Automobili

[Bred]

pdf magazin http://www.menshealth-scg.com/auto.pdf ~16mb



Evropska unija i CO2 re¾im

Evropska unija, da ili ne? Domaæa auto industrija, da ili ne? Ovo su samo dve od mnogobrojnih dilema. Ali, ako na oba pitanja odgovorimo pozitivno - suoèiæemo se sa treæim, a kako dalje?

Pi¹e: generalni direktor Toyota Srbija, Boban Radoièiæ

Voðena ciljevima zacrtanim Kjoto Protokolom kada je reè o globalnom zagrevanju koje izaziva emisija ugljen-dioksida (CO2), kao i ¾eljom da bude svetski lider u oèuvanju ¾ivotne sredine i inovativnim tehnologijama, Evropska komisija je proizvoðaèima automobila zadala veoma ambiciozan zadatak. Jer, aktuelna tema - oèuvanje ¾ivotne sredine i odr¾ivi razvoj - svakako se dobrim delom odnosi i na automobile, odnosno na emisije ¹tetnih gasova koji ugro¾avaju ¾ivotnu sredinu.

Prema aktuelnoj regulativi Evropske komisije, uvedenoj sredinom pro¹le godine, proizvoðaèi automobila u Evropskoj uniji su u obavezi da do 2012. godine emisiju CO2 novoprodatih vozila uproseèe na 120 grama po kilometru, ¹to je smanjenje od oko 25 odsto u odnosu na trenutan nivo izduvnih emisija ugljen-dioksida.

Statistièari su izraèunali da prevozna sredstva èine petinu svih zagaðivaèa u EU, dok je udeo putnièkih automobila oko 12 odsto. Da bi ohrabrili auto-industriju da se nadmeæe u energetskoj efikasnosti umesto u velièini i snazi automobila, Evropska komisija pozvala je proizvoðaèe da potpi¹u EU kodeks dobre prakse na polju marketinga i ogla¹avanja. O tom ambicioznom planu danas se ponovo razgovara.

Predstavnici 27 zemalja èlanica Evropske unije su se, u martu ove godine, dogovorili da u drugom polugodi¹tu 2008. godine daju predlog revizije re¾ima emisije ugljen-dioksida. Evropska komisija i predstavnici Evropskog parlamenta dogovorili su se o roku za utvrðivanje predloga revizije, ¹to znaèi da politièka volja postoji, ali o kakvom kompromisu je reè, jo¹ uvek nije poznato.

Izvesno je, meðutim, da æe se glavni pregovori voditi u Evropskom parlamentu, gde su zagovornici razvoja auto-industrije izrazili veliku sumnju u predlog Evropske komisije da ogranièi CO2 emisiju na prosek od 120 grama po kilometru za sve automobile prodate do 2012 godine. Evropski parlament je veæ podr¾ao predlog proizvoðaèa da se rok prolongira za tri, odnosno do 2015. godine. Evropski parlament je, takoðe, izrazio zabrinutost povodom plana Evropske komisije da uvede visoke novèane kazne za proizvoðaèe koji nisu spremni da ispune nametnute zahteve.

Predstavnici nemaèke i francuske vlade imaju dijametralno suprotne stavove u vezi sa uvoðenjem CO2 re¾ima. Tako, recimo, kancelarka Angela Merkel brani stavove predstavnika nemaèke auto industrije koji konstatuju da æe biti znatno vi¹e pogoðeni uvoðenjem novog re¾ima emisije, nego italijanski i francuski konkurenti.

Nemaèki proizvoðaèi, Mercedes-Benz, BMW i Volkswagen, orijentisani su ka prodaji luksuznijih automobila koji istovremeno emituju i vi¹e CO2, nego francuski i italijanski proizvoðaèi Renault, Peugeot, Citroen i Fiat, èija se prodaja uglavnom bazira na manjim automobilima sa ni¾om emisijom ugljen-dioksida.

Dok su proizvoðaèi manjih automobila veæ na tragu dostizanja "dobrovoljnog cilja" od 140 grama po kilometru u 2008. godini, druga grupa proizvoðaèa apeluje da nije realno takve zahteve postavljati i pred proizvoðaèe veæih i luksuznijih automobila. S druge strane, francuski predsednik Nikolas Sarkozi ne odstupa od stava da Evropska unija mora da utvrdi stroge standarde ukoliko ¾eli da ima znaèajnu ulogu u buduæim globalnim pregovorima o oèuvanju ¾ivotne sredine.

Jo¹ 1998. godine, Udru¾enje evropskih proizvoðaèa automobila (ACEA) i predstavnici EU potpisali su "dobrovoljni cilj" o postizanju 140 grama ugljen-dioksida po kilometru u periodu od 10 godina (od 1998-2008). U toku ove godine biæe uraðene analize rezultata postignutih u ovom periodu. U ovom trenutku zna se da je od 1995. do 2004. godine emisija CO2 smanjena za 13 odsto. U udru¾enju evropskih proizvoðaèa automobila ACEA tvrde da je to postignuto zahvaljujuæi ulaganju u automobilsku tehnologiju, uz ote¾avajuæe okolnosti koje je izazvao znaèajan trend rasta potro¹nje goriva proiza¹ao iz sve stro¾ih sigurnosnih zahteva i potra¾nje za veæim, udobnijim i sigurnijim automobilima.

Ovaj ugovor posebno nagla¹ava da spoljni faktori kao ¹to su novi zakoni i regulative, razvoj tr¾i¹ta i ekonomski uslovi moraju da budu uzeti u obzir kada se prate i ocenjuju rezultati. Takoðe, iz udru¾enja ACEA poruèuju da je globalno zagrevanje globalni problem, da su putevi za re¹enje tog problema veoma kompleksni i da moraju da ukljuèe sve velike aktere. Javne rasprave proiza¹le iz ove dve inicijative izvr¹ile su uticaj i na prateæu industriju koja je po va¾eæoj regulativi u obavezi da sa svojim proizvodima, kao ¹to su to gorivo i gume, sa samo 10 grama po kilometru, doprinese ostvarivanju cilja od 130 grama po kilometru koji u proseku treba da emituje flota svakog pojedinaènog proizvoðaèa u Evropi.

Evropska unija se na svoju automobilsku industriju, sa vi¹e od 12 miliona zaposlenih i èlanova njihovih porodica koje zavise od proizvodnje, oslanja kao na kljuènu za evropsku ekonomiju. Tehnologije koje razvija automobilska industrija èesto preuzimaju ostali industrijski sektori. Visoko konkurentna automobilska industrija je osnova ekonomske snage Evropske unije i èuvar buduæeg rasta i razvoja svojih 500 miliona stanovnika.

Kako æe se ova debata zavr¹iti niko ne ¾eli da prognozira. Evropski parlament imenovao je predstavnika koji æe pripremiti izve¹taj o planiranom uvoðenju CO2 re¾ima. Izve¹taj i potencijalni amandmani biæe prezentovani komitetu za za¹titu ¾ivotne sredine tokom proleæa. Komitet za za¹titu ¾ivotne sredine æe svoje mi¹ljenje o izve¹taju dati tokom leta, dok æe sa finalnom verzijom teksta izaæi pred Parlament na jesen. Na kraju je potrebno da zakonsku regulativu koju usvoji parlament odobri Evropski savet ministara.

b92

Hibridni automobili
Druga strana prièe o potro¹nji goriva je ona za koju su na¹i graðani daleko manje zainteresovani – zagaðenje i doprinos nas, kao pojedinaca, efektu staklene ba¹te.

Tokom vo¾nje automobili emituju izduvne gasove u vazduh, utièuæi na hemijski sastav atmosfere koju udi¹emo i indirektno utièuæi na klimatske promene ¹irom zemaljske kugle.

Izazov je: kako dodatno smanjiti te emisije?

Automobilska industrija danas nudi tehnolo¹ka re¹enja koja u velikoj meri mogu umanjiti ove probleme. Reè je o hibridnom automobilu.

U svetu se veæ proizvodi i prodaje veliki broj hibridnih vozila dok mnogi proizvoðaèi automobila tek najavljuju svoje poduhvate na ovom polju.

Kako radi hibridni auto?

Ispod haube hibridnog automobila nalaze se dva motora i jedna baterija. Jedan motor je elektrièni i on pru¾a drugom, benzinskom ili dizel motoru, dodatnu snagu pri èemu u velikoj meri smanjuje potro¹nju goriva a samim tim i emitovanje ¹tetnih izduvnih gasova.

U zavisnosti od uslova vo¾nje auto pokreæu ili elektro ili benzinski ili oba motora. Prelaz sa jednog na drugi izvor snage potpuno je automatizovana operacija koju kontroli¹e kompjuter ugraðen u auto.

Prilikom vo¾nje kroz grad hibridni auto kreæe se iskljuèivo pomoæu elektro motora pri èemu ne emituje izduvne gasove i omoguæava putnicima potpuno tihu vo¾nju.

U uslovima vo¾nje na otvorenom putu benzinski motor stupa na scenu i pogoni toèkove, ali takoðe pokreæe i generator koji po potrebi dopunjuje bateriju.

Prilikom naglih ubrzanja, energija skladi¹tena u bateriji ¹alje se do elektro-motora koji u tim uslovima radi zajedno sa benzinskim i na taj naèin pobolj¹ava performanse auta dok istovremeno i ¹tedi gorivo i smanjuje emisiju izduvnih gasova.

Prilikom smanjenja brzine ili koèenja, elektro motor postaje generator koji transformi¹e kinetièku energiju u elektriènu i na taj naèin dopunjuje bateriju automobila. Ukoliko se baterija pribli¾i kompletnom pra¾njenju, benzinski motor se automatski ukljuèuje i ponovo puni bateriju.

Procesi koje hibridni automobili obavljaju nisu primetni u samom toku vo¾nje ali njihovi rezultati æe se pokazati kroz reðe posete benzinskim pumpama. Jedan hibridni auto srednje klase u proseku tro¹i oko 4.5 litara benzina na 100 kilometara kombinovane vo¾nje.

Prema Tojotinim podacima, njihov Prius za oko tonu smanji emisiju CO2 na godi¹njem nivou u poreðenju sa automobilom iz iste klase kojeg pogoni dvolitarski dizel motor.

Olak¹ice vlasinicima hibrida

Vlasti u zemljama ¹irom sveta prepoznale su znaèaj hibridnih vozila pa se potencijalnim kupcima i vlasnicima nude razne beneficije kako bi stimulisale eksploataciju ovakvih modela.

Na primer, u SAD mo¾ete dobiti popust èak do 3 500 dolara pri kupovini hibridnog auta. Takoðe, imate pravo da se na autoputu vozite brzom trakom koja je rezervisana samo za vozila u kojima se nalazi dvoje ili vi¹e ljudi iako ste sami u autu. Hibridni automobili imaju posebne nalepnice kako bi neometano mogli da koriste ove beneficije.

U Evropi, u Holandiji mo¾ete ostvariti do 7 000 evra popusta prilikom kupovine Priusa na ime raznih povlastica.

Taxi slu¾be

Prednosti hibridnih vozila jo¹ vi¹e dolaze do izra¾aja kada se prikljuèe slu¾bi javnog prevoza. Brojne svetske metropole veæ godinama imaju razraðenu mre¾u hibridnih taksi slu¾bi.

London, Vankuver, Boston, Èikago, San Francisko upotrebom ovakvih vozila poku¹avaju da doprinesu smanjenju kolièine zagaðenosti vazduha do koje dolazi usled saobraæajnih kolapsa.

Njujork je jedan od gradova koji je najdalje oti¹ao u planiranju eksploatacije hibridnih vozila u svrhe javnog prevoza. Gradonaèelnik Njujorka, Majkl Blumberg, predlo¾io je petogodi¹nji plan kojim æe se u potpunosti preæi na taksiranje hibridnim vozilima.

U Budvi postoji taksi udru¾enje koje se sastoji od 15 Toyoti Prius.

Hibridni automobili na tr¾i¹tu

Na srpskom tr¾i¹tu u zvaniènim predstavni¹tvima mo¾ete kupiti samo jedan hibridni model automobila – Toyotu Prius - zato æemo ovom autu posvetiti vi¹e pa¾nje nego ostalim modelima sa svetskog tr¾i¹ta.

Toyota Prius

U analima svetske automobilske industrije 1997. godina upisana je kao revolucionarna godina – u ekolo¹kom smislu, jer je pojava hibridnog modela Prius oznaèila prekretnicu u dotada¹njem razvoju i primeni tehnologije koja kombinuje prvo serijsko vozilo s naprednim hibridnim pogonom. Do jula 2007. godine prodato je 807.934 Priusa ¹irom sveta, od poèetka prodaje u Evropi, 72.632 vozila.

U toku 2007. godine, u Srbiji je prodato 14 Priusa.

Toyota Prius je bespogovorni lider sa 90% udela u svetskom tr¾i¹tu hibridnih automobila.

Prius je 2005. godine izabran za Automobil godine u Evropi.

Toyotin hibridni sistem (THS) ekolo¹ki pogon koji kombinuje VVT-i benzinski motor i elektromotor sa nultom emisijom izduvnih gasova. Oba motora kontroli¹e inteligentan sistem upravljanja. Nagraðivani THS smanjuje ¹tetne emisije ugljovodonika (HC), ugljen-monoksida (CO) i oskida azota (NOx) za gotovo 70% i upola smanjuje emisiju ugljen-dioksida (CO2), glavnog krivca za globalno otopljavanje.

Hybrid Synergy Drive (HSD) je koncept koji le¾i iza nove generacije hibridnih vozila iz Toyote, ukljuèujuæi Toyotu Prius, najprodavanije hibridno vozilo u svetu.

HSD kombinuje zadovoljstvo u vo¾nji i performanse sa ekonomiènom potro¹njom, niskim emisijama i tihom vo¾njom.

Reè „sinergy“ predstavlja potpunu sinergiju izmeðu benzinskog i elektriènog motora koji zajedno pokreæu vozilo.

Elektrièni motor je sada sna¾niji i ima bolji odnos kori¹æenja elektriène energije u odnosu na benzin. Rezultat su bolje performanse i znaèajno poveæana efikasnost.

Prednosti Hybrid Synergy Drive tehnologije u Priusu

Odliène vozne performanse: ubrzanje slièno najpopularnijim dizel motorima iz D-segmenta

Niska potro¹nja goriva: 4.3 litara/100 km – jednako dizel automobilu iz B-segmenta¹

Ni¾e emisije izduvnih gasova: CO2 emisije od 104 g/km u kombinovanom ciklusu², naspram 120 g/km u prethodnoj generaciji.

Tiha vo¾nja: HSD mo¾e raditi samo sa elektriènim motorom, nudeæi iskustvo potpuno tihe vo¾nje.

Najjeftiniji Prius u Srbiji ko¹ta 27 500 evra. Kompletan test Toyote Prius moæiæete uskoro da proèitate na B92 sajtu automobila.

Honda Insight

Honda Insight na tr¾i¹tu SAD pojavila se 1999. godine i do kraja proizvodnje 2006. godine prodato je oko 13 200 primeraka.

Za razliku od sistema razdvojenih pogonskih jedinica koje je primenila Toyota na svom hibridu, Honda je kod Insight benzinski i elektro-motor spojeni bregastom osovinom. Elektro – motor bio je zadu¾en za pomaganje benzincu prilikom ubrzavanja.

Insight u kombinaciji sa ruènim menjaèem prelazi 100 kilometara sa samo 3.4 litre benzina.

Sa druge strane, Honda Insight se ne smatra potpunim hibridnim autom jer nema moguænost kretanja iskljuèivo na elektro-pogon.

Honda Civic

Civic hibrid poput Insighta takoðe ima sjajno in¾injersko re¹enje kojim je 1.3 litarskom benzincu dodat elektro-motor, ali na vrlo elegantan naèin, tako da je prostor koji zauzimaju dva agregata jedva veæi od onog u „obiènom“ Civicu.

Najnovija generacija Civica mo¾e da se kreæe i samo na elektro-pogon ali ne ubrzava o¹tro poput Priusa.

Organizacija instrumenata u vozaèkom prostoru podseæa na unutra¹njost borbenog aviona.

BMW X6

BMW X6 biæe prvi model bavarske marke koji æe uæi u serijsku proizvodnju i sa hibridnim pogonom. Po podacima proizvoðaèa, potro¹nja æe biti 20% manja u odnosu na konvencionalni model. Upravo je X6 sa hibridnim pogonom bio izlo¾en u Frankfurtu pod zastavom ”Efficient Dynamics Technologies”. Reè je o pogonu kojeg je BMW razvio u saradnji sa konkurencijom kao ¹to su DaimlerChrysler i GM. Predsednik odbora kompanije dr. Norbert Reithofer je na tu temu izjavio da æe serijska proizvodnja krenuti do kraja 2009.

Buduæi tr¾i¹ni uspeh BMW-a X6 je praktièno zagarantovan. U skladu krilaticama ”The Ultimate Driving Machine” i ”BMW Power”, stvoren je model koji æe biti reper za jedan novi segment vozila koji æe u sebi sjedinjavati presti¾, performanse, stil i ..., ispunjavanje snova.

Volvo C30

Volvo u svom kalifornijskom razvojnom centru radi na hibridnoj verziji svog modela C30 kojeg æe pokretati dizel-elektro-motor. Ipak, volvo je primenio malo drugaèiji koncept od ostalih proizvoðaèa hibridnih vozila.

Auto æe pokretati elektrièni motor kojem æe kao podr¹ka slu¾iti mali dizel motor koji neæe imati nikakve veze sa pogonskim toèkovima veæ samo dopunjavati baterije kada za to bude potrebe.

C30 hibrid imaæe autonomiju od 100 kilometara kretanja samo na struju. Auto æe moæi da se prikaèi i na standardnu utiènicu za struju i u roku od 3 sata napuni baterije.

b92

[Bred]

Jugo Elektra Koncept: prvi domaæi automobil na elektrièni pogon


2000 Yugo Elektra Concept
Zastavin prvi elektrièni automobil imao je autonomiju izmeðu 60 i 80 kilometara sa jednim punjenjem. Mogao je da postigne maksimalnu brzinu od 90 km/h, a najekonomièniji je bio pri 60 km/h

2000 Yugo Elektra Concept
Na ovoj konstrukciji veæ dve godine zajedno rade kragujevaèka „Zastava“, „Kru¹ik“ iz Valjeva, beogradski Elektrotehnièki fakultet i subotièki „Sever“.

Kuriozitet je da je izum Nikole Tesle, asinhroni motor, koji ima razne primene, sada po prvi put u istoriji upotrebljen za pogon elektromobila. U tramvajima, dizalicama, vilju¹karima i drugim sliènim vozilima koriste se elektrièni motori ali drugog tipa. Asinhroni motor ima, kako mu ime samo govori, razlièite brzine i zbog toga je veoma „nezgodan“ za regulaciju. Asihnroni motor pokreæe Yugo Elektru, ali kada koèite motor postaje generator i puni baterije! ©to vi¹e koèite vi¹e se vozite, ¹ale se u „Severu“.

„U Yugo Elektru smo ubacili raèunar i za ove dve godine izvr¹ili razna ispitivanja. Rezultati se obraðuju i veoma su va¾ni ne samo za izradu ovakvih automobila veæ i za mnoge druge projekte“, ka¾e mr Radakoviæ koji je ujedno i profesor na subotièkoj Vi¹oj tehnièkoj ¹koli iz predmeta Elektromotorni pogoni.

Proseèan posmatraè ne mo¾e da primeti razliku izmeðu elektriènog i standardnog automobila jer pod klasiènom haubom „Juga“ se nalazi „Severov“ asinhroni motor. Pokreæe ga Kru¹ikov akumulator od 140 V i 60 Ah. Vozilo je podesno za gradsku vo¾nju, po¹to jednim punjenjem akumulatora mo¾e da preðe od 60 do 80 kilometara.

„Naravno, treba uzeti u obzir da nije planirano da ovaj automobil ima grejanje, da se vozi noæu i slièno, jer se time iscrpljuju baterije. To je veoma ekonomièan automobil, naroèito u gradskoj vo¾nji, tako da je idealno da da ga koriste, na primer, komunalne slu¾be, ekipe elektrodistribucije, po¹te i slièno. Meðutim, moram reæi da je na¹a konaèna ¾elja da dimenzije akumulatora, zbog kojih je Yugo Elektra dvosed, prepolovimo, ali da udvostruèimo ili èak utrostruèimo njegov kapacitet. ®elimo i da vreme punjenja ne bude kao sad pet sati veæ pet minuta. Mo¾da æe tek tada na¹ tim biti zadovoljan“, ka¾e pomalo u ¹ali mr Radakoviæ.

Iako bi ovakav automobil bio ne¹to skuplji od klasiènog èinjenica je da bi se isplatio vrlo brzo jer je za punjenje, koje traje pet sati, potrebno oko 5 kilovat-sati „obiène“ struje koja u najjeftinijoj tarifi ko¹ta 5 dinara. Bukvalno se vozite 60 kilometara za 5 dinara!

Yugo Elektra mo¾e da razvije brzinu do 90 km/h, a najekonomiènija je oko 60 km/h. Po¹to nema klasièan motor sa unutra¹njim sagorevanjem, ovaj automobil se kreæe skoro be¹umno i nimalo ne zagaðuje okolinu.


Zastava je 16. novembra 2000. godine dobila meðunarodnu potvrdu da ispunjava JUS ISO 90001 standard o kvalitetu kada su u pitanju razvoj, proizvodnja, prodaja i servisiranje. Ova potvrda je veliki napredak za kompaniju èiji su pogoni bili ozbiljno o¹teæeni bombardovanjem samo osam meseci ranije.

Zastava je, uz pomoæ 11.540 ljudi u proizvodnji automobila i njihovih komercijalnih varijanti i 950 u proizvodnji kamiona, planirala da izbaci na tr¾i¹te 29.400 vozila u 2001. godini; od toga 28.000 automobila i 1.400 kamiona.

http://zastavanacionale.com/Default.aspx?lng=sr-la&mode=heritage&id=2000

[frckica-j]

Hahahaha! Jugiæ na struju!?! Nemre¹ bilivit! 

[Bred]

da, da, sinoc sam gledao prilog o tome na tvu ... 

[Ayrton Senna]

E ovo ti je ne¹to. Svi proizvoðaèi stavljaju baterije u pod vozila, a u Yugu baterije su umesto motora, zadnjih sedi¹ta i gepeka.
Elektro-yugo, nema ¹ta....

Ko zna, kako je gorivo sve skuplje (a kad-kad nas iznenade pojeftinjenjem od 0,80-1 dinar), mo¾da je ovo novo vozilo za Srbiju. 

[frckica-j]

E ovo ti je ne¹to. Svi proizvoðaèi stavljaju baterije u pod vozila, a u Yugu baterije su umesto motora, zadnjih sedi¹ta i gepeka.
Elektro-yugo, nema ¹ta....

Hehehe, mo¾da postoji razlog ¹to zauzima toliki prostor. Sad æete vi vidjeti na¹eg Jugiæa: br¾i od metka, sna¾niji od lokomotive... 

[Adonis_Vernalis]

Zastava je, u saradnji sa buducim proizvodjacem (neki Globus auto), razvila jos jedan model elektro-automobila, takodje na platformi juga. Ako sam dobro upamtio podatke, autonomija mu je 100 km, u drugom stepenu prenosa razvija 40 km/h, a u trecem 55-60 km/h. Nisu rekli maksimalnu brzinu. No, nije ni bitno. Kakav se zakon o saobracaju priprema, retko da ce se i moci razviti brzina veca od 60 km/h. Drugim recima, kakav god bude bio, srpski elektro-automobil ce biti idealan, jer ce u potpunosti odgovarati uslovima u kojima ce se voziti: sporo i lokalno.

U stvari, saobracaj je najbezbedniji kada ga i nema. Kada automobili stoje, onda ne mogu da se sudare, zar ne?

[frckica-j]

  Tako je!

[Yasmin]

xaxaxaxxaxa gomila gluposti xaxaxaxxaxa

[Bred]

sta je glupost?