25. roðendan Commodore 64

tarantulica · 15-12-2007, 12:49:19

21. век
Бицикл ума
Уз 25. рођендан компјутера наше младости
Commodore 64

Свако се сећа своје прве љубави, првог аутомобила, првог запослења па и – првог компјутера. Говорим о својој генерацији, рођеној око половине прошлог века, стасалој већ сасвим негде око ’75. и тада већ у „удруженом раду”, да би се са почетком осамдесетих суочила и са првим играчкама надолазеће информатичке ере, са великим ентузијазмом их пригрлила, или са страхом заобишла – како ко.

Био сам у овој првој групи, а носталгију за временима прошлим подстакла ми је вест да су се прошлог понедељка у Силицијумској долини окупили пионири компјутерске ере – Џек Тремиел, Стив Вожниак, Вилијам Лоу... Први је покретач једне од најуспешнијих компјутерских компанија током осамдесетих, други кооснивач Епла, трећи отац Ај-Би-Емовог Пи-Сија...

Окупили су се у Музеју компјутерске историје да би се испричали о старим добрим временима и прославили један рођендан: 25-годишњицу од појављивања првог истинског „компјутера за масе”, машине која је имала ознаку „Сommodore 64”, а постала је незаобилазни део историје дигиталне ере као најпродаванији појединачни модел рачунара свих времена. Како то слови у Гинисовој књизи свакојаких светских рекорда, продат је у 30 милиона примерака.

Оно што је на почетку века за аутомобилску индустрију значио „форд Т”, то је „комодор 64” био за компјутерску: био је прво приступачно и свестрано употребљиво возило на тада још нетрасираној информатичкој аутостради.

Врата сајбер универзума отварао је за 595 долара. Када је дебитовао, на важном електронском сајму у децембру 1982, било је и других рачунара – „епл” или „атари” на пример – који су могли да учине исто или слично, али за три пута више пара.

Из данашње перспективе, овај ишчезли диносаурус је такође имао велико тело и малу главу: само 64 килобајта радне меморије, од које је, кад се покрене, трећина већ била заузета, са радним тактом од само три и по мегахерца. Али ипак, сав у једном не баш савршено обликованом „комаду” са тастатуром на врху, „комодор” је импресионирао. Кад се прикључи на телевизор, па се са касетофона учита програм, ето дотле невиђеног задовољства у новом интерактивном свету у којем машина не само да нешто ради за нас, него нам се и одазива, стрпљиво извршава команде и испуњава жеље.

„Комодор” је више него остале играчке из тог тоба („спектрум”), наговестио заводљиву моћ компјутера као „бицикла ума”, али и „машине за уживање”, показавши први пут да један уређај човека може да „зароби”, да га намами да уз њега проводи сате и сате, производећи уз то и колатерално одсуство из кревета (понекад и брачног). Ми, зрелији, правили смо се као да нешто важно радимо, док су дечаци, ужарених очију, савладавали „нивое” нове врсте стрипова у којима су, уз помоћ „џојстика”, могли да управљају авантурама и судбинама својих јунака.

Поседовати тада „комодор” било је много узбудљивије него данас имати моћан Пи-Си. Пре 25 година могло је само да се сања како ће једног дана бити могуће да се са компјутером у крилу „довлаче” подаци из сваког краја света чак и кад сте на плажи, као и да ће по један моћан компјутер свако носити у џепу (мобилни телефон). Сањало се – и обистинило се.

„Комодор” је брзо после рођења стигао и код нас, у долазећу револуцију укључили смо се без оклевања. Не знам колико их је тачно прешло границу, али памтим да су трговци из Шилерове улице (не оне земунске) задовољно трљали руке: минхенска Schiller Strasse је била главно извориште рачунарске технологије и за наше масе и за наше класе. Тада нам нису биле потребне визе, а имали смо и пара, мада је било других препрека, пре свега оних царинских. Срећом, монитор се тада још могао декларисати као телевизор.

Две године после „комодоровог” рођендана у „Политици” покрећемо сопствени „Свет компјутера” и славимо могућности овог и њему сличних компјутерских чуда, али описујемо и домаће првенце, „орао” или „лолу” направљене у Београду, у Нишу или Вараждину, који су, нажалост, били мртворођени. Али смо бар покушавали.

У популарним радио емисијама као што је био „Вентилатор” Зорана Модлија, повремено се чуло непријатно крчање и пиштање – емитовани су компјутерски програми који су се могли снимити на касетофон и потом покренути на компјутеру.
„Комодор” се предао на Цебиту, електронском сајму у Хановеру у марту 1994, пошто га је прегазио по рођењу годину дана млађи, али у међувремену стасали Пи-Си, који се наметнуо као стандард. Компанија Џека Тремиела је само месец дана касније банкротирала. Остали се нису освртали – загледани само у будућност стигли су ту где су сада, што ће рећи да су одмакли прилично далеко.
Милан Мишић
[објављено: 15.12.2007.]

Политика (http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=51020)

marer_86 · 15-12-2007, 12:55:03

he he samo kad se setimm ... imao sam ga ... ali je nesretnik dusu ispustio pre nekih 10ak godina

Cecilly · 15-12-2007, 13:08:19

I ja sam se igrala na Commodoru kao mala.

Moj cale ga je imao prvi u zemlji.
I pokrenuo je taj Svet Kompjutera...

Enea · 15-12-2007, 13:44:59

Quote from: marer_86 on 15-12-2007, 12:55:03
he he samo kad se setimm ... imao sam ga ... ali je nesretnik dusu ispustio pre nekih 10ak godina

obozavala sam ga, kao 1. takvog

_d.0.t_ · 15-12-2007, 14:36:21

eh...
pa zamotash kasetu i cjao-zdravo... ne, ne mogu da jedem sad mama, moram da precjem ovaj nivo...
eh...

tarantulica · 15-12-2007, 14:45:29

Ba¹ sam iznenaðena koliko ljudi se seæa commodore-a

marer_86 · 15-12-2007, 14:52:13

Quote from: tarantulica on 15-12-2007, 14:45:29
Ba¹ sam iznenaðena koliko ljudi se seæa commodore-a

moje prvo iskustvo sa racunarskim svetom ...

...

@_d.0.t_ kod mene je bila ista situacija ...

Comfortably Numb · 15-12-2007, 14:54:33

he,he,jos ga imam negde...

aa daa,sami poceci...igranje...prvi poceci proba nekog programiranja u Basic-u...
kad se samo setim kasetofona(srecnici su imali i disketne jedinice),pa load...turbo 250...stelovanje glave...
jos pre nekog vremena sam nabavio emulator pa probao stare igrice...he...smejurija,ali stara dobra vremena

Enea · 15-12-2007, 16:20:30

@ _d.0.t_

techa se nije ljutio, kada si ga skrshio?

lol
moj mladji brat je zbog aladina na pc zalepio enter oho lepkom, da ne mora stalno da pritiska da bi skochio. mozete misliti na shta je lichila tastatura?

pig_am_am · 15-12-2007, 16:26:23

bahahahaha koji lik

secam se i ja,samo sto se secam u paketu sa bratom,jer je bio jaci pa se igrao on. a ja sam vozila biciklic,pa kad on ode da piski, malo odigram pa opet na biciklic

_d.0.t_ · 16-12-2007, 13:36:05

Quote from: 'Enea'techa se nije ljutio, kada si ga skrshio?

a ne... to sam mu iz tadashnjeg Norton Commander-a na 386-ici pobrisao tako neshto shto sam ja mislio da bi trebalo sa svojih 12-13 godina.lol
onda je bilo - techo, ovo neshto necje, nemam pojma shta mu je... heh..

a Commodore nisam imao svoj, ali su mi svi koji su ga imali bili, naravno, super ortaci... jaooo... Operation Wolf, pa udri.
i Kick Off na Amigi... eee...
i krivish se zajedno sa dzojstikom, ih...

marer_86 · 16-12-2007, 13:40:39

ja sam voleo booble buuble!
ona dva zmaja sto pucaju pregrst balona !!

Bred · 17-12-2007, 10:39:41

hm zanimljivo je koliko ljudi ovde ima vise kompjuteraskog iskustva od mene?

pig_am_am · 17-12-2007, 15:40:57

Quote from: Bred on 17-12-2007, 10:39:41
hm zanimljivo je koliko ljudi ovde ima vise kompjuteraskog iskustva od mene?

cak i ja. hahahahaha

Al-Jasmina · 17-12-2007, 19:34:55

jbg, ja sam agilnije archila samo komsijin spektrum
kad se samo setim, mala tastatura, u cosku duga
a dugmici kao gumi-bombone

Komodor sam sretala kod mame na poslu...kanda?