Misao pokreæe ve¹taèki zglob

Started by Bred, 06-01-2008, 17:18:27

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Bred

Autor: Jovana Subotiæ |


Èoveku s amputiranom potkolenicom od sada æe biti dovoljna samo misao da pomeri ve¹taèku nogu i zakoraèi, a uskoro æe moæi i da oseti pritisak, dodir, toplotu i hladnoæu! Za to oni mogu da zahvale nikom drugom do Beograðaninu Marku Popoviæu (36), koji je osnivaè grupe za biomehatroniku pri Medija laboratoriji Tehnolo¹kog instituta u Masaèusetsu, iz èije laboratorije svake godine izaðu po dva-tri najbolja svetska izuma.

Da 1995. godine, odmah po zavr¹etku Fizièkog fakulteta nije oti¹ao u Ameriku, Marko Popoviæ mo¾da nikad ne bi uspeo da napravi motorizovan ve¹taèki no¾ni èlanak koji mo¾e da radi po komandi ljudskih nerava i tako sa svojim kolegama postane rodonaèelnik humane robotike. Zahvaljujuæi ovom izumu, tim dr Popoviæa dobio je nagradu za najbolju inovaciju na svetu u 2007. godini u izboru „Time“ magazina i CNN-a u oblasti medicinskih nauka i tehnologija. Pored toga ¹to je bitan za kretanje i balans hendikepiranih koji zahvaljujuæi njemu mogu bez problema da se kreæu i po problematiènijem „terenu“, on otvara potpuno novo polje nauke koje omoguæava da èovek putem misli i nervnih signala direktno ili indirektno upravlja vrlo komplikovanim ureðajima i robotima.
- Prona¹li smo naèin da mozak ili kièmena mo¾dina po¹alju signal do tog dela tela koji je amputiran. Ve¹taèki èlanak povezan je sa ljudskim nervnim sistemom. Èovek ¹alje nervni signal u ureðaj i tako direktno, svesno ili nesvesno, kontroli¹e ve¹taèki èlanak. U pitanju su isti nervi koji su upravljali stopalom. Plan mi je da u narednih pet do deset godina usavr¹im izum tako da pove¾em pomagalo sa senzorima za temperaturu, pritisak i sl. tako da ljudi taj ve¹taèki deo tela i „oseæaju“ kao svoj - prièa za „Blic nedelje“ Marko Popoviæ.
Jo¹ jedan cilj mu je i da „spusti“ cenu izrade ovog ortopedskog pomagala jer ona trenutno iznosi izmeðu èetiri i pet hiljada dolara, a firma koja hoæe da ih proizvodi naplaæivaæe ih oko 15.000 dolara, ¹to znaèi da æe moæi da ih kupe smo razvijene zemlje.
- Radim na tome da pronaðem naèin da im cena izrade ne bude veæa od 600 dolara, tako da bi za nekoliko godina svi mogli da ih nabavljaju - dodaje na¹ sagovornik.
On ka¾e da je neverovatno dobar oseæaj raditi u Tehnolo¹kom institutu u Masaèusetsu koji je, kao istra¾ivaèki centar, jedinstveno mesto u svetu. Èetvorospratna zgrada puna je pronalazaka koji æe se naæi u prodavnicama u narednih godinu ili dve. Izmeðu ostalog, tu su i automobil na sklapanje, za jednog ili dvoje putnika, koji se sklapa tako da izgleda kao malo veæi kofer i tako lak¹e „parkira“. A tu je i mini-laptop za decu koji se veæ prodaje po izuzetno povoljnim cenama - za manje od 200 dolara.

Istra¾ivaè na Harvardu
Marko Popoviæ je Beograd napustio odmah po zavr¹etku studija, pre vi¹e od 12 godina, i oti¹ao na postdiplomske studije na Univerzitet u Ohaju. Kad je godinu dana kasnije magistrirao, pre¹ao je na doktorske studije u Boston, gde je doktorirao 2001. godine i potom poèeo da radi kao istra¾ivaè na Harvardu, a zatim i na Tehnolo¹kom institutu u Masaèusetsu. ®ivi i radi u Bostonu. Ima dve æerke.
- U poèetku sam radio oba posla paralelno - ukupno 16 sati dnevno. U tom periodu mi se rodila i starija æerka Lana. Posle godinu dana sam shvatio da ne mogu vi¹e da ¾ivim tako i napustio sam Harvard i ostao na MIT-u jer spada u tri najjaèa univerziteta za tehnologiju u Americi. Tad mi se rodila i mlaða æerka Mila - prièa on.

Od jeseni u Beogradu
Od ove jeseni mladi nauènik predaje i na Ma¹inskom fakultetu u Beogradu, tako da ¾ivi i u Bostonu i u Beogradu.
Sa jo¹ ¹est sunarodnika napravio je u Bostonu Step fond u koji se „slivaju“ sredstva za finansiranje malih i srednjih preduzeæa u Srbiji koja bi radila projekte iz oblasti visokih tehnologija te bi ih zatim plasirali na svetsko tr¾i¹te. U vezi s tim otpoèela je i saradnja sa Ministarstvom za nauku.
- Nisam do¹ao u Srbiju samo zbog posla, veæ i iz sentimentalnih razloga. ®elja nam je da u Srbiji ulo¾imo novac i zapoèneno neki bitan posao, da pomognemo razvoj visokih tehnologija ovde. Ali umesto da se sve brzo de¹ava, nekako je sve usporilo - ka¾e Popoviæ.
Interesantno je da doktor nauka u Americi ne mo¾e da dobije nauèno zvanje u Srbiji iz „tehnièkih razloga“. Iako ima veliki broj nauènih radova objavljenih u stranim èasopisima, samo je jedan objavljen u Srbiji. A to nije dovoljno.

S nobelovcem na pu¹-pauzu
Dru¾i se i s Amerikancima i sa Srbima. Voli da se dru¾i, ali Amerikanci su prilièno hladni, pa mu tamo nedostaje malo na¹e „topline“. To je i jedan od razloga ¹to je sad èe¹æe u Srbiji.
- Dok sam bio na doktorskim studijama u Bostonu dru¾io sam se i sa istaknutim fizièarem, nobelovcem ©eldonom Gle¹ouom. Po¹to u zgradi nije bilo dozvoljeno da se pu¹i, morali samo da izlazimo ispred zgrade pa smo i¹li zajedno, da pravimo jedan drugom dru¹tvo - prièa Popoviæ.

http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=25784