Predsednièki izbori 2008- I i II krug

[Al-Jasmina]

Na HRT-u u emisiji ''Nedeljom u dva'' tada aktuelni predsednik Boris Tadiæ izvinjavao se Hrvatskoj!

Pitam èime su to ¾rtve Oluje to zaslu¾ile???

Krucijalno pitanje!
Zaslu¾ile su to time da njihova deca, roðaci prijatelji, narod, mogu nesmetano i ponosno da posete svoj rodni kraj, da ¾ive tamo, da ne bude sukoba, da se neguje dobra volja, da se polako zaborave zloèini i klanja i da se okrenemo svetlijoj buduænosti.

®rtve Oluje su svojom smræu NAJMANJE to zaslu¾ile - da nisu ginuli da bi i njihova deca ginula!

Pa upravio je izvinjenjem ponizio srpske zrtve Oluje. I to nikakvo opravdanje ne moze da postoji jer nisu Srbi krivi sto su ih Hrvati vijali da ih zakolju. 
ccc 

Diplomatija je kad govoris ljubaznosti i ono sto se ocekuje da kazes
ne vezano za to da li to zaista mislis.
Onome ko svim srcem zeli da se vratu u svoj rodni kraj
i pokusa da sastavi delice svog pokdanog zivota,
tvoj nacionalni ponos nista ne znaci...

Jel sad mozemo da batalimo pricu o tome?

[Wlada]

И Стипе Месић (тадашњи председник РХрватске) се извинио свим припадницима српске националности за све злочине који су Хрвати починили у историји....
Извињење је било обострано, а да би се нормализовали и побољшали односи две суседне државе, потребно је прво изгладити ратне трауме са обе стране (изињење је тек први а неопходан корак).
 

[Darker]

Eh sta to znaci, da je taj jedan bio bogom dan??
tesko.

Kao ¹to rekoh veæ 3 puta - ni Isus nije bio Bogom dan veæini
P.S. Postoji velika razlika kad neko likuje nad ubijenim premijerom (aktuelnim) ove zemlje-¹to je direktno dovodi u stanje destabilizacije, i kad neko likuje nad biv¹im predsednikom, koji je OPTU®EN ZA RATNE ZLOÈINE, i umro nenasilnom smræu u zatvoru.
Razlikuj ta dva, molim, bez imalo stranaèke ostra¹æenosti

Aha, dobro je naucio text napamet.

Samo je do¹ao spreman na ispit, za razliku od svog suparnika koji je poku¹ao biti snala¾ljiv. Pa nije uspeo

Explicitno NIJE rekao-ja sam za UKIDANJE Sigrune kuce. Ako si ti to tako shvatio-to je vec tvoj problem. I naravno da je mnogo pametnije resenje udaljiti nasilnike iz kuce nego zenu odvajati od dece i kuce a to udaljavanje nasilnika se moze postici strozijim kaznama za iste i brzim rjama policije.

Dakle, explicitno JESTE rekao "Zala¾em se za ukidanje Sigurne kuæe, zato ¹to..." Intervju na RTV1(tv Vojvodina) DAkle ni¹ta ja nisam shvatao, nego sam samo SLU©AO!
Udaljavanje nasilnika iz kuæe, je za tvoju obavijest, komplikovan i spor proces. Sudski proces. Koji mo¾e da traje godinama. Za to vreme ¾ena treba da èeka i da trpi batine? Svi se sla¾u da Sigurna kuæa nije re¹enje problema, ali je apsolutno nepohodna! A njegovo "pametnije re¹enje" je èista demagogija i predizborno licemerje. Kao, mi to nismo znali i bez njega. WOW

Pa upravio je izvinjenjem ponizio srpske zrtve Oluje. I to nikakvo opravdanje ne moze da postoji jer nisu Srbi krivi sto su ih Hrvati vijali da ih zakolju. 
ccc 

Nisu. Sla¾em se. Ali su krivi ¹to su oni klali. OPET MORAM DA TE OBAVESTIM- U RATU SVI KOLJU! Ja, ako naravno nisam hteo da se neko kolje, ai ako ne ¾elim da se iakda vi¹e iko kolje-æu se izviniti. To su osnovni principi kulturnog i dr¾avnièkog pona¹anja. A i morala. I za to treba imati petlju. Na¾alost, meðu onima koji su najodgovorniji za klanje, postoji najmanje onih koji imaju petlju.

ZA NA©U SVEST je dobro da se izvinimo. Za na¹e proèi¹æenje, moralno i duhovno, a i za na¹ otklon od besmisla 90-ih.
Ako se neko ne izvini nama-to je samo njegov problem, ¾ao mi je ¹to i on nije duhovno i moralno proèi¹æen, ali to veæ nije moja stvar. Ja gledam u buduænost
I zato je od krucijalne va¾nosti, ba¹ za ¾rtve Oluje da se izvinimo (a i da to iskreno mislimo), kako njihova ¾rtva ne bi bila besmislena kao ceo rat, veæ da bismo izvukli neke pouke iz toga- DA TO NE SME NIKAD VI©E DA SE PONOVI.
Ne sa nijednim Srbinom, veæ sa nijednim LJUDSKIM BIÆEM
Ko to ne shvata-nije graðanin nijednog reda, a ne prvog ili drugog, prosto zato ¹to nije èovek. Jer nema ljudskosti u sebi nimalo

[Bred]

Eh sta to znaci, da je taj jedan bio bogom dan??
tesko.

Kao ¹to rekoh veæ 3 puta - ni Isus nije bio Bogom dan veæini
P.S. Postoji velika razlika kad neko likuje nad ubijenim premijerom (aktuelnim) ove zemlje-¹to je direktno dovodi u stanje destabilizacije, i kad neko likuje nad biv¹im predsednikom, koji je OPTU®EN ZA RATNE ZLOÈINE, i umro nenasilnom smræu u zatvoru.
Razlikuj ta dva, molim, bez imalo stranaèke ostra¹æenosti

I dalje ne vidim razliku. Pitanje je sta bi bilo u buducnosti, zbog smrti i jednog i drugog ne mozemo to adekvatno da sagledamo.

Aha, dobro je naucio text napamet.

Samo je do¹ao spreman na ispit, za razliku od svog suparnika koji je poku¹ao biti snala¾ljiv. Pa nije uspeo

Toma se super snasao s obzirom da nije imao text koji su mu napisali u stabu i sobzirom na to da je tek dosao iz rusije. 

Explicitno NIJE rekao-ja sam za UKIDANJE Sigrune kuce. Ako si ti to tako shvatio-to je vec tvoj problem. I naravno da je mnogo pametnije resenje udaljiti nasilnike iz kuce nego zenu odvajati od dece i kuce a to udaljavanje nasilnika se moze postici strozijim kaznama za iste i brzim rjama policije.

Dakle, explicitno JESTE rekao "Zala¾em se za ukidanje Sigurne kuæe, zato ¹to..." Intervju na RTV1(tv Vojvodina) DAkle ni¹ta ja nisam shvatao, nego sam samo SLU©AO!
Udaljavanje nasilnika iz kuæe, je za tvoju obavijest, komplikovan i spor proces. Sudski proces. Koji mo¾e da traje godinama. Za to vreme ¾ena treba da èeka i da trpi batine? Svi se sla¾u da Sigurna kuæa nije re¹enje problema, ali je apsolutno nepohodna! A njegovo "pametnije re¹enje" je èista demagogija i predizborno licemerje. Kao, mi to nismo znali i bez njega. WOW

Za rtv1 ne znam, ja pricam o duelu.

Mozda ste i znali ali on bi to i u praksi primenio.

Drugo, kako bi ukidanje ili ne sigurne kuce uopste potpalo pod ingerencije predsednika repubilke???

Pa upravio je izvinjenjem ponizio srpske zrtve Oluje. I to nikakvo opravdanje ne moze da postoji jer nisu Srbi krivi sto su ih Hrvati vijali da ih zakolju. 
ccc 

Nisu. Sla¾em se. Ali su krivi ¹to su oni klali. OPET MORAM DA TE OBAVESTIM- U RATU SVI KOLJU! Ja, ako naravno nisam hteo da se neko kolje, ai ako ne ¾elim da se iakda vi¹e iko kolje-æu se izviniti. To su osnovni principi kulturnog i dr¾avnièkog pona¹anja. A i morala. I za to treba imati petlju. Na¾alost, meðu onima koji su najodgovorniji za klanje, postoji najmanje onih koji imaju petlju.

ZA NA©U SVEST je dobro da se izvinimo. Za na¹e proèi¹æenje, moralno i duhovno, a i za na¹ otklon od besmisla 90-ih.
Ako se neko ne izvini nama-to je samo njegov problem, ¾ao mi je ¹to i on nije duhovno i moralno proèi¹æen, ali to veæ nije moja stvar. Ja gledam u buduænost
I zato je od krucijalne va¾nosti, ba¹ za ¾rtve Oluje da se izvinimo (a i da to iskreno mislimo), kako njihova ¾rtva ne bi bila besmislena kao ceo rat, veæ da bismo izvukli neke pouke iz toga- DA TO NE SME NIKAD VI©E DA SE PONOVI.
Ne sa nijednim Srbinom, veæ sa nijednim LJUDSKIM BIÆEM
Ko to ne shvata-nije graðanin nijednog reda, a ne prvog ili drugog, prosto zato ¹to nije èovek. Jer nema ljudskosti u sebi nimalo

Apsolutno se ne slazem. Ok je da se ti kao obican gradjanin izvinjavas ali predsednik jedne drzave nad kojom je visila omca moguce osude za genocid? 
Totalno pogresno. I stajace za vek i vekova da smo se mi prvi izvinili a odatle sledi da smo mi i najodgovorniji za taj rat sto je daleko od istine. Takodje ono sto je bitno jeste da smo se mi u tom ratu BRANILI a ne napadali bilo koga. Srbi nikad nikog nisu prvi napali a sve ratove koje su vodili su bili iskljucivo odbrambeni. 

[pop]

Mesic se izvinio Srbima pre vise od 3 godine, i to u sred Beograda, mada nije prvi put da radikalske usi cuju samo ono za sta su programirane.

Ponovicu sto se tice duela - svaki ciga svoga konja hvali. Nikada se necemo sloziti ko je bio bolji.
@dirigent
Ljudi nece otici zato sto ne mogu da prihvate razlicito misljenje, vec zato sto nemaju 3 zivota pa da bace 5 godina na i ovako sporom putu ka boljem zivotu.

[Bred]

Mesic se izvinio Srbima pre vise od 3 godine, i to u sred Beograda, mada nije prvi put da radikalske usi cuju samo ono za sta su programirane.

Ok, podseti me, kazes da se Mesic prvi izvinio?

and, ovo nema veze sa Tadijom ali cisto da razjasnimo

http://www.novine.ca/ARHIVA/2003/12_09_03/sr_cg.html

dakle, prvo mi pa oni 

Raèan je takoðe ocenio kako je "velika stvar ¹to se predsednik Srbije i Crne Gore izvinio hrvatskim graðanima za zloèine koje su jugoslovenske snage poèinile u Hrvatskoj tokom domovinskog rata", kao i da "to izvinjenje ima povijesno znaèenje". Meðutim, izreèeno izvinjenje predsednika Mesiæa, koji je domaæinu uzvratio reèima da "prihvaæa taj simbolièan gest" te "s moje strane mogu reæi da se isprièavam svima onima kojima su graðani Hrvatske, u bilo koje vreme, naneli bol ili ¹tetu radeæi protivno zakonu i zloupotrebljavajuæi svoju poziciju", Raèan je – kako prenose dana¹nje zagrebaèke novine – ocenio na sledeæi naèin: "Posebno ¾elim naglasiti kako nije pravedno da se Maroviæevo izvinjenje stavlja u isti rang s Mesiæevim izvinjenjem, koje je zapravo samo kurtoazan odgovor na ono ¹to je rekao predsednik Srbije i Crne Gore. Ja sam, naravno, svestan da æe deo medija i neki politièki krugovi dana¹nji dogaðaj u Beogradu interpretirati kao obostrano, ravnopravno izvinjenje. No, to naprosto nije taèno. Mesiæ je ovom prilikom vrlo pa¾ljivo birao reèi i njegov odgovor Maroviæu ne mo¾e se i ne sme protumaèiti kao izvinjenje na izvinjenje".
http://www.mfa.gov.yu/Srpski/FDP/120903_s.html

Vuèiæ: Tadiæ bruka i sramota za Srbiju

Generalni sekretar Srpske radikalne stranka Aleksandar Vuèiæ ocenio je danas da je predsednik Srbije Boris Tadiæ "bruka i sramota" za Srbiju jer se izvinio Hrvatima za ubijanje i progon Srba.

Vuèiæ je agenciji Beta rekao da je Tadiæ "najveæa ¹tetoèina za dr¾avu Srbiju i njene nacionalne interese".

"On je direktno optu¾io Srbiju za izazivanje rata na protoru biv¹e Jugoslavije. Izvinio se Hrvatima za sve ono ¹to su èinili od Ante Paveliæa do Franje Tuðmana. Za to ¹to su pobili stotine hiljada Srba i zato ¹to su proterali milione Srba sa njihovih ognji¹ta", kazao je Vuèiæ.

Dodao je da ne razume za ¹ta se Tadiæ izvinjavao i u èije ime jer ono ¹to je on rekao "nije mi¹ljenja naroda i graðana Srbije veæ samo mi¹ljenje jednog od tu¾nih politièara".
b92

[pop]

Izgleda da nisi obavesten da Marovic nije 'nas', pa nije bas tacno reci MI. Inace, taj susret Marovic-Mesic se desio u Beogradu, i to pre 4 i po godine, a emisija Nedeljom u 2 u kojoj je gost bio Tadic (snimljeno u Bg-u, u kancelariji predsednika Srbije) je bila 2007. godine. Emisiju sam gledao u celosti, Tadic je bio vise nego eksplicitan da su Hrvati ucinili mnogo zla nesem narodu u Hrvatskoj, nije puzao niti klechao, nego je rekao da svi treba da se izvine jedni drugima kako bismo mogli da zivimo i saradjujemo na obostranu korist. Daleko od toga da se potpuno slazem sa Tadicevom politikom, ali sam bio ponosan kako se ponasao i predstavljao Srbiju u toj emisiji.

[Vampire 666]

Zar je bitno ko se prvi izvinio. Sam akt izvinjenja je bitan radi pomirenja! Treba biti covek za takvo delo. Kritika radikala tog njegovog akta i isticanja toga kao da je nesto negativno je upravo pokazatelj njihovih pravih vrednosti.

p.s. Bred, nemoj sad da me citiras i kazes da je moje misljenjei samo to, zato sto nije. To su neke najvece ljutske vrednosti ka kojima treba teziti i pohvaliti onog ko ih dostigne, a ne nazivati to izdajom...

[endi]

E ¹to su mi demokrate ''ulep¹ale'' ovu ti¹inu, ma za prièu!
A toliko mi se dopalo ovo æutanje. Pustim radio, televizor, nema reklama kandidata, govorancija, divota, ali ¹ta se dogodilo:

SINOÆ su mi u gradu na kolima (na brisaè) stavili kartonski letak (poput onog koji se stavlja u filmovima na bravama sa natpisom ''ne uznemiravaj'') na kom je pisalo glasajte za Tadiæa!!!

DANAS mi sti¾e poruka:

Sender: 'DoPobede'
Glasi: ''Ti se pita¹! Hoæe¹ mir, posao, putovanja, Evropu, ceo svet? Nemoj da ti drugi kroje sudbinu! 3. februar, pravi dan za pravu odluku! Zaokru¾i 2! Pobeðujemo zajedno!''

Pa jel to po¹tovanje zakona?
Meni vi¹e lièi na '' cilj opravdava sredstva''!!! 
U najmanju ruku èudna im je ta demokratizacija!   

[Wlada]

У Пожешкој улици су јуче полепили плакате радикали и шта?
Ти ко да први пут присуствујеш изборима...
Па наравно да сви крше изборну тишину, увек су и кршили.

[Bred]

ja dobih ovaj email

©irite dalje, da se ne zaboravi ...



Podseæanje - radikali na vlasti:

Vuk dlaku menja, al cud nikada. Oni se nisu promenili



SRPSKA RADIKALNA STRANKA NA DELU:

Re¹enjem broj 360-1978/98-01 od 22. 12. 1998. Vlada je Tomislavu Nikoliæu dodelila stan povr¹ine 186,47 metara kvadratnih u Bulevaru Lenjina 10A u Beogradu; stan je otkupljen.

Re¹enjem broj 360-2686/98-01 od 22.12. 1998. Vlada je Aleksandru Vuèiæu dodelila stan povr¹ine 117,48 metara kvadratnih na istoj adresi; stan je otkupljen.

Re¹enjem broj 360-5047/98 od 7.12.1998. Ministarstvo za saobraæaj i veze dodelilo je Draganu Todoroviæu stan u ulici Prote Mateje 47 u Beogradu; stan je otkupljen.

Re¹enjem broj 360-3530/2000 od 11.10.2000. vlada je Luki Mitroviæu dodelila stan povr¹ine 56 kvadrata u ulici Svetozara Markoviæa u Beogradu; stan je otkupljen.

Ministarstvo finansija je 2001, u okviru Zakona o zavr¹nom raèunu bud¾eta Republike Srbije za 2000, izmeðu ostalog utvrdilo da je tokom 2000: Ministarstvo za ekonomsku i vlasnièku transformaciju od Centralne otad¾binske uprave SRS-a kupilo sabrana dela Laze M. Kostiæa u vrednosti 410.000 dinara; Ministarstvo trgovine platilo avans od 300.000 dinara za ¹tampanje sabranih dela Laze M. Kostiæa i uplatilo SRS-u 500.000 dinara "za nabavku raznih knjiga"; Ministarstvo turizma SRS-u uplatilo 100.000 dinara za nabavku 100 primeraka knjige Teorijska statistika autora Laze M. Kostiæa; Ministarstvo za¹tite ¾ivotne sredine uplatilo SRS-u 100.000 dinara "za nabavku knjiga".


Slike radikalske vlasti

1997.

Poèetak vlasti radikala u Zemunu; poèela masovna raspodela poslovnog prostora politièki podobnima; u julu, dok su bili na letovanju, èlanovima porodice Barbaliæ otet je stan, a u njega je useljena Ljiljana Mijokoviæ, zaposlena u stranaækom glasilu "Velika Srbija"

Telohranitelji Vojislava ©e¹elja prebili advokata Nikolu Baroviæa

Hala "Pinki" poverena na upravljanje Aleksandru Vuèiæu

1998.

Radikali prvi put ulaze u republièku vladu 24. marta 1998; za sumu od 50 evra meseèno na 30 godina zakupili zgradu zemunskog Magistrata; odr¾an referendum o prihvatanju uèe¹æa stranih predstavnika u re¹avanju problema na Kosovu

Doneti zakoni o informisanju i univerzitetu ¹to je uslovilo drakonske kazne i zatvaranje medija, imenovanje radikalski orijentisanih dekana i izbacivanje profesora na ulicu

Usvojen, ali ubrzo i povuèen Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica

Vojislav ©e¹elj, kao ¹ef jugoslovenske delegacije, prisustvovao parlamentarnoj skup¹tini saveza Rusije i Belorusije

1999.

Tri potpredsednika Vlade, od kojih je jedan Vojislav ©e¹elj, otkrili "tajni dokument CIA" sa podacima o amerièkim plaæenicima u Srbiji

Neuspe¹ni pregovori u Rambujeu i Parizu i zatim bombardovanje Jugoslavije

Ubijen Slavko Æuruvija - Tomislav Nikoliæ æe kasnije izjaviti da mu nije ¾ao zbog tog ubistva

Umesto penzija, vlada odluèuje da æe se za maj, jun i juli penzionerima izdati bonovi za plaæanje elektriène energije, uglja i drva za ogrev; u skup¹tinsku proceduru vraæen zakon o privilegijama; nastavljena represija nad medijima i Univerzitetom.

Iako iz "patriotskih razloga" zvanièno izlaze iz vlade u junu 1999, u njoj ipak ostaju zbiog radne obaveze, odnostno "neophodnosti kontinuiteta sastava i rada Vlade"

2000.

Najintenzivnija represija; radikali spreèili usvajanje zakona protiv terorizma koji je za cilj imao hap¹enje antire¾imski nastrojenih graðana - Tomislav Nikoliæ nedavno izjavio da mu je¾ao ¹to taj zakon nije usvojen; prekinut platni promet s Crnom Gorom.

RADIKALNO BOLJE!?

Grobovi, pretnje zarðalim ka¹ikama, dobrovoljci na rati¹tima, premlaæivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam, potezanje pi¹tolja na taksiste i studente, gu¹enje slobode Univerziteta, uni¹tavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizièki obraèuni u obe skup¹tine, devastacija kulturne ba¹tine i sve ostalo ¹to su radikali èinili, izgleda da su zaboravili i "razoèarani biraèi"

Na parlamentarnim izborima odr¾anim u septembru 1997. izborni slogan Srpske radikalne stranke glasio je: "Mi dolazimo". ©est meseci kasnije, 24. marta 1998. radikali su prvi put u¹li u republièku vladu. Taèno godinu dana posle, 24. marta 1999, poèelo je bombardovanje Jugoslavije - jo¹ neoporavljena od represije nad medijima i Univerzitetom, Srbija je u¹la u rat. Oni su veæ uveliko bili do¹li.

Na poslednjim parlamentarnim izborima, izborni slogan Srpske radikalne stranke glasio je: "Znam ¹ta hoæu. Hoæu bolje, radikalno bolje". Paroli je poverovalo preko milion glasaèa, radikali su postali izborni pobednici, a analitièari se trude da èitavu stvar objasne socijalnim razlozima, skretanjem SRS-a nalevo, razoèaranjem u tekovine petog oktobra. Èini se ipak da je Srbija potpuno zaboravila ¹ta znaèi "Radikalno bolje" i kako to izgleda kad oni doðu.

ZEMUNSKA ODISEJA: Iako je tokom ¹est godina postojanja i èetiri godine uèe¹æa u parlamentu veæ bilo jasno o kakvoj je stranci zapravo reèi, tek æe zahvaljujuæi lokalnim izborima odr¾anim 3. novembra 1996. postati jasno kako Srpska radikalna stranka vlada. Na tim izborima, naime, SRS je dobio veæinu odbornièkih mesta u Zemunu, predsednik stranke Vojislav ©e¹elj izabran je za gradonaèelnika, a posle èetiri godine radikalskog upravljanja, nova gradska vlast je u oktobru 2000. godine zatekla pusto¹. Iako je pre svega utvrðeno da su radikali ostavili dug od 68 miliona dinara, naspram za tu godinu planiranog bud¾eta od 33 miliona dinara, utvrðeno je da ovaj manjak nije najgore zlo koje je sna¹lo grad. Zvanièno ¾eleæi da stambeno obezbedi izbeglice, a u stvari obezbeðujuæi glasove za neke buduæe izbore, radikali su u periodu 1996-2000. uspeli da prodaju èak 6596 placeva na kojima je podignuto 1500-2000 privremenih objekata ukupne povr¹ine veæe od 4,5 miliona kvadratnih metara; u istom periodu, a bez adekvatne dokumentacije, uraðeno je oko 12.000 adaptacija. Placevi su dodeljivani bez licitacije, dobijao ih je svako ko je imao bilokakvu "vezu" u op¹tini ili onaj ko bi prvi stao u red, a kontrola praktièno nije postojala: na osnovu dozvola za privremene objekte od nekoliko desetina metara, podizane su palate od èak 800 kvadratnih metara; kako infrastrukture uglavnom nije bilo, novopeèeni Zemunci su se zbog ni¾ih tro¹kova prikljuèivali na ki¹nu kanalizaciju umesto gradske, ¹to je uzrokovalo brojne sanitarne probleme. "Domaæinsko" upravljanje podrazumevalo je i podizanje stotina kioska, uglavnom na mestima koja za to nisu bila predviðena - Zemunski kej postao je pijaca, u gradskom parku je zbog podizanja ugostiteljskog objekta poseèeno stablo staro 150 godina, a u Prvomajskoj ulici su slièni objekti graðeni na prostoru ranije predviðenom za drugu saobraæajnu traku. Ukratko, nekad austrougarski gradiæ poèeo je da lièi na zapu¹tenu kasabu, suprotstavljenu ne samo zakonima o za¹titi spomenika i prirodnih bogatstava veæ i najosnovnijim elementima estetike i zdravog razuma.

Ni to, naravno, nije bilo sve. Veæ na samom poèetku radikalske vlasti, hala "Pinki" predata je na upravljanje Aleksandru Vuèiæu i postala omiljeno zborno mesto masovnijih stranaèkih skupova - u meðuvremenu, u zgradi je izbio veliki po¾ar, a tada mlaðahni Vuèiæ obeæao je da æe krivac biti otkriven za tri dana, ¹to se nije dogodilo. Pored toga, iz Stare kapetanije izbaèena je gradska biblioteka stara 175 godina, a jedan deo zgrade iznajmljen je na 30 godina politièki podobnom kafed¾iji, na èijem se meniju na¹la èak i "èetnièka pljeskavica" s krstom i èetiri ocila. Uprkos takvim i (brojnim) sliènim zloupotrebama, najveæim skrnavljenjem ipak se smatra ono ¹to su radikali uèinili sa zgradom Mag istrata, podignutom u XVIII veku i u nadle¾nosti Zavoda za za¹titu spomenika. Graðevina je najpre renovirana iz op¹tinskog bud¾eta, ali bez osvrta na èinjenicu da je reè o spomeniku koji treba oèuvati u prvobitnoj formi: autentièni prozori zamenjeni su metalnim plastificiranim, enterijer je potpuno izmenjen, sru¹eni su autentièni dimnjaci, fasada je neadekvatno obojena, u dvori¹tu (koje je inaèe arheolo¹ki teren gde su naðene rimske iskopine) izgraðen je tr¾ni centar. Konaèno, kad su sve to lepo uredili op¹tinskim novcem, radikali su prostor povr¹ine 2000 kvadrata zakupili na 30 godina uz uslov da plaæaju meseènu kiriju od tada¹njih 100 maraka.
Image

Dogaðaj koji je ipak pokazao da se ne radi samo o devastatorima i ljudima sklonim finansijskim mahinacijama, veæ o neèem mnogo gorem, jeste sluèaj porodice Barbaliæ. Dok su bili na letovanju, u julu 1997, Barbaliæi su jednostavno iseljeni iz svog zemunskog stana u koji je odmah useljena Ljiljana Mijokoviæ, sekretarica u stranaèkom glasilu "Velika Srbija". Sledile su sudske odluke, spreèavanje da se one izvr¹e, reakcije demokratske javnosti, ali pomoæi nije bilo. Vojislav ©e¹elj isticao je nacionalnu pripadnost porodice i upozoravao da "mali usta¹a" Dario Barbaliæ ne mo¾e da ide u obdani¹te zbog toga ¹to "ima hrvatski paso¹". Malo posle iseljenja (odnosno kraðe - Barbaliæima je jednostavno oduzet èak i name¹taj), ©e¹elj je u studiju BK Televizije verbalno isprovocirao porodiènog advokata Nikolu Baroviæa, ovaj ga je polio vodom, a èitava stvar zavr¹ila se time ¹to je Baroviæa premlatio ©e¹eljev telohranitelj i ¹to je radikalski voða, uz cinièan osmeh, prokomentarisao da se Baroviæ u stvari "okliznuo na bananu". Sluèaj Barbaliæ jo¹ nije re¹en. Porodica i dalje ¾ivi u podstanarskom stanu u Hrvatskoj, a u njihovom stanu i dalje je Ljiljana Mijokoviæ.

Svi ovi i brojni drugi primeri radikalskog upravljanja Zemunom bili su ipak samo uvod u ono ¹to se tek spremalo Srbiji posle republièkih izbora 1997.

SRBIJO, MAJKO: Kada je 1996. upitan o moguænosti koalicije svoje stranke sa socijalistima, Vojislav ©e¹elj samouvereno je izjavio: "Ako vam ja unapred ka¾em da ne postoji nikakva varijanta da SRS uðe u koaliciju sa SPS-om i Slobodanom Milo¹eviæem, to ostaje. Ako je neko èovek od reèi, onda su to ljudi koji su na èelu SRS-a." Do¹li su, meðutim, izbori 21. septembra 1997. i èovek od reèi pristao je da se pospe pepelom. Na tim izborima, koje je bojkotovalo 12 opozicionih stranaka, SRS osvaja 82 poslanièka mesta, a 24. marta 1998. pristaje da uðe u tzv. vladu narodnog jedinstva: uz 16 èlanova iz SPS-a i pet iz JUL-a, u vladi kojom æe predsedavati Mirko Marjanoviæ radikalima je pripalo 15 mesta, od èega dva potpredsednièka.

Prva istorijski va¾na tekovina ove "crveno-crne" vlade bila je jednoglasna odluka da se prihvati predlog Slobodana Milo¹eviæa i republièkom parlamentu nalo¾i da raspi¹e referendum na kojem bi se graðani izjasnili o tome da li prihvataju uèe¹æe stranih predstavnika u re¹avanju problema na Kosovu. Na sednici odr¾anoj 6. i 7. aprila 1998. Skup¹tina æe najpre usvojiti Zakon o skraæenju potrebnog vremena izmeðu zakazivanja i odr¾avanja referenduma, da bi veæ za 23. arpil zakazala i referendum. Od ukupnog broja iza¹lih biraèa, tog dana je èak 94,7 zaokru¾ilo negativan odgovor: zvanièna reakcija bila je da su se graðani izjasnili "patriotski", dok se Kontakt grupa pokazala mnogo konkretnijom i odmah posle referenduma uvela drastiène sankcije Srbiji. Kosovska kriza potom æe se drastièno zao¹travati, a konstantne pretnje iz inostranstva na neki naèin æe radikalima i socijalistima dati alibi da na domaæoj politièkoj sceni urade sve ¹to je "u interesu otad¾bine".

Za poèetak, samo mesec dana posle referenduma, Skup¹tina Srbije usvojila je Zakon o Univerzitetu odbijajuæi pritom sve amandmane opozicionih partija i samog Univerziteta - produkt je bio zakon koji je ogranièavao autonomiju Univerziteta, a profesore i saradnike, kako je ocenjeno, "pretvorio u poslu¹nike vlasti". ©okantan èak i samo na papiru, zakon usvojen 26. maja bio je jo¹ ¹okantnij i u praksi. Na èelo nekih fakulteta, naime, imenovani su stranaèki kadrovi, a ¹ampioni bezoènosti su po op¹tem mi¹ljenju bili upravo dekani radikali. Novoimenovani dekan Vladan Teodosiæ je na fakultet doveo obezbeðenje koje je spreèavalo profesore da se vrate u kabinete iz kojih su prethodno izbaèeni, preko svojih emisara pretio profesorima da æe ih "srediti èim bude usvojen zakon o terorizmu", spreèavao predavaèe da odlaze na unapred zakazane kongrese, zabranio ulazak onima koji su negodovali zbog novog re¾ima na fakultetu, nalagao obezbeðenju da iz zgrade iznosi one koji bi se oglu¹ili na nareðenje,... uop¹te uèinio niz stvari koje su i danas mrlja na istoriji ETF-a. Pored Teodosiæa, u ovom periodu posebno se istakao i dekan Filolo¹kog fakulteta Radmilo Marojeviæ, takoðe radikalski kadar: nasilnom penzionisanju profesora (èak i lingviste svetskog glasa Ranka Bugarskog), imenovanjem novih ¹efova odseka, anga¾ovanjem famoznog Danijela ©ifera za predavaèa i sliènim merama Marojeviæ se nije zadovoljio, pa je predlo¾io i da se na njegovom fakultetu ukine grupa za svetsku knji¾evnost, a da postdiplomci pod obavezno moraju da uèe i polo¾e ruski jezik. Kako su se zbog svega toga studenti pobunili i otpoèeli ¹trajk, Marojeviæ se prisetio kolege Teodosiæa, pa je 4. februara 1999. na fakultet upala grupa maskiranih batina¹a prebijajuæi sve koji su im se na¹li na putu. Epilog svih ovih dogaðaja bile su ostavke, svaðe, protesti, stvaranje Otpora i brojne nuspojave èije se posledice i danas oseæaju.

Skup¹tina Udru¾enja (re¾imskih) novinara Srbije odr¾ana 13. juna 1998. na Zlatiboru pokazaæe, meðutim, da je crveno-crna koalicija prona¹la drugu metu: obraæajuæi se prisutnima, ministar informisanja Aleksandar Vuèiæ istakao je da su se "neki mediji javno stavili u slu¾bu nekih svetskih moænika u voðenju specijalnog rata protiv Srbije". Stalna pretnja bombardovanjem i pogor¹anje situacije na Kosovu uèinili su ipak da moguænost konkretnijih mera protiv slobode medija ne bude shvaæena ozbiljno u veæem delu javnosti. No, èak i da se javnost ne¹to pitala, "vlada nacionalnog jedinstva" te¹ko da bi se zabrinula zbog toga: veæ 20. oktobra, opet po hitnom postupku, usvojen je Zakon o informisanju koji je beskrupolozno kr¹io svaku naznaku Ustavom zagarantovanog prava na slobodu mi¹ljenja, govora i javne reèi. Prva ¾rtva sudije za prekr¹aje bio je "Evropljanin", koji je po odluci obznanjenoj u noæi izmeðu 23. i 24. oktobra (tri dana posle usvajanja Zakona!!!), a na osnovu tu¾be èudesne organizacije poznate pod imenom Patriotski savez Srbije, morao da plati 2.400.000 dinara. To je, naravno, bila samo jedna od mnogih ¾rtava, a suðenja medijima, zaplena njihove imovine i tira¾a postali su redovna pojava. U tom smislu, najte¾e su pro¹li "Evropljanin" i "Dnevni telegraf" èiji æe vlasnik Slavko Æuruvija, posle bukvalnog ubistva svojih novina, i sam biti ubijen 11. aprila 1999. godine.

Daleko manje znaèajan, ali isto tako apsurdan zakon, "vlada narodnog jedinstva" poslala je Skup¹tini 6. decembra 1998, uz predlog da takoðe bude usvojen po hitnom postupku. Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica predviðao je, izmeðu ostalog, da predsednici Republike, Skup¹tine i Vlade imaju ogromne privilegije i plate za vreme mandata, a da im pravo na veliku apana¾u, obezbeðenje za njih i porodicu, automobil, vozaèa, administrativno osoblje i kuvare pripada do¾ivotno. Ovog puta, pritisak javnosti (èitaj: graðana na ivici egzistencije) ipak je bio dovoljan da se veæ usvojeni zakon ubrzo naðe van snage. Istina, ideja æe biti rehabilitovana u novembru 1999, ali æe se odnositi samo na prava i obaveze predsednika Republike.

BEMBANjE I VARljIVO LETO: Veæ i sam poèetak 1999. godine nagovestio je potvrdu one narodne da i od zla uvek mo¾e gore. Na spektakularnoj (kasnije mnogo puta u razlièitim varijantama i s razlièitim akterima ponavljanoj) konferenciji za novinare, tri potpredsednika Vlade su 12. januara javnosti otkrila "supertajni" dokument CIA s podacima o iznosima kojima Amerikanci finansiraju nezavisne medije, sindikate, studentske organi zacije i sve druge "izdajnike". Samo dva sata po¹to su Ratko Markoviæ, Milovan Bojiæ i Vojislav ©e¹elj obznanili svoje otkriæe, domaæi hakeri su isti tekst, s falsifikovanim zaglavljem amerièke obave¹tajne agencije, na¹li na internetu, u formi dostupnoj svima. Otkriæe je ipak delovalo kod patriotski osve¹æenog (a internetu neviènog) graðanstva i prostor za borbu protiv politièkih neistomi¹ljenika bio je otvoren.

Sve ¹to je sledilo dobro je poznato: pregovori po francuskim dvorcima, ©e¹eljeve pretnje da Albanaca na Kosovu neæe biti ukoliko neko bude bombardovao Srbiju i, konaèno, bombardovanje. ©ta je bilo, bilo je, ali nakon potpisivanja mirovnog sporazuma Vojislav ©e¹elj poku¹aæe da odr¾i makar jedno svoje obeæanje - ono koje se baziralo na upozorenju da æe u sluèaju ulaska NATO trupa na Kosovo radikali izaæi iz Vlade. No, èoveku od reèi ni ovog puta se "nije dalo": tek ¹to je Centralna otad¾binska uprava SRS-a aminovala izlazak iz vladajuæe koalicije, premijer Mirko Marjanoviæ uveo je "radnu obavezu" za radikale zbog "neophodnosti kontinuiteta sastava i rada vlade". U prevodu, radikali su hteli, ali nije im dozvoljeno da se okanu vlasti. U svakom sluèaju, sledile su obnova i izgradnja, pa je radi toga Vlada odluèila da od svih zaposlenih i penzionera uzme po jednu dnevnicu meseèno - pitanja o lo¹em kvalitetu od tih para obnovljenih objekata, kao i o neisplaæenim graðevinarima tada jo¹ nisu postavljana. Jo¹ jedna ma¹tovita vladina uredba, doneta 25. avgusta 1999, takoðe je bila u "op¹tem interesu": umesto penzija za maj, jun i jul, penzioneri su na osnovu te uredbe dobili bonove za plaæanje elektriène energije, uglja i drva za ogrev.

©ta se zapravo dogaðalo s tako u¹paranim sredstvima, nikada nije zvanièno utvrðeno, ali su Slobodan Milo¹eviæ i socijalisti oèigledno bili zadovoljni kako socijalnim tako i ostalim merama sprovedenim tokom saradnje s radikalima. Po¹to se, dakle, dobro pokazao, SRS æe 12. avgusta 1999. zauzeti i (zaslu¾eno) mesto u saveznoj vladi dobiv¹i pet ministarskih mesta. Nabrajanje ma¹tovitih koraka preduzetih na tom nivou èini se, meðutim, suvi¹nim. Ne zbog toga ¹to nisu bili dovoljno ma¹toviti, veæ zbog toga ¹to ih je jedna od mera "u startu" prevazi¹la: savezni ministar pravde Petar Jojiæ, vredan kao ¹to veæ radikalu pristaje, 25. maja 2000. je na neverovatnih 25 stranica napisao pismo glavnom tu¾iocu Karli del Ponte. Ni¹ta neobièno da pismo nije bilo naslovljeno reèima "Karli del Ponte, kurvi koja se prodala Amerikancima"; da Ha¹ki tribunal nije nazvan "tamnicom" i "kriminalnom organizacijom sastavljenom od plaæenika, ¹pijuna, hoh¹taplera, sluga Amerike i NATO-a, osoba bez morala koje se u svom radu slu¾e najprljavijim metodama". Da bi glavnoj tu¾iteljici Tribunala sve bilo potpuno jasno, Jojiæ joj je u pismu poruèio da sa svojom prethodnicom Luiz Arbur "mo¾e da bude simbol prostitucije, jer uzimaju novac od mu¹terija i trude se da urade ono ¹to im narede, ma kako to odvratno i nemoralno bilo".

Dok je ministar Jojiæ na saveznom nivou pisao i poruèivao, republièki nivo radio je punom parom: kraj 1999. i skoro èitava 2000. bili su period nezapamæene represije nad svim ¹to je slobodno mislilo i govorilo u zemlji Srbiji. Premlaæivanja, hap¹enja, zatvaranje medija, maskirani specijalci koji usred noæi upadaju u radio i TV stanice, uniformisani i batina¹i u civilu bili su veliko finale i verovatno najrealnija slika dvogodi¹nje vladavine crveno-crne koalicije. Sledili su izbori, pobeda DOS-a, otkrivanje bar dela onog ¹to je poèinjeno za radikalskog vakta, poèetak suðenja Slobodanu Milo¹eviæu, odlazak Vojislava ©e¹elja u Hag,... sve ono ¹to je veæini graðana Srbije ulivalo nadu da æe normalan ¾ivot jednom biti moguæ èak i na mestu na kojem su osuðeni da ¾ive. No, kako to veæ u ¾ivotu biva, tranzicione muke i konstantne afere novih vladara uèinile su da biraèi postepeno zaborave sve ¹to je nekad bilo. Grobovi, pretnje zarðalim ka¹ikama, dobrovoljci na rati¹tima, premlaæivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam (za koji postoji i drugo ime, ali neæemo sad...), potezanje p i¹tolja na taksiste i studente, gu¹enje slobode Univerziteta, uni¹tavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizièki obraèuni u obe skup¹tine, devastacija kulturne ba¹tine i sve ostalo ¹to su radikali èinili, izgleda da su zaboravili i "razoèarani biraèi" i neki sastavljaèi nove vlade. Oni kojima pamæenje ipak nije tako kratko setiæe se, meðutim, predizbornog slogana SRS-a iz 1993: "Mi se nismo promenili".

demokrate, na sta ste spali ... ccc.
koje spamovanje ...

Izgleda da nisi obavesten da Marovic nije 'nas', pa nije bas tacno reci MI. Inace, taj susret Marovic-Mesic se desio u Beogradu, i to pre 4 i po godine, a emisija Nedeljom u 2 u kojoj je gost bio Tadic (snimljeno u Bg-u, u kancelariji predsednika Srbije) je bila 2007. godine. Emisiju sam gledao u celosti, Tadic je bio vise nego eksplicitan da su Hrvati ucinili mnogo zla nesem narodu u Hrvatskoj, nije puzao niti klechao, nego je rekao da svi treba da se izvine jedni drugima kako bismo mogli da zivimo i saradjujemo na obostranu korist. Daleko od toga da se potpuno slazem sa Tadicevom politikom, ali sam bio ponosan kako se ponasao i predstavljao Srbiju u toj emisiji.

A izgleda da ti nisi obavesten da je Marovic bio predsednik drzavne zajednice i istupa i predstavlja i Srbiju i Crnu Goru. 

Bitno je ko se prvi izvini jer po nekoj logici prvi se izvinjava onaj ko je najvise kriv.
To sto je spomenuo da su i Hrvati cinili zlocine ne znaci apsolutno nista jer po gornjim citatima vidimo da su se Hrvati pokajali sto su dali i to kurtoazno izvinjenje Srbima. 


---
Preliminarni rezultati u 22 sata
Izvor: Tanjug
Beograd -- Republièka izborna komisija æe sutra redovno obave¹tavati javnost o toku sprovoðenja drugog kruga predsednièkih izbora.

RIK je najavila da æe tokom dana biti odr¾ane tri konferencije za novinare na kojima æe biti saop¹tavana izlaznost biraèa i to u 11, 15 i 19 sati. Konferencija za novinare na kojoj æe biti saop¹teni prvi preliminarni rezultati izbora planirana je za 22 sata.

Na osnovu odluke RIK-a, poèev od tog vremana na monitorima i video bimu u zgradi Skup¹tine Srbije prikazivaæe se unos i obrada podataka o privremenim rezultatima izbora koje bude obavljao Republièki zavod za statistiku.

Prema Zakonu o izboru predsednika Republike RIK konaène rezultate izbora treba da objavi u Slu¾benom glasniku u roku od 96 sati od zatvaranja biraèkih mesta.

Do objavljivanja konaènih rezultata izbora RIK mo¾e objavljivati samo privremene rezultate.

Na ponovljenom glasanju biæe izabran kandidat koji dobije najveæi broj glasova, a broj biraèa koji glasaju utvrdiæe se na osnovu broja glasaèkih listiæa koji se nalaze u glasackoj kutiji.


B92

[Darker]

SINOÆ su mi u gradu na kolima (na brisaè) stavili kartonski letak (poput onog koji se stavlja u filmovima na bravama sa natpisom ''ne uznemiravaj'') na kom je pisalo glasajte za Tadiæa!!!

DANAS mi sti¾e poruka:

Sender: 'DoPobede'
Glasi: ''Ti se pita¹! Hoæe¹ mir, posao, putovanja, Evropu, ceo svet? Nemoj da ti drugi kroje sudbinu! 3. februar, pravi dan za pravu odluku! Zaokru¾i 2! Pobeðujemo zajedno!''

Pa jel to po¹tovanje zakona?
Meni vi¹e lièi na '' cilj opravdava sredstva''!!! 
U najmanju ruku èudna im je ta demokratizacija!   

Izborna ti¹ina se ne odnosi na plakate, letke, poruke, zvanja na kuæu itd. Prouèi malo zakon pre nego ¹to bude¹ ozlojeðena zbog nepo¹tovanja istog

A sa boldovanim delom se apsolutno sla¾em

A brede, hvala Bogu pa da ti objavi¹ neke èinjenice. Jes da ih nisi ti sroèio, nego su ti stigle mailom, ali svaka èast
Samo tako, biæe ne¹to i od ove malecke zemlje

[Bred]

Izborna ti¹ina se ne odnosi na plakate, letke, poruke, zvanja na kuæu itd

spam je jos bednije resenje od lepljenja plakata .
steta sto u nasoj zemlji spam nije i zvanicno zabranjen.
Sto se tice plakata i letaka, bar su zuti trebali da posluze kao primer kako NE TREBA lepiti plakate gde stignes i time grad cinis mnogo ruznijim nego sto on jeste. 

[Darker]

A ¹to jednom, za promenu, ne bi VADIKAVI BILI ZA PRIMER??

[Bred]

zato sto su vadikali vandali, nacionalfasisti, seljaci, seljoberi, divljaci etc a zuti su ultra, mega , giga na nivou, urbani, kulturni , fini, demokrate, tolerantni, brinu za cistocu i ekologiju etc etc.
Od prvih se to NE MOZE ocekivati a od drugih bi se to MORALO ocekivati.