Olak¹ano putovanje u EU

[Girl]

Od nove godine treba mnogo manje papira za vizu...

Sporazum o viznim olak¹icama izmeðu Srbije i EU stupio je na snagu i omoguæiæe brojnim kategorijama srpskih graðana da vizu dobiju jeftinije ili u mnogim sluèajevima besplatno, a znatno je pojednostavljena i procedura za podno¹enje zahteva.



VIZA - Od Nove godine vize su besplatne za nauènike, studente, uèenike, penzionere, èlanove zvaniènih delegacija, dr¾avne slu¾benike, kulturne radnike, poslovne ljude, novinare, pripadnike verskih zajednica i druge koji putuju slu¾beno, kao i za bliske roðake graðana koji ¾ive u inostranstvu ili one kojima je potrebno leèenje. Za ostale, ¹engenske vize æe ko¹tati 35 evra, umesto 60, koliko bi iznosile bez tog sporazuma.

Od graðana Srbije se od sada, prilikom podno¹enja zahteva za vizu, tra¾i minimalan broj neophodnih dokumenata, poput formulara, va¾eæeg paso¹a, osiguranja i pozivnog pisma institucije ili privatnog lica u EU.

Putovanja æe biti lak¹a i za one koji u zemlje „¹engena" ¾ele da idu turistièki, jer ni oni vi¹e neæe morati da podnose dokaze o primanjima ili imovini, veæ samo vauèer ili pozivno pismo. Za veæinu pomenutih kategorija graðana ubla¾eni su i kriterijumi za izdavanje dugotrajnijih viza za boravak du¾i od 90 dana. Vize æe se lak¹e dobijati na rok trajanja od godinu dana, a u nekim sluèajevima i na pet godina.

Za dobijanje ¹engenske vize biæe potrebno 10 dana od podno¹enja zahteva. Taj period se mo¾e skratiti na tri dana ili èak manje u hitnim sluèajevima, ali i produ¾iti na 30 dana kada je potrebno temeljnije ispitivanje zahteva.

Zahtev za vizu podnosi se po pravilu u konzulatu zemlje koja je glavno odredi¹te ili u kojoj je planirano najdu¾e zadr¾avanje. Osobe koje nameravaju da posete vi¹e zemalja i da se u svakoj zadr¾e podjednako, treba da idu u konzulat zemlje kroz koju æe prvo uæi u ¹engensku zonu.

Sporazum ne va¾i za Veliku Britaniju i Irsku, koje nisu u ¹engenskoj zoni, za Norve¹ku i Island, koje nisu u EU, kao i za èlanice EU Rumuniju, Bugarsku i Kipar koje nisu u „¹engenu".


izvor: 24 sata

[Bred]

Do ¹engenskih viza br¾e i jednostavnije
Autor: Marija Male¹ |

Sporazum o viznim olak¹icama koji je za mnoge kategorije graðana Srbije formalno stupio na snagu 1. januara, zapravo je zbog praznika i perioda prilagoðavanja poèeo da funkcioni¹e juèe - ka¾u za „Blic“ u Konzulatu Nemaèke, koji u toku godine obradi oko 70.000 viza. Kako istièu u ovom konzulatu, od svih zahteva pristiglih u 2008, treæinu su predali upravo graðani koji spadaju u kategorije kojima su omoguæene vizne olak¹ice.

- Olak¹an vizni re¾im koji je stupio na snagu u Srbiji va¾an je korak zbog pro¹irivanja na 24 zemlje ¹engenske zone. To znaèi da su Srbi na putu da ostvare san o lak¹em kretanju. Ovo je prvi korak do bezviznog putovanja o kome æemo, nadam se, razgovore poèeti ubrzo - rekao je juèe u Beogradu ambasador delegacije Evropske komisije ®ozep Ljoveras.

Olak¹ice
Olak¹ice se odnose na dokumenta koja su potrebna za pravdanje svrhe putovanja odreðenih kategorija stanovni¹tva, dok uslov da se zahtev za vizu uz potrebna dokumenta podnosi lièno ostaje neizmenjen.
U pojedinaènim sluèajevima, u kojima postoji sumnja u pogledu svrhe putovanja, podnosilac zahteva mo¾e biti pozvan u ambasadu ili konzulat na dodatni razgovor. Sporazumom nisu obuhvaæene Velika Britanija i Severna Irska, Irska, Danska, Island i Norve¹ka, kao i Kipar, Bugarska i Rumunija èiji konzulati i dalje izdaju samo nacionalne vize.
Vize za sve ostale zemlje èlanice EU, umesto dosada¹njih 65 evra, ko¹taæe 35 evra i va¾e za sve dr¾avljane Srbije i sve tipove ¹engenskih viza - i tranzitne, i vize za kratak boravak, bez obzira na broj ulazaka.
Veliki broj kategorija graðana je potpuno izuzet od plaæanja viza, a pozitivna ili negativna odluka o zahtevu za vizu donosi se u roku od 10 kalendarskih dana. Ovaj period mo¾e se produ¾iti do 30 dana kada je potrebno temeljnije ispitivanje, dok u hitnim sluèajevima period za dono¹enje odluke mo¾e se skratiti na tri dana ili manje.
U svim ambasadama ili konzulatima postupak izdavanja viza je istovetan, jedina razlika je u tome ¹to su se neke ambasade odluèile da zadr¾e dosada¹nji naèin predavanja zahteva i dokumenata na svojim ¹alterima, dok su pojedine dr¾ave uvele takozvane kol centre putem kojih æe graðani telefonski predavati svoje zahteve za vize.
Konkretno, u nemaèkom konzulatu ka¾u da ostaju pri starom sistemu zbog ogromnog broja zahteva, dok recimo u italijanskom prelaze na kol centar.
Kategorije kojima je omoguæen skraæeni postupak izdavanja viza su èlanovi zvaniènih delegacija, poslovni ljudi ili predstavnici poslovnih organizacija, vozaèi koji obavljaju prevozne usluge meðunarodnog teretnog i putnièkog transporta na teritorije zemalja èlanica u vozilima registrovanim u Republici Srbiji, èlanovi posade vozova, hladnjaèa i lokomotiva koji putuju na teritoriju zemalja èlanica EU. Tu su zatim novinari, uèesnici nauènih, kulturnih i umetnièkih aktivnosti, ðaci, studenti, postdiplomci i nastavnici u njihovoj pratnji koji putuju na studije ili usavr¹avanje, programe razmene ili druge ¹kolske aktivnosti. Olak¹ice se odnose i na uèesnike meðunarodnih sportskih dogaðaja i osobe koje ih prate u profesionalnom svojstvu, uèesnike na zvaniènim programima razmene koje organizuju zbratimljene op¹tine i gradovi.
Olak¹ice su posebno va¾ne za putovanje - spajanje bliskih roðaka - supru¾nika, dece (ukljuèujuæi i usvojenu), roditelja (ukljuèujuæi staratelje), babe, dede i unuci koji idu u posetu dr¾avljanima Srbije koji su legalno nastanjeni na teritoriji zemlje èlanice. Od lak¹eg re¾ima korist æe videti i oni koji idu u posetu vojnim i civilnim grobljima, oni koji odlaze na sahrane, bolesnici na leèenje i njihovi pratioci.

Besplatne vize
Od plaæanja vize su osloboðeni èlanovi zvaniènih delegacija koji uèestvuju na sastancima, konsultacijama, pregovorima ili programima razmene, kao i na de¹avanjima koja se odr¾avaju na teritoriji zemlje èlanice u organizaciji meðuvladinih organizacija. Tu su zatim èlanovi nacionalnih i pokrajinskih vlada i parlamenata, Ustavnog suda, uèesnici na nauènim, kulturnim i umetnièkim aktivnostima, univerzitetu i drugim programima razmene, ðaci, studenti, postdiplomski studenti i nastavnici u pratnji koji putuju u svrhu studijskog boravka ili obrazovne obuke, programa razmene, kao i drugih aktivnosti u vezi sa ¹kolom. Besplatne vize æe dobijati i uèesnici na meðunarodnim sportskim dogaðajima i lica koja ih prate u profesionalnom svojstvu, zatim uèesnici na zvaniènim programima razmene koje organizuju zbratimljene op¹tine i gradovi. Pogodnost besplatnih viza u¾ivaæe i predstavnici organizacija nevladinog sektora koja putuju na sastanke, seminare, programe razmene i kurseve obuke, lica koja su predala dokumenta kojima se dokazuje neophodnost njihovog puta po humanitarnom osnovu, ukljuèujuæi da prime hitno medicinsko leèenje ili da prisustvuju sahrani bliskog roðaka ili da posete bolesnog roðaka, novinari, vozaèi koji obavljaju usluge meðunarodnog teretnog i putnièkog transporta na teritorije zemalja èlanica u vozilima registrovanim u Republici Srbiji. Tu su èlanovi posada vozova, hladnjaèa i lokomotiva koji putuju na teritorije zemalja èlanica, bliski roðaci, oni koji idu u posetu, a legalno su nastanjeni na teritoriji zemalja èlanica, predstavnici verskih zajednica koje su registrovane u Republici Srbiji koji redovno putuju u zemlje èlanice, uèesnici meðunarodnih de¹avanja, penzioneri, deca mlaða od ¹est godina.
Na vize od dve do pet godina imaju pravo èlanovi nacionalnih i pokrajinskih vlada i parlamenata, Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda. Zahtev za vizu se podnosi u konzularnoj slu¾bi ¹engenske zemlje koja je va¹a glavna destinacija i izdaju se na granicama samo u izuzetnim i opravdanim sluèajevima. Ukoliko je te¹ko odrediti glavnu destinaciju, prilikom posete nekoliko ¹engenskih zemalja, treba se obratiti konzulatu zemlje u koju æete prvo uæi u ¹engenskoj zoni.

Neophodna osnovna dokumenta
1. Ðaci, studenti, postdiplomski studenti i nastavnici u njihovoj pratnji koji putuju na studije ili usavr¹avanje, programe razmene ili druge ¹kolske aktivnosti:
- pisani zahtev (original) ili
- potvrda o upisu (original) na univerzitet - domaæin ili
- studentske karte ili potvrde o kursevima koji æe pohaðati.

2.Bliski roðaci - supru¾nici, deca (ukljuèujuæi usvojenu), roditelji (ukljuèujuæi staratelje), babe i dede i unuci koji idu u posetu dr¾avljanima Srbije koji su legalno nastanjeni na teritoriji zemlje èlanice:
- pisani zahtev lica domaæina (original).

3.Osobe koje idu u posetu vojnim i civilnim grobljima:
- zvanièni dokument (original) kojim se potvrðuje postojanje i odr¾avanje groba i srodstva izmeðu podnosioca zahteva i sahranjenog lica.

4.Oni koji odlaze da prisustvuju pogrebnim ceremonijama:
- zvanièni dokument kojim se potvrðuje èinjenica smrti, kao i potvrda porodiènog ili drugog odnosa izmeðu podnosioca zahteva i lica koje se sahranjuje.

5.Lica koja idu iz medicinskih razloga i lica koja ih nu¾no prate: - zvanièni dokument medicinske institucije kojim se potvrðuje nu¾nost medicinske nege u toj instituciji, nu¾nost pratnje i dokaz o posedovanju dovoljno finansijskih sredstava kojima æe se platiti leèenje.

6.Turistièka putovanja: - potvrda ili vauèer (original) iz putnièke agencije ili tur-operatera koji je akreditovan u zemljama èlanicama kojim se potvrðuje rezervacija organizovanog putovanja.


Vi¹ekratne za godinu
Vize za vi¹e ulazaka u trajanju od jedne godine mogu da dobiju èlanovi zvaniènih delegacija, poslovni ljudi, uèesnici nauènih, kulturnih, umetnièkih aktivnosti, ukljuèujuæi univerzitet i druge programe razmene i sportske dogaðaje, studenti na redovnim i postdiplomskim studijama, uèesnici u programima bratimljenja op¹tina i gradova, lica koja putuju redovno iz medicinskih razloga i oni koji ih nu¾no prate, predstavnici nevladinih organizacija, registrovanih verskih zajednica, novinari i profesionalni vozaèi i posade vozova.

Vize do pet godina
Vize za vi¹e ulazaka koje va¾e pet godina mogu da se izdaju za supru¾nike i decu (ukljuèujuæi usvojenu) do 21 godine, koji idu u posetu dr¾avljanima Srbije nastanjenim u zemljama èlanicama tokom trajanja njihove legalne boravi¹ne dozvole. Vi¹ekratan ulazak biæe omoguæen i èlanovima dr¾avnih, pokrajinskih vlada i parlamenata, Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda i stalnim èlanovima zvaniènih delegacija za vreme trajanja njihovog mandata.

Zahtev i garantno pismo
U pisanom zahtevu pozvane osobe treba da stoji ime, prezime, datum roðenja, pol, dr¾avljanstvo, broj liènog dokumenta, vreme i svrha putovanja, broj ulazaka, imena maloletne dece koja prate pozvanu osobu. Osoba koja poziva treba da u svom zahtevu navede ime, prezime, adresu i kontakt detalje. Pravno lice koje poziva treba da navede puno ime i adresu, ima li polo¾aj lica potpisnika zahteva i registracioni broj u sluèaju kompanija koje imaju sedi¹te u zemljama èlanicama.

blic

---

Dvojno dr¾avljanstvo Maðara otvara put u Evropu
Iz Srbije bez viza u EU na proleæe
Autor: Marija Male¹ |

Postoje velike ¹anse da veæ na proleæe graðanima Srbije bude sasvim ukinut vizni re¾im za ulazak u zemlje EU, saznaje „Blic“ iz diplomatskih krugova. Prema tvrdnjama na koje se pozivaju na¹i izvori, predstoji niz vrlo povoljnih de¹avanja za Srbiju koja æe rukovodstvu u Beogradu ubrzo biti predoèena. Prema ovim informacijama, ovaj projekat biæe sproveden u delo posle davanja dvojnog dr¾avljanstva pripadnicima maðarske nacionalnosti u Srbiji.

Da dogaðaji idu u ovom pravcu ukazuje i susret evropskog komesara za pravosuðe i unutra¹nje poslove Franka Fratinija i ¹efa srpske diplomatije Vuka Jeremiæa, nakon koga je na¹ ministar izjavio da æe srpske vlasti i Evropska komisija u najbr¾em roku poèeti zajednièki rad u cilju potpune liberalizacije viznog re¾ima i ukidanja viza Evropske unije za graðane Srbije. Iza ove diplomatski skrojene izjave, prema saznanjima „Blica“, pre potpunog ukidanja vizne rampe za graðane Srbije i dolaska na belu ¹engensku listu, prethodiæe odobrenje dvojnog dr¾avljanstva za graðane maðarske nacionalnosti u Srbiji.
Da podsetimo, taj predlog je svojevremeno, taènije 2004. godine, odbijen na referendumu u Maðarskoj, jer se sa tim nije slo¾ila vladajuæa socijalistièka partija u ovoj zemlji.
S obzirom na to da je nakon ulaska Maðarske u ¹engensku zonu izmeðu graðana Srbije maðarske nacionalnosti i njihove matiène dr¾ave postavljena svojevrsna gvozdena zavesa, predsednica maðarskog parlamenta Katlin Sili, kako su nedavno preneli maðarski mediji, najavila je da o ovom pitanju uskoro treba da bude postignut konsenzus izmeðu socijalista i Fidesa, stranke biv¹eg premijera Viktora Orbana koja se jo¹ odranije zala¾e za ovu ideju.
Ono ¹to je posebno znaèajno za Srbiju, a ¹to je umnogome opredelilo i Budimpe¹tu da pristane na ovu odluku, tvrde na¹i izvori, le¾i u jo¹ jednoj èinjenici: Srbija na proleæe dolazi na takozvanu belu ¹engensku listu, ¹to drugim reèima znaèi da vojvoðanskim Maðarima, kao i ostalim graðanima Srbije, dvojno dr¾avljanstvo neæe ni biti potrebno jer æe i bez njega moæi da putuju ¹irom EU.

Dugoroèni plan
Prema na¹im saznanjima, u pitanju je zapravo dugoroèni plan kojim Unija ¾eli da na mala vrata u ¹engensku zonu uvede i Srbiju. Izvori „Blica“ pozivaju se i na reèi ®olta Beèaja, predstavnika Maðarske u Evropskom parlamentu, koji je izjavio da se prvi put i Brisel slo¾io sa tim da Maðari u rasejanju treba da dobiju dvojno dr¾avljanstvo.
U ostvarenju ove ideje Maðarskoj dodatnu povoljnost predstavlja èinjenica da je najveæi broj, oko milion, Maðara u rasejanju nastanjen u Rumuniji, koja je od 1. januara ove godine èlan EU i sledeæe godine ulazi u ¹engensku zonu. Ostaje nere¹eno pitanje Maðara u Ukrajini, gde zakonodavstvo ne predviða dvojno dr¾avljanstvo, pa su tu Maðarskoj praktièno vezane ruke. Ali gotovo 300.000 vojvoðanskih Maðara koji bi ovom odlukom ostvarili davna¹nji san o dvojnom dr¾avljanstvu, otvorili bi vrata moguænosti da svi graðani Srbije uskoro u EU putuju bez viza.
Ovu tezu potkrepljuje i juèera¹nji sastanak Vuka Jeremiæa i evropskog komesara Olija Rena u Briselu koji su se dogovorili i o formiranju specijalne jedinice ili radne grupe („task fors“) koja bi trebalo da pospe¹i sve procese koji vode ka punom èlanstvu Srbije u EU. „Task fors“ æe èiniti sada¹nje slovenaèko i buduæe francusko predsedni¹tvo, te predstavnici Evropske komisije i Saveta EU, a biæe zadu¾eno da „pomogne Srbiji kako bi se stvorili svi uslovi za potpisivanje SSP u narednim nedeljama i za dobijanje statusa kandidata u ovoj godini“.
Na pitanje da li se Ren osvrnuo na izjavu srpskog premijera Vojislava Ko¹tunice da æe EU morati da se opredeli izmeðu potpisa sporazuma sa Srbijom ili upuæivanja misije na Kosovo bez saglasnosti SB UN, portparolka Olija Rena Kristina Nað je odgovorila da je komesar Ren „uznemiren“ zbog netaènog prikazivanja sporazuma o stabilizaciji i pridru¾ivanju. Ona je podvukla da su pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridru¾ivanju voðeni izmeðu EU i Srbije bez unapred utvrðenih stavova o buduæem statusu Kosova i dodala da evropski komesar ¾eli da pomogne Srbiji u pridru¾ivanju EU, ali da to u potpunosti zavisi od spremnosti srpskog naroda i njegovih voða da ispune potrebne uslove.
Za sutra je najavljen razgovor ¹efa nemaèke diplomatije Franka-Valtera ©tajnmajera sa Jeremiæem. Kako istièu vodeæi nemaèki politièari, Berlin pri¾eljkuje re¹enje za Kosovo koje æe doneti stabilnost u regionu.

Nemaèka za Ahtisarijev plan
No, Nemaèka nije meðu onim èlanicama EU koje su najavile da ne ¾ele da priznaju jednostrano progla¹enu nezavisnost Kosova. Savezna kancelarka Angela Merkel je krajem decembra rekla da su „propali zaista svi poku¹aji da se pregovorima izmeðu Srba i Albanaca postigne re¹enje“ i da je „sada Evropa odgovorna za pronala¾enje re¹enja“. Nemaèka i dalje kao prikladno re¹enje za Kosovo smatra plan posrednika Ujedinjenih nacija (UN) Martija Ahtisarija.
Vuk Jeremiæ je izjavio da je Srbija i dalje za kompromis kad je reè o re¹avanju statusa Kosova i Metohije, ali da traga za pravnim okvirom radi upuæivanja misije Evropske unije iz oblasti policije i pravosuða.
„Mi se zala¾emo za nastavak procesa koji bi otvorio ¹ansu da se postigne kompromis po svim pitanjima - kako po pitanju misije EU, tako i po pitanju statusa Kosova i Metohije... Nastaviæemo da se zala¾emo za takav stav i izneæemo ga na sednici Saveta bezbednosti UN 16. januara“, istakao je Jeremiæ.

blic

[dirigent]

Ako mene pitate od cele evropske unije i svih blagodati koja ona toboze pruza , OVO je stvarno bitno za nas , a sve ostalo i ne bas tako.

[Bred]

EU pokreæe dijalog o ukidanju viza
| Izvor: B92, Beta
Brisel, Beograd -- EK odluèila da 30. januara pokrene dijalog s Beogradom o potpunom ukidanju viza za putovanja graðana Srbije u EU.

Evropski komesar za pravosuðe i unutra¹nje poslove Franko Fratini dao je uputstva nadle¾nim telima Evropske komisije da sa srpskim vlastima 30. januara u Beogradu pokrenu dijalog na tehnièkom nivou, saop¹tio je Fratinijev portparol Frizo Roskam Abing.

On je predoèio da æe taj dijalog omoguæiti dvema stranama da "utvrde kljuèna podruèja za delovanje, kao ¹to su ilegalna imigracija, javni red i bezbednost".

Moguæe je da epilog tog dijaloga bude utvrðivanje spiska uslova koje srpske vlasti moraju ispuniti za dobijanje bezviznog re¾ima EU za srpske ¾itelje koji putuju u Uniju, naveo je Fratinijev predstavnik za ¹tampu.

Komesar Fratini je saop¹tio da je "taj dijalog opipljiv dokaz politièke posveæenosti sprovoðenju obaveza koje je preuzela Evropska unija", rekav¹i i da to potvrðuje evropsku perspektivu Srbije.

On je kazao i da su tehnièke pripreme struènjaka Evropske komisije i vlade u Beogradu dovoljno odmakle, tako da je doneo odluku o "strukturnom dijalogu" s Beogradom koji treba da omoguæi i bolji nadzor buduæeg sporazuma i mera za slobodno putovanje graðana Srbije u EU.

Frizo Raskom Abing je, takoðe, naveo da komesar Fratini i Evropska komisija sa zadovoljstvom primaju na znanje da æe Srbija uvesti biometrijske paso¹e od marta ove godine.

Fratinijev portparol je podsetio na to da je od 1. januara veæ stupio na snagu sporazum o viznim olak¹icama za putovanja srpskih dr¾avljana u EU.

Frizo Raskom Abing je ocenio da je to veoma va¾an, "pa i verovatno istorijski trenutak" za jaèanje odnosa EU-Srbija i neposrednog dijaloga meðu njihovim graðanima.

Ðeliæ predstavio novi paso¹

Potredsednik vlade Srbije Bo¾idar Ðeliæ ka¾e da je iz Brisela stigla jako dobra vest koju je njegov kabient, koji se pre svega bavi evropskim integracijama i oèekivao.

Kako je kljuèni uslov za ukidanje viza i izrada novog paso¹a koji ima biometrijske podatke poput otisaka prstiju, Ðeliæ je za B92 predstavio novi, kako ka¾e, najbolji paso¹ u Evropi.

“Po prvi put zvanièno EU ka¾e da je spremna da pregovara sa Srbijom o ukidanju viza za ¹engen, prelazak na belu ¹engen listu. Mnogi su govorili da je to sve bila iluzija, danas vidimo da je to realnost, biæe to jedan komplikovan put, moraæemo da napravimo jo¹ puno reformi. Hteo bih da vam dam ekskluzivu, evo novog srpskog paso¹a, biæe super crvene boje, takozvana carska srpska crvena kao na zastavi, grb, æirilica, unutra naravno uz na¹ jezik i engleski i francuski, a onda najbolji tehnolo¹ki govoreæi paso¹ u Evropi, jer smo uspeli da u nejgovu izradu ugradimo celu tehnologiju iz Evrope u ovom momentu", kazao je Ðeliæ.

Ovi paso¹i poèeæe da se izdaju na proleæe.

Od 1. januara izmeðu Srbije i EU va¾i sporazum o viznim olak¹icama i readmisiji.

Taj sporazum sa EU od 1. januara va¾i i za ostale zemlje Zapadnog Balkana, sa kojima æe se takoðe poèeti razgovori o ukidanju viza.

[Darker]

Daæe Bog!!!
Mojne sad da zakakimo

[Bred]

Mirel: Bez viza za EU poèetkom 2009
| Izvor: B92
Beograd -- Pomoæ koju EU pru¾a Srbiji na putu ka pridru¾ivanju nije uslovljena nijednim politièkim pitanjem, sem Haga, rekao Pjer Mirel.

Potpredsednik Vlade Srbije Bo¾idar Ðeliæ i ¹ef Delegacije Evropske komisije u Srbiji ®ozep Ljoveras potpisali su juèe finansijski sporazum, kojim se Srbiji odobrava bespovratna pomoæ od 165 miliona evra. Potpisivanju sporazuma u Palati Srbije prisustvovao je i direktor Direkcije za zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel, koji je sinoæ bio gost Poligrafa B92.

Mirel je kazao da je pro¹log novembra potpisan okvirni program pomoæi Srbiji od 1 milijarde evra za narednih 5 godina, a juèe je potpisan sporazum o prvoj tran¹i te pomoæi.

"Po ovome programu, deset miliona ide u Ni¹ i Beograd da bi se recimo pobolj¹ali sistem hitne pomoæi, zatim ukinulo emitovanje zagaðenja 'Nikole Tesle', zatim lokalnim samoupravama poma¾emo - to su konkretni primeri", ka¾e Mirel.

Pjer Mirel ka¾e da jedan od ciljeva jeste ukidanje viznog re¾ima za graðane Srbije, da æe se o tome u narednih par nedelja razgovarati u Briselu, ali da æe biti sastavljen spisak uslova za ukidanje viza.

"Nu¾no je da se obezbedi bezbednost putnih isprava, novih sa biometrijskim podacima i da su granice èuvane i kontrolisane na pravi naèin. To su tehnièki uslovi i mi smo sigurni da æe Srbija u razumnom roku to ispuniti. Tako da mo¾da u prvom delu 2009. mo¾e da doðe do odluke da se u potpunosti ukine vizni re¾im", ka¾e Mirel.

©to se tièe potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridru¾ivanju Evropskoj uniji, Pjer Mirel ka¾e da ne razume neke politièare u Srbiji koji ka¾u da je to nemoguæe zbog stava EU prema progla¹enoj nezavisnosti Kosova, kada u sporazumu i dalje stoji da je status Kosova regulisan rezolucijom 1244, a taj èlan je nepromenjiv dok je ova rezolucija na snazi.

On je ponovio da osim pune saradnje sa Hagom nema drugih uslova za Srbiju, kada se govori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridru¾ivanju sa EU.

[darusaz]

Дакле сада је у оптицају "можда у првој половини 2009. донесемо одлуку". А пред председничке изборе у Србији било је "до краја 2008. године ми доносимо одлуку, а ви од 1.1. 2009. без визе код нас".

Нема од тога никада ништа. Само када ће овај народ да се освести. А за то зашто нема од тога ништа постоји и дебео разлог - Косово је Србија (погледајте изјаву Министра спољних послова РФ у руској Думи  )

Русија поздравља одлуку Србије да укине визе за руске држављане и учиниће све да максимално олакша издавање својих виза за грађане Србије, изјавио је данас шеф рушке дипломатије Сергеј Лавров. Одговарајући на питања посланика у Државној думи, он је рекао да одлука Београда о укидању виза сведочи о стратешком партнерству две државе.
"Ми желимо да као одговор предузмемо мере за максимално олакшавање за грађане Србије, за улазак у Русију, све до давања бесплатних виза за поједине категорије", казао је Лавров.
Он је, међутим, додао да Русија неће одговорити истом мером, односно реципрочно, јер би у том случају безвизни режим важио и за грађане Косова. А тамо, како је рекао "живе и они које ми не бисмо желели радо да видимо у Русији без икакве визе".

[jasna_ns]

ajme, opet vize...
mene zanima ¹ta smetaju vize, ili ¹ta æe se promeniti njihovim ukidanjem?
ako nisi krivièno gonjen vize se bez problema dobiju, a ako ima¹ minimum 500 evra za put u pariz onda ima¹ i 10 za vizu...
neznam èemu ta radost, veæina studenata jedva sklapa kraj s krajem isto kao i ostatak nam dru¹tva, èemu se radost oko tih viza...to nam je od vitalnog znaèaja?! 

[katarina]

Evo ja cu ti reci par svojih razloga.
1.da ne moram da planiram 6 meseci u napred kad cu da posetim bracu u SLO
2. Da mogu da se spakujem i uhvatim lowcost avion do neke metropole
3.da ne placam Misku da me dere,vec da otputujem, vidim i pazarim sebi nesto lepo na rasprodajama,kao nase mame u Trstu
4. Da ne placam Kontikiju jos 5 evra za troskove vadjenja vize
5. Da ne strepim da li ce trenutno nezaposlena sestra da dobije vizu ne bi li zajedno negde otputovale, pa da agencija ladno sebi zadrzi 300evrica,zato sto,jbg, nije uspelo.
Imam jos,al nadam se da je dosta!

[Wlada]

Шта фали визама?
Па где ће људи да се друже кад не могу у редовима за визе (млеко, хлеб, улије...)?

Ајде ми онда да поделимо мудрост нашој браћи, па да Русима опет уведемо визе, да се и они друже, јербо овако неће морати више да чекају у редове за српске визе па неће имати повода да се друже.

[darusaz]

Do sada je na snazi bio olak¹ani vizni re¾im. Uz vauèer hotela iz Srbije mogli su da doðu bez vize na granicu. To je ono ¹to va¾i i u smeru ka na¹im dr¾avljanima. Nije nikada bilo redova za vize. A inaèe i cene vauèera i viza su 50 EUR tako, da ti se isto hvata.

Шта фали визама?
Па где ће људи да се друже кад не могу у редовима за визе (млеко, хлеб, улије...)?

Ајде ми онда да поделимо мудрост нашој браћи, па да Русима опет уведемо визе, да се и они друже, јербо овако неће морати више да чекају у редове за српске визе па неће имати повода да се друже.

[jasna_ns]

Evo ja cu ti reci par svojih razloga.
1.da ne moram da planiram 6 meseci u napred kad cu da posetim bracu u SLO
2. Da mogu da se spakujem i uhvatim lowcost avion do neke metropole
3.da ne placam Misku da me dere,vec da otputujem, vidim i pazarim sebi nesto lepo na rasprodajama,kao nase mame u Trstu
4. Da ne placam Kontikiju jos 5 evra za troskove vadjenja vize
5. Da ne strepim da li ce trenutno nezaposlena sestra da dobije vizu ne bi li zajedno negde otputovale, pa da agencija ladno sebi zadrzi 300evrica,zato sto,jbg, nije uspelo.
Imam jos,al nadam se da je dosta!

nisam nikada do sad imala problema sa vaðenjem viza, iako sam ne zaposlena, ni jedna agencija mi nije u napred tra¾ila 300 evra, niti bilo kakve uplate pre dobijanja vize, 5 evra mi ne optereæuje toliko kuæni bud¾et...u Trst ne idem, ¹opinga tamo nema odavno, bilo ga je pre 20 god kada se prodavo bofl na ulici...¹to se aviona tièe sasvim je normalno da se rezervi¹e karta i po meseca, va ili tri u napred...nemam ni¹ta protiv ukidanja viza, ali mi ni ne smetaju, kao ni 90% onih koji nemaju ni za re¾ije da plate...¹oping u inostranstvu im je misaona imenica...

[katarina]

Jasna, nisam ni ja imala do sada problema sa vadjenjem vize jer ne spadam u "rizicnu" grupu. A jesi li pokusala samostalno da odes u Francusku ili Spaniju? Ja nisam, ali znam ljude koji jesu i zakazali su im razgovor tek za dva i po meseca, sto se naravno nije uklopilo u njihove planove, jer si planirali da do tog vremena vec zavrse svoje putovanje.
Druga stvar: zasto bih nekome dala i evro za troskove vadjenja vize?
Sto se tice sopinga, nisi me bas razumela(ili se ja nisam pravilno izrazila). Poenta je da posto su nam zatvorili granice i drzava omogucila zivot monopolistima, nemamo drugi izbor. A ja ga zelim, kao i 99% mladih u Srbiji. Ovde ili negde drugo.
I naravno da sopinga u Trstu vise nema, to je bio samo primer.

[jasna_ns]

jasno je meni potpuno da hoæete da izaðete iz zemlje i nemam ni¹ta protiv ukidanja viza, ali bojim se da æe nas to skupo ko¹tati kao i sve ¹to nas je ko¹talo...imam dva paso¹a i ne treba mi viza za onaj drugi skoro ni za jednu zemlju, ni¹ta mi to ne znaèi, jer da bih otputovala negde treba mi puno para,a o ¹opingu da i ne govorim...svuda je monopolistièka kultura zavladala, nije to samo kod nas, na¹ je problem ¹to se tome ne opiremo i ¹to jo¹ svi nose mango, teranovu itd...u svetu to sve ima, ali ima i izbora nekih drugih firmi, to im je dr¾ava omoguæila da konkuri¹u tr¾i¹tu, ovde toga nema...
proputovala sam dosta zemalja, i jo¹ æu, nadam se, ali na srb paso¹, jer mi ne smeta da im dam 10 evra za vizu, ali mi smeta da dam 50 evra za bofl u mangu u bg, svuda je ta roba ispod 10 dolara...

svi se raduju novom viznom re¾imu, jer veæina moje generacije nije mrdnula iz dr¾ave, ali nije poenta otiæi u pariz sa 100 evra u d¾epu i na kraju taj pariz i nije neko svetsko èudo, sve zemlje èija se kultura razlikuje od na¹e i koje su u svakom smislu zanimljive i èiji gradovi nemaju diora i kartijea, ali plene vas zilonom drugih stvari...za te dr¾ave æe uvek trebati viza...jbg...treba je i englez...

[darusaz]

Ни ја не бих могао боље да се изразим.  За путовање треба да се има новац. А ко има новац тај нема проблема.

jasno je meni potpuno da hoæete da izaðete iz zemlje i nemam ni¹ta protiv ukidanja viza, ali bojim se da æe nas to skupo ko¹tati kao i sve ¹to nas je ko¹talo...imam dva paso¹a i ne treba mi viza za onaj drugi skoro ni za jednu zemlju, ni¹ta mi to ne znaèi, jer da bih otputovala negde treba mi puno para,a o ¹opingu da i ne govorim...svuda je monopolistièka kultura zavladala, nije to samo kod nas, na¹ je problem ¹to se tome ne opiremo i ¹to jo¹ svi nose mango, teranovu itd...u svetu to sve ima, ali ima i izbora nekih drugih firmi, to im je dr¾ava omoguæila da konkuri¹u tr¾i¹tu, ovde toga nema...
proputovala sam dosta zemalja, i jo¹ æu, nadam se, ali na srb paso¹, jer mi ne smeta da im dam 10 evra za vizu, ali mi smeta da dam 50 evra za bofl u mangu u bg, svuda je ta roba ispod 10 dolara...

svi se raduju novom viznom re¾imu, jer veæina moje generacije nije mrdnula iz dr¾ave, ali nije poenta otiæi u pariz sa 100 evra u d¾epu i na kraju taj pariz i nije neko svetsko èudo, sve zemlje èija se kultura razlikuje od na¹e i koje su u svakom smislu zanimljive i èiji gradovi nemaju diora i kartijea, ali plene vas zilonom drugih stvari...za te dr¾ave æe uvek trebati viza...jbg...treba je i englez...