kanada. U gornjem delu tabele nalaze se jo¹ i Tajvan, Estonija, Japan, Novi Zeland i Australija.

SAD se nalaze na 29. mestu, Rusija na 35, a Italija na 36. mestu, dok nove èlanice EU Bugarska i Rumunija zauzimaju 42. i 47. mesto.

Kometari¹uæi rezultate testa PISA, generalni sekretar OECD-a Anhel Gurija izjavio je da je to oruðe koje poma¾e vladama u dono¹enju odluka u vezi sa obrazovnom politikom.

"U dana¹njoj kompetitivnoj globalnoj ekonomiji, kvalitetno obrazovanje je jedno od najvrednijih dobara koje dru¹tvo i pojedinac mogu da poseduju", rekao je Gurija.

U tom svetlu, dodao je generalni sekretar, "PISA je mnogo vi¹e od pukog rangiranja. Reè je o tome u kojoj meri obrazovni sistemi pripremaju mlade ljude za sutra¹njicu. Prvo i najva¾nije, ona ukazuje zemljama gde le¾e njihova snaga i njihove slabosti".

Izvor: B92 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=12&dd=04&nav_category=12&nav_id=274951)
Detaljni rezultati: PISA 2006 (http://www.pisa.oecd.org/document/2/0,3343,en_32252351_32236191_39718850_1_1_1_1,00.html)

[Bred]

"Bubanje podataka nije vi¹e uèenje"
Izvor: B92
Beograd -- Srbijanka Turajliæ ka¾e da je obrazovenje u Srbiji potpuno neadekvatno i neprimereno potrebama savremenog dru¹tva.

Prema preliminarnim istra¾ivanjima studije OECD-a o obrazovanju koje je sprovedeno meðu vi¹e od 400.000 srednjo¹kolaca iz 57 zemalja, Srbija se nalazi tek na 41. mestu, meðu dr¾avama koje prema Studiji "statistièki znatno zaostaju za prosekom OECD-a".

Biv¹a pomoænica ministra obrazovanja Srbijanka Turajliæ ka¾e da je za Srbiju jako lo¹e to ¹to mnogo zaostaje za biv¹im jugoslovenskim republikama Slovenijom i Hrvatskom, koje su plasirane na 12, odnosno 26. mestu. Prema istra¾ivanju, finski uèenici zauzeli su prvo mesto, a odmah za njima slede Hong Kong i Kanada.

Rezultati tog istra¾ivanja za biv¹u pomoæncu ministra obrazovanja Srbijanku Turajliæ ne predstavljaju nikakvo iznenaðenje. Ona je izjavila za B92 da sam proces ¹kolovanja deteta sam po sebi, bez ikakvog istra¾ivanja, ukazuje na to da je obrazovenje u Srbiji potpuno neadekvatno i neprimereno potrebama savremenog dru¹tva.

"Potpuno je fascinantno da u zemlji u kojoj se stièe utisak da obrazovanje ne postoji, najedanput objave neki rezultati koji naravno poka¾u da smo mi tamo gde moramo biti sa tim stavom spram obrazovanja i onda se svi uzbude. Mo¾da nije toliko stra¹no ¹to komparativno stojimo sa svetom lo¹e, ali stra¹no je ¹to stojimo lo¹e u odnosu na one sa kojima smo bili na potpuno istom mestu do pre 15 godina, a tu mislim konkretno na Sloveniju i Hrvatsku. Mi nismo razumeli da su tehnologija i moderno dru¹tvo promenili potrebu za vrstom obrazovanja", ka¾e Turajliæeva.

Srbijanka Turajliæ istièe da se srednjo¹kolci u Srbiji isuvi¹e mnogo bave èinjenicama, dok èinjenice u svetu vi¹e nikog ne zanimaju.

"Enciklopedijsko gruvanje podataka je moglo biti zanimljivo pre dva veka, danas vi¹e ne treba nikome. Ono ¹to je danas u savremenim tehnolo¹kim uslovima potrebno je moguænost uoèavanja slo¾enih problema i re¹avanja slo¾enih problema - potrebno je razmi¹ljanje. To se na¾alost u na¹im ¹kolama niti uèi, niti se smatra nekim pozitivnim kvalitetom", ka¾e ona.

"Kada se govori o pismenosti, ne govori se o tome da li ste vi u stanju da proèitate tekst, govori se o tome da li ste u stanju da razumete tekst i koju vrstu asocijacija vi imate u vezi sa tim tekstom. To je ne¾alost ne¹to ¹to se nije pitalo kada sam ja i¹la u ¹kolu, a ne pita se ni danas kada je to veoma va¾no", smatra Srbijanka Turajliæ.

[Wiseguy]

Pa kako bre da budu deca naucno pismena kad se iz geografije na primer jos uvek uci koliko jugoslavija "proizvodi" cigala po glavi stanovnika ili slicni idiotizmi...

Bice bolje, valjda...

[Adonis_Vernalis]

Koleginice Turajlic mi je malo mnogo dosta...

[tarantulica]

Enciklopedijsko gruvanje podataka je moglo biti zanimljivo pre dva veka, danas vi¹e ne treba nikome. Ono ¹to je danas u savremenim tehnolo¹kim uslovima potrebno je moguænost uoèavanja slo¾enih problema i re¹avanja slo¾enih problema - potrebno je razmi¹ljanje.

Lepo zvuèi, ali je u praxi nekako konfuzno... Kako izgleda pisanje seminarskog rada u srednjoj ¹koli, u jednoj ekonomski jako razvijenoj zemlji? Deca sede ispred kompjutera i tra¾e neke podatke. Onda napi¹u (c/p) rad o nekome ili neèemu i to predaju profesorima. Da li im i¹ta ostane u glavi?

Umesto da uèe o tome ¹to im je tema, njihovo znanje se svodi na pronala¾enje najboljeg pretra¾ivaèa na netu i njegovo uspe¹no kori¹æenje...

[Bred]

Pa to-da znaju gde sta da NADJU. 

Koleginice Turajlic mi je malo mnogo dosta.

KOje su vam konkretne zamerke na doticnu?

[dirigent]

Nedostatak sintetickog nacina razmisljanja postoji i na zapadu. Nije to samo nasa specijalnost.
       Mislim da je ovaj test bio primarno okrenut prirodnim naukama , tako da mislim da nije pravi pokazatelj.
       
       Osnovni problem je pomanjkanje interesa mladih za sopstveno obrazovanje i razumevanje svoje tradicije , kulture i svega sto nadilazi  okvire trivijalne zabave...

        Praksa je bolja od teorije, ali bez teorije nema sposobnosti sintetizacije , a ova je opet na visem nivou od prakse (vise orijentisane reprodukcijski).
        Kad se teorija buba enciklopedijski dolazimo do idealno lose i nesuvisle kombinacije.

[ambrozija]

Kako izgledaju konkretno neka od pitanja sa takvog testiranja?

[Bred]

Polovina ðaka nema ni osnovna znanja
Autor: Slavica Tuviæ |Blic

Prvaci koji su sada po¹li u osnovnu ¹kolu, srednju æe, sigurno zavr¹iti kao graðani Evropske unije. Pitanje je da li æe za to biti spremni, ka¾e za ,,Blic nedelje“ Aleksandar Baucal, docent na razvojnoj psihologiji Filozofskog fakulteta i dodaje da onog momenta kada Vlada Srbije bude stavila obrazovanje kao prioritet, tada æe problemi u obrazovnom sistemu Srbije poèeti da se re¹avaju.

U Engleskoj ministarstvo obrazovanja je èetvrto po va¾nosti po neformalnim listama oko kojeg se otimaju politièke stranke. Puno pa¾nje se posveæuje tome ko æe biti ministar obrazovanja. Kod nas je ministarstvo obrazovanja poslednje i dobijaju ga nezadovoljni koalicioni partneri. To pokazuje zainteresovanost dru¹tva za obrazovanje, prièa on.

- Imamo decu koja su prema kriterijumima Evropske unije funkcionalno nepismena. To je ona kategorija uèenika koji nisu uspeli da preðu ni prvi nivo potrebnog znanja. Na ¾alost 50 odsto uèenika testiranih 2006. po sistemu PIZA testa pokazalo je funkcionalnu nepismenost u domenu razumevanja proèitanog. Tome treba dodati jo¹ koji procenat, jer se zna da postoje i oni koji posle osnovne ne upisuju srednju ¹kolu - prièa Baucal. On ka¾e da je izmeðu dva PIZA testiranja (od 2003. do 2006. godine) pao nivo obrazovanja uèenika, ¹to je direktna posledica onog ¹to se de¹ava u obrazovnoj politici. U tom periodu znaèajna finansijska sredstva su ulo¾ena u obrazovanje, ali se oèigledno ni¹ta nije pobolj¹alo, èak na protiv.
Da je ovo ¹to se danas radi u ¹kolama kolektivno ubistvo i da na¹u decu onesposobljavamo, umesto da ih osposobimo za ¾ivot, smatra i Ljiljana Levkov, saradnik na Filozofskom fakultetu. Sve zemlje u okru¾enju i regionu su napredovale u pogledu reforme ¹kolovanja i danas su daleko ispred Srbije, ka¾e Levkov i dodaje da kod nas ne samo da ni¹ta nije uraðeno po tom pogledu, veæ smo i nazadovali.
Svi osnovi reforme, koja je zapoèeta za vreme Ðinðiæeve vlade, ukinuti su zbog politièke samovolje i ogromnog neznanja onih koji o obrazovanju odluèuju. Od 2004. godine u Srbiji je na delu spreèavanje svakog poku¹aja da se stvari u obrazovanju poprave, ogorèena je postojeæim obrazovnim sistemom Levkov.Generacije uèenika u Srbiji ne znaju da u ¾ivotu primene znanja dobijena u osnovnim i srednjim ¹kolama. Jo¹ poraznija je èinjenica da u Srbiji ne postoji jasan koncept u kom pravcu obrazovni sistem treba da se reformi¹e - jedinstven je stav sagovornika ,,Blica nedelje“ na pitanje: ,,Dokle se stiglo sa reformom obrazovanja u Srbiji?“.
Ljiljana Levkov jo¹ ka¾e da su novi planovi i programi za osnovno obrazovanje oèajni, jer se ne razlikuju puno od onih prethodnih koji su dali katastrofalne rezultate.
- Neverovatan je naèin na koji se na¹i rukovodioci odnose prema tim oèajnim rezultatima. Nikad nikog nisam èula da ka¾e da moramo da se bolje organizujemo, da ne¹to promenimo u toj oblasti, jer to stvara lo¹u sliku o nama. Svi samo tra¾e izgovore i opravdanja - ka¾e ona i dodaje da ozbiljne reforme u obrazovanju, nije bilo od 1956. godine, tada je sistem u potpunosti reformisan i inoviran. Od tada se sve vrti u istim okvirima. U meðuvremenu su Evropa i svet oti¹li daleko ispred nas. I ne samo oni, èak i male afrièke i azijske zemlje napravile su ogromne iskorake u tom pogledu.
U privatnim osnovnim i srednjim ¹kolama koje rade po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete, ka¾u da su dodatno morali da se potrude kako bi uèenicima èiji roditelji imaju dublji d¾ep, ponudili funkcionalno znanje.
- Osnovna ¹kola ,,Ruðer Bo¹koviæ“ je od ove godine u sistemu Kembrid¾ obrazovanja. Odnosno, imamo bilingvalni pristup, akreditovani smo i po standardima Kembrid¾a za osnovnu ¹kolu i po domaæim standardima. Na¹ nastavni kadar je obuèavan u inostranstvu. Obrazovni sistem kod nas se zasniva na tome da profesori predaju, deca nauèe, to na èasu izdeklamuju, ali ne znaju da to znanje primene u praksi, nema funkcionalnog uèenja. Mi se ovde u na¹oj ¹koli trudimo da deca uèe kroz projekte, da savladavaju gradivo kroz konkretne situacije u prirodi - ka¾e Mladen ©aræeviæ, menad¾er u ¹koli ,,Ruðer Bo¹koviæ“.
On ka¾e da je na¹ najveæi problem ¹to nisu izraðeni obrazovni standardi. ©to se ne zna ¹ta je osnovno znanje koje uèenik mora da ponese kada zavr¹i razred.
Inaèe ulaganje u kvalitetno obrazovanje samo jednog ðaka, dr¾avi mo¾e da se isplati tridesetostruko. Raèunica je jasna ako se samo uzme u obzir koliki æe prihod dr¾avi donositi to mlado lice kroz poreze koje æe plaæati i od toga ¹to nije na socijalnoj pomoæi.

Kovaè: Pobolj¹aæemo kvalitet nastave
Po¹to je novi ministar prosvete imenovan tokom leta, neka va¾na novina nije ni mogla da uðe u sistem obrazovanja, ali su problemi identifikovani.
- Imamo snimak situacije koji smo dobili meðunarodnim komparativnim analizama za poslednjih nekoliko godina. Taj snimak ne govori ono ¹to bismo mi ¾eleli da èujemo. Postoje velike razlike i meðu samim ¹kolama kod nas. Neke su veoma dobre, a neke jako lo¹e - ka¾e Tinde Kovaè - Ceroviæ. U cilju pobolj¹anja kvaliteta nastave Ministarstvo ima u planu da iskoristi modele funkcionisanja dobrih ¹kola. Uspe¹ni æe podeliti svoja iskustva i isprièati drugima kako su postigli dobre rezultate, a koristiæe se i iskustva zemalja u okru¾enju.
Jedan od prioriteta je ¹to veæi i kvalitetniji obuhvat grupa dece koja nisu dovoljno ukljuèena u proces obrazovanja. To su konkretno romska populacija, deca sa posebnim potrebama i veoma siroma¹na deca iz ruralnih sredina koja se godinama osipaju iz sistema ¹kolstva
®. A.

[frckica-j]

Kod nas su prije nekoliko godina napravili, kao, neku reformu obrazovanja. Tako, osnovna ¹kola traje 9 godina, s tim da je prva godina ne¹to kao pred¹kolsko a da je drugi razred ono isto ¹to smo mi imali u prvom. Jedina je razlika u tome ¹to strani jezici poèinju ranije nego nama (mislim u 3. razredu). Ostalo se nije mnogo promjenilo. Samo su pre¹tampali va¹e knjige. A uèinak je isti, ili jo¹ slabiji jer su skratili dio gradiva iz istorije i geografije. I onda se desi da osoba koja studira sa vama na pomen Kualalumpura ka¾e: "A ko ti je to?" ®alosno.

[Bred]

E pa dobro, ne treba ni ici u sirinu, dzaba nekom sto zna gde je i sta je Kualalumpura ako ne zna osnovne stvari ...
A tacno je da smo mi slabi pri primeni znanja u praksi ...
A primer za to je i nas fakultet gde nas samo uce da gruvamo ... 

[frckica-j]

Mi smo bubali dijelove pojedine aparature i principe rada koje se koriste za neka mjerenja: polarimetri, spektrofotometri i sve ostalo. Naravno, ni¹ta nismo vidjeli kako izgleda. Da sam i¹ta nauèila valjalo bi. Ne znam ni kako hromatogram izgleda, a kamoli ¹ta drugo. I onda ka¾u: "Kako ne mo¾ete da zamislite???"    
Mi izgleda ZAMI©LJAMO da studiramo!

[Bred]

e jbg, pa to je bar osnovno? zar niste imali vezbe iz fizicke hemije???