Beogradska(srpska?) fukara iliti prièa o Crnom Audiju

[Enea]

Марко Видојковић
Правила
Данас им је седамнаест година. Свуда су око нас. Пред њима је будућност. Чик нека се неко усуди да им поставља правила



Кад им је било годину дана, очеви су им се крили од војних позивара. Кад им је било две године, њихове мајке су на телевизији гледале почетак рата у Босни. Кад им је било две и по године, родитељи су им постали технолошки вишак у некада добростојећим друштвеним предузећима и привредним гигантима. Кад им је било три године, њихови родитељи морали су да продају замрзивач да би имали шта да једу. Кад им је било три године и десет дана, марка је вредела десет милијарди динара. Кад им је било три године и двадесет дана, марка је вредела сто милијарди динара. Кад им је било четири године, њихови очеви продавали су бензин на улици, а мајке цигарете на пијаци. Кад им је било четири и по године, очеве су им приводили због продаје бензина на улици, а мајке због продаје цигарета на пијаци. Кад им је било пет година, у госте су им дошли рођаци из Книна, а ни до данас нису отишли. Кад им је било пет и по година, одгледали су свој први порнић, на ТВ Палма, кад су се пробудили у три ујутру, јер их је болео стомак. Кад им је било шест година, право из обданишта вукли су их на демонстрације, а увече су их изводили на терасу да ударају у шерпе. Кад им је било седам година, пола школске године су преседели код куће јер су просветни радници штрајковали. Кад им је било осам година, даљи рођак им је скочио с терасе, јер више није могао да издржи. Кад им је било девет година, очеви су им се поново крили од војних позивара, а мајке су им, док су блејали у подруму (зграда није имала атомско склониште) причале како су им се очеви исто тако крили од војних позивара осам година раније. Кад им је било девет и по година, у госте су им дошли рођаци из Пећи, а ни до данас нису отишли. Кад им је било десет година, једног лепог октобарског дана очеви су им рекли да остану код куће, а ако се очевима нешто деси, мајка и сестре су од сутра њихова одговорност. Исте вечери, очеви су се весели вратили кући, а следећег дана поново су били намргођени, као да се ништа није ни десило. Кад им је било дванаест година, херој им је био Шарени. Кад им је било тринаест година, Шарени и његови убили су премијера. Њихове мајке су плакале, а њима је потајно било драго што им мајке плачу. Кад им је било четрнаест година снимили су мобилним како им „мала фукса из шестог три” пуши у школском ве-цеу. Кад им је било четрнаест и по година најбољег друга су им изболи ножевима на екскурзији у Лепенском виру. Кад им је било петнаест година згутали су свој први ексер. Кад им је било петнаест и по година, очеви су им ушли у кредит за кола. Кад им је било шеснаест година њиховим очевима одузели су кола јер су поново изгубили посао и нису имали од чега да их отплаћују. Кад им је било шеснаест година и два месеца заваљали су свој први кет вутре. Кад им је било шеснаест и по година, организовали су оргије с екипом коју су упознали преко нета. Данас им је седамнаест година. Свуда су око нас. Пред њима је будућност. Чик нека се неко усуди да им поставља правила. Чик нека се неко усуди да им приговори што се не придржавају правила. Чик нека им неко објасни зашто уопште треба да се придржавају било каквих правила. Они ће да праве нова правила. Нико вас неће ни питати да ли се са тим правилима слажете.
Марко Видојковић
[објављено: 23.10.2007.]


^ovo sam vecj negde pejstovala..



Drugarica je letos opsovala kroz otvoren prozor vozila, a onda je popila djon u
facu.

Mladji brat je imao udes. Vozio je roditeljska kola, pasat karavan, koji je trom, dodatno tromiji zbog plina.. Kako je slabo startan auto, a brat je pravio polukruzno, sa Brankovog mosta, sa ugashenim farovima, nov novcijat Punto, odvalio ga je u ne znam kojoj brzini, brat nije mogao da ga vidi, em zbog brzine, em zbog ugashenih farova. Zapravo nije kriv, ali ako je ishao u levo, a ovi su imali prvenstvo sa mosta, ispalo je da jeste.
Bio je sa devojkom. Njihova pricha je sledecja.. Nije njima toliki stres bio shto su popili i te kakav udarac, nego shto su tri ortaka, izashla iz nov, novcijatog Punta i pochela da lemaju i brata i devojku. Brat je shvatio da je najpametnije pozvati nekoga ko zivi najblize mestu udesa. Panduri i roditelji su doshli tek kasnije. Prichi nije kraj. Otac onoga shto je imao ugashena svetla, stvorio se tu za dve secunde, izvadio BEJZBOL PALICU iz kola, i krenuo da udara po mom mladjem bratu..

Realno. Gde smo? Tamo gde smo i ranije bili. Naviknuti, pomireni.

Ja uz sedishte vozacha drzim metalnu shipku. Jednom smo se zezali na gelenderu nekih garaza u kraju, shipka je sama od sebe otpala. Uzeh je pod dobrim izgovorom "uspomena".. Uspomena my ass, znala sam i tada zashto sam je ubacila u kola.. Zivim u Jerkovicju, ali u kojem god delu grada da zivim, svuda je isto. Skinuti akumulatori, ratkapne, noz pod grlom za shaku droge...



[ i ne radi se o strahu, radi se o REZONU. Na chemu su bumbari? Malo je nechista? ]

[pig_am_am]

Poziv na ucenje borilackih vestina odbacujem, kao i poziv da nosim pistolj. Necu da pristanem na pravila vucijeg copora.

i dalje pozivam sve da nauce da se odbrane. posebno devojke.
nisu svi napadaci bumbari sa pistoljem. nije lose znati da se odbranis.
ja sam naucila. mogu da kazem da mirno idem kuci u sitne sate,ako nista drugo. 

[vucko81]

Budali je ispred mene na auto putu crkao auto pre neki dan, nema ni stop svetla, jos je bio u levoj traci. Da nisam drzao rastojanje udario bi ga ovako sam stao na mm od njega. Da sam razbio kola po njega bi dosla hitna

[Darker]

Pa vucko, izgleda se u ovoj temi prièa o tebi

[katarina]

Enea
najezila sam se kad sam procitala text u Politici pre par meseci.
Zato i ja drzim "francuza" ispod vozacevog sedista...samo, ja sam ga dobila uz auto:)

[Adonis_Vernalis]

Uza se ne "drzim nista".

Sve i kad bih macetu na nasilnika isukao, a ne samo "francuza", verovatno bih se lose proveo.

Mada, o sledecem sukobu mastarim:

Iz Pop-Lukine, na uslovno zeleno (desno) izlazim uljuljkan cinjenicom da mi je dozvoljen izlazak na dzadu i da je od mene do belog pezoa 100 m razdaljine. No, ja tek ubrzavam, a beli pezo ide approx. 120 km/h. Dok dlanom o dlan, beli mi se pezo nabio u gepek... svira, ablenduje...

Pogledam u retrovizor, manirom smirenog coveka. Vidim: za volanom belog pezoa sedi zena u svojim najraskosnijim godinama. Vidim njenu gustu kosu, zamamni make-up, lepe, ko za mene skrojene usne... koje mi u retrovizor sipaju: P...a ti ma....na, konju jedan, vole jedan, go.no jedno, govedo jedno, crkni, umri, nestani, ispari... Moja vrsnjakinja tako meni zeli.

Da je razumem? Hocu, drage volje. Ali, ispred mene bese spori kamion, a desno od mene isto tako spori bus. Nemam gde da se udenem, a moj kec nije Utva Zlatokrila. A gepek mi pritiska rasna crvenokosa riba mojih godina.

Pozeleo sam da se ispred njenog ata isprecim, da je iz kola izvucem, i da joj na sred Brankovog mosta pokvarim divnu, plamtece crvenu frizuru.

Ko razume, shvatice.

[Darker]

hahahahhahaha, ¾enska emancipacija, fenomenalno...