Nauka je njihova strast

[Bred]

nastavak sa  naslovne:


- Iako sam od mojih kolega, koji su godinama odlazili iz zemlje, stalno slu¹ala da su uslovi za rad mladih nauènika u svetu daleko bolji, re¹ila sam da ostanem ovde iako nije bilo lako... - prièa Ljiljana.
I po¹to je sve izdr¾ala, ka¾e da joj pomalo smeta kada oko sebe èuje: mlada si, rano si doktorirala, ima vremena, saèekaj...
- Ali meni sada treba ¹ansa da poka¾em svoje znanje - prièa Ljiljana.
Kada je Aleksandar Mijalkoviæ doktorirao 2006. godine, kao prvi doktorant Fakulteta za bezbednost u Beogradu, imao je samo dvadeset i osam godina. Sledeæe godine izabran je za docenta na novoosnovanoj Kriminalistièko-policijskoj akademiji u Zemunu. Aleksandrov put od Srednje ¹kole unutra¹njih poslova u Sremskoj Kamenici gde se, ka¾e, ¹kolovao „za obiènog policajaca“, do titule doktora nauka nije bio lak. Redovne studije na Policijskoj akademiji u Beogradu zavr¹io je 2001. godine kao najuspe¹niji student u istoriji ove ustanove, gde je i magistrirao kao najbolji u svojoj generaciji.
- Kako sam izdr¾ao i koliko mi je bilo potrebno rada i odricanja, znamo samo ja i moja porodica. Potièem iz skromne, radnièke porodice koja je imala razumevanje za moju strast prema nauci. Moj radni dan je u proseku trajao 14-15 sati - ka¾e Aleksandar Mijalkoviæ.
Ipak, Aleksandar priznaje da je vi¹e oèekivao od novog statusa i diplome doktora nauka.
- Svestan sam da je doktorat samo ulaznica za bavljenje nauèno-istra¾ivaèkim radom i da krupne promene ne mogu da se dese preko noæi. Najveæi problem mi je ¹to jo¹ nemam re¹eno stambeno pitanje. Stanujem u objektu za samaèki sme¹taj radnika MUP-a u Durmitorskoj, a vikendom putujem u Pirot gde mi ¾ive supruga i roditelji. Supruga i ja na proleæe oèekujemo bebu, pa mi je ¾ao ¹to svojoj porodici nisam uspeo da obezbedim uslove za pristojan ¾ivot - prièa Mijalkoviæ.
Aleksandar je prema reèima njegovih studenata jedan od najomiljenijih profesora na Akademiji, gde radi kao asistent.
Docent dr Stevan Stojadinoviæ je ostao da radi na Fizièkom fakultetu gde je i diplomirao, magistrirao i doktorirao. Stevan veruje da se polo¾aj nauènika u Srbiji u poslednje vreme popravio i nema , ka¾e, na ¹ta da se po¾ali.
- Laboratorija u kojoj radim je sada opremljena savremenim sredstvima i pravo je u¾ivanje raditi u takvim uslovima. U nauku se ula¾e vi¹e nego ranije. Ispunjava me rad sa studentima, zadovoljan sam. Mene nikada nije zanimao odlazak u inostranstvo. Kada bih opet birao, izabrao bih isti put, jer nauka je moj ¾ivot - ka¾e Stevan Stojadinoviæ, koji je do sada veæ objavio desetak radova u vodeæim meðunarodnim nauènim èasopisima.
Dragana Joviæ zavr¹ila je Prirodno-matematièki fakultet (odsek za fiziku) u Kragujevcu, sa prosekom iznad 9,00. Magistrirala je na Fizièkom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala 2006. godine sa nepunih trideset godina. Radi na Institutu za fiziku kao nauèni saradnik, objavljuje nauène radove u vodeæim meðunarodnim èasopisima, a uspela je da objavi i dve monografije. Dragana je i dalje podstanar, stanuje kod poznanika kako bi lak¹e prebrodila podstanarske muke.
- Do pre tri godine, dok sam bila na postdiplomskim studijama, stanovala sam u studentskom domu. Ipak, uspela sam da doktoriram pre roka. Entuzijasta sam i verujem da se polo¾aj mladih nauènika u na¹oj zemlji polako popravlja - ka¾e Dragana Joviæ.
Ona planira da uskoro ode na postdoktorske studije u inostranstvo.
Kada se jednom „navuèete“, glad za znanjem ne prestaje - ka¾e Dragana.

Na posao èeka 45 doktora nauka
Prema podacima Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje u Srbiji je u septembru 2007. godine na posao èekalo 31.286 fakultetlija, ali i 45 doktora nauka.

blic