Predsednièki izbori u SAD 2008.god

[Bred]

Amerièki predsednièki pretendenti Hilari Klinton i D¾on Mekejn nastoje da iskoriste podr¹ku va¾nih institucija i liènosti dok do prvog glasanja, u Ajovi 3. januara, ostaje ne¹to vi¹e od dve nedelje.

Dnevnik DeMoin Red¾ister podr¾ao je Hilari Klinton, opisav¹i je kao najbolje pripremljenu medju demokratskim kandidatima da se suoèi sa izazovima koji stoj pred nacijom. Hilari Klinton o tome ka¾e:

«Izneto je gledi¹te da nam je sada u Americi potrebno provereno vodjstvo kakvo ja – putem pozitivnih promena, pru¾am veæ 35 godina.»

Hilari Klinton je u Ajovi suoèena sa tesnom trkom sa dvojicom najsna¾nijih protivkandidata: senatorom  Barakom Obamom iz Ilinoja i biv¹im senatorom iz Severne Karoline D¾onom Edvardsom. Ajova otvara sezonu primarnih izbora u Americi stranaèkim skupovima 3. januara. Hilari Klinton i èlanovi njene kampanje i dalje dovode u pitanje da li Obama ima dovoljno iskustva da bude predsednik. Obama iznosi argument da on donosi promene i da je sada meta napada Hilari Klinton zbog toga ¹to biraèi odgovaraju na njegovu poruku.

«Kad sam u¾ivao 20 posto manju podr¹ku svi su mislili da sam fantastièan. Stoga su se oèigledno, stvari promenile.»

Obama je dobio podr¹ku dnevnika Boston Gloub, koji ima veliki tira¾ u susednoj dr¾avi Nju Hemp¹ir gde se takodje odr¾avaju rani primarni izbori. U trci za nominaciju Republikanske stranke, senator Dzon Mekejn iz Arizone se nada da æe mu pomoæi podr¹ka dva velika dnevna lista i jednog istaknutog biv¹eg demokrate. I Demoin Red¾ister i Boston Gloub su podr¾ali Mekejna medju republikanskim pretendentima. Mekejn je takodje dobio podr¹ku dugodi¹njeg prijatelja i kolege, senatora D¾ozefa Libermana iz Konetikata. Liberman je 2000. godine bio potpredsednièki kandidat Demokratske stranke, ali je pro¹le godine, ponovo izabran na senatorski polo¾aj kao nezavisni kandidat. Mekejn je izjavio da bi ove podr¹ke mogle da osna¾e njegovu kampanju i pomognu da se prevazidju problemi sa osobljem i prikupljanjem novca koje je imao ranije tokom godine.

«Biraèi ka¾u: razmisliæu jo¹ jednom o Mekejnu i videti za¹to o njemu govore to ¹to govore. Mislim da mi to pru¾a jo¹ jednu priliku.»

Struènjaci, medjutim, smatraju da je politièka podr¹ka od sumnjive vrednosti u eri modernih izbornih kampanja. Leri Sabato je na èelu Centra za politièke studije na Univerzitetu Dr¾ave Vird¾inije.

«Podr¹ka Libermana se smatra plusom za Mekejna, ali je te¹ko videti kako bi se to pretvorilo u brojne glasove na republikanskim primarnim izborima i stranaèkim skupovima.»

Mekejn i drugi republikanski pretendenti poku¹avaju da osujete napredovanje popularnosti biv¹eg guvernera iz Arkanzasa Majka Hakabija. Hakabi je bio relativno nepoznat kandidat ranije ove godine, ali je sada izbio na vrh najnovijih anketa u Ajovi, ispred biv¹eg guvernera Masaèusetsa Mita Romnija, biv¹eg gradonaèelnika Njujorka Rudija Djulijanija i biv¹eg senatora iz Tenesija Freda Tompsona. Hilari Klinton i Rudi Djulijani su tokom najveæeg dela godine bili favoriti za nominaciju svoje stranke. Medjutim, kako se glasanje pribli¾ava, neizvesnost u obe stranke izgleda da raste.

http://www.voanews.com/serbian/2007-12-19-voa16.cfm

[dirigent]

Izgleda da ce se na predsednickom mestu smenjivati dve dinastije -Klintonovi  i Bushovi.

       Prvi su budalasti , a drugi su budalasti ,sto je sustinska razlika.

[Bred]

A ja mogu samo izvuci zakljucak da su Ameri jako ograniceni[i sto se poliktike tice] 

[pop]

Sigurno je da ce naredni predsedni(-k ili -ca) biti iz redova demokrata, sto znaci Hilari, Obama ili Edvards. Moj favorit, kao i vecine mladih, obrazovanih Amera koji razmisljaju svojom glavom, je Barak Obama. Medjutim, njegov 'minus' je sto je pola crnac, pola belac. Sa druge strane, totalni presedan bi bio da zena bude predsednik, dok je Edvardsu 'minus' to sto je milioner sa juga. Bice to mrtva trka do samog kraja, ali je izvesno da ko god da pobedi, sigurno se menja kurs spoljne politike SAD, jer su svi obecali da ce im prva odluka biti povlacenje vojske iz Iraka. Sa tim se slaze cak 70% stanovnistva SAD, tako da republikanci, koje je Bush iskompromitovao do krajnjih granica, nemaju shanse. Medjutim, praksa je pokazala da se odnos prema zamljama kao sto je nasa nije nesto menjao sa promenama vlasti na Kapitol Hilu. 

[Bred]

Ok, zasto je tvoj favorit bas Obama?

Medjutim, praksa je pokazala da se odnos prema zamljama kao sto je nasa nije nesto menjao sa promenama vlasti na Kapitol Hilu.

Ovo je ono sto me veoma deprimira a nikako da provalim ZASTO je to tako?

--

SAD: Pitanja koja æe biti u centru pa¾nje glasaèa sledeæe godine

Istra¾ivanja javnog mnjenja pokazuju da su rat u Iraku, ekonomija i zdravstvena za¹tita pitanja koje najvi¹e zanimaju Amerikance u predsednièkoj kampanji 2008.

Dok se glasaèi pripremaju da izaberu svoje predsednièke kandidate, tr¾i¹te nekretnina je u zastoju, cne benzina rastu, a berzansko poslovanje je nestabilno. Istra¾ivanja javnog mnjenja pokazuju da su glasaèi zabrinuti za buduænost ekonomije istièuæi da je to glavno domaæe pitanje o kojem razmi¹ljaju. Karlin Bouman prati javno mnjenje u institutu «Amekan Enterprajz».

«Politièari ka¾u da se ekonomija mo¾da kreæe ka recesiji. Svakako da je javnost veoma pesimistièna po tom pitanju -  oko 70 odsto Amerikanaca smatra da se pribli¾avamo recesiji.»

Istra¾ivanja takodje pokazuju da je jedno od pitanja koje glasaèi najèe¹æe spominju, zdravstvena za¹tita. Milioni ljudi uop¹te nemaju zdravstveno osiguranje, dok milioni plaæaju visoke premije za ogranièene servise. Voodeæi demokratski pretendenti za predsednièku nominaciju, senatorka Hilari Klinton i senator Barak Obama, trude se da istaknu sopstvene planove za zdravstvenu za¹titu.

«Imam univerzalni plan zdravstvene za¹tite koji pokriva svakoga. Borim se protiv posebnih interesnih grupa vi¹e od 15 godina i ponosna sam ¹to vodim tu borbu.»

«Ono ¹to vidim su ljudi koji ¾ele zdravstvenu za¹titu. Ali problem je ¹to ne mogu da je priu¹te, zbog èeka mi predla¾emo zakon. Predla¾emo plan koji æe osigurati da zdravstvena za¹tita bude jednaka onoj koju ja imam kao èlan Kongresa.»

Medju republikancima, ilegalna imigracija je veoma va¾no pitanje. Biv¹i guverner Masaèusetsa Mit Romni je u televizijskoj debati optu¾io biv¹eg gradonaèelnika Njujorka Rudija Djulijanija da je ohrabrivao dolazak ilegalnih imigranata u grad. Djulijani je uzvratio optu¾iv¹i Romnija da je zapo¹ljavao ilegalne imigrante. Romni je to negirao, ali je kasnije ipak otpustio firmu koja mu je uredjivala ba¹tu.  Biv¹i guverner Arkanzasa Majk Hakabi – èija podr¹ka raste poslednjih nedelja – izneo je mi¹ljenje o ilegalnoj imigraciji iz drugog ugla. On je doèekao napad od strane Romnija koji ga je kritikovao zbog podr¹ke predlo¾enom programu dr¾avnih ¹kolarina koji bi ukljuèio i decu ilegalnih imigranata.

«Uz du¾no po¹tovanje, mi smo bolja zemlja nego da ka¾njavamo decu za ono ¹to su uradili njihovi roditelji.»

Istra¾ivanja javnog mnjenja pokazala su da amerièki glasaèi i sami imaju opreèna mi¹ljenja o ilegalnoj imigraciji. Evo ¹ta o tome ka¾e analitièarka Karlin Bouman.

«Glasaèi su u nedoumici u pogledu imigracije. Oni su zabrinuti oko bezbednosti granica. Ali istovremeno, oni ne ¾ele da budu suvi¹e o¹tri. Oni prihvataju da su imigranti dosta doprineli ovoj zemlji, da vredno rade i da rade poslove koje veæina Amerikanaca neæe da radi.»

Istra¾ivanja javnog mnjenja takodje pokazuju da su pitanja nacionalne bezbednosti i terorizma, koja su bila kljuèna u kampanji 2004., sada potisnuta u drugi plan. Glasaèi sada treba da odluèe koji kandidat ih najbolje predstavlja u pogledu pitanja o kojima najvi¹e brinu.

VOAnews.com

--

Barak Obama polo¾io prvi ispit
Autor: T. Vasiljeviæ | 05.01.2008 - 07:47



Tamnoputi senator iz Ilionisa Barak Obama i republikanac Majk Hakabi pobedili su na kokusima u Ajovi, predizbornim skupovima dve glavne stranke u SAD na kojima se bira kandidat za sledeæeg predsednika najveæe svetske sile.

Ta prva pobeda na startu predsednièke trke smatra se vrlo va¾nom jer je Ajova lakmus test za raspolo¾enje javnosti, ¹to potvrðuje i podatak da je od 1972. predizborna pobeda na 1.784 okruga u ovoj dr¾avi garantovala stranaèku nominaciju. Izuzetak od tog pravila je jedino bio Bil Klinton, koji 1992. nije pobedio, a ipak je izabran za demokratskog kandidata.
Trenutak istine posle bezbrojnih politièkih govora, i 50 miliona dolara potro¹enih na TV reklame doneo je ubedljivo najvi¹e glasova 46-godi¹njem Obami, koji bi ukoliko se izbori prvo za nominaciju ispred demokrata, a onda pobedi na izborima poèetkom novembra ove godine, bio prvi crnac u Beloj kuæi.
„Biramo nadu umesto straha, biramo jedinstvo umesto podela i ¹aljemo sna¾nu poruku da u Ameriku sti¾u promene“, rekao je Obama.
Na drugom mestu kokusa „plavih“ na¹ao se D¾on Edvards, biv¹i senator iz Severne Karoline, dok je Hilari Klinton, nekada¹nja prva dama kojoj je svrsrdno pomagao suprug, biv¹i predsednik, pretrpela udarac plasirav¹i se tek na treæe mesto.
Rezultati republikanskih kokusa pokazali su da je Hakabi, biv¹i guverner Arkanzasa i baptistièki sve¹tenik, dobio oko 34 odsto glasova, dok je Mita Roumnija, nekada¹njeg guvernera Masaèusetsa, podr¾alo 25 odsto biraèa.
„Noæas smo dokazali da je amerièka politika jo¹ u rukama obiènih ljudi poput vas“, rekao je razdraganim pristalicama Hakabi, koji je obilazio Ajovu u pratnji glumca Èaka Norisa.
Obama je izabrao drukèiju, terensku taktiku - mukotrpno agitovanje èitave vojske aktivista, koji su po cièi zimi kucali od vrata do vrata obja¹njavajuæi kakve to promene obeæava njihov kandidat.
U proteklih nekoliko meseci vodeæi kandidati su obi¹li Ajovu uzdu¾ i popreko: Obama je ovde dolazio 99 puta, Edvards 68, a Hilari 54 puta.
Ipak, kandidati pora¾eni u Ajovi se ne predaju, pa ishod trke za konaènu nominaciju ni izdaleka nije izvestan. Slièni kokusi i preliminarni izbori odr¾aæe se ¹irom SAD, sledeæi veæ 8. januara u ni¹ta manje va¾nom Nju Hemp¹iru.
I ovi izbori za 44. amerièkog predsednika odvijaju se po specifiènom i dosta slo¾eno izbornom sistemu, koji je pu¹ten u pogon 3. januara, a zavr¹iæe se 4. novembra. Tada æe se, paralelno sa predsednièkim, odr¾ati i izbori za sva mesta u Predstavnièkom domu, donjem domu parlamenta, i za jednu treæinu mesta u gornjem domu - Senatu. D¾ord¾ Bu¹ æe sledeæem predsedniku du¾nost predati 20. januara 2009.
Veæina amerièkih dr¾ava organizuje preliminarne izbore, na kojima se odluèuje o glavnim kandidatima iz dve glavne stranke, ali neke koriste ne¹to drukèiju proceduru javnih diskusija o tim kandidatima, koje se zovu kokusi. U obe varijante dr¾ava ¹alje izvestan broj delegata na partijsku konvenciju.
Osobenost amerièkih izbora je ¹to biraèi tehnièki ne biraju predsednika neposredno, veæ samo svoje predstavnike, tzv. elektore, koji glasaju za odreðenog kandidata. Postoje zatim tradicionalno „plave“ i „crvene“ dr¾ave tj. one koje po pravilu glasaju za demokrate ili za republikance. Meðutim, o izborima odluèuju obièno neopredeljene, tzv. sving dr¾ave, gde je podr¹ka rivalskim partijama podeljena.


blic
---

Hilari pobedila u Nju Hemp¹iru
| Izvor: B92
Manèester, Nju Hemp¹ir -- Hilari Klinton pobedila je na izborima za predsednièkog kandidata demokrata u amerièkoj saveznoj dr¾avi Nju Hemp¹ir.

Hilari Klinton (FoNet, arhiv)

Klintonova je osvojila 39 odsto glasova, dok je njen najozbiljniji stranaèki protivnik, Barak Obama, osvojio 37 odsto glasova, javlja Si-En-En. Analitièari i svetska javnost oèekivali su laku pobedu Obame, koji je pro¹le nedelje neoèekivano pobedio u Ajovi.

Hilari Klinton je za samo dva procenta pobedila na internim izborima u Nju Hemp¹iru. Ona ka¾e da je bitna pobeda, a ne to koliko je ona bila tesna.

Ona i njen ¹tab su se zbog toga posebno zahvalili graðanima Nju Hemp¹ira, jer su ih ponovo vratili u trku za predsednièku nominaciju.

"Oseæam da ovde svi govorimo od srca. Zahvalna sam na va¹em odzivu. Sada svi zajedno treba da damo Americi novu ¹ansu, onakvu kakvu je Nju Hemp¹ir dao meni", rekla je Klintonova.

Izborni ¹tab Baraka Obame oèekivao je laku pobedu. Za njih je bilo bitno da Klintonova proðe kao pro¹le nedelje u Ajovi, kada je zauzela treæe mesto, iza Obame i D¾onatana Edvardsa.

"Tokom cele ove kampanje mi smo bili u pozadini. Put do vrha je strm. Ali, na osnovu ovih brojeva, treba oèekivati promene. A vi ste svojim glasovima pokazali da se trenutno ne¹to novo de¹ava u Americi", kazao je Obama.

Politièki analitièari smatraju da je æe trka za kandidata demokrata biti neizvesna, i da Hilari Klinton mora da iskoristi pobedu u Nju Hemp¹iru.

"Hilari Klinton sada ima zalet, pobednik uvek ima zalet. A ovo je neoèekivano. Nije lepo reæi, ali ona ima ubrzanje kakvo je imao Barak Obama pre svega nekoliko sati. Ako se seæate, pre nedelju dana svi su otpisivali Klintonovu. Ako je sada kampanja neizvesna, bog zna ¹ta æe se desiti do kraja", smatra Ron Furnir, politièki analitièar Aso¹ijeted presa.

I dok meðu kandidatima Demokratske stranke traje o¹tra trka, meðu republikancima nije tako.

Senator Mek Kejn oèekivano je pobedio na stranaèkim izborima u Nju Hemp¹iru, sa 37 odsto osvojenih glasova, dok je prvi pratilac dobio podr¹ku 32 odsto biraèa.

--
kad vidim ovog krembila u pozadini, zivot mi se smuci. 

[pop]

Nju Hemp¹ir preokrenuo trku za predsednika
Hilari se vratila u igru
Autor: T. Vasiljeviæ | 10.01.2008 - 09:09

Inaèe uzdr¾ana, Hilari nije mogla
da sakrije emocije
Druga epizoda amerièke predsednièke trke, preliminarni izbori u dr¾avi Nju Hemp¹ir, zavr¹ila se iznenaðujuæim povratkom u igru Hilari Klinton, kod demokrata, i D¾ona Mekejna, kod republikanaca. Mada je ovo tek predizborno zagrevanje, veæ se mo¾e reæi da bi pobeda Klintonove bila ubedljivo najgora opcija za Srbe i Srbiju, komentari¹e za „Blic“ Obrad Kesiæ, amerièki analitièar srpskog porekla.

- Nema sumnje da bi ona prema Srbiji nastavila politiku svog mu¾a, ¹to potvrðuje i spisak imena iz njenog izbornog tima, koje u oblasti spoljne politike predvode Medlin Olbrajt, Vesli Klark i Rièard Holbruk, kljuèni akteri bombardovanja 1999. A oni imaju lièni interes da zavr¹e ranije zapoèeti posao u Srbiji, pre svega kad je reè o priznavanju nezavisnosti Kosova - obja¹njava Kesiæ.
Meðutim, Srbima veæeg dobra ne bi donela ni eventualna pobeda njenog demokratskog rivala Baraka Obame, jer je njegov spoljnopolitièki mentor Zbignjev B¾e¾inski, koji odavno zastupa tezu da su „Srbi kao i Rusi“ i da je za SAD najbolje da budu ¹to slabiji. Obamin savetnik za spoljnu politiku je Toni Lejk, biv¹i Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost, koji, iako nije u dobrim odnosima sa Olbrajtovom i Holbrukom, kad je reè o Srbiji, sledi uglavnom iste pozicije kao i oni.
©to se tièe republikanskog tabora, prema reèima Kesiæa, gotovo svi vodeæi kandidati su ranije istupali sa stavom da treba podr¾ati nezavisnost Kosova. To je, konkretno, govorio i Rudi Ðulijani, i pobednik preliminarnih izbora u Nju Hemp¹iru Mekejn.
- Kandidati koji bi eventualno bili pogodni za Srbiju, poput Denisa Kuèiniæa, iz redova demokrata, ili republikanca Rona Pola, koji je u Kongresu vi¹e puta vrlo razlo¾no govorio o Srbiji i Kosovu, nemaju nikakve ¹anse da uðu u finale predsednièke trke - zakljuèio je analitièar.


www.blic.co.yu (http://www.blic.co.yu)

[Bred]

Ovo sto je pop istakao plavim slovima predstavlja veliko razocarenje za mene ali to smo negde ipak znali-ko god da dodje u Belu kucu, nama moze biti samo gore, nikako bolje. 

[alexica]

Meni se isto najvise svidja Obama i mislim da ce on i doci na to mesto...bas sam pricala sa drugaricom iz San Franciska i ona kaze da republikanci nece dobiti nista od ljudi koji su skoro dobili pravo glasa...mladi Busa mrze ali bas...
A sto se tice politike SAD-a prema nama to se ne resava u Beloj kuci vec u Kongresu i ako ne budemo tamo imali bolje predstavnike nista od bolje saradnje...kazu da je albanski lobi trenutno najjaci tamo, tj. daju valjda najvise para...ima se moze se...jedino da i mi pocnemo neku drogu da valjamo...
sve u svemu ostaje nam nada da ce se bilo sta promeniti sa promenom predsednika...mene, pravo da vam kazem, ne plasi samo odnos prema nama vec neki veliki rat u svetu jer to tako lako moze da se prosiri a mi jadnici uvek nekako stradamo...

[Bred]

zbog otga i jeste opasnost sto Amerika tako mnogo "raste" a i povecavaju joj se apetiti. Mislim da je pocela neka nova vrsta kolonizacije... 
Sto se tice kongresa, mislim da se tamo stvari popravljaju po nas ali mi sumnjam da cemo ikad imati toliko love koliko imaju Albanci, ne zaboravite koliko je samo njihova dijaspora jaka. 

[alexica]

da u tome je kljucni problem...nemamo para..

[dirigent]

Bio je clanak u politici gde je prema izvstajima americkih izvora , Americka javnost sokirana pobedom Klintonove , jer u internim anketama, starim 24 casa pre izbora Obama je imao OGROMNU prednost.
     Fora je u tome sto ce svi u ime demokratije da kandiduju crnca (pod predpostavkom da ovaj nema sanse) , ali ako se desi da izbije u krug favorita to isto americko drustvo pocev od obicnih glasaca ce reci NO NO , mi tebe podrzavamo , ali crnac( Negro, camuga, crncuga) nikad nece biti predsednik Amerike.

[Bred]

Slazem se.
Mislim da te predrasude o crncima i dalje postoje u USA i da nisu nimalo zanemarljive. 

--
Prva predizborna kampanja koja se pro¹irila i na vebsajt MajSpejs


MySpace Youth PoliticsIako je do predsednièkih izbora u Americi ostalo jo¹ 10 meseci, predizborna kampanja je veæ uveliko u toku, i to drugaèija nego ikada pre. Ove godine po prvi put jedan Afro-Amerikanac i jedna ¾ena imaju realne ¹anse da pobede na predstojeæim izborima. Takoðe, ovo je prva predizborna kampanja koja se pro¹irila i na internet, taènije na vebsajt MajSpejs koji trenutno ima 110 miliona, prete¾no mladih èlanova. To predstavlja znaèajan korak u obrazovanju mladih o izborima, i igra mo¾da krucijalnu ulogu u broju mladih koji æe izaæi na glasanje.

Imajuæi u vidu da je veæina èlanova MajSpejsa starosti izmeðu 18 i 35 godina, taj vebsajt predstavlja jednu od najdinamiènijih i najmoænijih dru¹tvenih i politièkih mre¾a.

Internet sajt MajSpejs radi na sledeæem principu: skoro svako ko ima pristup internetu mo¾e besplatno da se registruje na MajSpejs èime dobija svoju privatnu veb stranicu u okviru tog sajta. Sa te stranice korisnici mogu da razmenjuju informacije o sebi i svojim interesovanjima sa drugim korisnicima istog sajta, koje svako bira po sopstvenom nahoðenju i koji onda postaju tzv. prijatelji.

Skoro svi vodeæi predsednièki kandidati u SAD su ove godine napravili svoju MajSpejs internet stranicu i osnovali mre¾u sa vi¹e hiljada prijatelja kojima mogu da predstave svoje politièke programe i neke privatne informacije. Korisnici MajSpejsa dakle mogu da pronaðu informacije o kandidatu koji ih zanima, i da postave komentar ili podr¹ku tom kandidatu na svojoj stranici. Javnim iskazivanjem svog mi¹ljenja, korisnici mogu da utièu na zajednicu svojih prijatelja koji imaju pristup njihovoj veb strani.

Ovakav pristup kandidatima takoðe omoguæava da dopru do mladih i neodluènih biraèa. Liène preporuke su dragocene u politièkim kampanjama, pa tako npr. kada je osoba prijatelj sa Hilari Klinton, a drugi korisnici su prijatelji sa tom osobom, onda je i Hilari Klinton umre¾ena sa svim tim ljudima. Preko MajSpejsa takoðe je otvorena moguænost uspostavljanja intimne veze izmeðu kandidata i glasaèa.

«U oba sluèaja zavisi od toga da li ta zemlja predstavlja direktnu opasnost.»

To je odgovor republikanskog pretendenta D¾ona Mekejna, na pitanje ¹ta bi, prema njegovom mi¹ljenju, garantovalo napad na jo¹ neku zemlju na Bliskom istoku, kao npr. Siriju ili Iran, ako bilo koja od njih doðe u posed nuklearnog oru¾ja?   

«Uveravam vas da bih se konsultovao sa predstavnicima Kongresa i da bih o tome razgovarao sa graðanima Amerike.»

Ovo pitanje nije uputio politièki novinar ili akademik, veæ korisnik MajSpejsa sa korisnièkim imenom mstrand1980.

Mstrand1980 je postavio pitanje putem e-maila na interaktivnom forumu Predsednièki dijalog, koji su organizovali MajSpejs i MTV u Nju Hemp¹iru pred odr¾avanje prvih primarnih izbora.

Taj forum takoðe omoguæava kandidatima da odmah èuju reakciju na svoj odgovor. Gledaoci samo treba da kliknu na link koji se nalazi na relevantnoj MajSpejs stranici, i predsednièki kandidati mogu da vide zbirni rezultat. Li Brener je politièki direktor MajSpejsa.

«Baraku Obami smo postavili pitanje u vezi sa Irakom, a onda smo zamolili korisnike koji su ga gledali da daju svoju ocenu njegovog odgovora. To nam je omoguæilo da Obami po¹aljemo povratnu informaciju u roku od nekoliko minuta. Rekli smo mu ‘senatore, 60 odsto gledalaca su zadovoljni va¹im odgovorom, ali preostalih 40 odsto smatra da je trebalo da ubacite dodatne informacije u odgovor.' On je posle toga nastavio dijalog sa biraèima.»

Ovakva komunikacija ima prednosti i za kandidate i za glasaèe. Korisnici MajSpejsa su bolje informisani o politièkim platformama predsednièkih kandidata i dobijaju direktne odgovore na svoja pitanja. S druge strane, kandidati koriste povratne informacije koje dobijaju od javnosti kako bi prilagodili svoje kampanje mlaðim glasaèima èija æe podr¹ka biti krucijalna u primarnim dr¾avnim izborima, ali i kasnije na konaènim izborima. To ¹to je Barak Obama uèestvovao na MajSpejs forumu u dr¾avi Ajovi u kojoj je pobedio, a i to ¹to se senator Mekejn u dr¾avi Nju Hemp¹ir virtuelno obratio potencijalnim glasaèima pred primarne izbore na kojima je odneo pobedu, mo¾da i nije samo sluèajnost.

MajSpejs tehnologija takoðe ima veliki potencijal za delovanje aktivista koji se bave meðunarodnim razvojem, izgradnjom zajednica, ¾ivotnom sredinom ili ljudskim pravima. Ko zna, mo¾da æe era interneta poslu¾iti kao uvod u eru neèuvenog graðanskog prosvetljenja, a ko zna gde bi nas to moglo dalje odvesti.

voanews.com

--
Zahuktava se predsednièka trka
| Izvor: Beta
Va¹ington -- Hilari Klinton upozorila je na opasnost spoljnopolitièkog neiskustva Baraka Obame, njenog rivala za predsednièkog kandidata.

Ona je rekla da to predstavlja rizik "u dana¹njem opasnom svetu". "U mom sluèaju, Amerikanci nemaju razloga da se pitaju da li ja razumem probleme, da li su mi potrebna uputstva za pona¹anje u sluèaju krize ili da li treba da se obratim savetnicima da mi objasne svetska pitanja", rekla je Kilintonova, prenosi agencija AFP.

Obama je veæ u velikoj prednosti u odnosu na Hilari Klinton i osvojio je jedanaest uzastopnih pobeda na izborima za predsednièku nominaciju demokrata od 5. februara, kada su simultano odr¾ani izbori u 24 amerièke dr¾ave.

Izbori u dve kljuène dr¾ave, Ohajo i Teksas, koji se odr¾avaju 4. marta, mogli bi da budu odluèujuæi, i Klintonova mora da zabele¾i pobedu ako ne ¾eli da se oprosti od svojih predsednièkih ambicija.

Klintonova je podsetila na Obamine izjave da bi se bez prethodnih uslovljavanja sastao sa kubanskim i iranskim liderima i rekla da ona "ne bi uvrstila u svoj predsednièki kalendar susrete sa liderima Irana, Severne Koreje, Venecuele ili Kube, bez prethodnih uslova".

Ona je, takoðe, kritikovala svog rivala ¹to je zagovarao "nepromi¹ljene unilateralne vojne akcije", misleæi na Obaminu pro¹logodi¹nju izjavu da je spreman da bombarduje ciljeve Al Kaide u Pakistanu ako Islamabad ne uradi svoj deo u borbi brotiv teroristièke mre¾e.

"U opasnom svetu imamo potrebe za predsednikom koji ima iskustva i koji je spreman", rekla je Klintonova.

Obamin tim je, sa svoje strane, kritikovao poteze Hilari Klinton, kao, na primer, njeno glasanje za rat protiv Iraka 2002. godine, a Obamina savetnica za spoljnu politiku rekla je da - kada je iskustvo u pitanju - "nisu va¾ne samo godine nego i su¹tina tog iskustva".

Takoðe, izbila je polemika izmeðu dva tima oko fotografije koja kru¾i Internetom na kojoj se nalazi Obama u tradicionalnoj no¹nji tokom posete Keniji i za koju vebsajt koji je objavio ka¾e da dolazi iz izbornog tima Hilari Klinton, prenosi agencija Aso¹ijeted pres.

Na slici, Obama nosi beli turban i obmotan je u belu no¹nju, koju su mu poklonile stare¹ine Vaðira, u severoistoènoj Keniji. Obamin otac je bio Kenijac i Obama je posetio tu zemlju 2006. godine.

©ef Obamine izborne kampanje Dejvid Pluf odmah je optu¾io ¹tab Hilari Klinton za "najsramniju, najuvredljivu" kampanju koja je viðenja u ovim izborima, prenosi AP.

S druge strane, ¹ef izborne kampanje Klintonove, Megi Vilijams, rekla je da reakcija Obaminih ljudi raspiruje strasti i skreæe pa¾nju glasaèa od glavnih problema sa kojima se zemlja suoèava.

b92

Hilari Klinton ostaje u trci
| Izvor: Beta
Hjuston -- Senatorka Hilari Klinton pobeðuje na izborima za demokratsku predsednièku nominaciju u dr¾avama Teksas, Ohajo i Roud Ajland.

Hilari Klinton na politièkom skupu u Teksasu (FoNet)

Time je Hilari Klinton prekinula mesec dana neprekidnih pobeda Baraka Obame, njenog rivala u demokratskom kampu, prenose agencije. Ove pobede su joj, prema analitièarima, bile neophodne da bi mogla da nadoknadi veliku prednost Obame i da bi uop¹te imala ¹anse da ga sustigne do leta, kada se odr¾ava konvencija Demokratske stranke na kojoj æe se izabrati predsednièki kandidat za izbore u novembru.

Obama je, ne¹to ranije pro¹le noæi, pobedio u Vermontu.

Republikanac D¾on Mekejn je ubedljivo pobedio u Vermontu, Ohaju, Teksasu i Roud Ajlandu i konaèno iz trke istisnuo svog poslednjeg suparnika, biv¹eg guvernera Arkansasa Majka Hakabija i osvojio vi¹e od 1.191 delegatskih glasova potrebnih za nominaciju.

Predsednik D¾ord¾ Bu¹ æe danas u Beloj kuæi zvanièno potvrditi Mekejnovu nominaciju za predsednièkog kandidata republikanaca.

"Jako mi je drago da vam ka¾em, prijatelji moji, da smo danas osvojili dovoljan broj delegatskih glasova da uvereno, ponizno i sa velikom odgovorno¹æu ka¾emo da æu ja biti republikanski kandidat za predsednika SAD", rekao je Mekejn, (71) biv¹i senator Arizone, svojim pristalicama u Dalasu.

Klintonova je u Ohaju osvojila, prema prebrojanih dve treæine glasova, 57 odsto glasova, a Obama 41 odsto. U Teksasu posle prebrojanih 54 odsto glasova, ona je imala 50 odsto glasova prema Obaminih 48 odsto.

Ni jedan od dva demokratska suparnika nije do sada osvojio 2.025 glasova delegata potrebnih da bi se dobila nominacija stranke za predsednièkog kandidata.

Broj osvojenih glasova delegata posle ovih najnovijih izbora nije jo¹ iza¹ao, ali analitièari smatraju da Hilari Klinton mora da pobedi sa dosta velikom razlikom u preostalim dr¾avama gde se jo¹ glasa da bi smanjila razliku izmeðu nje i Obame.

Izbori æe se nastaviti u dr¾avama Vajoming, Misisipi 8. i 11. marta i Pensilvaniji 22. marta.

b92

Sukob senatora Hilari Klinton i Baraka Obame postaje sve ¾e¹æi

Klintonova i Obama, u poku¹aju da osvoje demokratsku predsednièku nominaciju, sve vi¹e pribegavaju voðenju prljave kampanje, koja bi, kako pojedini strahuju, mogla na¹koditi demokratskoj stranci.

Niko nije oèekivao od kampanje Hilari Klinton da implicira da je Barak Obama ukljuèen u sveobuhvatnu zaveru desnice. Senatorka iz Njujorka je meðutim upravo to uradila, nakn ¹to je Obama optu¾io Klintonovu za netransparentnost, jer odbija da objavi podatke o porezu koji plaæa.

“Ne verujem da se predsednièka nominacija demokratske stranke mo¾e osvojiti imitiranjem Kena Stara.“

Postavlja se pitanje da li je podseæanje na aferu u vezi sa Monikom Levinski i istragu koju je sprovodio tada¹nji specijalni tu¾ilac Kenet Star pravi naèin da se vodi kampanja. Pojedini analitièari smatraju da jeste jer su se mnogi saoseæali sa biv¹om prvom damom u tom periodu. Takoðe, to je sve deo njene ofanzivne taktike u sukobu sa senatorom iz Ilinoja. Klintonova, okru¾ena penzionisanim generalima, tvrdi i da Barak Obama nije spreman da bude vrhovni komandant.

“Kada izbije kriza, bilo u 3 sata popodne ili ujutru, nema vremena za govore ili obuku za predsednièku funkciju.”

Senator Obama se do sada uzdr¾avao od otvorenih napada, ¹to brine pojedine njegove podr¾avace, koji smatraju da u politici, kao i u bejzbolu, dobri momci uvek budu poslednji.
Obama je gostujuæi na ABC, meðutim kazao da to nije razlog za¹to je u¹ao u izbornu trku.

“Va¾no je da ne zaboravimo da se ja ne borim za predsednièku nominaciju kako bih ulazio u sukobe sa senatorkom Klinton, veæ da bih objasnio kako mogu pomoæi amerièkom narodu.”

Republikanska stranka je u meðuvremenu kupila internet domene koji æe poslu¾iti za diskreditaciju demokratskog kandidata u novembru. Tro¹ak republikanaca je bio dvostruko veæi jer jo¹ ne znaju da li æe napadati Obamu ili Klintonovu.

voanews.com



SAD: ©ta mlade navodi da glasaju i za¹to veæina njih daje svoj glas Obami?

Mnogi istra¾ivaèi javnog mnjenja ka¾u da su amerièki predsednièki primarni izbori motivisali mladje glasaèe u rekordnom broju. Veæina njih podr¾ava predsednièkog pretendenta Demokratske partije Baraka Obamu.

Kada je Kerolajn Kenedi dala svoju podr¹ku senatoru iz Iilinosa Baraku Obami za predsednièku nominaciju Demokratske partije, rekla je da ju je njeno troje dece navelo da shvati da je Obama predsednik koji je potreban zemlji. Ona je bila prva u sve veæem nizu vidjenijih demokrata koji su podr¾ali senatora Obamu, istièuæi da su ih na to navela njihova deca. Medjutim, mnogi mladi Amrikanci nisu samo rekli roditeljima da podr¾e njihovog omiljenog predsednièkog kandidata, oni su glasali u rekordnom broju na ovogodi¹njim primarnim izborima Demokratske partije. Sudeæi prema istra¾ivanju javnog mnjenja Pju centra, na 18 demokratskih primarnih izbora odr¾anih ranije ove godine, glasovi mladih odnose se na 14 odsto ukupnog broja glasova, vi¹e od 9 odsto 2004. godine. Ankete istra¾ivaèkog centra Pju, tokom pro¹lih nekoliko godina, pokazale su da mladji odrasli glasaèi stvaraju va¾nu osnovu za Demokratsku partiju. Veæina registrovanih glasaèa uzrasta izmedju 18 i 29 godina ka¾e da su demokrate ili da su bliski partiji, dok treæina ka¾e da su republikanci. Izborni analitièar sa univerziteta Harvard, Tomas Piterson ka¾e da su mladji glasaèi uglavnom bili mobilisani zbog svog protivljenja ratu u Iraku. To je poèelo, tokom demokratskih primarnih izbora 2003. kada se mnogo mladih ljudi okupilo oko predsednièkog kandidata Hauarda Dina.

«Zaboravili smo da je u leto 2003. Haurad Din naglo dobio podr¹ku u anketama i da je imao mlade volontere, a njegova poruka je bila protiv rata u Iraku. Vratimo se u 1992., 1996. i 2000., mladih je bio neznatan broj. Malo vi¹e od treæine je uèestvovalo. 2004. je bilo skoro 50 odsto. To je veliki preokret».

Profesor Piterson nagla¹ava da je skoro 5 miliona vi¹e mladih glasalo 2004. nego 2000. godine. On dodaje da u trenutnim demokratskim primarnim izborima, veæina mladjih glasaèa podr¾ava senatora Baraka Obamu, koji je dugogodi¹nji protivnik rata u Iraku. Vilijam Galston je struènjak za upravu na Brukings institutu u Va¹ingtonu.

«Mnogi od dana¹njih mladih ljudi odrasli su u multikulturnom, multietnièkom kontekstu, delom zbog velikog priliva imigranata tokom poslednjih decenija. Internacionalizam senatora Obame je u skladu sa tim. Pored toga, senator Obama veruje da ljudi dobre volje sa razlièitim gledi¹tima mogu da sednu za sto i re¹e probleme. Ima mnogo mladih Amerikanaca koji ¾ele da veruju da je to istina».

Anga¾ovanje mladih nije nova pojava, ka¾e analitièar Kertis Gens, direktor Komiteta za izborne studije u Va¹ingtonu. On istièe da je svaka generacija Amerikanaca stvorila svoje ideale i svoja nadanja.

«Mladi ljudi su podr¾ali D¾ona Kenedija. Razlièite grupe u¹le su u pokret za gradjanska prava. Razlièite grupe u¹le su u antiratni pokret. Razlièite su podr¾ale Ronalda Regana, nakratko su ih pokrenuli Klinton, Gor i Ros Pero. Oni su se pokrenuli u velikom broju protiv D¾ord¾a Bu¹a mladjeg i podr¾ali D¾ona Kerija 2004.».

Skot Kiter iz Pju istra¾ivaèkog centra navodi da su mladi ljudi danas u Americi mnogo razlièitiji i liberalniji nego u pro¹losti.

«Oni su veoma tolerantni povodom zabavljanja mladiæa i devojaka pripadnika razlièitih rasa. Oni nemaju predrasude povodom homoseksualnih brakova. Oni prihvataju imigrante, vi¹e nego druge starosne grupe».

Politièki struènjak Vilijam Galston ka¾e da predsednièki kandidat Republikanske partije D¾on Mekejn nudi usiljenu izbornu poruku.

«Mekejn govori starim politièkim jezikom. To je jezik du¾nosti, obaveza i odgovornosti mnogo vi¹e nego izbora i slobode. On poziva dr¾avljane Amerike na vrstu patriotizma na koju nisu bili pozivani veæ decenijama».

Neki izborni analitièari, ukljuèujuæi Krtisa Gensa upozoravaju da energija i entuzijazam mladih glasaèa i dalje mogu da pretrpe poraz.

«Da li æe se to odr¾ati zavisiæe od toga da li æe Obama dobiti nominaciju, da li æe postati predsednik, i ako postane, da li æe odr¾ati neka obeæanja i ostati elokventan i transparentan».

Gens dodaje da su mladi ljudi skloni da ostanu ukljuèeni sve dok oseæaju da su deo neèega ¹to je veæe od njih samih.

voanews.com


Obama kandidat za predsednika SAD
Izvor: B92
Beograd -- Senator Barak Obama kandidat je Demokratske partije za predsednika SAD; on je prvi afroamerikanac u istoriji te zemlje koji se bori za ulazak u Belu kuæu.

Barak Obama (FoNet, arhiv)

Poslednji stranaèki izbori za kandidate amerièke Demokratske partije na predsednièkim izborima odr¾ani su u Ju¾noj Dakoti i Montani. Obama je u tim dr¾avama osvojio glasove dovoljnog broja delegata, znatno vi¹e od 2.118, koliko mu je bilo potrebno za stranaèku nominaciju na nacionalnoj konvenciji demokrata krajem avgusta.

"Veèeras smo oznaèili kraj jednog istorijskog puta, ali poèinjemo novi, put koji æe doneti nove i bolje dane za Ameriku. Zbog vas ja mogu da stojim ovde i da ka¾em da æu biti kandidat za predsednika SAD", rekao je Barak Obama.

Za mesto ¹efa dr¾ave boriæe se sa republikancem D¾onom Mekejnom. Obama je pobedu obezbedio zahvaljujuæi javnim izrazima podr¹ke veæeg broja superdelegata, kao i privatnoj podr¹ci pojedinih superdelegata.

Za razliku od retorike u toku kampanje, Klintonova sinoæ nije ¹tedela komplimente na raèun Obame. "®elim da èestitam Baraku Obami i njegovim pristalicama na neverovatnoj trci koju su dobili", kazala je Klintonova.

"Senator Obama je inspirisao mnogo Amerikanaca da se vi¹e interesuju za politiku i naterao mnoge da pristupe na¹oj partiji. Zbog njega je na¹a demokratija sve jaèa i zbog toga smo mu zahvalni", kazala je Hilari Klinton.

Veliki deo svog govora Barak Obama je posvetio svojoj dojuèera¹njoj suparnici. "Ona je u¹la u istoriju ne samo zato ¹to je uradila ono ¹to ni jedna ¾ena nije do sada, nego i zato ¹to inspirisala milione Amerikanaca svojom snagom i hrabro¹æu", rekao je on.

U prvom obraæanju posle potvrde o kandidaturi, predsednièki kandidat je pozvao na nacionalno jedistvo u sprovoðenju ciljeva za koje se zala¾e Demokratska partija. U prvom redu, Obama se osvrnuo na rat u Iraku i na ekonomske i reforme u sistemu socijalne za¹tite.

Republikanski kandidat D¾on Mekejn doèekao je svog protivnika u predizbornu trku napadima zbog moguæe promene amerièke spoljne politike.

"Amerikanci treba da se zabrinu zbog izjava predsednièkog kandidata koji bi hteo da razgovara sa tiranima iz Havane i Pjongjanga, ali ne ¾eli da ode u Irak da razgovara sa generalom Dejvidom Petreusom i shvati kakav smo napredak ostvarili u Iraku. Amerikanci zaista treba da se zabrinu", kazao je Mekejn.

Obamina protivkandidatkinja Hilari Klinton jo¹ sinoæ je izjavila da postoji moguænost da se kandiduje za Obaminu potpredsednicu i time indirektno unapred priznala poraz. Predizborna kampanja zvanièno je trajala 17 meseci, a sami predizbori pet meseci.

Obamina pobeda slavila se i u Keniji

Predsednièka nominacija Baraka Obame nije obradovala samo njegove pristalice u Americi. Slavilo se i u Africi.

Stanovnici kenijskog grada Kisumu sa rado¹æu su doèekali vest o Obaminom uspehu. Razlog za njihovo slavlje je taj ¹to Barakov otac, Husein Obama, potièe upravo iz ovog mesta na Zapadu Kenije.

U poslednjih nekoliko meseci, trenutno najpoznatiji Kenijac èini lokalno stanovni¹tvo vrlo ponosnim, pa su veliki broj barova, restorana, èak i pivo nazivani imenom senatora Obame.

Inaèe, Husein Obama je iz Kenije oti¹ao vrlo mlad, kao stipendista Havajskog univerziteta, gde je i upoznao Barakovu majku i nastavio ¾ivot u Americi.




Zbog èega Hilari Klinton nije uspela da osvoji predsednièku nominaciju?

Krajem pro¹le godine, mnogi politièki analitièari verovali su da æe senatorka iz Njujorka Hilari Rodam Klinton lako osvojiti predsednièku nominaciju Demokratske stranke.

Danas, kada je senator Barak Obama najverovatniji kandidat demokrata, senatorka Klinton razmi¹lja o svojoj politièkoj buduænosti. Novinar «Glasa Amerike» Kent Klajn ispituje gde su pogre¹ili, oni koji su vodili kampanju senatorke Klinton.

Posle ovogodi¹njih poslednjih primarnih izbora Demokratske stranke, u utorak uveèe, Barak Obama odr¾ao je govor u koji pre samo godinu dana mnogi nisu verovali.

"Veèeras mogu da stanem pred vas ovde i ka¾em vam da æu biti demokratski kandidat za predsednika SAD".

Ne¹to ranije, Hilari Klinton se obratila svojim pristalicama.

"Sada je pitanje, gde idemo odavde? A znajuæi koliko daleko smo stigli, i kuda kao stranka treba da se kreæemo, to je pitanje koje ne shvatam olako".

To nije bio govor kojem se nadala. Sa zavr¹etkom primarnih izbora, senatorka Klinton nije priznala poraz, ali je bilo jasno da njen rival ima podr¹ku dovoljnog broja delegata i superdelegata da osvoji nominaciju. Politièki analitièari ovih dana razmatraju faktore koji su doveli do neuspeha kampanje Hilari Klinton, iako je samo nekoliko meseci ranije njena pobeda bili gotovo izvesna.

Taj oseæaj da je pobeda neizbe¾na, kako unutar, tako i izvan izbornog ¹taba senatorke Klinton, mo¾da je i doveo do pojave preteranog samoupouzdanja, smatra politikolog sa Univerziteta dr¾ave Vird¾inija Leri Sabato.

"Oèekivali su da æe eliminisati Obamu i sve ostale veæ posle prvih nekoliko primarnih izbora i stranaèkih skupova, i potpuno su omanuli".

Kampanja Hilari Klinton mo¾da je bila osuðena na propast jo¹ od 2002, kada je senatorka iz Njujorka glasala za rat u Iraku. Iako se posle pokajala zbog toga i kritikovala rat, taj glas je verovatno doveo senatorku Klinton u podreðeni polo¾aj u odnosu na Obamu, koji se od starta protivio ratu. Tu tezu zastupa i profesor politièkih nauka na dr¾avnom Univerzitetu Njujork u Albaniju, Brus Mirof.

"Po¹to je Hilari Klinton glasala za rezoluciju kojom je 2002. predsedniku Bu¹u dozvoljeno da upotrebi vojnu silu u Iraku, sve vreme je postojala verovatnoæa da æe se na stranaèkim izborima pojaviti izazivaè, koji se protivi ratu, i da æe aktivistièka baza stranke stati iza njega. Stoga je premisa da je Hilari na neki naèin neizbe¾ni kandidat od starta nepouzdana".

Takoðe, neki analitièari veruju da je senatorka Klinton pogre¹ila insistirajuæi na svom iskustvu u vremenu u kome su glasaèi vi¹e ¾eleli promenu. Indira Lak¹manan pratila je kampanju kao politièki izve¹taè Blumberg Njuza.

"U poèetku, svi njeni slogani odnosili su se na iskustvo i spremnost, da bi na kraju postali 'Spremna na promenu, spremna da vodi'. Sve vi¹e njena kampanja je evoluirala, poku¹avali su da ka¾u da je ona neko ko ima iskustvo da dovede do promena. Meðutim to nije bila dovoljno brza reakcija da se prilagodi onome ¹to se na ovim izborima tra¾ilo, a to je 'promena, promena, promena".

Izgleda da su i taktièke gre¹ke igrale ulogu u nesupehu senatorke Klinton da osvoji nominaciju. Politièki analitièar Leri Sabato ka¾e da je u njenoj kampanji potro¹eno suvi¹e novca da bi se ostvarila pobeda na prvom nadmetanju u sezoni, stranaèkim skupovima u Ajovi, na kojima je senatorka Klinton zavr¹ila tek treæa.

"Potro¹ili su suvi¹e novca u Ajovi, a verovatno je trebalo da je preskoèe. D¾on Mekejn jeste i sada je republikanski kandidat. To je izvodljivo, mo¾ete da se provuèete i bez Ajove. Baèeno je suvi¹e novca, koji je Hilari prikupila, a bila je lider u toj kategoriji na kraju 2007. godine".

I Sabato, i novinarka Indira Lak¹manan veruju da izborni ¹tab senatorke Klinton nije dovoljno uèinio da bi se ostvarile pobede u ostalim dr¾avama, gde su se umesto primarnih izbora, odr¾avali stranaèki skupovi.

"I ispostatavilo se da je Obama do sredine februara praktièno ostvario nedosti¾no voðstvo, umnogome zahvaljujuæi uspehu u dr¾avama koje glasaju na stranaèkim skupovima".

Na neke probleme koji su se pojavili u kampanji sentorke Hilari Klinton ona nije mogla da utièe. Profesor Brus Mirof ka¾e da je njen suprug, biv¹i predsednik Bil Klinton, smatran za ve¹tog politièara i ogromnu prednost kampanje, sve dok nije poèeo da daje nepredvidive izjave, posebno u vezi sa pitanjima rasne pripadnosti.

"Znaèi, svi su mislili da je on bio velika prednost, a umesto toga videli smo da su neke od neobuzdanih navika predsednika Klintona izazvale probleme, koji joj u kampanji svakako nisu bili potrebni".

Jo¹ jedan veliki korak nazad za senatorku Klinton bio je kada su dr¾ave sa mnogo delegata Florida i Mièigen, u kojima bi verovatno dobila najveæu podr¹ku, ka¾njene, jer su primarne izbore ove godine odr¾ale prerano. Zahvaljujuæi postignutom kompromisu, svaki delegat iz te dve dr¾ave dobiæe samo polovinu glasa na konvenciji stranke.

Uprkos svim ovim faktorima, Hilari Klinton bila je bli¾e predsednièkoj nominaciji nego ijedna druga ¾ena u istoriji SAD. Njen poku¹aj da postane prva predsednikova ¾ena, koja bi se u Belu kuæu vratila kao predsednik, izazivao je entuzijazam tokom cele sezone primarnih izbora, i zamalo je propao, posle tesnog poraza od prvog Afroamerikanca, koji je osvojio predsednièku nominaciju jedne od dve vodeæe stranke.

voanews.com



"Obama bolje razume Srbiju"
Izvor: Tanjug
Va¹ington -- Barak Obama ima dosta razumevanja za pitanja odnosa Srbije prema EU i Kosovu, dok je D¾on Mekejn neodreðeniji, izjavio je amerièki analitièar D¾on Sitilides.


Sitilides, saradnik va¹ingtonskog meðunarodnog centra "Vudrou Vilson" je u izjavi za radio stanicu "Glas Amerike," ocenio kako je Obaminom stavu uveliko doprinela relativno jaka srpska zajednica u savezmnopj dr¾avi Ilinois, koju predstavlja demokratski senator.

Zahvaljujuæi anga¾ovanju te zajednice Obamini ljudi su stekli jasniju sliku o odnosima Srbije i EU i o Kosmetu, naglasio je Sitilides.

S druge strane, Mekejn nije zauzeo odreðeniji stav prema Srbiji, iako je ranije podr¾ao "humanitarne vojne akcije", intervenciju na Kosovu i jednostrano progla¹enu nezavisnost pokrajine, podsetio je Sitilidis.

Po ocom analitièaru, u poslednje vreme Mekejnov ¹tab, meðutim, spominje uravnote¾eniji pristup prema Srbiji i Kosovu.

Kod Mekejna, senatora iz Arizone, se ne oseæa antisrpski stav, ali bi trebalo bolje da se upozna sa srpskim pitanjem, smatra Sitilidis, koji je ocenio da bi u tom smislu trebalo da porade srpski lobi u Sjedinjenim Amerièkim Dr¾avama i i lobistièke firme koje je anga¾ovao Beograd.

Kada je u pitanju politika dva kandidata prema Evropskoj uniji, Sitilides smatra da tu nema neke kritièke razlike.

I Obama i Makejn se zala¾u, po njemu, za sna¾no savezni¹tvo sa Unijom i NATO po raznim pitanjima, ukljuèujuæi borbu protiv terorizma, kako na Bliskom istoku, tako i u Evropi.

Glavni cilj te politike je da se ojaèaju bilateralni odnosi ne samo sa EU kao blokom, veæ i zasebno sa kljuènim evropskim zemljama.

Najkritiènija razlika izmeðu Obame i Makejna se vidi, prema Sitilidesu, u njihovoj politici prema Iraku, Iranu, Avganistanu i prema pitanju meðunarodnog terorizma.

Dok Obama govori o razgovorima bez preduslova, sa liderima zemalja poput Irana, Kube, Venecuele i Severne Koreje, Mekejn to ne smatra mudrom politikom, a razgovore sa tim zemljama bi poveo tek kada bi odreðeni uslovi bili ispunjeni i po¹to bi se ustanovilo da su amerièki interesi za¹tiæeni.

Po pitanju Iraka Mekejn misli da bi amerièko prisustvo bilo neophodno do konaène pobede, a i posle toga da bi se pomoglo iraèkoj vladi da opstane i osigura bezbednost u zemlji.

Obama se pak zala¾e za povlaèenje svih amerièkih vojnika u roku od 12 do 16 meseci, a posle toda da se reaguje na krize po potrebi, mada to nije njegov definitivan stav ukazao je Sitilides.

Kada je reè o Avganistanu, Obama je, po Sitilidesu, za ne¹to agresivniju varijantu jer situaciju u toj zemlji sagredava u kontekstu avganistansko-pakistanskog regiona gde treba pronaæi i kazniti Osamu bin Ladena.

Makejn je u principu za istu stvar, s tim ¹to SAD to ne bi radile same, veæ sa saveznicima i to na diplomatski, a ne na agresivni naèin.


b92