Beogradska(srpska?) fukara iliti prièa o Crnom Audiju

Darker · 25-12-2007, 23:42:09

М. Бобић-Мојсиловић
Ауди
Мрак и агресија три битанге били су јачи од енергије стотину пролазника

Видела сам својим очима:
Пре неколико дана, код Београђанке, док стојим на пешачком прелазу, зачујем туп ударац. Један бесан црни „ауди”, ударио је на семафору наранџасти ауто који је стајао испред. А онда га је ударио још једном. Пукло је, браник крнтије висио је на једном шрафу. Затим је возач аудија изашао напоље – био је то човек од тридесетак година у кожној јакни, добро обучен, изгледао је као грађанин Европе. И, почео да шутира ауто који је ударио. У ауту је било петоро људи, очигледно породица, а старији човек за воланом био је у шоку кад је силеџија после шутирања кренуо да му псује све по списку, успут му одваљујући кваку на вратима. Затим су из црног „аудија” истрчала још двојица мушкараца, један је био млад, а други просед, па су и они свом снагом, наочиглед бројних пролазника, кренули да шутирају ауто.

Био је сумрак, и ми који смо стајали на пешачком прелазу могли смо само да видимо како несрећни људи у старом ауту махинално подижу руке да заштите главе од ногу које су летеле ка стаклима.

Пешаци су се згледали у чуду, али нико се није усудио да гласније од шапата каже ишта више од речи „страшно”.

Затим су битанге ушле у „ауди”, дале гас и преко тротоара поред СКЦ-а побегле у правцу Славије. Наранџасти стари ауто остао је да стоји на семафору. Старац за воланом није више могао да затвори врата. Гледао је унезверено око себе и у људе који су прелазили преко „зебре”. Погледала сам у регистрацију. Били су из Лознице.

Почела сам да плачем.

То је слика Србије. Оно у чему живимо, оно са чиме смо се помирили, препаднути да и сами не добијемо батине, да не будемо прегажени пред обешћу црних кожних јакни, скупих одела и сатова, и „аудија”, тог мрачног аутомобила који код нас има симболику ужаса, злочина, криминала и обести. Црни „ауди” који сеје страх где год да се појави, ауто за мрачне типове који се баве мрачним стварима, који туку, убијају, краду, лажу и псују, и који своју моћ најлакше демонстрирају пред слабима, старима и немоћнима. Страх да реагујемо на ужас који се одвија пред нашим очима, оно је што ми је натерало сузе на очи. На улици је сцену посматрало најмање сто људи који су, на крају, само гледали у врхове својих ципела.

Мрак и агресија ове три битанге били су јачи од енергије стотину пролазника – присуствовали смо неправди и насиљу, видели смо уплашене очи недужних путника из провинције, и ништа нисмо урадили. Јер се битанге нису шалиле, јер су хтеле да униште, изгазе, сатру, онога који се зауставио на семафору, а није их питао да ли то да уради. Јер они одређују правила у јавном простору, пошто су јачи, пошто имају средства. Јер је представа за пролазнике у центру Београда требало да буде нека врста показне вежбе, друштвеног огледа о томе како изгледа бити човек у старом аутомобилу, и како изгледа бити пролазник.

Битанге су група, клан, чопор бесних вукова који су у Србији нешто као опште место. Црни аутомобил, са оним круговима напред, злослутни је знак наше стварности у којој царују нервоза, бука и бес, и у којој свака логика, правда, истина, достојанство, пристојност и нормалност морају да устукну пред разјареним зверима које ломе све пред собом, и које су изгледале као да би могле сваког тренутка да из својих јакни и одела поваде пиштоље и направе масакр.

Јер су били мало нервозни. Јер су били љути. Јер за њих други не постоји. Јер је ауто који су ударили био стар, што значи да је био ничији. Да у њему седе људи који су нико. Да је дозвољено да га ударе још једном, и да га поломе. Јер су знали да на обест и агресију овде мало ко реагује, да се за тако нешто не одговара. Јер је крнтија за ударање. Јер крнтије само сметају у саобраћају, а старе људе би требало побити. А људи из провинције ионако заслужују лекцију. Јер живот овде не вреди ништа. Ничији живот овде не вреди ништа – ни животи оних у наранџастој крнтији, ни животи нас који смо то гледали.

Старац је остао да стоји на семафору држећи руком разваљена врата.
Србија не може бити срећна све док је овако уплашена од типова који у тамним аутомобилима никада не седе сами. www.mirjanabm.com
М. Бобић-Мојсиловић
[објављено: 25.12.2007.] Politika

Adonis_Vernalis · 26-12-2007, 09:54:49

Mrak i agresija tri bitange JESU jaci od energije stotine prolaznika.

Kaubojski film. Dripac u crnom sesiru biva priteran uza zid od strane 100 hajkaca koji su resili da ga lincuju jer im je bilo dosta njegovog terora. Svako od hajkaca naoruzan je bar vincesterkom. Dripac ima samo kolt i u burencetu sest metaka. Ladno ga vadi, uperi ga u jednog i ledenim glasom pita: "Ko ce prvi? Vi cete mene ubiti, o da, ali cu ja sestoricu prethodno ubiti ili osakatiti, a meni je apsolutno svejedno koga cu ukokati". I hajkaci se razidjose, a dripac u crnom sesiru odjaha ka Zapadu u smiraj dana.

Partizanski film. Kolonu od 100 nevezanih zarobljenika sprovodi jedan oficir u crnom koznom mantilu i par vojnika koji se deru "Los, los, schnell, schnell!" Zasto tih 100 nevezanih zarobljenika nije jednostavno skocilo na tih par drekavaca i lepo ih nije rastrglo na komade? Zato sto bi oficir ispalio bar hitac u najblizeg, a ko ce to biti, to niko ne zna.

Urbani film. Njujorski metro, blizu ponoci. Ulazi budala u vagon u kojem sede obicni ljudi, poluzadremali, voze se iz tacke A u tacku B... neko star, neko bolestan, neko umoran, a svi nesto zamisljeni. Budala najpre pocinje da se prostacki ponasa, a zatim nadje zrtvu iz cijih ociju prosto kulja strah. Sto veci zrtvin strah, to veca budalina obest. Na kraju, zrtva nastrada, a niko nije ni pisnuo, mada bi, mozda, dva-tri samara preokrenula srecu na stranu zrtve. Zasto niko nije reagovao? Zato sto je budala blesava: ne odgovara za svoje postupke. Mozda ima noz, mozda bokser, a u svakom slucaju je krvozedna, pa niko ne zeli da bude prvi cije ce se krvi budala napiti.

Prisustvovao sam i ja sceni, dosta davno, kod Centra Sava. Na semaforu, a u zelji da se ukljuci na glavnu ulicu iz ulicice koja vodi iz onog bloka preko puta Centra Sava, zastao je razdrndani beli kec. Mozda se sklopocija ugasila, mozda nije imala dovoljno snage da iz svog polumrtvog motora izbaci koju konjsku snagu, ko zna sta se desilo... tek, tu krsinu je otpozadi razvalio crni dzip velicine kombajna marke "Zmaj 141". Iz dzipa je, sa sve telefonom na uvetu, izleteo zadrigli bumbar, izvukao onog jadnicka iz keca i bukvalno ga izgazio.

Sve to se desavalo na tramvajskim sinama. Vozac tramvaja u kojem sam bio i sa 5 metara udaljenosti kroz prozor to sve gledao, uredno je parkirao tramvaj i strpljivo sacekao da se bumbar napije necije krvi. Nije ni zazvonio, a znamo koliko dosadni i uporni tramvajdzije umeju da budu. Bumbar je obavio svoj posao, na crveno je izleteo, isekao po celu kolonu u oba pravca, izgurao nekoga ko mu se nasao na putu i nestao put Usca. Jadnicak je samo ustao, jednim poluizgubljenim gestom otresao odelo, odgurao keca sa strane... i nastavio peske tamo gde je krenuo. A tramvaj je najzad posao.

Ovo sto je M. Bobic-Mojsilovic napisala jeste tuzno, potresno i tragicno. Ali, nije samo srpski specijalitet. Strah je opsteljudska karakteristika.

Wolf · 26-12-2007, 11:17:19

I vidjamo takve stvari... I slusamo o takvim stvarima...
I ne mogu a da se ne zapitam:" Jbt, gde ja (mi) to zivimo?!".
I muka mi je vise od takvih stvari...

olgica · 26-12-2007, 22:10:54

Glavno pitanje je: da li uopste zivimo?

terrible reality

katarina · 26-12-2007, 22:22:42

i niko im nista ne moze! Tolerancija u glavnom gradu je 0, ali isto tako se sve moze postici jednim smeskom u gradskoj guzvi i recju Hvala i Izvinite.

AnaCrvena · 27-12-2007, 08:07:51

Quote from: Adonis_Vernalis on 26-12-2007, 09:54:49
Ovo sto je M. Bobic-Mojsilovic napisala jeste tuzno, potresno i tragicno. Ali, nije samo srpski specijalitet. Strah je opsteljudska karakteristika.

da,bas tako!te stvari se desavaju,na zalost,cesto...i razumem onoga koji se preplasi od bitange,i zaledi,nesposoban da reaguje...nego,ne razumem bitangu...kako bilo koje ljudsko bice moze da postane takva zver?!

katarina · 27-12-2007, 08:40:21

Niko od nas ne zna sta se desilo pre scene koja je navedena, ali to ne opravnava postupak.

Adonis_Vernalis · 27-12-2007, 10:57:57

Katarina,

i ja vozim, kola kakva sam mogao da kupim. Sta god da se na nekakvom semaforu desi, ja necu izaci napolje da izgazim, ponizim ili ubijem coveka cija su kola trula, stara, nemocna... cak ni sirenu necu pritisnuti. Opsovacu ga, mozda, jer: kako ja svoga keca odrzavam u zdravom i hitrom stanju, tako i neko drugi (pretpostavljam) to moze sebi da priusti... Pa, ako neko svoje taljige ne odrzava onako kako bi trebalo, onda bolje da ide pesice, zar ne!?

No, profa nije bumbar, a bumbari (jos uvek) nisu postali profe?

AquArius · 27-12-2007, 11:32:32

Poenta je ne izlaziti i ne pljuvati ni slabija, a ni jaca kola od svojih (hipoteticki cak i kada bismo smeli, a da ne pomislimo, hoce li nas sacekati vatreno ili hladno. Oruzje.).

Normalno je precenjena rec! Ali da, ima smisla biti normalno drustvo, kad kazem normalno - mislim Gausova raspodela civilizovanih, sa kojima se da razgovarati, ne padati u vatru. .. Ocekivati prosecno i dobiti prosecno, od vecine.

Oni iznad vode takva drustva.

Oni ispod .. pa, osvrnite se oko sebe.

mikele · 27-12-2007, 12:05:06

Слажем се са професором да овакве појаве нису само ''српски специјалитет'' и да је страх,генерално,карактеристика пре свега слабих и немоћних свуда у свету,а не само код нас.
Али код нас је ова појава много учесталија.Зашто је то тако?Не знам.Можда зато што код нас има много сиромашних и немоћних?Или можда што има много оних који мисле да су моћни?Или можда зато што има много оних који су недодирљиви и који могу да раде шта им се прохте?
Или је можда народ преплашен јер сматра да га систем(читај:држава) не може заштити од,као што профа рече,бумбара јер су ти исти бумбари уско повезани са системом(читај:државом) на овај или онај начин? Или можда све ово заједно? Можда.
Питања је много,а одговора нигде.Чињенице нам показују да је ситуација у нашој земљи још увек таква,да моћ имају некултурни,необразовани,бахати и неотесани.И све док буде тако,биће и оваквих ситуација као што је ова коју је навела ауторка тескта са почетка теме.
На крају ћу само додати следеће:''Куд плови овај брод?''

katarina · 27-12-2007, 23:31:07

Quote from: Adonis_Vernalis on 27-12-2007, 10:57:57
Katarina,

i ja vozim, kola kakva sam mogao da kupim. Sta god da se na nekakvom semaforu desi, ja necu izaci napolje da izgazim, ponizim ili ubijem coveka cija su kola trula, stara, nemocna... cak ni sirenu necu pritisnuti. Opsovacu ga, mozda, jer: kako ja svoga keca odrzavam u zdravom i hitrom stanju, tako i neko drugi (pretpostavljam) to moze sebi da priusti... Pa, ako neko svoje taljige ne odrzava onako kako bi trebalo, onda bolje da ide pesice, zar ne!?

No, profa nije bumbar, a bumbari (jos uvek) nisu postali profe?

Tesko mi je da poverujem da je covek dobio batine samo zato sto vozi krntiju, zato sam i rekla da ne znamo sta je bilo na prethodnom semaforu! I da se coveku ugasio auto, pa sta! Ne znam osobu kojoj se to nije desilo bar jednom u zivotu i sumnjam da ga je ovaj bumbar opaucio zbog toga. Necu zalaziti u bumbarovu psihologiju.

zoe · 27-12-2007, 23:49:06

Бумбарова психологија је есенцијални бес!
И управо то је оно што мене највише поражава у овој причи.

Страх је универзална категорија, што и профа поткрепи једним својим постом овде.
Али бес није. Од беса можемо себе сачувати тако што му се нећемо препустити и сами постати бесни...

Wolf · 28-12-2007, 01:07:22

QuoteОд беса можемо себе сачувати тако што му се нећемо препустити и сами постати бесни...

Nisam bas siguran kako su ljudi u narandzastom autu
mogli da se sacuvaju od bumbarovog besa...

zoe · 28-12-2007, 01:09:18

Ах, знала сам да нећу бити схваћена...
Можемо се сачувати од сопственог беса.
(Нараџасти ауто је страдао од туђег, то је већ друга прича...)

Darker · 28-12-2007, 01:42:13

Nije u redu. Nije fer. Za¹to u toj krntiji nije bio neki Bogdan Dikliæ iz Bureta Baruta?

Mada, da u drugom autu nije bio klinac, mo¾da ni Bogdan Dikliæ ne bi bio ludak

Protiv smrtne kazne sam. I protiv zlostavljanja sam ¾ivotinja. Ovakvu ¾ivotinju bih prvo zlostavljao kao u petparaèkim prièama, pa bih praktikovao neke satanistièke rituale

Zaista, koja je reakcija na ovo? Kako istrpeti nepravdu, a ne podleæi joj? a da nije strah glavni pokretaè?