МОНАРХИЈА

[Vampire 666]

Нешто што је црвено зло урадило пре 60+ година ће бити тешко иисправити још дуго...нажалост... Но, најтужније је што је испирање мозга од стране комуниста оставило и дубље последице него што се мислило...

На срећу (неко ће рећи несрећу) у Србији ће увек постојати доста људи који ће Карађорђевиће сматрати за своје краљеве, без обзира на њихов званични статус.

Уосталом, повратак монархији је добар начин да се премости период црвеног зла (1945-2000) и начин да народ ове земље, који је под чизмом комунизма изгубио скоро свој идентитет, поново пронађе себе.

Вреди покушати, ништа се не губи, а може се много добити...

[Darker]

Radikali su vracanje u proshlost,shta je tek monarhija?E Srbi,Srbi...
Brede,daj se odluchi vishe pod chijim sam uticajem,pa da se tome priklonim,ovako sam zbunjen

[Bred]

[off]uspostavih ja tebi dijagnozu odavno ali nije za public[/off]

[Wlada]

ПС Узгред, да смо монархија нико не би могао да нам отме Косово, а то тврдим јер не би дозволиле европске краљевске породице које не дозвољавају да се територија било чије круне одваја.

koliko se secam kanda beshe kralj Petar ili Aleksandar imashe problema sa Arnautima...mislim da ti to bash i nije argument i tvrdnja koji mogu da stoje ili mozda znas da ce kraljica Elizabeta ili Charls da odbrane Kosovo...da dozvole ili ne dozvole nesto,kao uzdanje u bacushke...ali mislim da to i treba da bude uloga kraljevske porodice,lobiranje na neki nacin i uticanje sa njihove strane na sve,pa bili oni na prestolu ili ne...nego jos se ne pomenuse Nemanjici u ovoj raspravi...

Проблем се тада решавао тако што је Александар II досељавао Србе из Херцеговине и Црне Горе на просторе где је била уочена експанзија Арбанаса. Дакле, легитимно је и легално кроз неколико деценија Србија могла да успостави равнотежу на Косову. Али онда дође Броз...
Дакле, видите ли када је један монарх, који брине о свом народу (а не о функцији у кабинету неког државног тела) увидео шта нам се спрема. А то је било пре 70 година.
Још један + Карађорђевићима 

У Србији као монархији су либерали и демократе били на челу парламента дуже него у целој нашој републиканској историји.
Ако се тим податком поведемо долазимо до закључка да би наша држава била либералнија него данас 

[Darker]

Ma fenomenalna je bila istorija, ali to je upravo to-istorija
Ja zavr¹avam raspru na ovu temu.



Ok, sad su svi zavr¹ili raspru na ovu temu Ajde da izvuèem samo ne¹to iz Politike:

   
Ваља и без краља
Зашто, после 239 година, хинду монархија у Непалу одбројава последње дане

Краљ је још у палати, али нити краљује нити влада. Лик му је скинут с новчаница, за њега нема више ни церемонијалних дужности. Ипак, апанажа још пристиже, а око 400 слугу су још на радним местима у петнаестак краљевских резиденција широм земље. Непал, који је 28. децембра, одлуком привремене скупштине са именованим депутатима, проглашен „федералном демократском републиком”, тренутно је између своје политичке прошлости и будућности: одлуку о укидању монархије треба наиме да ратификује уставотворна скупштина, која тек треба да буде конституисана на изборима који још нису заказани, али се ипак најављују за непалску Нову  2064. годину – то јест за половину овогодишњег априла. Дотле, тамо влада деликатно затишје, које је нарушено само прошлог понедељка када је на улице изашло једва око хиљаду поборника монархије да протестује против њеног укидања.

Зашто, у ствари, једина хинду краљевина, после 239 година (основана је 1769), одбројава последње дане?

Одговор најбоље знају сами Непалци, њих око 29 милиона, који су у последњих десет година живели у околностима далеко од потхималајске идиличне егзотике, која је тамо привлачила туристе. Тамо се још слеже тло од грађанског рата који је избио 1996, и у коме је главну реч водила Комунистичка партија Непала, која је свом имену придодала и придев „маоистичка”. Тај рат је имао око 13.000 жртава, а окончан је мировним споразумом постигнутим у новембру 2006. Маоисти су оружје и униформе заменили политичким оделима и ушли у владу. Званично се нису одрекли свог крајњег циља – да у земљи прогласе марксистичку републику – али су се у међувремену задовољили укидањем монархије.

То су, мање или више вољно, прихватили и њихови партнери из седмочлане коалиције. Поданици краља, који је званично сматран потомком хинду бога Вишнуа, чињеницу да ће постати грађани примили су прилично равнодушно: на улицама Катмандуа или других градова није било ни излива радости, нити гнева. Можда и зато што сваки други има веће бриге – како да преживи са приходима од око долара дневно.

Одлука о укидању монархије дошла је и као крај процеса који је почео 1. јуна 2001, када је крунски принц Дипендра, наводно разгневљен тиме што су му родитељи оспоравали избор невесте, пијан и наоружан на двору убио оца, краља Бирендру, краљицу, браћу и сестре, пре него што је и себи одузео живот.

На упражњени престо сео је тада рођени брат убијеног краља принц Гјанендра. Убрзо је и крунисан, али се показало да је престо прилично врућ. Маоисти су своју власт успостављали у све већем делу земље, и он је, образлажући да су политичари неспособни да реше овај проблем, почео да узима све више власти, враћајући сат историје на време пре 1991, када је у земљи апсолутна монархија замењена уставном.

Нови краљ се у  фебруару 2005, прогласио за апсолутног владара. Али уместо да му аплаудирају, поданици су се дигли на ноге и, само после 13 месеци, Гјанендра је морао да одступи. Круна му тада није скинута с главе, али је обновљени парламент на свом првом заседању одлучио да му укине сва овлашћења и привилегије које је дотле имао. А после споразума о примирју с маоистима постигнут је и политички консензус да ће земљи бити боље ако монархија буде потпуно укинута.

Појавиле су се, додуше, у међувремену и неке уставне дилеме, од којих је главна питање да ли одлука привремених депутата може да буде обавезујућа за оне који ће тек бити демократски изабрани у уставотворну скупштину? То су, међутим, ипак финесе: мало ко верује да ће се краљева срећа преокренути.

Непалце који умеју да читају (сваки други) дотле забављају новински текстови о краљевом богатству које је процењено на око две милијарде долара (у некретнинама и инвестицијама у земљи и иностранству). Један од маоистичких лидера му је, тим поводом, препоручио да каријеру и званично настави као бизнисмен.

Краљ се пак не оглашава. Из палате стижу поруке да је „тих, али не и пасиван”. Неки верују како се он, у ствари, нада да ће савез његових противника у међувремену пући и да ће монархија ипак некако премостити своју највећу кризу. Кризу коју пажљиво прате, ако у њој на неки начин и не учествују, два моћна непалска суседа: Индија на југу и Кина на северу.

Милан Мишић
[објављено: 13.01.2008.] Politika

[Wlada]

Intervju NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra 
za "DEMOKRATIJU" (24-25. maj 1997) 

PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR: 

Moja sudbina nije uslovljena sudbinom Vuka Draskovica
Prestolonaslednik Aleksandar u intervjuu za "Demokratiju" porucuje Neka Bog da pameti onima na vlasti 
Monarhija ­ garancija demokratskih sloboda. ­ Moja sudbina nije uslovljena sudbinom Vuka Draskovica, - Moj sin Petar je jedno vrlo dobro i pametno dete. ­ Rezim i dan danas negira osnovna ljudska prava clanovima porodice Karadjordjevic 

Za ili protiv monarhije - jedna je od najaktuelnijih polemika u srpskoj javnosti. Od kafane do Akademije nauka Srbi su se podelili na rojaliste i republikance. Kruna bi, po jednima, Srbiji povratila ozbiljno poljuljani ugled u svetu. Drugi, pak, tvrde da je monarhija prevazidjena institucija. 

Ponovnim vaspostavljanjem monarhije Srbija bi dobila simbol koji bi pokazao i narodu i svetu da je izvrsen definitivan prekid sa komunistickom prosloscu; taj simbol bi vratio ugled Srbiji u svetu i dao nadu svim njenim gradjanima da ce im buducnost biti bolja. Isto tako, monarhija bi bila garancija demokratskih sloboda i kamen temeljac drzave, kao i simbol jedinstva naroda i kontinuiteta drzave. Ukratko, posle tragedije koja je zadesila srpski narod ovih godina, monarhija bi mu dala novu sansu da potvrdi svoj identitet u zajednici demokratskih zemalja i nadje svoje pravo mesto u svetu. Verujem da bi obnova monarhije pomogla srpskom narodu da ponovo nadje sebe i svoju dusu, kao i izlaz iz duhovne pometnje u kojoj se jos uvek nalazi, kaze u ekskluzivnom intervjuu za "Demokratiju" prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic. 

Ne samo u Srbiji vec i na Balkanu (Rumunija, Bugarska, Albanija) javljaju se monarhisticki pokreti. Prepoznajete li u tome novu istorijsku tendenciju? 

To pokazuje da monarhija nije istorijski prevazidjena ustanova vec oblik 

vladavine koji mnogi narodi smatraju najboljim za svoje interese i napredak. Posle pada komunizma i totalnog kraha komunisticke ideologije, neki narodi Istocne Evrope i Balkana nasli su se na bespucu i traze izlaz iz katastrofalne ekonomske i politicke krize. Prelaz od komunistickog totalitarizma na demokratiju nije ni malo lak i ne moze se izvrsiti preko noci. U postkomunistickom periodu, demokratske ustanove i demokratska praksa su jos uvek ili vrlo slabe ili uopste i ne postoje. U toj situaciji ideja obnove monarhije postaje vrlo privlacna. I to s pravom. 

SPO je stranka koja se najaktivnije zalaze za uvodjenje monarhije. Nije li time Vasa sudbina uslovljena politickom sudbinom jednog od najrazlicitije tumacenih politicara ­ Vuka Draskovica? 

- Tacno je da se SPO najaktivnije zalaze za obnovu monarhije, i ja to pozdravljam isto tako kao sto se radujem zbog podrske koju monarhiji daju razne manje stranke i mnogi pojedinci koji ne pripadaju strankama. Medjutim, moja sudbina nikada ne moze da bude uslovljena politickom sudbinom bilo kog politicara iz jednostavnog razloga sto ne pripadam nijednoj stranci. Kralj pripada celom narodu, svim gradjanima svoje zemlje bez obzira na njihovo stranacko opredeljenje i druge razlike. Bas u tome i lezi velika privlacnost ideje o monarhiji. 

Sta mislite o trenutnoj situaciji na nasoj politickoj sceni? 

- Nije moje da ulazim u analizu trenutne politicke situacije u Srbiji i Crnoj Gori. Zeleo bih samo da kazem da uspostavljanje demokratije i vracanje zemlje u svet i Evropu moraju biti nas prioritet. Da bi se to postiglo mora se ojacati i oziveti opstenarodni pokret za demokratiju u Srbiji i Crnoj Gori koji je nastao krajem prosle godine. Bice strasno ako se iznevere nade hiljada i hiljada ljudi koji su dali podrsku demonstracijama a nisu clanovi opozicionih stranaka. Narod je dao na znanje i vlasti i opoziciji da zeli radikalne promene, a narodna volja mora da se postuje. Ne smemo biti ljudi kratkog daha. 

Verujete li u mogucnost mirne smene vlasti u Srbiji? 

- Nadam se da je mirna smena vlasti u Srbiji moguca i molim se Bogu da da pameti onima na vlasti da je njihovo vreme proslo. Uzasavam se i od same pomisli da bi moglo ponovo doci do prolivanja krvi medju Srbima i do upotrebe nasilja u politickom zivotu. 

Pojedini srpski monarhisti navode mogucnost da princ Tomislav preuzme presto do punoletstva Vaseg sina. Kako to komentarisete? 

- Cudim se da se takvo pitanje uopste moze postaviti i da ima monarhista koji mogu tako da misle! Osnovni princip monarhije je primogenitura, pravo najstarijeg deteta (u nasem slucaju najstarijeg sina) da nasledi presto. Po tom principu, moj stric kraljevic Tomislav mogao bi da dodje na presto tek posle mene i moja tri sina Petra, Filipa i Aleksandra. Moji sinovi su jos deca a ja sam, hvala Bogu, jos uvek ziv i odlicnog zdravlja. Prema tome, neka kombinacija te vrste sa kraljevicem Tomislavom nikako ne dolazi u obzir. Sama cinjenica da se takva ideja rodila u glavama nekih ljudi pokazuje da kod nas postoji velika konfuzija o tome sta je monarhija i kako ona funkcionise. 

Kako se Vas sin Petar III Karadjordjevic priprema za duznost srpskog kralja? 

- Smatram da je najvaznije da moj sin Petar, kao i njegova dva brata, odrastu kao normalni mladi ljudi koji ce upoznati zivot kao i ostala deca njihovog doba. Prema tome, Petar se skoluje i priprema za zivot u drustvu svojih vrsnjaka i u krugu svoje porodice. Moja supruga i ja se trudimo da deci damo najbolji moguci odgoj u roditeljskom domu jer znamo da je to od neprocenjive vaznosti da bi oni postali cestiti i vredni ljudi. Petar i njegova braca idu u jednu odlicnu skolu, i mi se trudimo da kod njih razvijemo ljubav prema nasoj zemlji i narodu i interesovanje za nasu istoriju i nase probleme. Imaju casove srpskog jezika svake nedelje i vaspitavamo ih da budu dobri pravoslavci. Petar ima sada sedamnaest godina i verujem da dolazi vreme da se postepeno bolje upozna sa problemima nase zemlje i pripremi za duznosti koje ga jednog dana ocekuju. Za sada je najvaznije da je on jedno vrlo dobro i pametno dete koje se savesno sprema da se suoci sa realnoscu zivota. 

Nedavno se u javnosti pojavilo pismo kojim je neko ocigledno hteo da vas posvadja sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Ko bi se i zasto, po Vasoj oceni, sluzio takvim sredstvima? 

- Mislim da je cilj tog falsifikata bio rusenje autoriteta i ugleda Crkve i monarhije i stvaranje pometnje u svesti gradjana. Izvesnim rezimskim sluzbama smeta popularnost i podrska koju te dve ustanove imaju u narodu. Znaju da vecina naroda zeli da se ispravi istorijska nepravda koju su komunisticke vlasti nanele porodici Kradjordjevic. Znaju takodje da ideja o obnovi monarhije stalno jaca. U toj situaciji ne biraju sredstva da bi diskvalifikovali monarhiju kao ideju koja najbolje odgovara psihi srpskog coveka. Posto su Crkva i Kruna oduvek bile stubovi srpskog nacionalnog bica, pa prema tome i prirodni saveznici, te sluzbe su smatrale za potrebno da ucine sve da se odnosi medju njima poremete. Otuda i falsifikovano pismo. 

Da li je to pismo poremetilo Vase odnose sa Crkvom i princom Tomislavom koji se u njemu pominje u vrlo neukusnom kontekstu? 

- Falsifikat, hvala Bogu, nije imao ni najmanjeg uticaja na dobre odnose koji postoje izmedju Njegove Svetosti patrijarha Pavla i mene. Isto tako, nije ni najmanje poremetio dobre licne odnose, koje sam oduvek imao sa svojim stricem kraljevicem Tomislavom. 

Posetili su Vas osnivaci Demokratske omladine za kraljevinu. Kako tumacite njihovu inicijativu? 

- Bilo mi je ogromno zadovoljstvo da sretnem te mlade ljude i da sa njima porazgovaram. Odusevili su me svojim idealaizmom i zrelim razmisljanjem. To nije nikakvo cudo kada se ima u vidu da su bili deo Studenstkog protesta 1996/97 koji je zadivio ceo svet lepotom i duhovitoscu svog pokusaja da ubedi rezim da mu je vreme proslo. To je bio sigurno najcistiji i najlepsi protest za vreme antirezimskih demonstracija. 

Pitate kako tumacim njihovu posetu i inicijativu? Jedino njihovim velikum rodoljubljem, idealizmom i zeljom da sluze svom narodu. U ovom vremenu duhovne pometnje, gramzivosti i sebicnosti to je za svaku podrsku. Zelim im mnogo uspeha u njihovim poduhvatima. 

Ovih dana Zaduzbini kralja Petra I vracen je posed. Smatrate li da je drzava postala nesto blagonaklonija prema Karadjordjevicima? 

- Pozdravljam nedavnu presudu Okruznog suda u Kragujevcu da se Zaduzbini kralja Petra Prvog na Oplencu vraca skoro celokupna imovina koja joj je bila oduzeta od komunistickih vlasti odmah po zavrsetku Drugog svetskog rata. Sto se pak tice drzave, olicene u sadasnjem rezimu mogu da kazem da njen stav prema Karadjordjevicima nije postao ni malo blagonakloniji. Ta drzava i dan danas negira osnovna ljudska prava clanovima porodice Karadjordjevic uprkos cinjenice da je sudbina nase dinastije neraskidivo vezana za sudbinu srpskog naroda u dva prosla veka. 

Nacin na koji je izvrsena poslednja smena vlasti u Engleskoj (Mejdzor ­ Bler) za Srbiju bi mogla da bude dobra lekcija iz demokratije. Kada ce, po Vasoj oceni, u SR Srbiji demokratska svest biti na tom nivou? 

- Tesko je reci kada ce to biti, ali vec sada moramo raditi u tom pravcu. Nazalost, pedeset godina komunisticke dikatature su nas strahovito unazadile na tom planu tako da ogromna vecina nasih ljudi nije imala ni prilike da se upozna sa demokratijom kao politickim sistemom. Taj sistem nije savrsen, ali je najbolji koji postoji i za nas nije nikada kasno da radimo da se uvede i kod nas. Demokratske institucije se ne stvaraju preko noci, a demokratska praksa se ne stice na brzinu. Za taj posao potrebno je mnogo stpljenja i dobre volje, tolerantnosti a narocito iskrene ljubavi prema narodu i zemlji. Potrebno je i politicke mudrosti kod vodecih ljudi u zemlji. Ako postoji zelja za demokratijom i ako nase mlade generacije budu vaspitavane u demokratskom duhu, nema razloga da i nasa zemlja ne postane istinski demokratska. 

Nadate li se svom skorom definitivnom povratku u Srbiju? 

- Od najranije mladosti zeleo sam da zivim u zemlji svojih predaka i delim dobro i zlo sa svojim narodom. Medjutim, komunisticki rezim video je u Karadjordjevicima opasnost za svoju apsolutnu vlast i lisio je drzavljanstva i svih drugih prava celu nasu porodicu, ukljucujuci i mene, iako u to vreme nisam navrsio ni prvu godinu zivota, pa sam tako postao beskucnik i izgnanik. Prema tome, nije pitanje da li se ja nadam skorom povratku vec da li ce se ispuniti uslovi za taj povratak. Spreman sam da se vratim cim srpski narod to pitanje resi.


 

 

--------------------------------------------------------------------------------

Copyright © 1997 Nj.K.V. Princ Aleksandar II
Sva prava zakonom zasticena

[Al-Jasmina]

Nisam znala da Albanija ispoljava tendenciju ka monarhiji?
Zar su je ikad imali ili zele Envera Hodzu II? 

[Wlada]

Први пут чујем за то.
У сваком случају њихова монархија се не би заснивала на ројалистичкој традицији, него на помодарству... 

[Al-Jasmina]

  Enver Hodza II 
kapiram...

[Ayrton Senna]

Koju to istoriju ima Albanija? Da li vi oup¹te znate kako je Albanija nastala? Taènije, koje godine je dr¾ava formirana i kako se kretao njen razvoj tokom istorije?

Ja sada prvi put èujem za Albansku monarhiju. 

[Al-Jasmina]

  Citaj sta smo pisali,
niko ne kaze da su ikada imali monarhiju 

[Ayrton Senna]

[off]Znam, ali sam morao da postavim pitanja, jer najnestabilnija dr¾ava na Balkanu i nema neku istoriju kojom se mo¾e podièiti, osim stalnih nemira i sukoba i Envera Hod¾e[/off]

[Pedja]

Албанци су добили државу када је наша војска у не зна ни ја ком рату освојила те територије,а онда су наши савезници албанском народу дали ту територију,коју они називају албанија. По неком споразуму на В... чини ми се колико ме сећање са историје служи

[Al-Jasmina]

Wlado, imas li neki sveziji intervju? 
Ipak je proslo 10 godina od ovog 

[Ayrton Senna]

Idemo u off, ali da se nadove¾em na Peðin post.

Èuvena Skadarska bitka, i reka krvi Srpskih vojnika prolivena za oslobaðanje najjaèeg upori¹ta Turske vojske, po nareðenju saveznika sa Zapada, istih onih koji su onda naredili povlaèenje, a da bi spreèili ¹irenje Srbije, ve¹taèki stvorili Albaniju. I jo¹ mnogo, mnogo problema...