Degenerativne bolesti kostiju

[Bred]

Artroze zglobova spadaju u grupu najèe¹æih bolesti. Praktièno nikada ne dovode do smrti pacijenta, ali su uzrok velikih tegoba (bolova, ogranièenja kretanja i dr.) velikog broja ljudi.


Struktura zgloba

Zglobèine najmanje dve kosti prekrivene zglobnom hrskavicom i aparat za uèvr¹æivanje zgloba (sinovija, kapsula, ligamenti).
Zglobna hrskavica je glatka, sjajna, bele boje, poluprovidna. Najdeblja je na mestu najveæeg pritiska, a na periferiji se stapa sa sinovijom zgloba. Sastavljena je odæelija hrskavice i osnovne mase, hondromukoida koji je sastavljen od belanèevine (proteina) i hondroitin-sumpome kiseline. Nema krvne sudove, ni nerve.
Funkcija joj je da svojom elastièno¹æu ubla¾ava (amortizuje) pritisak koji se prenosi preko zgloba i da svojom glatkom povr¹inom ovla¾enom zglobnom (sinovijalnom) teèno¹æu omoguæava pokrete u zglobu. Na pritisak visina zglobne hrskavice se smanjuje i tako ubla¾ava (amortizuje) optereæenja (sile) koje se prenose preko zgloba.
Hrskavica u zglobu trpi velika optereæenja, koja idu do 350 kg/cm2 u zglobu kolena.
Laka pokretljivost zgloba je obezbeðena glatkom povr¹inom hrskavice i osobinom zglobne (sinovijalne) teènosti da izuzetno dobro podmazuje povr¹inu hrskavice.
S obzirom da nema krvne sudove i da je vezivna ploèa izmeðu kosti i hrskavice praktièno nepropusna, hrskavica se ishranjuje upijanjem (imbibicijom) hranljivih materija iz zglobne teènosti. Zato je osetljiva na razlièite metabolièke i endokrine poremeæaje.
Kost, na kojoj je hrskavica, ima svoju strukturu sastavljenu odæelija kosti i ko¹tane mase.
Aparat za uèvr¹æivanje zgloba se sastoji od kapsule, sinovije i veza (ligamenata). Kapsula je sastavljena od vezivnog tkiva koje je jako bogato kolagenim vlaknima, povezuje zglobne elemente i dozvoljava njihovo pokretanje. Pojedini delovi su dodatno ojaèani ligamentima (vezama).
Sinovija, ili sinovijalna membrana, obla¾e unutra¹nju povr¹inu kapsule. Bogata je krvnim i limfnim sudovima i nervnim zavr¹ecima. Proizvodi zglobnu (sinovijalnu) teènost.
Zglobna (sinovijalna) teènost je viskozna, bezbojna do¾uækaste boje, specifiène te¾ine 1010 do 1012, alkalna je, tj. pH vrednost je 8,2 do 8,4. Uloga joj je mehahièka i nutritivna. Mehanièki podmazuje zglobne (hrskaviène) povr¹ine i omoguæava lako pokretanje u zglobu. Svojim sastojcima omoguæava ishranu zglobne hrskavice.

Bolesti zglobova

Bolesti zglobova se dele na: reumatske, zapaljenske artritise, artroze, metabolièke artropatije, neurolo¹ke artropatije, tumore, hemofiliène artopatije i druge bolesti.
Reumatski artritisi mogu biti akutni, subakutni, hronièni (poznat i kao reumatoid artritis), ankilozirajuæi rematizam kième, psorijatièni i palindromièni (intermitentni).
Uzroci zapaljenskih promena u zglobu su gonokok, streptokok, bruceloza, tuberkuloza, sifilis, kao i zapaljenja u sklopu dmgih bolesti, npr. preikterièna zapaljenja u zglobovima kod zarazne (infektivne)¾utice, zapaljenja zglobova kod crvenke (rubeole) i dr.
Artroze se defini¹u kao o¹teæenja zglobne hrskavice, uz bujanje (proliferaciju) okrajaka kosti, bez zapaljenja sinovije, ili je to zapaljenje slabo i sekundarno.
Od metabolièkih artropatija je najèe¹æa i najpoznatija podagra ili giht, tj. poremeæaj metabolizma mokraæne kiseline (acidum uricum).
O¹teæenja zglobova su i zbog raznih neurolo¹kih poremeæaja, najèe¹æe zbog sifilitiènog tabesa i siringomijelije.
Tumori zglobova mogu biti dobroæudni (benigni) npr. sinoviomi, hemangiomi, lipomi, fibromi, osteohondromi, ili mnogo reðe zloæudni (maligni) npr. sinoviosarkomi, hondrosarkomi i dr.
Kod hemofilije dolazi i do ponavljanih izliva krvi u zglobove,¹to daje posebna o¹teæenja zglobova poznata pod nazivom hemofilièna artropatija.
I razlièite druge bolesti mogu imati promene na zglobovima, npr. sarkoidoza, Sindrom Henoch-Schoenlein i dr.

Artroze

Artroze su hronièna o¹teæenja zglobova za koje je karakteristièno razorno (destruktivno) o¹teæenje hrskavice uz bujanje (proliferaciju) kostnih delova. Promene na sinoviji obièno nisu prisutne, ali se mogu ponekada javiti, obièno naknadno (sekundarno).
Osim termina artroze, koriste se i: degenerativni hipertrofièni osteoartritis i degenerativni zglobni reumatizam.
Najèe¹æe su na meðupr¹ljenskim zglobovima, kuku, kolenu, krajnjim zglobovima na prstima¹ake, i zglobovima palca na¹aci i stopalu.
Obièno zahvataju jedan zglob, ali mogu zahvatiti i vi¹e.
Hrskavica je obièno najvi¹e o¹teæena u centru zglobne povr¹ine, tako da je povr¹ina hrskavice neravna, sa brazdama, udubljenjima i drugim o¹teæenjima. Promene na kostima se sastoje u promeni strukture kosti neposredno ispod hrskavice u smislu poveæanja tvrdoæe (osteskleroza) i bujanju perifemih delova kosti (osteofitoza). Ispod sloja sa osteosklerozom postoji sloj sa razreðenom graðom (strukturom) kosti (osteoprozom) koja mo¾e biti toliko izra¾ena da se stvaraju delovi bez kostne graðe tj. pseudociste. O¹teæenja sinovije i kapsule su otsutne ili se kasno javljaju.
Artroze se uglavnom javljaju posle èetrdesete godine i njihova uèestanost se poveæava sa godinama.Èe¹æe su kod¾ena.
Osnovni simptom je bol kod pokreta. Ogranièenje pokreta je u poèetku blago a kasnije mo¾e biti izuzetno ozbiljno. Postiji tare¾ u zglobu (krepitacije). Nema znakova zapaljenja, tj. povi¹ene temperature, povi¹ene sedimetacije krvi i dr.
U najveæem broju sluèajeva radi se o degenerativnom procesu na hrskavici, ustvari preranom starenju zahvaæenog zgloba. Ove su promene anatomske, mehanièke, biolo¹ke i hemijske. Anatomski hrskavica postaje suva, rapava, sa izmenjenim sjajem, uz izmene u graði (histolo¹koj strukturi). Mehanièki hrskavica je manje elastièna. Biolo¹ki smanjena je sposobnost hrskavice da koristi neophodne materije, tj. respiracija hrskavice. Hemijske promene su smanjena kolièina hondrotoin-sumpome kiseline kojaje bitan sastojak polimera kojièine hrskavicu.
Po istra¾ivanjima patologa artroze postoje kod 95% osoba odèetrdeset godina, a praktièno kod svih preko¹esdeset godina. Uzroci ovakvog preranog starenja nisu dovoljno jasni. Teorijski se radi o lo¹em kvalitetu hrskavice i ponavljanim mehanièkim povredama (traumama). Kao uzroci lo¹eg kvaliteta hrskavice se pominju endokrini razlozi, nasledna komponenta i o¹teæenja u prokrvljenosti (vaskularizaciji) zgloba.
Uticaj endokrinog sistema je kod lo¹e funkcije jajnika (disfunkcija ovarijuma). U prilog ovome govori znatno veæa uèestanost artroza kod poremaæaja funkcije jajnika i dobro delovanje ¾enskih polnih hormona (estrogena) na artroze. Estrogeni, pored ostalih uloga,¹tite zglobove. Takoðe poremeæaji u fimkciji hipofize,¹titaste¾lezde (tireoideje) i paratiroideje mogu uticati na artroze.
Pitanje naslednosti je davno uoèeno, ali jo¹ uvek nije detaljno ispitano.
Vaskularne lezije uop¹te, a posebno u predelu zgloba su jedan od elemenata koji utièe na pojavu artroza.
Sva osteèenja zglova i zglobne hrskavice mogu dovesti do artroze.
Ponavljana mehanièka o¹teæenja takoðe utièu na pojavu artroza.
Kao komplikacija kod artroza se mogu javiti infarkti u hrskavici ili u tkivu ispod hrskacice, pa tako mogu biti stvorene "rupe" u hrskavici,èesto sa delom hrskavice ili hrskavice i kosti, koji je odvojen od svoje podloge i koji se kreæe po zglobu uz stvaranje dodatnih tegoba.

Atroza kuka (koksartroza)

Artroza kuka ili koksartroza zauzima prvo mesto meðu artrozama zbog svoje uèestanosti i te¾ine o¹teæenja. Sreæu se, najèe¹æe, kod osoba prekoèetrdeset godina, ravnopravno kod oba pola.
Dele se u dve grupe: primarne i sekundarne koksartroze.
Primarne ili idiopatske koksartroze su one kojima ne predhodi ni jedno poznato bolesno (patolo¹ko) stanje kuka. Takvih je oko 42% od svih koksartroza.
Sekundarne koksartroze se razvijaju posle raznih bolesnih stanja na kuku. Najèe¹æe su posle razvojnog poremeæaja kukova (raniji termini: uroðeno i¹èa¹enje kukuova, kongenitalna luksacija kukova i dr.). Oko 40% svih koksartroza su posle razvojnog poremeæaja kukova. Od drugih stanja se sreæu koksartroze posle protruzije acetabuluma, posle povreda (trauma), zapaljenja i dr.
Razvojni poremeæaj kukova jeèe¹æi kod¾enskog pola, uz dosta izra¾enu naslednu komponentu. Dijagnoza i leèenje ovog poremeæaja je posebna tema, pa zato ovde neæemo o tome op¹irnije.
Klinièki znaci (simptomi) artroze kuka su bol pri hodu i progresivno ogranièenje pokreta u kuku.
Bol pri hodu je osnovni znak koksartroze. Javlja se posle 200m, 500m, 1km ili vi¹e, zavisno od stepena artroze. U poèetnom stadijumu artroze prestaje uz odmor i le¾anje, ali se u odmaklom stadijumu zadr¾ava u toku celog dana, kasnije i u toku noæi. Lokalizuje se najèe¹æe u prednjem delu nadkolenice sve do kolena, ili u prednjeunutra¹njem delu nadkolenice. Reðe lokalizacije bola su zadnji deo nadkolenice ili ispod kolena.
Ogranièenje pokreta najkasnije zahvata pokrete savijanja noge u kuku ("fleksije"), a mnogo ce¹æe se javljaju ogranièenja rotacije noge u kuku i ogranièenja u odmicanju noge u stranu ("abdukcije").
Sreæu se i krepitacije tj struganje ili tare¾ u kuku, kao i povremene blokade pokreta u kuku.
U kasnijoj fazi se javljaju bol kod pritiska na kuk i hipotrofija mi¹iæa nadkolenice, tj smanjena masa i snaga mi¹iæa nadkolenice.
Rendgenski znaci koksartroza su smanjenje zglobne pukotine, javljanje ko¹tanih izraslina ("osteofita"), izmenjena graða (struktura) kosti, deformacijaèa¹ice (acetabuluma) i glave butne kosti i pomeranje glave butne kosti u odnosu naèa¹icu.
Rendgensko su¾enje tj. smanjenje zglobne pukotine je rezultat propadanja zglobne hrskavice koja prekriva krajeve kosti.
Kostne izrasline tj. osteofiti se stvarajuèe¹æe naèa¹ici, ali se mogu stvoriti i na glavi butne kosti. Mogu biti na ivici zglobnih povr¹ina, ali isto tako i na samim zglobnim povr¹inama.
Tok bolesti (evolucija) je postepen i progresivan, a razlikuje se kod razlièitih uzroka koksartroze.
Koksartroza kao posledica razvojnog poremeæaja kukova (raniji nazivi: luksirani ili i¹èa¹eni kukovi) je najèe¹æi oblik sekundame koksartroze. Ovaj oblik poèinje ranije nego primame koksartroze, u dobi od 35 do 45 godina starosti.
Lecenje mo¾e biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirur¹ko).
Neoperativno leèenje je uz upotrebu lekova, fizikalne terapije i ortopedskih pomagala. Od lekova se koriste lekovi protiv bolova (analgetici) u obliku tableta, kapsula ili injekcija i kortikosteroidi u obliku injekcija u zglob kuka.
Operativno se rade dve velike grupe operacija. Kod bla¾ih oblika se rade operacije koje imaju za cilj da pobolj¹aju stanje postojeæeg kuka, tzv. biolo¹ke operacije. Ove se operacije rade na karliènim kostima ili na butnoj kosti.
Kod te¹kih promena se radi ugraðivanje ve¹taèkih kukova (endoproteza). Postoje razlièiti modeli ve¹taèkih kukova, ali je osnovna podela na "cementne" i "bezcementne". Kod "cementnih" kukova se ve¹taèki kuk lepi za postojeæe ko¹tane delove posebnim dvokomponentnim materijalom, koji nema nikakve veze sa cementom, ali se taj naziv ipak koristi. Kod bezcementnog modela ve¹taèki kuk se uèvr¹æuje (fiksira) direktno za kost raznim naèinima (navoj i dr.). Tehnika ugradnje ve¹taèkih kukova je rutinska metoda u mnogim na¹im bolnicama. Rezultati su u velikom procentu dobri, ali ipak postoje i lo¹i rezultati (kao rezultat raznih komplikacija) u oko 3% operisanih.
Nekada su se koristile i druge oeracije kao na primer operativno ukoèenje zgloba kuka (artrodeza)¹to daje bezbolan kuk, ali bez pokreta. Kod komplikacija se radi kada je to neophodno, naroèito kod upornih infekcija, i resekcija (isecanje i vaðenje) glave i vrata butne kosti.

Artroza kolena (gonartroza)

Artroza kolena ili gonartroza je izuzetnoèesta. Po ispitivanju Parkera 1934. godine preko 60% osoba starijih od 30 godina ima artrozu kolena, a preko 90% kod osoba starijih od 40 godina.
Mo¾e biti primarna ili sekundarna. Primarna je kada ne postoji ni jedan jasan faktor koji dovodi do promene, a sekundama je posledica nepravilnostu u kolenu kao¹to su "0" noge (varus kolena), "X" noge (valgus kolena), nepravilan polo¾ajèa¹ice i dr.
Koleno je slo¾en zglob koji u jednoj kapsuli ima dva zgloba i to: 1. zglob izmeðu butne kosti (femura) i golenjaèe (tibije) i 2. izmeðu butne kosti ièa¹ice (patele). Koleno stabilizuju posebne veze i to:èa¹ièna veza (ligamentum patellae), spoljna i unutra¹nja boèna veza (lateralni i medijalni kolateralni ligamenti) i prednja i zadnja ukr¹tena veza.
Pokreti su savijanje i opru¾anje.
Primarna gonartroza je mnogo èe¹æa kod ¾ena, naroèito posle èetrdesete godine, mnogoèe¹æe kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju smetnje sa cirkulacijom. Postoji odreðena porodièna skolonost. Osobe sa gonartrozomèe¹æe imaju ravne tabane.
Obièno je obostrana, mada mo¾e biti i asimetrièna. Po pravilu tegobe poèinju u zglobu izmeðu butne kosti ièa¹ice (patelofemoralnom zglobu), a kasnije se nastavljaju na zglob izmeðu butne kosti i golenjaèe (femorotibijalni zglob).
Bol je prvi klinièki znak gonartroze. Obièno poèinje kao bol sa prednje ili unutra¹nje strane kolena, mnogo reðe sa spoljne ili zadnje strane, a kasnije zahvata celo koleno. U poèetku se javlja pri hodu, naroèito po neravnom terenu. Javljaju se preskakanja i¹kripa (tare¾, krepitacije) u kolenima. Ukoèenja kolena (blokade) su retke i obièno su posledica drugih o¹teæenja zglobe hrskavice ili meniskusa. Otok kolena i strvaranje veæe kolièine teènosti u kolenu se javljaju u kasnijoj fazi.
Ogranièenje pokreta, naroèito savijanja se javlja vi¹e godina posle poèetka bolesti.
Sa napredovanjem bolesti dolazi do poremeæaja u osovini i stvaraju se "0" ili "X" noge (Varus ili valgus kolena). Dugotrajni bolovi i smanjena aktivnost dovode do slabljenja mi¹iæa nadkolenice, naroèitoèetvoroglavog mi¹iæa (kvadricepsa).
Prvi radioloski (rendgenolo¹ki) znaci gonartroze su promene na zglobu izmeðu butne kosti ièa¹ice koje se manifestuju kao izra¹taji (osteofiti) na zadnjegornjem i zadnjedonjem rubuèa¹ice. U zglobu izmeðu butne kosti i golenjaèe prve izrasline su na zadnjegomjem delu golenjaèe, a zatim na ostalim strukturama kolena. Kod dugotrajnih artroza dolazi do naknadnih (sekundarnih) poremeæaja u osovini kolena. Radiografija kolena uz pomoæ nekog kontrastnog sredstva ili vazduha se retko koristi u dijagnostici artroza. Ona mo¾e da poka¾e o¹teæenja na zglobnoj hrskavici i drugim delovima kolena.
Ne postoje posebne laboratorijske analize. Sedimentacija krvi je normalna, ili kod naknadnih zapaljenskih komplikacija blago ubrzana. Osobine zglobne teènosti su veæ ranije opisane.
Tok bolesti (evolucija) je razlièit. U poèetku mo¾e postojati samo bol, bez drugih znakova, ali se bol mo¾e javiti i znatno kasnije kada su veæ jasno izra¾eni radiolo¹ki znaci gonartroze. Bolovi mogu biti samo posle du¾eg hoda, ili trajati nekoliko sedmica, a postoje i periodi bez bolova. Posle vi¹e godina bolovi zahvataju uvek oba kolena i postaju trajni. Ogranièena je sposobnost kretanja, naroèito u kasnijoj fazi kada se razviju i poremeæaji u osovini kolena.
Leèenje mo¾e biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirur¹ko).
Neoperativno leèenje se sastoji u davanju lekova (tableta, kapsula i drugih oblika) koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije, ali se ne daju kortikosteroidni preparati u obliku tableta. Kortikopreparati (kortizon i slièni preparati) se daju iskljuèivo direktno u zg

Izvor (http://www.zcbor.org.yu/artr.htm)