Obièaji iz drevnih vremena

[Bred]

nastavak sa naslovne:
Veæina obièaja saèuvana
Bo¾iæno praznovanje, uprkos oèitim promenama u savremenom dru¹tvu, saèuvalo je veæinu obièaja iz ranijih vremena, ¹to doprinosi utisku da je Bo¾iæ po obièajima najsadr¾aniji u ciklusu narodnih praznika.
Obièaji koji krase jedan od tri najveæa hri¹æanska praznika, kojim se proslavlja Hristovo roðenje, najbolje su oèuvani upravo u na¹em narodu.
Proslavljanje Bo¾iæa predstavlja usklaðeni spoj crkvenih, liturgijskih i folklornih obièaja koji, raznovrsno¹æu i osobeno¹æu na¹eg ¹arolikog narodnog folklora, daju posebnu lepotu tim sveèarskim danima.
S obzirom na to da je svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici, od same porodice zavisi kako æe bo¾iæni obièaji biti i primenjivani. U vi¹eèlanim zajednicama, u kojima ¾ivi nekoliko generacija (svekar, svekrva, sin, snaja, deca..), obièaji su sadr¾ajniji i tradicija se vi¹e po¹tuje, dok se mlaða i srednja generacija prilagoðava modernom vremenu i neke delove obièaja prestaje da "izvodi", smatrajuæi da nisu primereni novom vremenu ili ih, jednostavno, prilagoðava svojim potrebama, ka¾e Milina Ivanoviæ-Bari¹iæ iz Etnografskog instituta.
Seèenje badnjaka, uno¹enje slame, dolazak pola¾enika, odlazak na izvor po nenaèetu vodu... svi ti obièaji morali su da se prilagode dana¹njem vremenu i modernizaciji ¾ivljenja. Tako se nekada vodilo raèuna da se vatra ne ugasi preko noæi, dok se danas smatra da ne predstavlja lo¹ znak da se ona ponovo potpali.
Takoðe, u nekim delovima Vojvodine zajednièki badnjak se pali ispred crkve, posle èega prisutni odnose njegove delove kuæama.
Ipak, i dana¹nja generacija od obièaja oèekuje isto ¹to je oèekivala i tradicionalna zajednica - zdravlje, sreæu, napredak...
Mladi, meðutim, vi¹e to rade po nasleðenoj tradiciji, nego ¹to stvarno veruju u to. Jer, kada razgovarate sa starijima, oni æe znati za¹to se unosi slama i badnjak u kuæu, dok mladi ne znaju za¹to se to radi.
Danas mladi idu vi¹e i u crkvu i na liturgije, a religioznost i pridr¾avanje nekih naèela crkve su, uop¹te, poveæani.

--
Roðenje Hristovo - praznik radosti
Autor: E.B. | 05.01.2008 - 22:40

Crkva praznuje roðenje Isusa Hrista po veri crkve Bogoèoveka i spasitelja sveta roðenog natprirodno od Duha svetoga i Marije Djeve u varo¹ici Vitlejemu u Judeji, nedaleko od Jerusalima, u vreme rimskog cara Avgusta i vazalnog cara judejskog Iroda.

Bo¾iæ je prevashodno praznik radosti. To istièe i Sveto pismo Novog zaveta u kojem se opisuje kako je anðeo Gavrilo najavio roðenje oèekivanog mesija reèima: "Javljam vam, evo radost veliku koja æe biti svemu narodu, jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod u gradu Davidovu" (lk.2,10/11).
I danas kao i nekada bo¾iæno bogoslu¾enje u crkvama, bo¾iæni obièaji u narodu, naèin pozdravljanja i èestitanja u vreme bo¾iænih praznika odi¹u rado¹æu. Verni ispunjeni rado¹æu, i to veènom, bla¾enstvom, nezavisno od toga da li su sreæni u svom svakodnevnom ¾ivotu. Jer pitanje sreæe jeste jedno od najrelativnijih pitanja.
Praznik ro¾denstva Hristovog jeste deèji praznik. Ne samo zato ¹to deca za taj praznik kite bo¾iæne jelke. Bo¾iæ je deèji praznik u jednom dubljem smislu, da se jedino deca ne èude tome ¹to je Bog do¹ao meðu ljude u liku deteta koji svetli sa ikona otkrivajuæi nam veèno detinjstvo Bo¾je.
U jednom dubljem smislu otkrovenje svekolike tajne roðenja Hristovog upuæeno je pre svega onom detetu koje skriveno nastavlja da ¾ivi u svakome od nas do kraja ¾ivota, nastavlja da slu¹a ono ¹to odrasli vi¹e ne èuju, nastavlja da odgovara na tu radost za koju odrasli svet vi¹e nije sposoban.
Kada dana¹nji èovek hoæe ne¹to da omalova¾i, on ka¾e: "To je za malu decu". A Gospod Isus Hristos ka¾e: "Budite kao deca jer samo deca imaju ono ¹to odrasli nemaju, tj. ¹to je zatrpano debelim slojevima 'odraslosti'". Otuda radosnu tajnu Bo¾iæa odrasli mogu da razumeju jedno povratkom na dete u sebi koje tajno ¾ivi. O Bo¾iæu ljudi se umesto uobièajenim pozdravom, pozdravljaju sa:
"Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".
Isus - spasitelj
Ime Isus darovano je Djevi Mariji s neba, blagove¹æu arhangela Gavrila ("i nadeni mu ime Isus"), a u prevodu znaèi "spasitelj". Sastavni deo imena Isus je Hristos - grèki prevod aramejske reèi "Ma¹iah" koja znaèi pomazanik. U Starom zavetu sve¹tenici i carevi su se pomazivali svetim jelejem zbog svojih uzvi¹enih i odgovornih du¾nosti. Pomazanik se ka¾e Ma¹iah, Mesija, Gospod Isus Hristos, jer je kao èovek pomazan istinskim jelejom - Duhom svetim.

--


Autor: E.B. |


Bo¾iæ poèinjemo da praznujemo uveèe. Naveèerje Bo¾iæa je Badnje veèe, a dan ispred Bo¾iæa zove se Badnji dan. Tog dana unosimo badnjak u svoje domove, a badnjak je najèe¹æe hrastovo drvo koje se rano na Badnji dan seèe i unosi u kuæu pored ulaznih vrata. U gradu je to manja ili veæa granèica sa dodatkom slame, koja stoji u kuæi ispred ikone. Uveèe se badnjak unosi u kuæu, pola¾e na ognji¹te uz molitveni obred. Badnjak se kadi, nama¾e se medom, prelije vinom, pospe se ¾itom i orasima i uz pevanje bo¾iænog tropara i drugih molitvenih pesama vr¹i se poklonjenje i celivanje badnjaka. Uz badnjak se u domove unosi i slama kao znak prve postelje Bogomladenca.

Badnjaèka veèera je posna jer Bo¾iæu prethodi 40-dnevni post i svako jelo koje se iznese na trpezu ima simbolièko znaèenje.
Bo¾iæni kolaè poznat pod razlièitim nazivima domaæica je mesila rano ujutro na Badnji dan. Ranije mu je pripisivana posebna moæ.
Èesnica je va¾an obredni kolaè koji domaæica mesi rano ujutru prvog dana Bo¾iæa, a koji se lomi na delove. U èesnicu se stavlja metalni novac, a do danas se zadr¾alo verovanje da pronaðeni novac znaèi sreæu èitave godine. Èesnica simboli¹e samog spasitelja koji je za sebe rekao: "Ja sam hleb ¾ivota koji siðe sa neba, koji jede od ovoga hleba, ¾iveæe vavjek."
Vino predstavlja preèistu krv Gospoda Isusa Hrista kojim je on na Golgoti dao otkup za grehe ljudi.
Sastavni deo praznovanja Bo¾iæa jeste dolazak polo¾ajnika u kuæu na sam dan Hristovog roðenja. To je obièno omiljeno dete porodici koja ga prima a taj izbor nas podseæa na Hristove reèi: "Ko prima dete u ime moje, mene prima".
Po narodnom verovanju kuæa se ne èisti tokom praznika da se ne bi isèistila i sreæa iz kuæe, a ovo verovanje ima i dublji smisao - da se ne poèiste prisutne du¹e na¹ih predaka. S tim u vezi jeste i obièaj nesklanjanja jela sa trpeze, kao i zabrana izno¹enja stvari iz kuæe na Badnji dan i za Bo¾iæ, kao i obavezno vraæanje pozajmljenih stvari.

http://www.blic.co.yu